[Бенито]

Прерано је давати оцену, али после две одгледане епизоде, можемо рећи да је невероватна разлика између онога како се схвата култура у Београду, а како у Бањалуци.
Дакле, озбиљна режија, модерна, сведена, али потпуно у складу са сценаријом. Тема је тешка и тамна, али истинита, животна и актуелна. Ликови су слојевити, добро позиционирани у причи и бриљантно одглумљени.
Иако је РТС копродуцент и ове и серија Бајића и Бјелогрлића, ради се о радикалној разлици не само у квалитету, него и у смислу. Пита се човек да ли је РТС нека институција са двоструким стандардима, једним за другосрбијански Београд и другим за ову осталу сељадију, па РТРС дође као нека резервна српска телевизија.
Било шта да је у питању, Пејаковић је као сценариста још једном показао, што би рекли спортски коментатори, свој раскошни таленат. За сада је право уживање и филмска авантура првог реда гледати серију Месо.

[Милослав Самарџић]

Предухитрио си ме за који минут...
Баш сам хтео да отворим тему.
Али моји утисци су другачији.
Први утисак је мрак који се систематски ствара, и дању, дакле затамњују се ликови, као и места, споља и унутра. Намерно се прави мрачна - хорор - атмосфера - тако што се уклањају светле боје. Ово је типичан кадар из серије:




Ово је, с друге стране, типична расвета за једну америчку серију, ово је из серије ''Боунс'', која се већ наводи у уџбеницима као пример за све и свашта:



Друго што се уочава у ТВ серији ''Месо'' је невероватно вулгаран речник, као да постоји неки конкурс ко ће гадније причати на телевизији.

Треће што сам хтео да кажем је утисак у Бањалуци. Био сам тамо више пута и срео много људи. Никада не бих ни помислио да је ово Бањалука. Ово је нешто као место с краја света, као оно село у Банату у ''Скупљачима перја''.

[Брада]

Предухитрио си ме за који минут...
Баш сам хтео да отворим тему.
Али моји утисци су другачији.
Први утисак је мрак који се систематски ствара, и дању, дакле затамњују се ликови, као и места, споља и унутра. Намерно се прави мрачна - хорор - атмосфера - тако што се уклањају светле боје. Ово је типичан кадар из серије:




Ово је, с друге стране, типична расвета за једну америчку серију, ово је из серије ''Боунс'', која се већ наводи у уџбеницима као пример за све и свашта:



Друго што се уочава у ТВ серији ''Месо'' је невероватно вулгаран речник, као да постоји неки конкурс ко ће гадније причати на телевизији.

Треће што сам хтео да кажем је утисак у Бањалуци. Био сам тамо више пута и срео много људи. Никада не бих ни помислио да је ово Бањалука. Ово је нешто као место с краја света, као оно село у Банату у ''Скупљачима перја''.

Што се вас тиче чудно би било да се прочита нешто позитивно, овај пут о филму, направљеном у продукцији тамо међу Србима преко Дрине. Они нису достојни уважавање и ево и поређење како је то код американаца боље. Код американаца који имају најбољу свјетску продукцију. Ја се и даље не могу начудити колики ви презир осјећате а нажалост код многих важите за најбољег биографа и зналца када су Четници, тачније ЈВуО и генерал Михаиловић у питању.

[Милослав Самарџић]

Презир према западним Србима?
Ако си на то мислио, баш не разумем како то читаш тако наопако, како ти успева?
Напротив, ваљда је јасно да ми је криво што је тај тренд, започет ''Скупљачима перја'', сада прешао и преко Дрине. Епизоде ове серије су у ствари 1000 и нека епизода ''Скупљача перја''.
Ове замерке које сам ставио, уопште нису ствар буџета. Као што сам написао, они и од дневног светла праве сумрак. Ма колико јефтином камером да су снимали, то није до камере, то је намера аутора да се направи морбидна атмосфера. Тек псовке и ово друго нема везе с буџетом. Бањалука је једна од наших најлепших градова, што се по овој серији никако не би могло закључити.

[Бенито]

Уопште те не разумем. Ни тебе, ни Браду.
Да ли ти мислиш да не постоји " ноћна" Бањалука?
Да ли мислиш да не постоје " каматари"?
Шта мислиш, да ли они користе речник као у серији?
Или можда, још гори?
Итд

. Сагласан сам са тим да ми треба да снимамо филмове који треба да имају оптимистичан тон и да представе најбоље од нашег народа. И то без икакве пропаганде.
Али то не значи да треба да жмуримо на оно што се догађа око нас. Поента да се то не преувеличава и домишљава за потребе антисрпске , или било које друге, пропаганде.

[Милослав Самарџић]

Е сад си и ти почео као они - зат не мислиш да тога нема...
Па има свега.
Па шта с тим? Какав је то изговор да снимају само мрак?

[Бенито]

Није у томе проблем.
Сети се кад Скерлић попут тебе сада, као гуру једне културне политике, није дозвољавао никакве тамне тонове у нашој поезији и прози. Односно, критиковао их је увек више и жешће него она лоша дела која су имала тај оптимистички тон.
Заправо, то је био сукоб између западног схватања књижевности у то време, коју су карактерисали франкофилски аутори, а убрзо она генерација ирских, па америчких писаца.... Са друге стране, средњеевропском књижевношћу тада владају тонови Фројда, Јунга итд, уопште, тог германског филозофског правца, самопреиспитивања, унутрашњег монолога итд.
Скерлић је одлично приметио да ако будемо упали у ту замку, од нашег националног ослобођења неће бити ништа.
Притом он се трудио да оним делима и ауторима који то признање заслужују због своје вредности, било шта не закине.
И све је то тачно и оправдано.
Али....
Он је конзистентан и сигуран је у ту матрицу по којој суди, а у ту матрицу се не уклапа неко ко је ван сваког калупа. Појављује се Дис, и Скерлић га је толико оцрнио, да би већина песника да су били на његовом месту тог момента одустали од писања. Али, Скерлић је признао да је погрешио. Додуше, на свој начин, похвалио је следећу збирку песама.
Милославе, проблем код сваког аутора, било која врста уметности да је у питању, је да ли је његова или њена уметност аутентична, самосвојна,истинита и по томе се мери њена вредност, а не по томе да ли су боје тамне или светле.
То је кључна разлика између уметности Бјелогрлића и Пејаковића, јер је једно аутентично, а друго памфлет.
ПС А ако су боје мерило уметности, имаш ове серије на Пинку, Хепију итд сваки дан од 16 до 19 х. Све светлија до светлије.

[Милослав Самарџић]

Ако мислиш да је аутентичнија по томе што онакви идиоти из "Меса" ипак негде постоје, док козаци и четници нису били нарко мафија, онда ОК.
У том случају остаје онај други проблем, о коме ћу опширније у посебном чланку.

[Бенито]

Ајде само да завршим са једним аспектом који нисам помињао, па , можда, стекнемо другачију слику о свему овоме.
Велика руска литература имала је сличан сукоб кроз читав 19 век, између конзервативне и прозападне, пре свега, франкофилске линије или правца.
А онда се појавио Достојевски и сви су рекли да је то катастрофа. А писао је о много горим ликовима , много горим него Пејаковић у овој серији.
И да , виђам такве људе какве их описује Пејаковић, и много горе, сваки дан. Свака теби част ако их не виђаш. И не сведочим о њима, али не мислим да ако неко о томе прозбори, није родољуб.
То не значи да може свака будала да о томе говори, јер не може свако да буде хирург, нити пилот, ни професор математике. То важи и за писце и за филмаџије.
Пошто овде имамо две серије које су блиске по датуму емитовања, можемо их упоредити.
Једноставно, Бјелогрлић лаже као џукела, а Пејаковић сведочи истину. То је разлика. И још нешто Пејаковић своје ликове воли и брани, а Бјелогрлић их све комплет мрзи из дна душе. Зато је једно уметност, а друго памфлет.

[Бенито]

Никад ништа не треба коментарисати пре завршетка. Серија одлична до последње епизоде. Градација продаје душе ђаволу,од најбенигнијег облика, преко слуге самог зла кога игра бриљантно Никола Пејаковић, до самог Луцифера кога аутор ставља у лик политичара, тајкуна и ратног профитера у претпоследњој епизоди.
А онда када је требало доћи до крешенда, у последњој епизоди, следи кочница. Очигледно је аутор направио компромис са финансијерима, јер треба да ради и наставке ове серије. Уосталом, поред кратке анализе у неким интервјуима о положају хришћана, нарочито православних, у савременом свету, Пејаковић је рекао да је живот кратак и да треба некад мислити и на то шта јести ових дана.
А уметност може да буде свашта, али не може бити компромис. То је основни предуслов да се направи уметничко дело.
Све је упропастио последњом епизодом.

[Вукашин Петковић]

Слажем се у потпуности, последња епизода је оманула и покварила општи утисак.

[Бенито]

Ето, Милослав Самарџић куди човека, а Коља њега хвали.