[Митић]

Да, много тога треба одгонетнути.

У оном раду Џине пише да су у Лебане и Леце ушли партизани са 180 људи. И слажем се да је мало вероватно да ће са 100 и више људи организовати одбрану и борити се против Немаца.

Важно да је тачно да је Михајло Арсић био командант Јабланице.

И јесте, колико знам, уопште није постојао Врањски партизански одред.

[Милослав Самарџић]

У „Жртвама Лагера Ниш“, у биографији Ивана Вујисића, имаш податак да се крио под лажним именом „Јован Марковић“ зато што је убио немачког стражара приликом бекства из нишког логора. Међутим, допунска истраживања базирана на изјави његове друге жене (живео је ванбрачно), казују да је већ у логор доведен као Јован Марковић (тако се звао њен отац) и да је то лажно име узео зато што је убио високог немачког официра код Лесковца и зато што је срушио један мост. Она каже да су Немци знали да је то Иван Вујисић - убили би га одмах. Тако да тај високи официр само може да буде крајскомандант Лесковца. Е сада, да ли је он мајор Ренер Кениг или само мајор Ренер Н – то још увек не може да се одгонетне.

Наравно, у фусноти 5 и 8, наводи се да је тај крајскомандант Лесковца био мајор Ренер који је погинуо заједно са подофициром војне полиције. Али у фусноти се помиње само Јабланички партизански одред.
Јабланички партизански одред крећу на Лебане, а "четници" и недићевци не пружају отпор. Немци покушавају да поврате Лебане, али не успевају. Након тога, формира се команда на челу са војводом Михајло Арсићем, а помиње се и војвода Сава Миловановић и они су ту заједно са партизанима до 17. децембра. (Видети, [font=Merriweather, sans-serif]Иван Глигоријевић Џина, "[/font][font=Merriweather, sans-serif]Партизански одреди јужноморавског краја – база устанка у суседним областима", Токови револуције 1/1978, с[/font]тр. 294-295)

Ни Џина, нити редакција не знају када су Лебане и Медвеђа ослобођени, док се локални писци и хроничари лесковачког краја цифрају из књиге у књигу. Једино је тачно да је Михајло Арсић постављен за команданта Лебана и Јабланичког среза. Час су Лебане ослободили у част Великог октобра (Миливоје Перовић, Јужна Србија, стр. 121-123), час дан-два касније; никако да погоде датум...Борци нападају немачку колону дан након ослобођења, два-три дана касније итд. Медвеђу бране Немци, па је ипак не бране, већ само рудник (Леце)...Ако ослобађаш неко место ваљда знаш против кога се бориш. Такође, не могу да се сагласе која јединица напада. Јабланички  или Кукавички одред. Врањанци, који изјављују у „Политици“ како су напали ту немачку колону из Лесковца и у вестерновском стилу убили мајора су из Лесковачког (Кукавичког) одреда (Врањска чета Лесковачког одреда, јер Врањски одред не постоји). С друге стране,  редакција тврди да су немачког мајора убили борци Јабланичког одреда, који су ослободили Лебане и Медвеђу. Одред од 150 људи (уз то су му неке чете тада у Топлици, тако да је и мање у Јабланици). Па ако је и 50 бораца у Топлици – мало је веровати да 100 преосталих бораца ослободи две варошице у једном дану, организује одбрану истих места и разбије немачку колону.  Уз то немачка документа казују како 2000 устаника обитава око Лебана. Додуше, то је само простор Јабланичког среза, а у ширем реону подаци казују 4-5000 устаника.

Узевши све у обзир, још једна у низу лоших интервенција приређивача Зборника докумената.

    

Јел знаш неки догађај 1941. који су тачно описали? Крушевац, Попина, Краљево, КГ, Ваљево, Шабац... Уопште не могу да се сетим примера да су написали шта је заиста било.

[Александар Динчић]

У „Жртвама Лагера Ниш“, у биографији Ивана Вујисића, имаш податак да се крио под лажним именом „Јован Марковић“ зато што је убио немачког стражара приликом бекства из нишког логора. Међутим, допунска истраживања базирана на изјави његове друге жене (живео је ванбрачно), казују да је већ у логор доведен као Јован Марковић (тако се звао њен отац) и да је то лажно име узео зато што је убио високог немачког официра код Лесковца и зато што је срушио један мост. Она каже да су Немци знали да је то Иван Вујисић - убили би га одмах. Тако да тај високи официр само може да буде крајскомандант Лесковца. Е сада, да ли је он мајор Ренер Кениг или само мајор Ренер Н – то још увек не може да се одгонетне.

Наравно, у фусноти 5 и 8, наводи се да је тај крајскомандант Лесковца био мајор Ренер који је погинуо заједно са подофициром војне полиције. Али у фусноти се помиње само Јабланички партизански одред.
Јабланички партизански одред крећу на Лебане, а "четници" и недићевци не пружају отпор. Немци покушавају да поврате Лебане, али не успевају. Након тога, формира се команда на челу са војводом Михајло Арсићем, а помиње се и војвода Сава Миловановић и они су ту заједно са партизанима до 17. децембра. (Видети, [font=Merriweather, sans-serif]Иван Глигоријевић Џина, "[/font][font=Merriweather, sans-serif]Партизански одреди јужноморавског краја – база устанка у суседним областима", Токови револуције 1/1978, с[/font]тр. 294-295)

Ни Џина, нити редакција не знају када су Лебане и Медвеђа ослобођени, док се локални писци и хроничари лесковачког краја цифрају из књиге у књигу. Једино је тачно да је Михајло Арсић постављен за команданта Лебана и Јабланичког среза. Час су Лебане ослободили у част Великог октобра (Миливоје Перовић, Јужна Србија, стр. 121-123), час дан-два касније; никако да погоде датум...Борци нападају немачку колону дан након ослобођења, два-три дана касније итд. Медвеђу бране Немци, па је ипак не бране, већ само рудник (Леце)...Ако ослобађаш неко место ваљда знаш против кога се бориш. Такође, не могу да се сагласе која јединица напада. Јабланички  или Кукавички одред. Врањанци, који изјављују у „Политици“ како су напали ту немачку колону из Лесковца и у вестерновском стилу убили мајора су из Лесковачког (Кукавичког) одреда (Врањска чета Лесковачког одреда, јер Врањски одред не постоји). С друге стране,  редакција тврди да су немачког мајора убили борци Јабланичког одреда, који су ослободили Лебане и Медвеђу. Одред од 150 људи (уз то су му неке чете тада у Топлици, тако да је и мање у Јабланици). Па ако је и 50 бораца у Топлици – мало је веровати да 100 преосталих бораца ослободи две варошице у једном дану, организује одбрану истих места и разбије немачку колону.  Уз то немачка документа казују како 2000 устаника обитава око Лебана. Додуше, то је само простор Јабланичког среза, а у ширем реону подаци казују 4-5000 устаника.

Узевши све у обзир, још једна у низу лоших интервенција приређивача Зборника докумената.

    

Јел знаш неки догађај 1941. који су тачно описали? Крушевац, Попина, Краљево, КГ, Ваљево, Шабац... Уопште не могу да се сетим примера да су написали шта је заиста било.

Само када су ослобађали варошице од четника К.Пећанца или жандармерије.

[Александар Динчић]

Да, много тога треба одгонетнути.

У оном раду Џине пише да су у Лебане и Леце ушли партизани са 180 људи. И слажем се да је мало вероватно да ће са 100 и више људи организовати одбрану и борити се против Немаца.

Важно да је тачно да је Михајло Арсић био командант Јабланице.

И јесте, колико знам, уопште није постојао Врањски партизански одред.

То је послератни термин. Када је Темпо откривао споменик на Чемернику, уследила су негодовања како су се Црнотравци борили 1941. а Врањанци нису. Па су брже-боље, врањску чету претворили у Врањски одред "Сима Погачаревић" и дали Трајковићу задатак да обради тај крај. Додуше, послератни појам је и Црнотравски партизански одред.

[Александар Динчић]

Да, много тога треба одгонетнути.

У оном раду Џине пише да су у Лебане и Леце ушли партизани са 180 људи. И слажем се да је мало вероватно да ће са 100 и више људи организовати одбрану и борити се против Немаца.

Његов саборац и добро познати Никола П.Илић пише у својој књизи о Јабланичко-пасјачком одреду, да је на позив Ратка Павловића Ћићка, једна чета упућена да ликвидира четничку опасност у Топлици и зато "Јабланичко-пасјачки одред". Тако да не консултује ни свог саборца око новембарских дешавања. 
Уопште, партизански историчари и хроничари се ретко консултују и слажу. Зато је партијски врх имао главобоље по питању писаца ратних прилика. После сваке објављене књиге стизало је брдо деманта. Писали су новинари, политичари, учесници рата, социјолози, учитељи, а најмање историчари.

[Митић]

Да, да, јасно. Историја из доба СФРЈ је много несређена. Некад се стварно изгубим кад почнем да ишчитавам партизанску литературу.

Рецимо, везано за Врањску чету, у књизи "Народно-ослободилачка војска Југославије" од Анића, Јоксимовића и Гутића, постоји преглед партизанских одреда Србије за 1941. годину.

И ту се налази под редним бројем 501 Врањски одред "Сима Погачаревић" који је формиран у околини Лесковца (!?) и бројао је целих 12 људи (то дође више као десетина, није ни чета). А онда под бројем 502 стоји: Први врањски одред, формиран 1944. године.

А мислим да је Џина добро написао кад су партизани наступали према Лебану и руднику Леце, а да четници и недићевци готово нису пружали отпор. Ово су били Пећанчеви четници са недићевцима.

[Милослав Самарџић]

Да, да, јасно. Историја из доба СФРЈ је много несређена. Некад се стварно изгубим кад почнем да ишчитавам партизанску литературу.

Рецимо, везано за Врањску чету, у књизи "Народно-ослободилачка војска Југославије" од Анића, Јоксимовића и Гутића, постоји преглед партизанских одреда Србије за 1941. годину.

И ту се налази под редним бројем 501 Врањски одред "Сима Погачаревић" који је формиран у околини Лесковца (!?) и бројао је целих 12 људи (то дође више као десетина, није ни чета). А онда под бројем 502 стоји: Први врањски одред, формиран 1944. године.

А мислим да је Џина добро написао кад су партизани наступали према Лебану и руднику Леце, а да четници и недићевци готово нису пружали отпор. Ово су били Пећанчеви четници са недићевцима.

Али наука каже да је то једина и права историја и да нема ревизије! 
Ево саће Ватра да потврди.