23-10-2017, 12:09 PM
У једном тексту на Србин инфо новинском порталу изашао је један текст о стрељању у Крагујевцу. Новинар упоређује двојицу професора- предавача, Милоја Павловића и Паула Кенига. Основни извор аутор овог текста био је Субнор.
А Субнор каже да је Милоје Павловић био директор Гимназије у Крагујевцу и да је стрељан у Шумарицама 21. октобра 41. године. А да је Паула Кенинга убила група партизана под вођством Ратка Павловића Ћићка, негде у околини Бруса, док је Немац хтео да се сакрије у стајском ђубрету. Оба Павловића, Милоје и Ћићко, су Народни хероји Југославије.
Проблем је у томе што то није тачно. Милоје Павловић је био директор Женске учитељске школе у Крагујевцу, а директор Гимназије био је чувени др Лазар Пантелић. Ово је општепознато, а поготово због Лазаревог ненапуштања својих ученика, иако му је Марисав Петровић то нудио. Аутор текста, верујући Субнору, чувену реченицу " Ја и сада држим час" приписује Милоју Павловићу, а одузима је др Пантелићу.
Са друге стране, апосултна је лаж да је Кенинг убијен на начин описан у тексту. О томе шта је било са Кенингом писали су многи, али извесно је да је преживео рат и мирно умро у Немачкој крајем шесдесетих година двадесетог века.
Није ништа ново да Субнор прича бајке, уосталом, за то су плаћени деценијама од свих антисрпских режима од 45. године. Невероватно је да неки портал који пледира да је српски национални сајт, и даље по историјско тумачење иде код Субнора. То је апсолутно поражавајуће.
А Субнор каже да је Милоје Павловић био директор Гимназије у Крагујевцу и да је стрељан у Шумарицама 21. октобра 41. године. А да је Паула Кенинга убила група партизана под вођством Ратка Павловића Ћићка, негде у околини Бруса, док је Немац хтео да се сакрије у стајском ђубрету. Оба Павловића, Милоје и Ћићко, су Народни хероји Југославије.
Проблем је у томе што то није тачно. Милоје Павловић је био директор Женске учитељске школе у Крагујевцу, а директор Гимназије био је чувени др Лазар Пантелић. Ово је општепознато, а поготово због Лазаревог ненапуштања својих ученика, иако му је Марисав Петровић то нудио. Аутор текста, верујући Субнору, чувену реченицу " Ја и сада држим час" приписује Милоју Павловићу, а одузима је др Пантелићу.
Са друге стране, апосултна је лаж да је Кенинг убијен на начин описан у тексту. О томе шта је било са Кенингом писали су многи, али извесно је да је преживео рат и мирно умро у Немачкој крајем шесдесетих година двадесетог века.
Није ништа ново да Субнор прича бајке, уосталом, за то су плаћени деценијама од свих антисрпских режима од 45. године. Невероватно је да неки портал који пледира да је српски национални сајт, и даље по историјско тумачење иде код Субнора. То је апсолутно поражавајуће.
