[Шумадинац]

.
ХРИШЋАНСКА И КОМУНИСТИЧКА ЉУБАВ





Хришћанство је религија љубави. И Достојевски је примио хришћанство прије свега као религију љубави. У порукама старца Зосиме, у религиозним размишљањима, расутим по разним мјестима његових дјела, осјећа се дух Јованова хришћанства.

Руски Христос у Достојевскога јесте прије свега гласник бесконачне љубави. Али као што Достојевски открива трагичку противрјечност у љубави мушкарца и жене, он је тако открива и у љубави човјека према човјеку. У Достојевскога је била значајна мисао да и љубав човјека према човјеку може да буде безбожна љубав. Није свака љубав према човјеку и чојвечанству – хришћанска љубав.

Таква је безлична – комунистичка љубав, у којој се људи збијају једни уз друге да би живот људи који су изгубили вјеру у Бога и у бесмртност, то јест у смисао живота, мање страшан био. То је крајња граница човечје самовољности и самопотврђивања. У безбожној љубави човјек се одриче своје духовне природе, свога првородства, он издаје своју слободу и своју бесмртност. Сажаљење према човјеку као дршћућем, биједном створењу, као играчки бесмислене нужности, – то је посдедње прибежиште идеалних људских ојсећања, пошто се угасила свака велика Идеја и пошто се изгубио Смисао. Али то није хришћанско сажаљење. За хришћанску љубав је сваки човјек брат у Христу. Хришћанска љубав је сазнање богосиновства сваког човјека, образа и подобија Божјега у свакоме човјеку.

Човјек пре свега мора да љуби Бога. То је прва заповијест. А за њом следује заповест о љубави према ближњему. Човјек може да се љуби само зато што постоји Бог, једини Отац. Његов образ и подобије морамо да љубимо у свакоме човјеку. Љубити човјека ако нема Бога значи човјека посматрати као Бога. И тада чојеку пријети лик човјекобога, који чојвека мора да уништи, да га обрати у своје оруђе. На тај начин љубав према човјеку показује се као немогућна без љубави према Богу.

И Иван Карамазов говори да је немогућно љубити ближњега. Антихришћанско човјекољубље јесте лажљиво и варљиво човјекољубље. Идеја човјекобога уништава човјека, само идеја Богочовјека утврђује човјека за вјечност.

Безбожна, антихришћанска љубав према човјеку и човечанству јесте централна тема “Легенде о Великом Инквизитору”. Достојевски се често враћао тој теми – одрицању Бога у име социјалног еудемонизма, у име човјекољубља, у име среће човечје у овом кратком земаљском животу. И сваки пут је долазио до сазнања да је нужно сједињење љубави и слободе дато у лику Христа.

Љубав мушкарца и жене и љубав човјека према човјеку постаје безбожна љубав када се изгуби духовна слобода, кад ишчезне људски лик, кад нема у љубави бесмртности и вјечности. Права љубав је утврђивање вјечности.



НИКОЛАЈ БЕРЂАЈЕВ

[смедерево]

Опет си почео са филизофирањем-просеравањем...

[Шумадинац]

Уместо што просипаш разне тлапње свакаквих Талибана, боље ти је да научиш нешто корисно што вреди.

[смедерево]

Уместо што просипаш разне тлапње свакаквих Талибана, боље ти је да научиш нешто корисно што вреди.

Од тог твог талибана можеш само да "скренеш у погрешан смер"

[Шумадинац]

Уместо што просипаш разне тлапње свакаквих Талибана, боље ти је да научиш нешто корисно што вреди.

Од тог твог талибана можеш само да "скренеш у погрешан смер"

Од Марка Радосављевића или од Драгана Давидовића? Или од удбаша који шири ту комунистичку љубав гореописану?

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.youtube.com/watch?v=CLEvZyHSNo0

[Шумадинац]

https://www.youtube.com/watch?v=CLEvZyHSNo0

КЛЕТВЕ нису овде тема, није им овде место. Покрени нову тему КЛЕТВЕ па клевећи колико хоћеш!

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.youtube.com/watch?v=CLEvZyHSNo0

[Mekenzi]

https://www.youtube.com/watch?v=CLEvZyHSNo0

КЛЕТВЕ нису овде тема, није им овде место. Покрени нову тему КЛЕТВЕ па клевећи колико хоћеш!

Pisi na engleskom, mozda cete razumeti

[Прст_у_ока_латиници]

Па ако сте на правом искренитом духовном путом, ви немате ништа да се плашите!

[Шумадинац]

.
НЕКЕ ИДЕЈЕ О КОМУНИЗМУ ИЗ РАЗНИХ ДЕЛА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА





Расправљати са комунистима је ’пресипање празног у шупље’. Они замишљају да су толерантни, ако дозволе критиковање премијере домаћег филма или директора неког воћарског предузећа. Али даље, управо тако далеко да је под носем, тамо где престају домаћи филмови и директори почињу ’револуционарне тековине у које се не сме дирати’. Најзначајније тековине заправо су тек људи на власти.

***

Последице радничког управљања се нити виде, нити ће се видети, јер комунисти нису толико наивни да поверују дословно свим начелима своје идеологије. Ова реформа имала је искључиво спољнополитички значај и она се не сме озбиљно претресати као покушај преображаја друштвене привреде.

***

Знам да је нехришћански исмејавати ближњег свога. Али један комуниста уопште није мој ближњи. Понекад ми се чини да припадамо двема биолошким врстама.

***

Између хришћанских и комунистичких ортодокса, између десних и левих будала, тесна су врата кроз која поштен човек може да прође.

***

Комунисти под апстрактном слободом подразумевају сваку слободу која не служи њиховим идеолошким циљевима. Шта значи слобода писца у друштву кога је принуђено да брани?! Шта значи слобода која се може користити само у једном од политике изабраном смеру?

Шта то вреди, једну једину мисао моћи казати на хиљду начина?! Због тога та мисао неће постати нека друга! Увек остаје она једна једина мисао. То је слобода роба! И он се креће у границама ланца, односно господареве воље. Одиста нема разлога да се плаћа једна књижевност, ако желимо да буде добра и слободна.

***

Мада комунисти не теже неком метафизичком циљу, па им политика нужно не може бити ефикасна, она није ни популарна, стога што ухваћени у клопци, комунизам као финални циљ и социјализам као привремени циљ, заборављају начело степености циљева.

Комунисти хронолошки другостепене циљеве претпостављају хронолошки првостепеним. Исувише заинтересовани, заслепљени будућим изгледом ствари, у заблуди да га већ сад обликују, они заборављају на њихов изглед сада, на тренутно стање ствари. Брзина није никакав вредан појам у историји. Брз је коњ, а не свет.

Већи отпор који тиме изазивају, захтева и озбиљније санкције које са своје стране реципрочно умножавају отпор и демобилишу народну виталност. Финални циљ ће због тога трпети, јер је друштвено тело једини инструмент преко кога једна идеологија тај циљ постиже. Нико не убија магарца на чијим леђима очекује да превали дуг пут.

***

Формула комунизма је једнакост подређених, али не и једнакост с надређенима.

***

Успомене комунистичких дисидената из времена практиковања њихове заблуде (рецимо од 1945 до 1960) личе на успомене које би један од ђавола који је дезертирао имао о паклу. Те успомене су корисне јер описују пакао, али ми никад не треба да заборавимо да су ови извештачи о паклу у њему били не жртве него ђаволи.

***

Чланови СКЈ деле се на комунисте, они који нису комунисти и антикомунисте. Анти се комунисти деле на оне који то желе да буду, и оне који то не желе да буду. Некомунисти се деле на оне који не знају да то нису и оне који знају да то нису. Што се тиче правих комуниста, за њих не знам, нисам их сретао.

***

Комунистичке партије на власти личе на мање више масовне масонске ложе.

***

Постстаљинистичка фаза комунизма разликује се од стаљинистичке онолико колико се хронични стадијум неизлечиве болести разликује од акутног. Болест је ту, али нису сви њени симптоми, нити су они који се виде у неподношљивој јачини.

***

Ниједно зло које комунизам тврди да лечи, није горе од самог комунизма.

***

Ако комунизму треба хиљаду година да на боље промени свест људи, питам се колико пута по хиљаду треба свести људи да на боље промене комунизам.

***

Комунизам је праведна расподела добара која се не производе.

***

Комунизам је једини хомеопатски лек за друштвена зла; неједнакости лечи равноправношћу, одсуство слободе ропством, неправду неправедношћу и друштвене неефикасности – неекономичношћу.

***

Комунизам је сан из кога се човек не буди. Комунизам је, такође, и реалност у којој ће свако имати према потреби, питање је само како дотле сачувати потребе.

***

Тврдити да је комунизам нужан, зато што је добар (праведан) исто је што и веровати да је жена курва само зато што је лепа.

***

Комунизам је као ватра: најлепши је из даљине, на извесној удаљености може вас угрејати, али ако му се сувише приближите, или у њега уђете – спалиће вас.

***

Комунизам је као Бог, не може се доказати, само искусити. Разлози за комунизам могу бити очевидни, у капитализму се понекад чак и могу доказати, потешкоћа лежи у томе да се они докажу и у комунизму.

***

Опресија је мајка комунизма, као и свака мајка оставља чеду у наслеђе своју природу. Комунизам, међутим, као и свако потомство има и властиту стечену опресивну природу, опресија порекла и опресија властитог живота урођена и стечена стапају се у једну.

***

Комунизам је једини друштвени систем у коме је комунистима врло често теже него у било ком антагонистичком поретку. Ови им по правилу ограничавају слободу само као комунитима, па најчешће ни то. Властити их поредак ограничава и као људе.

***

Све што рачуна на принуду, на принуду је осуђено. Све што од принуде живи од принуде ћеумрети. Не треба, међутим, очекивати да се и комунизам ове принуде држи.

***

Лично држим, упркос косовског принципа и 27. марта, да смо под извесним околностима, у првом реду добитка на времену, нарочито после немачко-руског рата, могли сасвим сигурно неутралним остати и ми.

Ја потпуно разумем љубав комуниста према 27. марту, без њега, наиме, они би у Југославији данас били једна од десет странака на левици, остатак би било десет странака на десници, али ни уз најбољу вољу не могу појмити зашто се 27. мартом толико одушевљавају они који су Југославију због њега изгубили. Има још оних који су убеђени да је смрт боља него ропство.

Она је свакако часнија, али колико је боља, за то треба питати – мртве!

***

Суштина немогућности да се човек са једним комунистом разуме не потиче само од програмског неразумевања које би се још и дало објаснити фанатизмом, неопходним за организовање једне успешне револуције. Она дубље и пресудније потиче од једне логике која таква разумевања једноставно не допушта. Само лажни комуниста неће да вас разуме, прави комуниста не може да вас тазуме. Ни са једним ни са другим, према томе, немогуће је разговарати.

[Шумадинац]

.
ДА ЛИ ЈЕ КОМУНИЗАМ БИО ПЛЕМЕНИТА ИДЕЈА?





Чак и данас се овдје може чути да је комунизам био племенита идеја. Далеко од тога, марксизам је значио укидање сваке самодисциплине и дефинитивно ослобађање свих сублунарних енергија које постоје у човјеку

Пише: Светислав Басара



Маркс говори у име пролетеријата. Тешко је уопште повјеровати да је тај себични научник, огрезао у хедонизму, саосјећао са биједом сељака и радника. Њега људи уопште нијесу интересовали. Свјесно или не, он је радио на пројекту “уништења старог свијета на чијим рушевинама треба да буде саграђено праведно друштво“.

Циљна група: радници, нерадници, лупменпролетери и лупенинтелектуалци, оберучке су прихватили Марксову доктрину и миленаристичку визију Земље дембилије, ниједног тренутка не питајући се: гдје ће бити изграђен тај врли нови свијет, ако се уништи овај једини. Ни како ће неправедни и несавршени људи конституисати праведно и савршено друштво.

Чак и данас се овдје може чути да је комунизам био племенита идеја. Далеко од тога, марксизам је значио укидање сваке самодисциплине и дефинитивно ослобађање свих сублунарних енергија које постоје у човјеку.

Луцидни духови су уочили опасност још за вријеме Француске револуције када је људски разум, симболизован тијелом голе проститутке, устоличен као божанство новог еона.

Марксизам је инверзијом угла посматрања уклонио Кетер, Божанску сферу, а онда су на ред дошли краљеви, као симболи Божјег поретка и врхови земаљске хијерархије замишљене као слика небеска.

Потом је систематски уклањано племство, а религиозност потпуно затрта. Прерасподјела и дистрибуција пшенице и масти, рибљег уља и дрвета, наднице и капитал, постали су врхунска брига и наука.

После Маркса, који је артикулисао инертну тежњу маса, у свијету без Бога, трагање за истином је апсурдно, јер је оно по чему истина може постојати, уклоњено из човјековог свијета.

Марксизам се данас привидно повукао, али је и даље свуда присутан. Ове скоро три деценије од пада комунистичког система, ми живимо у једном систему заснованом на рушевинама, прије свега менталним, у једној духовној ентропији и каљуги у којој никакве будућности нема, сем даљег пропадања.

У питању је духовно загађење против којег су дјелотворни само пост и молитва. Једино тако се можемо спасити.


ИН4С

[Прст_у_ока_латиници]

Па јели ви бољујете од шизофреније?

[Шумадинац]