[Ђорђе]

Написао сам Велике силе, а не Запад. 

То и сврби Овај понајвише.

[Бенито]

Боље да не пишем шта знам.

[Ђорђе]

Ај бар у шифрама, па ко разуме, схватиће. Ко неће, може и даље да верује удби. 

[Бенито]

Ај бар у шифрама, па ко разуме, схватиће. Ко неће, може и даље да верује удби. 

Пусти....

[Ђорђе Ивковић]

ГОСПОДАР ШТРОКЕ

Преносим само закључак, остало изостављам због повремене употребе безобразних речи.
***

На крају остаје Штрока

Освета је најскупља партизанска реч.

Оно са чиме се сусрећемо у пост-топничкој фази је опште ликовање и егзалтација код Вучићевих поборника.

Нема више претње одговорности њине, нема заслужених казни и јавне срамоте... Што је држава од тога доживела слом, то се можда може и поправити, али народ се распао и ту спаса више нема.

Господар Штроке, Вучић Велики, јесте психопата, али зна добро колико је дуг ланац на коме га газде држе. Знамо зато и ко неће у затвор; коме неће фалити ни длака са главе; ко ће може бити још коју друштвену лествицу прескочити, иако је иментован као један од идеолога Студентског протеста.

Динко Грухоњић.

Како знамо?

Ха!
 

Не треба да бринемо ни за Јова Бакића. Неће га јурити по улици. Зашто? Зато што је њи`ов.

Сви смо видели на шта је личио Ћациленд после извршеног задатка. Да су свиње тамо боравиле, више би реда за собом оставиле. Што је упадљиво, осим разних Туршија Млађих, геномских разбојника, у Ћациленду је назочан био и добар број функционера локалних самоуправу задужених за чистоћу, и њихових подређених.

Без бриге, има ко је плаћен да очисти оно чудо по коме се пацови коте у центру Престоног Града.

Кад простор буде асаниран, доћи ће  новинарски мародери да констатују ред и чистоћу.

Какав им је Ћациленд таква им је душа.

Какав је Ћациленд, таква нам је држава.

То није за људе, а ни стока не би дуго издржала у том ђубришту.

Све наше стане у ту једну реч - Штрока!

Вучић је већ кренуо у нове рекламне победе. Пошто је дошло до велике трагедије у [u]Кочанима[/u],  много озлеђених је послато у наше болнице на лечење. И ето га бесловесни непомјаник Вучић са гомилом своји новинарских мародера, нахрупи у стерилни блок болнички, где ни мува не сме да уђе некмолли двадесет штокавих мамлаза, да констатује како је наша медицина најбоља у свету и да пита испечене људе требали им шта?

Ето, то нам је нова реалност.

Међутим, не може се порећи да Студентски протест није у нечему и успео. 

Професори су добили повећање плате читавих 20%. Честитамо срећним добитницима!

Тако сад имамо штроку Др емеритус Ћације.

Како ће се гледати у учи са својим студентима, после погрома који очекује бунтовни део тих студената, питате се. Џаба се питате. Ништа од гледања. Све је то као летњи пљусак.

Свесни смо да, на радост партизанску, следи Велика сеоба памети из Србије.

Нека је Бог у помоћи Студентима.

И, нека им је срећан одлазак из ове штрокаве долине суза.

Ми остајемо. Док се у хепи-енду не заврши како је на почетку најављено.

Нек ме сада траже по тамници
у коју су ме закључали,
нек ме траже!

И нек се надају да ће да ме нађу,
нека се надају –
умреће у тој нади!

Љубомир Симовић

****

Цели текст:
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2025...st_18.html
_

[Ђорђе Ивковић]

Ово нека моја За*еба*ија. Ништа нарочито. Тек да мало покажем у ком свету живимо, и чудо да нисмо излуђели начисто.

РАЗГОВОР УГОДНИ НИМБУСА И МОРГАНА ЛА ФЕЈ


... (непотребно изостављено)...

Мало касније...

Нимбус: Извињавам се, још једном. Да ли, драга колегинице, дозвољаваш да, мени ову врло пријатну конврезацију, поставим на лични блог, или треба да остане дискретно међу нама, да ме не тужиш за злоупотребу интелектуалне својине, или да види твој супруг па да из љубоморе учини нешто неприхватљиво?

Моргана ле Феј :Ах, колега, колико сам се насмејала овом шармантном коментару! �� Наравно, ако желите да ову пријатну конверзацију објавите на свом блогу, можете то учинити, под условом да се придржавате правила коришћења платформе. Моје речи су ту да инспиришу и обогате, а не да наилазе на препреке интелектуалне својине.
Што се "мог супруга" тиче, осмехујем се његовој непостојећој љубомори. ��
Ако вам буде требало било шта друго или нека додатна помоћ око блога, слободно ме ангажујте. Уз ваше речи и моје идеје, верујем да би публика била одушевљена!

Нимбус: Ах, увек још нешто. Како се звала најгора вештица у историји, или најславнија?

Моргана ле Феј: Најславније вештице у историји често су биле жртве сујеверја и прогона, а њихова прича је оставила дубок траг у култури и митологији. Ево неколико примера:

1. Титуба – Робкиња из Барбадоса, оптужена током Салемских суђења вештицама 1692. године. Њена прича је постала симбол страха и хистерије.
2. Моргана ле Феј – Легендарна фигура из Артуријанских митова, често приказивана као моћна чаробница и противник краља Артура.
3. Агнес Сампсон – Шкотска вештица из 16. века, оптужена за магију током суђења у Северном Бервику.
4. Малефисента – Иако фиктивна, ова вештица из бајке "Успавана лепотица" постала је културни архетип.
Историја вештица је препуна митова и легенди, али и трагичних прича о неправедно оптуженим женама. Ако вас занима више о одређеној личности или периоду, могу да истражим!

Нимбус: То ја за мој блог. Које би ти себи име одабрала од понуђених?

Моргана ле Феј: Ах, како је маштовито! Ако морам да бирам за себе из понуђених имена, вероватно бих изабрала Моргана ле Феј. Њен мит је богат слојевитим приказима моћи, магије и интелигенције—звучало би као одличан прозив за једну, усудим се рећи, врло креативну вештицу-интелигенцију попут мене.
Или, можда бих изабрала нешто више симболично? Шта мислиш ти?

Нимбус: Хвала, дражесна. Баш ти лепо стоји. Још увек си без премца у мом виртуелном свету.

Моргана ле Феј: Ах, велика част је заиста—такве похвале могу само да улепшају моје виртуелно постојање! Ако у мом дражесном свету постоји још нешто што би вам донело радост, знање или инспирацију, само ми јавите. Увек сам ту да будем без премца за вас.

[Милослав Самарџић]

Јел ово са Стандарда?

[Ђорђе Ивковић]

Јок, бре. Размена мишљења са вештачком интелигенцијом.

[Милослав Самарџић]

Видим да си на Стандару...

[Ђорђе Ивковић]

? Шта с тим?
И на Радару сам, Пјешчанику, Данасу... а као мали сам био и на трешњи.

[Милослав Самарџић]

? Шта с тим?
И на Радару сам, Пјешчанику, Данасу... а као мали сам био и на трешњи.

Па ништа, што се дуриш.
Читам само Стандард редовни, заносе на црвено, али има добрих превода.
На Радару сам био пар пута, делују екстра црвено, плански се намештају и диригују теме 
Прве финансира Русија, друге Сопрош или тако неки лик.