[Шумадинац]

.





Према Св. Григорију Ниском, управо је слобода икона Божија у човеку, она му је дата да би могао да пројави љубав према Творцу кроз љубав према човеку и творевини. Неодговорна слобода, слобода која не одговара на позив љубави Божије, изопачује се и постаје узрок највећих зала. Уместо да обожује она обезбожује али и дехуманизује. Слобода без Бога постаје парадоксално слобода без човека, јер без љубави према Богу нема љубави према човеку. Али, и љубав према Богу се показује као истинита само ако се пројављује као љубав према човеку. „Ако ко каже да воли Бога а не воли човека, такав је лажов јер како ћеш волети Бога кога не видиш ако не волиш човека кога видиш“, сведочи нам Апостол Јован. Човек је биће које се увек креће и увек некуда иде – само је питање где. Изопачена слобода не само што не води узрастању до обожења, које је циљ човекове егзистенције, већ води деградацији и то не на анимални ниво, већ далеко испод њега. Пошто нема слободну вољу као човек, животиња се никада не може уздићи као човек али ни пасти као човек.

Данас се о слободи прича више него икад, слобода се цени, истиче, наглашава на сваком кораку, а опет је слободе мање него икада. Слобода је злоупотребљена, доведена до сопственог парадокса, исмејана и презрена. Постала је карикатура, бесмислени излив бесмисла. Гледајући „медијску сцену“ у Србији, стиче се утисак да смо само на корак од затварања пуног круга, од дословног повратка на римску праксу „хлеба и игара“ и увођења гладијаторских борби како би се плебс забавио и анестезирао. Таман када помислимо да су медији дотакли дно, они нас наредним изливима „креативности“ увере да је дно увек дубље него што смо мислили.

Кловнови су увек више тужни него смешни. Њихова нашминкана лица, гримасе које праве и трапави ход, изазивају сажаљење према људима који су принуђени да глупирањем и смопонижењем зарађују за живот. Али скарадна шминка ипак има и позитивну функцију попут маске у античком театру. Она истовремено излаже али и штити глумца и његову људскост јер не дозвољава да буде потпуно изложен, оставља му могућност да смех публике припише црвеној кугли која представља нос, а коју након представе може да одложи.

Данашњи кловнови медијске сцене Србије немају тако повлашћен положај као некада циркуски кловнови. Они глуме саме себе, огољено представљајући јад и беду сопствене егзистенције, пародију сопственог живота. Нуде сопствену мизерју очима исто тако јадних „гледалаца“ који у гледању туђе јавне срамоте и понижења налазе воајерско задовољство и первертирану утеху за сопствену чамотињу, глупост и индоленцију. Хлеба можда има а можда и нема, али игара, свакако има. Чак не ни игара, већ малих болесних, мизантропских игрица које подилазе најнижим поривима да се лична самопотврда и вредност утемељи на чињеници да је неко (кога гледам) беднији од мене (који гледам). Попут пингвина који, „кад један падне остали скачу“, гледалачка маса прати уживо „борбе“ у виртуелном Колосеуму где се као оружје користе примитивизам, глупост, простаклук.

„Па то народ хоће!“ Одговарају углас креатори ове духовне лоботомије. Али заправо, народ то неће већ му се то намеће. Уморни од живота без перспективе, исцрпљени немаштином, људи се препуштају „чарима“ кутије са сликама, конзумирајући садржаје који се пред њих износе. А ти садржаји све више личе један на други, тако да је разлика између „озбиљне“ и „забавне“ телевизије, између „озбиљне“ и „жуте“ штампе готово ишчезла (част ретким изузецима).

Шта чинити? Зар се залажете за цензуру, упитаће неки? Одговарамо: људско друштво је тако стакано да све силе у њему морају да буду избалансиране. И данас када свако може да „каже све што хоће“ постоји цензура и то можда најперфиднија и најделотворнија. Данас цензура делује тако да свако може и говори шта хоће али нико никога не слуша. У доба старог тоталитарног режима било је забрањено изразити мишљење супротно владајућој политици, али су уметници и интелектуалци изналазили начин да пошаљу поруку јавности. И та порука је стизала, јер су људи слушали. Данас, међутим, остварује се Лаканова опаска „да сви знамо да уши служе зато да не слушају“. Заиста, данас можете рећи шта год хоћете, можете креирати уметничко дело какво желите, али реакције неће бити јер нико неће чути, пошто је јавни простор загушен грајом безбројних „старлета“ и подобних опскурних ликова, који одавно преплављују не само естрадну и политичку сцену већ све области људског деловања.

Дакле, да, хоћемо цензуру! Макар само малу, макар у облику посебног пораза који би произвођачи духовног и менталног отпора плаћали. Нешто попут акциза на дуван и алкохол, заједно са видљивим упозорењима о последицама које праћење таквих садржаја изазива.



Ђакон Александар Ђаковац

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
РИЈАЛИТИ ДРЖАВА




Пише: Миша Ђурковић

Кад једно друштво заборави на значај морала као основе сваког предузећа, онда се губе све границе, као и свест да оне уопште треба да постоје. Бојим се да наше друштво неумитно клизи у том правцу.


О моралу данас више не говоре чак ни црквени достојанственици, учитељи, војници, академици. Све је посао, пројекат, бирократија, диливери, и изнад свега све је политика. И све је забава.

Повод за овај текст је још једна срамота која се десила у нашем медијском простору, прва ријалити сахрана. Од када су пре дванаест година Веран Матић и ТВ Б92 увели овај монструозни програм у Србију, било је јасно да формат програма отвара неограничене могућности померања граница пристојног, прихватљивог и нормалног. Нажалост, те границе су се у ових дванаест година сукцесивно и померале, доводећи дотле да постане нормално гледање свих облика перверзија, групњака, превара, насиља, пуштања крви, манипулисања алкохолом итд. Сви знају да се гомила проститутки огледала у овом програму, са циљем подизања своје тржишне цене кад из ријалитија изађу. Публика је адреналински навлачена на псовке, обрачуне, деградацију, понижавање, дехуманизацију живих људи који су третирани као огледне животиње.

По закону комерцијализације, аутори оваквих гладијаторских програма непрестано морају да смишљају нове атракције и нова узбуђења како би очували навучену публику. Стога се овим несрећницима додатно плаћа за намештене свађе, за секс, за хомосексуалне наговештаје. Уводе се трудне жене, пропале звезде, наркомани, некада успешни естрадни ликови који данас немају ни за храну. Но по правилима која су позната још од старог Рима, мораће да се иде и даље. Искрено се бојим да ће доћи и време када ћемо видети и сакаћење људи, можда и право или симулирано убиство, покушаје самоубиства.

Недавно су без икакве ограде емитоване експлицитне порнографске сцене „акције“ двоје учесника, што је затим завршило на насловној страни дневних новина, а бројни портали су „на изволте“ објавили ову порнографију па су је гледала и деца у нижим разредима основних школа. На ретке објављене апеле, организатори су одговорили циничном тврдњом да тако помажу подизање наталитета?! Логично је да је онда некоме згодно пала на памет идеја да се преноси сахрана оца једне од ријалити звезда, коме је можда срце страдало од срамоте због начина на који ћерка и зет „стичу славу“. Пошто РЕМ (шта то беше?) није реаговао ни на овај законски прекршај, некрофилија је на велика врата ушла у наше ријалитије као легитиман инструмент. Ријалити сахрана је велики изазов за конкурентске парове и сад треба видети којим прекорачењем границе ће одговорити Хепи.

Ријалити програми као и друге комерцијалне сплачине тога типа постоје наравно и у другим земљама. Но тамо постоје и држава, закони, судови, друштво, озбиљни медији, стварна удружења грађана, нпр. родитеља или верника и друге институције које заједно држе брану уставности, законитости, пристојности, морала и одбране друштва од предаторства компанија. Чак и у Црној Гори емитовање таквих програма није дозвољено пре 11 увече и обавезне су ознаке о узрасту за који је програм адекватан. Код нас је нажалост чак и чувени термин за породичне серије недељом увече оскрнављен емитовањем серије у којој се приказују исечене главе, експлицитне сцене секса, оргије, наркоманија и све оно што по ријалити моделу подиже гледаност. Није ни чудо што су Немањићи свима досадни после адреналинских Сенки…

О штетности ових програма и погубном разарању морала, свести, и базичне оријентације слуђених људи које ове будалаштине гледају, а чија се деца на том злу образују, могло би се писати у бескрај. Пораст свих облика насиља укључујући и вршњачко и породично је директно везан са овим сатанистичким надражајима који стижу са нечега што би требало да буде јавно добро.

Други проблем је међутим то што се ријалити као модел сели са екрана у све облике друштвеног деловања. Погледајмо шта се са владом републике Србије дешава током последњих шест година. Тешко да више можемо да се сетимо колико смо парламентарних избора и реконструкција имали за период током ког у уређеним земљама буде тек један и по мандат. Једна странка има апсолутну моћ и контролу над свим деловима изборног процеса, свим нивоима власти у Србији, у око 95% локалних самоуправа итд. Дакле ниједни избори или реконструкција нису имали било какав стварни смисао нити потребу. Опет су исти људи остајали у влади, или се после краћег периода у њу враћали. Тако и данашње приче о реконструкцији које су кренуле одмах после локалних избора немају никакав реалан разлог, осим да се ријалити настави, да се министри држе у сталном страху од губитка позиције, и да насловне стране новина имају политички ријалити садржај.

Суштину ријалитија који живимо најбоље је захватила звезда кафанског андерграунда Зока Босанац: „ Ријалити, ријалити, будале смо и ја и ти. Ја будала што сам ушо, ти будала што ме гледаш.“



ИН4С

[Шумадинац]

.
МАРИЋЕВ ЈОРГАН



Пише: протојереј Јован Пламенац

„Ја не знам како ћеш умрети, човече. Код нас кажу: појешћеш јорган кад будеш умирао“, рекао је муфтија Муамер Зукорлић новинару Миломиру Марићу у његовој емисији „Ћирилица“ на „Хепи телевизији“.

Повод овим тешким муфтијиним ријечима је програмски садржај „Хепи телевизије“. Миломир Марић је главни уредник „Хепи телевизије“.

„Хепи телевизија“ је основана као ТВ „Кошава“. Њен оснивач и власник била је Марија Милошевић, ћерка Слободана Милошевића. Слијед власничког капитала ТВ „Кошава“ након што ју је Марија Милошевић продала веома тешко је пратити.

ТВ „Кошава“ купила је дјечју телевизију „Хепи“ и преузела њено име. Тако је од ЈУЛ-овске „Кошаве“ и дјечје „Хепи“ настала данашња „Хепи телевизија“ („Срећна телевизија“, на српском).

„Хепи телевизија“ „усрећује“ српски народ, и остале народе који су у њеној сфери утицаја, првенствено ријалити шоу програмима. Актуелни ријалити шоу на овој телевизији зове се „Парови“.

Паралелено са ријалити шоу програмом „Хепи телевизије“, телевизија „Пинк“ емитује ријалити шоу програм „Задруга“. Телевизија „Пинк“ у власништву је Жељка Митровића, бившег кадра ЈУЛ-а и поданика Мире Марковић, жене Слободана Милошевића.

„Парови“ и „Задруга“ у пословној су конкуренцији, али у истој духовној равни. Та духовна раван, у којој обитавају обје ове телевизије својим програмима, проистекла је, видимо, из комунистичке идеологије Југословенске удружене левице (ЈУЛ), и данас се простире у њеној природној надградњи – либералистичкој идеологији.

Ријалити шоу програми, којима су преплављени домови оних којима су доступне фреквенције „Хепи телевизије“ и „Пинка“, материјализована су слика вриједносног система либералног Запада. Они у пракси, поједностављено и свима разумљиво, дочаравају ту идеологију ослобађања човјека. Либерализам нуди човјеку ослобађање од санкционисања његовог духовног безакоња. Црква, својим јеванђељским истинама (видимо кроз став муфтије Зукорлића да је на том трагу и ислам) указује на човјеково безакоње, непрестано му нудећи опоравак кроз његово покајање. Либерална идеологија човјеку нуди осјећај сласти у материјалном свијету, задовољавајући притом његову палу природу и обезличавајући га. Црква му нуди личносно достојанство Божијег створења. Дакле, либерална идеологија, која је зацарила овим нашим просторима, и добрим дијелом свијета, својом суштином дубоко је антијеванђељска, антихришћанска.

Ослобађање по мјери либералне идеологије значи укидање категорија морала и стида, кочницâ човјекове анималности. Оно је човјекову сексуалност из интимне превела у јавну сферу. Нема више момка и дјевојке, мужа и жене. Сада су то партнери: тај и тај (та и та) са новом партнерком (новим партнером), али и тај и тај са новим партнером и та и та са новом партнерком. Комуна је постала јавна и све разузданија, а животиње моралније од човјека.

Плодови либералне идеологије су анимална култура, распрсла породица и стравичне размјере убијања зачете, а нерођене дјеце (абортусима, контрацептивним средствима и вјештачком оплодњом). Либерални медији оно најниже у човјековој природи у његовој свијести представљају као нормално, ослобађајући га осјећаја кривице.

Предсједница Владе Србије Ана Брнабић, која је својом јавном личношћу и сама продукт те идеологије, у интервјуу за лондонски „Економист радио“ почетком ове године рекла је да је „Председник Србије Александар Вучић тај који гура све истински либералне ствари у Србији“. Хвалећи га, унередила га је да није могла више.

Слобода коју нам, као слаткиш шарене лажи, нуди либерална идеологија, распламсава у нама страх од смрти, још и више од чина умирања. Из пролазног материјалног живота у вјечни нематеријални душом можемо отићи као лептир са цвијета на цвијет, али и „гутајући јорган“, или чак „дуњу“. Тамо нас чека или вјечна пропаст или вјечни угођај. Зато је судбински важно што овдје чинимо, себи и другима.

Бог је човјеку дао слободу да сам одлучује о својој судбини, нудећи му за њега најбољи пут. То је истинска слобода.


ИН4С

[Шумадинац]

.
КОЛИКО КОШТА ВЕЛИКА ПРОПАГАНДА ЛАЖИ ?



Криминалну медијску политику Александра Вучића финансирају грађани

Полудели Александар Вучић, бориће се за медијски мрак до последњег српског динара извученог из џепа грађана. У прилог томе говори новац који његова вампирска машинерија извлачи из буџета Републике Србије и убацује га у слугерањске, пропагандне медије, који 24 сата дневно величају „Вођу“ и показују његове „косовске ране“. Колико Србија плаћа за ове нечасне послове РТС, Вечерње Новости, Студио Б, криминалну империју „Пинк“…

Битка за потпуну медијску контролу у Србији, коју је самодржац Александар Вучић водио од првог дана своје владавине, коштала је грађане Србије око три милијарде евра, кад се сабере новац из буџета и новац од криминалних послова, дакле, онај који је у Вучићеве медије „гурнут на прање“, као у веш машину. Да је то заиста тако, довољно је обратити пажњу на највећу медијску кућу у Србији (према броју запослених, реч је и о највећем таквом систему на Балкану!), Радио телевизију Србије (РТС).

Због кључне улоге коју ова мрачна пропагандна институција има у одржавању српских диктатора на власти, Вучић је посебну пажњу посветио њеним програмским садржајима, али, пре свега финансирању своје Велике пропаганде лажи. Тако је само у 2014. години, из републичког буџета издвојено је око 7,5 милијарди динара (према тадашњем курсу око 65 милиона евра) за функционисање РТС-а и РТВ-а. Ова сума, увећана средствима приспелим од наплате претплате на крају је износила око 73 милиона евра (што је за последњих седам година донело РТС-у преко пола милијарде евра чистог буџетског новца!). Ништа мање РТС није зарадио од рекламног простора, где се подразумева да су и јавна предузећа и приватне компаније стављали потписе на мултимилионске уговоре. Кад се све сабере, од кад је Вучић ставио све институције под лични надзор, током последњих седам година, само РТС је потрошио око милијарду евра. А, ево како тај новац деле РТС и РТВ (Радио телевизија Војводине)…

Наиме, Законом о јавним медијским сервисима, по први пут су ова два „братско- сестринска“ медијска сервиса, стављена у положај да се сва финансијска средства трансферисана из буџета или путем таксе деле у односу 77,5% за републички јавни медијски сервис према 22,5% за Радио Телевизију Војводине. У прошлој, 2017. години, Вучићева влада је Уредбом одредила да ће овим медијским кућама бити уплаћена иста количина новца као и претходне године.

Управни одбор РТС-а је између 2014. и 2018. године одржао око 90 седница. Свака од њих се бавила „похвалама лудости“, глорификацијом програмског садржаја и обавезном напоменом о „одличној сарадњи са државом“. На свакој седници Управног одбора РТС-а, главна тема је „приказивање финансијског стања“, где се увек тврди да је РТС у све лошијем финансијском стању. Са друге стране, најважнија финансијска документа РТС-а као што су Финансијски план, План јавних набавки, Извештај о пословању, усвајани су једногласно и без расправе. Одговорност за велике губитке упркос све већим дотацијама из буџета и „пресипању“ новца из јавих предузећа у буџет РТС-а, не сноси нико.

Садашњи директор РТС-а, Драган Бујошевић, апсолутни је дилетант кад је у питању менаџерски посао у медијима (јер се тиме никада није бавио и о томе не зна ништа), а још је већи дилетант кад су у питању програмски садржаји, начин рада и функционисање телевизије као система. То га не амнестира као одговорно лице за мултимилионске губитке и незаконите послове којих у РТС-у има на све стране, почевши од уговора склопљених са такозваним независним продукцијама (довољно је погледати само случај самозваног режисера, Радоша Бајића и порекло новца за финансирање његових глупавих, мизерних и прескупих серија, које су грађани платили милионима евра, или погледати на какав начин и уз чију помоћ је породица Алвировић претворила РТС-ов серијал о аутомобилизму у сопствено предузеће).

Овде треба подсетити да је и криминална компанија „Пинк Интернатионал“ у власништву Жељка Митровића, трећим анексом уговора из деведесетих година склопљеним са РТС – ом, добила у власништво неколико РТС – ових предајника (Јастребац, Плачковица и Голеш, 1. фебруар 1999), а непосредно после рата још два (Фрушка гора и Рудник, 23. јун 1999). У том „трећем анексу“ пише да ће предајник на Руднику „Пинк Интернатионал“ користити „заједно са РТС-ом и МУП-ом Републике Србије“, што довољно говори о томе у чијој се служби Митровић и његова наркоманска империја налазе.

Јасно је да је државна телевизија, коју су грађани деценијама финансирали кроз буџет и кроз претплату, пљачкана од стране друге, конкурентске, и такође режимске фирме. Након пада Милошевића, од РТС-а никада није дошао ниједан захтев за раскид штетног уговора нити су због његовог закључивања покренуте кривичне пријаве против бивших директора. Није јасно ни колико је објеката и опреме без накнаде отуђено на основу фамозног члана 6.

Случај београдске градске телевизије, некада моћног и утицајног Студија Б, који је деведесетих година био светионик у Милошевићевом мраку, посебно је тежак, јер су многе емоције и силна енергија грађана који су дословно живели са овим медијем, остали у живом сећању. Данас је Студио Б у рукама криминалне клике Александра Вучића, наравно, не директно, него преко „људи од поверења“. Наиме, након „растеривања“ последње гарнитуре колико – толико слободне градске телевизије Студија Б, појавили су се извесни Милош и Ружица Крџић који су, наводно, већ дуже од 20 година у медијима и приватизовали га у октобру 2015. године за 530.000 евра уз обавезу да уложе још 300.000 евра. Већ у новембру 2015. град Београд им је вратио скоро 230.000 евра кроз конкурс за доделу средстава медијским пројектима.

У току те и наредне године, две фирме које имају Крџићи, Маxим Медиа и Маxим Медиа Плус, укупно су од Београда и Министарства културе добиле 44 милиона динара. Али, ни то није све…У исто време су продукцијске куће које су фиктивно основали запослени у Студију Б и њихови ближњи добиле 30 милиона динара што од града, што од републике. Све заједно око 75 милиона динара као помоћ за „приватизацију“ Студија Б. Како Крџићи имају веома развијену пословну хоботницу тешко је до краја открити колико су све пара добили од државе, али упућени претпостављају да су добили свих 830.000 евра датих за Студио Б, па и више.

Маxим Медиа Плус, која је у стопроцентном власништву Милоша Крџића, има у свом поседу ХИТ ФМ, РТВ ТДИ са покривањем на готово националном нивоу, Радио Каролина и Радио Јат. За породицу се везују и продукције Магиц рецордс (нема је у АПР-у, а 2016. добила 8 милиона динара од државе), И Фраме (6,5 милиона динара), Авантy Продуцтион (5,5 милиона динара), Брендер (7,5 милиона динара) и Ирик (9 милиона динара). Све је плаћено 2016. године. Студио Б је конкурисао за националну фреквенцију, како је објавио РЕМ. Програмски садржај Студија Б којим су управљали Крџићи, може се описати у две речи: Александар Вучић.

Међу медијима који се истичу пропагандним прегалаштвом, који су део Вучићеве Велике пропаганде лажи, налази се и лист „Ало“ чији је власник и издавач извесни Саша Благојевић сада већ нови власник Студија Б. На свом сајту у мају ове године, РЕМ је објавио да је одобрио да Глобал медиа тецхнологy д.о.о. из Београда (једини власник Саша Благојевић) може да преузме Студио Б, што се у међувремену и догодило, тако да Благојевић сада има и дневну новину и градску телевизију.

Према подацима које је Пореска управа прошле недеље објавила на свом сајту, Митровићева фирма „Пинк интернационал“ је 17. фебруара 2015. године за порез дуговала нешто више од 93 милиона динара. Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) дала је фирми Пинк интернатионал цомпанy, емитеру телевизије Пинк, нових 3,2 милиона евра у марту 2017, али да је она одбила да достави детаље о тој позајмици. Од 2014. године фирма Жељка Митровића је од ове државне агенције добила више од 10 милиона евра на име гаранција и кредита. Жељку Митровићу је дат и кредит у висини од 27 милиона евра да исплати своје дугове, и на један рачун у Украјини платио 5 милиона евра као мито за овај посао. Од 2014. године фирма Жељка Митровића је од ове државне агенције добила више од 10 милиона евра на име гаранција и кредита.

Тања Видојевић, бивша новинарка Студија Б, а сада чланица Надзорног одбора Вечерњих новости, недавно је избегла да извести министра информисања и министра привреде о катастрофалној финансијској ситуацији у којој се налази ова медијска кућа, упркос одлуци Надзорног одбора донетој дан пре тога. Није било ни потребе, она зна да Вучић све о томе зна! Вечерње Новости дугују 11 милиона евра, из 2013. године, плус нови дугови који су у последњих четири године нарасли дупло. Ту је и порески дуг држави из 2009., у износу од 103 милиона динара, који није плаћен и тренутно, с каматама, износи више од 300 милиона динара. До краја августа ове године на наплату стиже последња рата у износу од 425.000 евра кредита, који је подигнут 2012. код Хипо-банке (садашњи Адико). Компанија има вишак запослених који не може да реши. Нерашчишћени су имовинско-правни односи са државним предузећем Штампарија „Борба“, где се „Вечерње новости“ штампају на својој машини, али по тржишним условима.

Новинска агенција Тањуг, коју је Вучић намеравао да угаси, направила је велике губитке који ни до данас нису познати, чак ни Државном ревизору који располаже различитим подацима. Али, кад је Вучић схватио да му Тањуг треба како би његова Велика прогаганда лажи била што јача, одједном је овај губиташ почео да зарађује: само од комерцијалних уговора са државним институцијама, које добија по повлашћеним условима, зарадио више од 114 милиона динара у последњих годину и по дана.

Чињенице говоре саме, наводни „косовски мученик“, полудели Александар Вучић, бориће се за медијски мрак до последњег српског динара извученог из џепа грађана.



Никола Влаховић



Србин Инфо

[Шумадинац]

.
ЖЕЉКО ДЕ МЕДИЧИ



Треба бити реалан. Схватити време у којем живимо. Не правити јалова очекивања од нечега, чему ми сами не придајемо важност. Улазимо у једно ново доба – ренесансу, коју нисмо имали прилике да, као нација, проживимо. Данас, захваљујући мецени непознатих уметника, Жељко Медичи, то враћање културним узорима, чини могућим. Чини, јер му је овај народ, својом СМС подршком, дао апсолутни монопол над својим главама.

Тај исти народ, вођен инквизицијом таблоида, регистровао је ЦИА шпијуна Саву, који није рекао „Косово је Србија“! Интелигентним истраживањем, таблоиди су то објавили маси. А маса чека ренесансу свог Медичија, и припрема нову СМС подршку, властитог пораза.

У данашњем демократском друштву, заиста само бескурпулозни могу имати подршку масе, а са њом и превагу на изборним листићима. Не постоји другачији начин! Демократија је лаж, у коју чак ни Грци нису веровали. Једноставно, то је болест која се као здравље региструје. Нема ни логике та демократија, а у нашој земљи, она је заузела свој комични статус, у којем је једино бака Стојанка доказани убица.

Али, вратимо се Жељку Медичију. Он заиста нешто колосално прави! У складу са подршком, коју је добио СМС мерилима, он наставља тамо, где је као извођач, стао. Постоје згражавања, јавна чуђења тзв „интелектуалаца“ тим његовим приступом, али ипак у демократији живимо, а демократија по својој дефиницији, није ствар интелектуалаца, већ већег броја – насупрот мањем броју. Интелектуалци никада нису били у оном „већем броју“. Тако ни сад. Нема ту љутње. Заправо, не би требало, лепо је написано: „Што посејеш, то ћеш пожњети.“ (Гал. 6:7), и ми сада жањемо ренесансу Жељка Медичија! Нема „љутиш“, што би се рекло – „Тражили сте – гледајте!“

Занимљиво је Орвелово виђење будућности, где чизма гази човеково лице, заувек. Данас смо сведоци тог виђења. Демократија га је учинила могућим. Воља тог народа, у којем није било кумуниста, чији су сви дедови „славили славу“ и били шиканирани од Кумунистичке партије због тога, јесте могућа. Ипак, тај исти народ каже да се за време Тита, боље живело. Да се путовало. Да се за једну плату могао ауто купити, и шта све не! Опет, и поред свег тог благостања, они нису били чланови те партије. Славили су Славу.

Тада барем нису имали право гласа, а… можда је баш због тога, за време „друга Тите“, било боље. Ипак, данас маса има право гласа, и право на своју ренесансу Жељка Медичија! Право да гледа Станијин сношај преко ТВ, и да се увери у то, да њени идоли серу. Хлеба и игара! Опробана, и никада превазиђена тактика господарења, срцем масе. Од Римског колосеума до Жељкове ренесансе, ствар је само начина, односно технолошког развоја. А, Жељко је баш учинио развој! Маса ће сигурно то знати да цени својим СМС порукама. Видећемо. За разлику од Орвела, ми ћемо бити живи тада.

Бити живи и… шта? Шта ћемо урадити? Има ли смисла ишта покушавати? ЦИА агент Сава је показатељ како ће проћи сви они, који желе овом народу ипак мало више од онога, што једна генерација може прождерати. Ипак, ова генерација би да прождере све, воајеришући ренесансу Жељка Медичија. Воља масе је таква и… шта сада са тим има историја, или интелектуалци? Маса најбоље зна! Маса нема име! Маса има ренесансу, и свој моменат када је историја пита… на жалост свих нас, који имамо име, били ЦИА шпијуни или наркомани, тај трен у историји је… ДАНАС!

Мислите о томе…


Јереј др Угрин Поповић

[ПРОСВЕТАР]

Пише: протојереј Јован Пламенац

„Ја не знам како ћеш умрети, човече. Код нас кажу: појешћеш јорган кад будеш умирао“, рекао је муфтија Муамер Зукорлић новинару Миломиру Марићу у његовој емисији „Ћирилица“ на „Хепи телевизији“.

Повод овим тешким муфтијиним ријечима је програмски садржај „Хепи телевизије“. Миломир Марић је главни уредник „Хепи телевизије“.

Хммм...некада су се Пламенци борили да од турскијех муфтија уво не остане у Србским Земљама а сад овај Пламенац хвали муфтију а куди Србина (каки је да је)!



Шта'ш....муфтије данас коло воде АМА НА МУФТЕ, дошло је њихово!

Тагата је србска поголема!

[Шумадинац]

Шта одабрати? Пред трилемом... Задруга два, Парови ил снимак Прецедниковог посјета Космету у трајању од 11 ури? Помоћ? Приједлози?

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
МИТРОВИЋ vs ВУКОСАВЉЕВИЋ





Заиста живимо и пристајемо на то, у лицемерном друштву, чија олигархија очигледно мисли да смо ментално ретардирана популација. На најупечатљивији начин се то осликава у полемици Министра културе и власника Пинка. Оно што се догодило јесте заиста невероватно! Наиме, власник Пинка, чувени Жељко де Медичи, одржао је лекцију о култури, министру културе! Но, пре него што кренемо у анализу те ситуације, најпре бих желео да нагласим мучнину према лицемерју, која се огледа у прослави стогодишњице Солунског фронта, порнографских садржаја и нечег што би требало или не би требало, да буде на јавном простору.

Реченица: „Вербални порнографски садржаји и телесни порнографски садржаји, без обзира у које се време емитовали, не смеју да имају места у програму националне телевизије. Нико не може да правда емитовање ријалити програма реченицом да “народ то тражи”, јер то није тачно.“

А, шта је тачно? Да народ жели да потроши 700.000 евра по једној геј паради? Или то, да жели да му екстремно „непорнографски“ садржај у дугиним бојама, дефилује самим центром Престонице? И то, у народним ношњама? И то, на шипци? Екстремно „непорнографској“ шипци?! И то, дан након стогодишњице пробијања Солунског фронта? Јел то народ жели, господине министре, а?

Или, жели да се послужи Вујаклијом, не би ли дешифровао ваше исказе, са све инсинуацијама коришћења суплемената код Митровића, иако сте Министар СРПСКЕкултуре? И још се позивате на кућни одгој, а онда свог опенента називате простаком, који не може ништа друго да разуме осим простаклука, а које и ви знате, али не желите сада да их употребљавате, пошто сте ипак министар културе? Зар то није онда малко лицемерно са ваше стране? Или, ако је већ заиста тако, зашто то морате јавно да кажете? Или сте уистину ограничене памети, што Митровић тврди, па ни не знате ту танану разлику?

Углавном, било како било, вратимо се сада оној лекцији културе коју је Жељко де Медичи одржао министру Вукосављевићу. Пре свега, није поштено, а ни културно, самим тим, красти. И, ево где Жељко осујећује ресорног министра у покушају крађе нородског новца! Да! Хтео је ту порнографију министар да уновчи, па онда би то и имало какав културан садржај. Ипак, оно што кошта, оно и вреди.

Затим, Митровић подсећа министра у каквом друштву ми то живимо. И да, властити недостатак садржаја, једноставно не можемо рефундирати опструкцијом туђих садржаја, и идеја. Мада, заиста је невероватно то да министар не зна у каквом друштву ми живимо?! Чега је то он, онда, министар? Или, где је био 16. септембра 2018? Или, зашто његово министарство финансира екстремно анти-српски садржај под називом – Терет!?! – чему га, такође, Митровић поучава.

Али, оно најтужније јесте да је тај министар ЋУТАО дана 16. септембра 2018, док је транссексуално створење носило СРПСКУ народну ношњу. На само један дан од стогодишњице пробоја Солунског фронта и дана када су се мужеви и синови вратили својој кући да своје жене и мајке, напокон заштите од вишегодишњег силовања и убијања кроз које су пролазиле оне саме… носећи са поносом ту исту ношњу, коју сада, то створење, својим ласцивним осмехом и бесрамним плесом по шипци, скрнави и прља. Заиста? Где сте били 16.09.2018. господине министре?

Али, добро… Живот је ипак леп! И летећи аутомобили нам долазе…

Мислите о томе!



Јереј др Угрин Поповић

[Шумадинац]

.
ПИНК ТРУЈЕ СРБЕ ШИРОМ СВЕТА

https://moodiranje.rs/vladika-grigorije-...ZWdheC0B3E

[Шумадинац]

[Шумадинац]

Свуда је говно браон само је код нас ПИНК

[Шумадинац]

Како је Корона надахнула Митровића: Сви изуми DJ Жекса
https://nova.rs/zabava/showbiz/kako-je-k...i-dj-zexa/