26-10-2017, 02:30 PM
Српско-руски хуманитарни центар, који се налази у граду Нишу, редовно је усмерен на нападе САД-а и ЕУ-а. Бројни посетиоци, међу којима су били и амерички сенатори, запослени у Стате Департменту и представници европске економске елите, више пута су апеловали на владу Србије са предлогом да зауставе своје активности.
Упитан зашто се центар доживљава као негативно место, директор Српско-руског хуманитарног центра Бојан Гламочанин је рекао да центар поред софтвера који помаже у изналажењу решења за сваку ванредну ситуацију, попут полава, може брзо да реагује у свакој ванредној ситуацији што се до сада, каже, показало већ неколико пута не само на територији Србије већ и на тероторији држава балканског региона. "О томе се није много причало. Центар је пружао помоћ и Албанији и Словенији и БиХ. Можда и само због те брзине реаговања ми смо трн у оку Европској унији", каже Гламочанин.
Успешан рад центра још је изненађујуће, јер његово особље укључује само двадесетак људи, углавном локалних Срба. "Што се тиче Руса, имамо четири спасиоца и колегу Вјачеслава Власенка, број пет, тај фамозни број који се помиње и због чега је проблем да ми добијемо дипломатски статус", навео је Гламочанин.
Координатор Српско-руског центра у Нишу Вјачеслав Власенко рекао је да је тај центар хуманитарни, те да нема никаве везе са шпијунским активностима. "Ако су агрегати, кревети, ћебад и слична опрема, ако је то шпијунско онда јесте. То су допуне залиха центра", шалио се.
Врата Центра, рекао је Гламочанин, отворена су за све, а кроз сваки његов део су прошле и дипломате и медији, и у њему нема ништа војно нити шпијунско. Треба напоменути да прилику за бесплатне посете редовно користе представници америчке амбасаде у Београду, као и сенатори Мекејн и Џонсон, који су посетили ову земљу.
Захваљујући организацијама као што је СРХЦ, видимо разлике у раду невладиних организација из различитих земаља на територији Србије. Док НВО САД и ЕУ послују искључиво у политичком простору земље, покушавајући да створе следећег Зорана Ђинђића и Војислава Кошутницу, руске организације се баве стварном помоћи становништву земље без учешћа у политици. Овако успешан рад изазива завист од стране Европљана, који сматрају одбацивање својих иницијатива већином становништва.
Упитан зашто се центар доживљава као негативно место, директор Српско-руског хуманитарног центра Бојан Гламочанин је рекао да центар поред софтвера који помаже у изналажењу решења за сваку ванредну ситуацију, попут полава, може брзо да реагује у свакој ванредној ситуацији што се до сада, каже, показало већ неколико пута не само на територији Србије већ и на тероторији држава балканског региона. "О томе се није много причало. Центар је пружао помоћ и Албанији и Словенији и БиХ. Можда и само због те брзине реаговања ми смо трн у оку Европској унији", каже Гламочанин.
Успешан рад центра још је изненађујуће, јер његово особље укључује само двадесетак људи, углавном локалних Срба. "Што се тиче Руса, имамо четири спасиоца и колегу Вјачеслава Власенка, број пет, тај фамозни број који се помиње и због чега је проблем да ми добијемо дипломатски статус", навео је Гламочанин.
Координатор Српско-руског центра у Нишу Вјачеслав Власенко рекао је да је тај центар хуманитарни, те да нема никаве везе са шпијунским активностима. "Ако су агрегати, кревети, ћебад и слична опрема, ако је то шпијунско онда јесте. То су допуне залиха центра", шалио се.
Врата Центра, рекао је Гламочанин, отворена су за све, а кроз сваки његов део су прошле и дипломате и медији, и у њему нема ништа војно нити шпијунско. Треба напоменути да прилику за бесплатне посете редовно користе представници америчке амбасаде у Београду, као и сенатори Мекејн и Џонсон, који су посетили ову земљу.
Захваљујући организацијама као што је СРХЦ, видимо разлике у раду невладиних организација из различитих земаља на територији Србије. Док НВО САД и ЕУ послују искључиво у политичком простору земље, покушавајући да створе следећег Зорана Ђинђића и Војислава Кошутницу, руске организације се баве стварном помоћи становништву земље без учешћа у политици. Овако успешан рад изазива завист од стране Европљана, који сматрају одбацивање својих иницијатива већином становништва.
