Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 1 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Убице Срба и други непријатељи
#29

(13-10-2017, 12:51 PM)Mekenzi Пише:  
(13-10-2017, 11:17 AM)Ултрадесничар Пише:  
(13-10-2017, 05:18 AM)Mekenzi Пише:  Bombardovanje Srbije nema veze sa oficirima nekadašnje drzave koji su Presli ili ti dezertirali..

Rat u Hrvatskoj i Bosni je poceo dezerterstvom oficira Jna i policije u paravojne formacije.
Pogledaj malo video klipove iz tog perioda.Imas onaj iz Vukovara, gde se Šljvancanin preko Motorole cuje sa svojim nekadašnjim kolegom iz JNA koji je presao na stranu ustaša.

Imas onaj iz Splita gde hrvatski oficiri ubijaju svoje kolege u Lori.itd itd..

OK. Ali opet te citiram:
"Sve ubice srba i srpske koljace 90-ih stvorila je udba u Beogradu."

Mislio sam na balkanske ljude. Ne na međunarodne svetske političare od Helmuta Kola, Vens Ovena, Bila Klintona, Medln Olbrajt.itd..

Već na ove Orića, Gotovina, Delić, Čeku, Arkan, Mladić, i mnogi drugi oficiri i službenici jna i udb-e

Jasno. Ali ako su Kol ( ne postoji čovek Vens Oven ) Klinton ( čemu tepanje "Bil" ? ), Medlin Olbrajt itd. su samo političari ane koljači i Srba i Jugoslavije i Srbije onda su ovi koje si nabrojao samo vojnici i agenti.

U čemu se razlikuje V. Klark i Bler od Orića i Čekua i Markaća ? Čemu "Arkan" na spisku ?
Одговори
#30

(09-10-2017, 11:36 PM)Mekenzi Пише:  Od troje sudija dvoje u sudskom veću koje je donelo oslobađajuću presudu Naseru su bili SRBI.

Сарајево – Судија Шабан Максумић, председавајући судском већу које је ослободило Насера Орића, био је бивши војни судија који је током рата сарајевске Србе слао у логоре.

Због његове ратне биографије постоје и две кривичне пријаве из 2001. и 2005. које су отишле у Тужилаштво Босне и Херцеговине из Центра јавне безбедности Источно Сарајево, каже за „Новости“ Милорад Којић директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, при влади Републике Српске.

Он додаје да је судија Максумић у рату радио у касарни „Виктор Бубањ“ где је судио Србима, а за време рата у делу овог објекта је био логор за Србе.

„О његовим пресудама и тортурама над Србима у логору постоје и кривичне пријаве, али стоје већ више од деценију у фиоци Тужилаштва БиХ“, каже Којић.


Срби из Сребренице и даље у неверици: Орићеве жртве су поново убијене

Он каже да је Максумић и „кључни човек“ у предмету Орић, јер је 2009. потписао решење о пребацивању предмета из Окрузног тужилаштва Бијељина у Тужилаштво БиХ на захтев Орићевог адвоката Васвије Видовић. У образложењу је навео да је штетно да се у Бијељини води поступак због бошњачких породица које су претрпеле геноцид у Сребреници.

Којић напомиње да је то преседан у правосуђу, јер иначе пребацивање предмета тражи Тужилаштво БиХ.

„Новости“ пишу и да су у трочланом судском већу били и судија Станиша Глухајић, судија из Тузле, као и Весна Јасенковић, која је читав рат провела у Сарајеву, где је после радила у општинском суду.

Новости
Одговори
#31

Одговори
#32

Одговори
#33

Владан Ивковић: Вијек србоцида
By Стање ствари on 10. августа 2018.

"...Скоро да нема датума у 365 дана календара, а да на њега не пада годишњица неког покоља над Србима, да ли у свјетским ратовима или ратовима деведесетих година прошлог вијека..."

https://stanjestvari.com/2018/08/10/vijek-srbocida/
Одговори
#34

Током наставка обновљеног суђења ратном команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници, Насеру Орићу и припаднику те војске Сабахудину Мухићу за злочине над Србима у Сребреници 1992, заштићени сведок „О1” Тужилаштва БиХ рекао је да је видео када је Орић убио судију Слободана Илића.

Сведок је посредством видео-линка из Београда испричао да су припадници муслиманске војске у јутарњим часовима напали село Залазје на Петровдан 1992. године, преноси Танјуг.

Према његовим речима, када је са својом групом, која је дошла из Ликара, савладао митраљеско гнездо које су држали Срби, дошли су у село у које су пре њих стигли војници из Сребренице које је предводио Орић.

„На тераси једне куће био је Орић, за којег сам чуо да је рањен у ногу. Видио сам и Зулфу Турсуновића Турсу, као и доста наших војника који су били испред куће. Са удаљености од десетак метара видео сам и три, четири везана српска војника и једног који је лежао на земљи”, испричао је сведок пред Апелационим већем Суда БиХ.

Сведок је навео да је Турсуновић рекао да је добро да је ухватио судију Слободана Илића да му врати нешто што је он њему радио, те да га нико не дира јер ће он с њим завршити.

„Тада је сишао Орић и почео испитивати судију којем су руке биле везане на леђима. Овај није ништа одговарао и Насер га је ударио боксом. Поново га је нешто питао, а не знам шта му је овај одговорио. Насер га је опет ударио, видно изнервиран га тресао, галамио на њега. Имао је нож у руци и убо га испод врата и у прса. Чуо сам када је судија јаукнуо и пао на колена. Орић га је поново ударио, преврнуо на земљи и неколико пута ударио ногама”, рекао је сведок.

Према његовим речима, Турсуновић је потом позвао муслиманску војску да ухвате српске војнике који су бежали у „тамићу”, којег су пре њих срели други војници.

„Када смо се вратили, судија је био на ногама, а из ока му је цурила крв јер га је Орић опет испитивао. Био је изнервиран, узео је аутоматску пушку 'српкињу' и у њега испуцао рафал од седам, осам метака. Турсо, који је само чекао да га преузме од Орића, наљутио се што га је овај убио и рекао 'овде може да ради шта ко хоће'. Све сам то гледао са удаљености од пет метара”, испричао је заштићени сведок.

Он је рекао да је, када су и мртве и живе заробљенике и погинуле муслиманске војнике товарили у камион да их одвезу пред стару Станицу полиције у Сребреници, видео да судија Слободан Илић није имао око, да је већ био помодрео у лицу, да му се крв била сасушила и да је почео да се кочи.

„Тела су била набацана једно преко другог. Судија је предвече враћен у Залазје где је сахрањен са осталим мртвим Србима”, навео је сведок „О1”.

Он је рекао да је учествовао и у акцији у Лолићима код Кравице 1992. године, те да је чуо да је ухапшен полицајац из Љубовије Милутин Милошевић, којег је пре рата добро знао.

„Испитивао га је Бећир Меканић, а ја сам се повукао да од мене не би нешто тражио. Био сам уверен да му се ништа неће десити. Док је испитиван неко је рекао 'ето команданта, сад ће он све да реши'. Бећир је побегао јер није био добар са Орићем и оставио Милошевића везаног за дрво”, испричао је сведок.

Он је додао је да је Орић препознао Милошевића, одвезао и обратио му се са „гдје си колега, шта има”, а онда почео испитивати.

„Испитивање је трајало више од сат времена, Орић је био изнервиран и ударао га је рукама, ногама, чиме је стигао. Чуо сам како јечи. Пуцао је у њега из аутоматске пушке и не могу да гарантујем да је био мртав. Видео сам да га је једним рафалом 'потврдио' Мрчо, оптужени Сабахудин Мухић, којег сам знао од раније”, изјавио је сведок.

Он је рекао да је Милошевић укопан на ливади поред поточића
у близини куће Асима Мехића, те да је гробница у којој је укопан посута кречом.

Сведок је навео да је Орића упознао у Сребреници када је, како је испричао, дошао из Сарајева да их заштити од „шешељеваца” и „аркановаца”. Видали су се по граду и „заједно ишли у акције”.

Он је додао да га је ценио и поштовао јер је „стао у одбрану народа Сребренице и околних места”, али да му је криво шта су урадили Србима 1992. и 1993, што им се „обило о главу 1995. године”.

„Најгоре је што је отишао из Сребренице и оставио народ неким другим људима”, рекао је сведок „О1”.

Овај сведок је говорио и о акцији на село Куњерац с циљем заузимања базена за воду, у који је требало да сипају отров. „О1” је рекао да је у Куњерцу видио Орића како седи на неким дрвима, а два метра од њега било је пет, шест заробљених Срба.

Препознао сам фотографа Митра Савића званог Мачак, који је био добар Мрчин друг. Када сам га видио дошло ми је да плачем, био је уплашен, а нисам смео да му помогнем. Мрчо је с њим нешто причао, а када је дошао Орић, уз дреку и вику почео је да га испитује. Почео је да га удара, а онда је извадио колт и пуцао му у прса и главу. Убијен је још један Србин, али не знам ко је”, додао је сведок.

Он је рекао да је касније пришао, видео да је Савић мртав и узео његов шлем који је био изрешетан.

„Гарантујем да Митар Савић никада никоме није нанио зло без обзира што је био четник”, изјавио је заштићени сведок, који је у судници препознао оптужене Орића и Мухића.

Орић и Мухић оптужени су да су у местима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљених Срба - Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

Апелационо веће Суда БиХ је 8. јуна, због битних повреда одредаба кривичног поступка, укинуло првостепену ослобађајућу пресуду Орићу и Мухићу и одредило поновни претрес.

На статусној конференцији 3. септембра Апелационо веће је одбило предлог тужиоца Мирослава Јањића да током обновљеног поступка поново буду саслушани сви сведоци Тужилаштва, те одлучило да поново буду саслушани Радивоје Остојић и заштићени сведок „О1”.

Сутра ће, унакрсним испитивањем одбране, суђење бити настављено у 9.00 часова.

http://www.politika.rs/scc/clanak/411747...diju-Ilica
Одговори
#35

Почело је насељавање!!!Бесан

https://www.danas.rs/drustvo/kragujevac-...acinstava/
Градско веће Крагујевца дало је сагласност за потписивање два меморандума о разумевању између града и Данског савета за избеглице.

Циљ пројекта је подршка стамбеним решењима миграната у Србији и насељавање оних који миграната које Европска унија врати у Србију.

Пројектом је предвиђено давање шест сеоских домаћинстава мигрантима, уз обезбеђење грађевинског материјала за реновирање кућа, изградња монтажних објеката и поклон намештаја и беле технике, као и финансирање обуке за посао.

Избор корисника вршиће заједничка комисија, а рок за реализацију је 28. фебруар 2020. године. Одабрани корисници добиће право власништва на непокретност и моћи ће да се упишу у катастар непокретности.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори
#36

Голгота Мачве не сме бити заборављена
16. октобра 2018.

За страдање нема мерне јединице, али када би је било, Шабац и Мачва би се нашли на врху трагичне листе броја убијених за време Првог светског рата.

До 1914. године велики трговачки центар са око 14.000 становника, Шабац је крај глобалног сукоба дочекао са упола мање становника, да би годинама касније у граду живело свега 1.300 становника. Тим поводом један од професора Шабачке гимназије је рекао “ко је видео Шабац, тај не може да прашта”. Зверство окупатора, Саборну цркву претворену у логор, куће и њиве разрушене бомбама, али и јунаштво ратника Церске битке. Ниједан крај наше отаџбине није толико пропатио као Шабац и Мачва у току Великог рата.

Масовна силовања

“Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији да су у многим окупираним селима готово све жене, од најмлађих до најстаријих, силоване. Из хотела „Европа“ одвођене су у хотел „Казино“, а потом у цркву, где је било много људи. У цркви, иза олтара, официри су силовали девојке. За време бомбардовања жене су као живо месо избацивали на улицу како би могли да их погоде”, записао је швајцарски криминолог и форензичар Арчибалд Рајс, који је на позив српске владе дошао у Шабац и Подриње да забележи ратне злочине Аустроугарске војске.

Све је уништено и оскрнављено

Анри Барби, француски новинар и књижевник, ратни дописник француских журнала са српског ратишта за време балканских ратова и Првог светског рата, овако је видо разорени Шабац:

„Већ код првих кућа јасно је да је град разорен. У главним улицама, на којима се још виде барикаде које је непријатељ саградио од најразличитијег материјала: малтера, гипса, од кревета, намештаја, узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута. Кровови су пробијени и на њима је остала само понека греда, која нестабилно виси на деловима малтера. Разбуцани зидови личе на позоришне сценографије. Врата су изваљена; прозори разлупани и избачени из лежишта, нагињу се напоље и прете да ће испасти.

Све радње су испражњене и уништене. Све што није могло да буде понето, упропашћено је. У банкама, непријатељ је узео готовину, вредности, и уништио књиговодство. У школама, све је поразбијано. У апотекама, лекови, бокали, хемијски производи, стакленке, све је поразбијано и претворено у разливену прљаву скраму на паркету. У приватним кућама, све што није покрадено, избачено је на улицу или разбијено. Уништавајући бес Аустро-Мађара терао их је чак дотле да ломе стакла, цепају породичне портрете, прљају зидове, чак и плафоне, смећем и изметом!“

Било је ужасно ово видети

„Шабац је био богат и важан град, метропола најбогатије области у Србији, Мачве, и средиште велике трговине воћем, вуном и свилом. Имао је 2.500 кућа. Неке су уништили топови; двоструко толико било је намерно спаљено, а у све је било проваљено и опљачкане су. Човек је могао километрима да хода – свака је кућа била похарана. Освајачи су узели платна од лана, слике, дечје играчке и намештај – а оно што је било превише тешко и незграпно да би се понело, они су уништили секирама. Своје коње су сместили у спаваћим собама отмених кућа. У приватним библотекама све су књиге биле разбацане по поду у прљавштини, пажљиво покидане из својих корица. Нису овако поступили само са неким кућама – већ са сваком кућом! Било је ужасно ово видети“ – навео је Џон Рид, амерички дописник из Србије.
Одговори
#37

Цитат:Почело суђење Дудаковићу.

http://www.srna.rs/novosti/639839/tuzila...abrane.htm

Одговори
#38

Аустро-угарски војници, бежећи кроз Мачву, Јадар, Рађевину и Подриње оставили су трагове бројних злочина. Српске трупе за њима затичу хиљаде мртвих цивила у Лешници, Прњавору, Петковици, Липолисту. Липничком шору, Добрићу… Чокешини… Беживотна тела и даље су висила обешена по шљивама, разбацана по јендецима, а преживели има ли су доста сведочанстава, па ево неких:

Прњавор : Николи Пејићу, имао је 17 година, везали руке, окачили конопац о врат, прикачили га о два коња и вукли колометрима. У кући Павла Чаркића, везали седморицу мештана за кревете, собе полили запаљивом течношћу и запалили је. Сестру Младена Милошевића, нејаку девојчицу везали иза вајата са још једном девојчицом, те око њих нагурали дрвену грађу и запалили… Младену су до краја остали урезани крици девојака док им је ватра пржила кожу и гасила живот. У прњаворској школи било је језиво, мајке су из запаљене зграде избацивале децу како бих их спасли али код прозора одмах су их дочекали бајонети зверских трупа. У Чокешини су Павла Блажића набили на ражањ и испекли…

Лешница: Више од сто људи су везали бодљикавом жицом на једну гомилу, поред ископане раке и после испаљеног плотуна, почели су да закопавају тела а да нико није проверио да ли је неко и жив… Пошто су сви били на једној гомили, сигурно има доста који су преживели и тако су живи сахрањени. Читава Мачва прегажена је непријатељским хордама, а са лица земље збрисано је око 50 сетак села.

Ово је подсећање како је било на једно доба и да се не заборави упркос данашњици, где се развијају нека “новокомпонована” пријатељства садашњих носиоца највиших државних функција. Пре него стисну руку неком од новокомпонованих пријатеља, у неком делу мозга своје главе, морају имати чињенице које су доказ са киме имамо посла.

Слободан Осмокровић

https://vidovdan.org/istorija/slobodan-o...-za-sobom/
Одговори
#39

Важно је што је судбина хтела да не буде у оном делу аустријске војске која је упала у Мачву и у свом бесу починила она тешка зверства над грађанским становништвом, нарочито сеоским. Стрељали су на гомиле мирно становништво. Водили су из кућа старе људе и вешали у толиком броју да је на фотографијама било шума у којима је о сваком оном високом дрвету висио по један наш високи сељак. Наша је војска повратила Мачву брзо, за неки дан. Одмах су упућени извештаји с фотографијама влади у Ниш. Влада је замолила швајцарског професора Рајса да оде на лице места и изврши истрагу. Професор Рајс је саслушавао сељаке избегле овом покољу, и многобројне заробљенике аустријске, официре, подофицире и редове. Написао је опширан извештај и поднео влади. Папшћ ме позвао. Рекао ми је, да је влада решила да тај извештај објави. Није га ни читао. Толико је био сигуран. Али опрезан као и увек, рече ми да га прочитам пре него што се објави. Ја сам га прочитао. Јавио се Пашићу и рекао му да је извештај још тежи него они хитни извештаји наше војске, али не мислим да се овакав какав је може објавити. “Шта је то?” — упита Пашић. “Међу овима које професор Рајс оптужује за ове масовне злочине, има много Хрвата, и официра, и подофицира, и војника.” Пашић је био изненађен. И одмах без предомишљања рече: “А, то не може!” Очигледно да није могло. Само кратко време пре тога, у том истом Нишу, Пашић је поднео Народној Скупштини и Скупштина је једногласно прихватила Владину декларацију о народном јединству Срба и Хрвата и ратном циљу Србије да ослободи и онај део тога народа који је још неослобођен под влашћу Аустро-Угарске. “Види одмах тога Рајса и замоли га да избаци из списка злочинаца све те Хрвате”, рече, “ради како знаш, само ово не може да остане, никако.” Нашао сам одмах професора Рајса. Имали смо дуге разговоре. Али професор је професор. Ништа се њега нису тицали политички разлози. Сматрао је то нападом на његову научну и професорску свест. На знам да ли је Пашић још кога замолио да му говори. У последњем разговору погодили смо се најзад да сасвим смањи број оних наших хрватских имена, али да их све избаци никако није хтео. Тако је објављена његова књига о зверствима аустријске војске у Србији.

А и ово је било пре уједињења. Ни онда такође није било хегемоније Београда над Хрватима .Где је објашњење овоме? Само у оном осећању мржње према Србима.

Срби и Југославија. Милан Гавриловић, Виндзор, Канада 1960, стр. 44-45.

Дакле, злочине над Србима у Босни и Србији 1914-1915 су углавном чинили Југословени. Као и 1941-1945 и 1991-1995.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#40

(18-12-2018, 08:15 PM)мунгос Пише:  Важно је што је судбина хтела да не буде у оном делу аустријске војске која је упала у Мачву и у свом бесу починила она тешка зверства над грађанским становништвом, нарочито сеоским. Стрељали су на гомиле мирно становништво. Водили су из кућа старе људе и вешали у толиком броју да је на фотографијама било шума у којима је о сваком оном високом дрвету висио по један наш високи сељак. Наша је војска повратила Мачву брзо, за неки дан. Одмах су упућени извештаји с фотографијама влади у Ниш. Влада је замолила швајцарског професора Рајса да оде на лице места и изврши истрагу. Професор Рајс је саслушавао сељаке избегле овом покољу, и многобројне заробљенике аустријске, официре, подофицире и редове. Написао је опширан извештај и поднео влади. Папшћ ме позвао. Рекао ми је, да је влада решила да тај извештај објави. Није га ни читао. Толико је био сигуран. Али опрезан као и увек, рече ми да га прочитам пре него што се објави. Ја сам га прочитао. Јавио се Пашићу и рекао му да је извештај још тежи него они хитни извештаји наше војске, али не мислим да се овакав какав је може објавити. “Шта је то?” — упита Пашић. “Међу овима које професор Рајс оптужује за ове масовне злочине, има много Хрвата, и официра, и подофицира, и војника.” Пашић је био изненађен. И одмах без предомишљања рече: “А, то не може!” Очигледно да није могло. Само кратко време пре тога, у том истом Нишу, Пашић је поднео Народној Скупштини и Скупштина је једногласно прихватила Владину декларацију о народном јединству Срба и Хрвата и ратном циљу Србије да ослободи и онај део тога народа који је још неослобођен под влашћу Аустро-Угарске. “Види одмах тога Рајса и замоли га да избаци из списка злочинаца све те Хрвате”, рече, “ради како знаш, само ово не може да остане, никако.” Нашао сам одмах професора Рајса. Имали смо дуге разговоре. Али професор је професор. Ништа се њега нису тицали политички разлози. Сматрао је то нападом на његову научну и професорску свест. На знам да ли је Пашић још кога замолио да му говори. У последњем разговору погодили смо се најзад да сасвим смањи број оних наших хрватских имена, али да их све избаци никако није хтео. Тако је објављена његова књига о зверствима аустријске војске у Србији.

А и ово је било пре уједињења. Ни онда такође није било хегемоније Београда над Хрватима .Где је објашњење овоме? Само у оном осећању мржње према Србима.

Срби и Југославија. Милан Гавриловић, Виндзор, Канада 1960, стр. 44-45.

Дакле, злочине над Србима у Босни и Србији 1914-1915 су углавном чинили Југословени. Као и 1941-1945 и 1991-1995.

" Заустависмо се на једном ђерму. Ту је и једна баба. Дели војницима јабуке.
Је ли, баба - пита Василије - јесу ли опасне Швабе ?
Нису све Швабе опасне синко - рећи ће она баба - опасан је Швба који говори нашки. Који су то људи отуд што говоре као и и ми, Милутине , да л` су то они Јужни Словени о којима нам причају официри ? ( стр.10)"

извор: Данко Поповић "Књига о Милутину" , Београд , 1986.
Одговори
#41

А курчио се до пре неки дан.

Одговори
#42

(30-12-2018, 03:47 PM)ЈВуО-КГ Пише:  А курчио се до пре неки дан.


Орић "има информације...и видео дронове" - Вучић хоће да га убије Шок
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним