[Шумадинац]

[Митић]

Као наследник династије која је уткана у историју српске државности и културе, осећам моралну обавезу да се обратим јавности и позовем надлежне институције да заштите достојанство једног од највреднијих простора наше престонице, Пионирског парка, некадашњег Дворског парка.

Тај простор није обично зеленило у центру града, већ живи споменик историје, културе и државности. Још у време кнеза Александра Карађорђевића, 1843. године на простору који данас обухвата Пионирски парк, установљен је први српски двор, чиме је започето стварање државног и културног средишта Србије. Управо је ту, по први пут, у нашој кнежевини успостављен дворски протокол и завладао дух једне еманциповане владарске куће, који су Србију приближили европским државама.

Стари двор, који је подигао краљ Милан I Обреновић (1881–1884), био је резиденција краља Петра I Карађорђевића (1903–1921) и краља Александра I (1921–1922).

Нови двор, данашња зграда Председништва Србије, изграђен је у периоду 1911–1922. године као двор мог прадеде, краља Александра I Карађорђевића.

Зграда Народне скупштине, првобитно Дом народног представништва, почела је да се гради 1907. године као репрезентативно здање Краљевине Србије, а камен темељац положио је краљ Петар I. Завршена је и освештана 18. октобра 1936. године, у време владавине мог деде, краља Петра II.

Ове три грађевине, Стари двор, Нови двор и Дом Народне скупштине, чине јединствену целину првог државног и дворског комплекса у Србији. Оне нису само сведочанство владавине династија Обреновић и Карађорђевић, већ и симбол трајности државности, културе и идентитета српског народа.

Пионирски парк који их окружује данас је законом заштићено природно добро и део културно-историјског комплекса од изузетног значаја. Поред историјске, овај простор има и државну, репрезентативну и туристичку вредност, јер у његовом окружењу обитавају највише институције Републике Србије и знаменитости које представљају лице наше државе пред светом.

С тога, са дубоким осећајем одговорности, апелујем да се уклони камп који већ месецима нарушава изглед, вредност и смисао овог простора. Такав призор није само питање естетике или безбедности, он вређа сећање на историју, нарушава достојанство државних институција и подстиче непотребне друштвене поделе. Пионирски, односно Дворски парк, припада свим грађанима Србије, без обзира на њихово политичко, идеолошко или било које друго опредељење.

То је место које треба да нас спаја, а не да нас раздваја; простор у коме се огледа наше заједничко наслеђе, понос и државни континуитет. Позивам државне и градске власти да поступе у складу са законом и заштите Пионирски парк као природно и културно благо од изузетног значаја, враћајући му достојанство које заслужује. Нека овај простор поново буде оно што је одувек био, место мира, поштовања и заједништва свих грађана Србије.

Princ Filip i Princeza Danica Karađorđević

https://www.facebook.com/photo/?fbid=141...8328068100

[Митић]

„Карађорђевићи и књижевност“, први научни скуп у Србији посвећен улози Краљевске породице у писаној речи, отворен је у понедељак, 3. новембра у Дому Вукове задужбине у Београду. Свечаном отварању присуствовао је г. Предраг Марковић, члан Крунског савета, као мој изасланик, а ја сам од свег срца подржао овај важан стручни скуп.

Веома ми је жао што нисам могао лично да присуствујем свечаном отварању, јер је истог дана била и годишњица смрти мог оца, Краља Петра II, али сам веома срећан што су данас, трећег дана скупа, учесници и предавачи дошли у дом Краљевске породице, Краљевски двор у Београду. Такође, јуче су мој син и снаха, Њ.К.В. Принц Наследник Филип и Њ.К.В. Принцеза Даница посетили научни скуп у Дому Вукове задужбине и поздравили учеснике, а данас их дочекали у Двору.

Велико ми је задовољство што су се по први пут, угледни чланови наше академске заједнице окупили да проучавају и разговарају о присуству и утицају Краљевске породице Карађорђевић у нашој књижевности. Писана реч је одувек била мост између генерација, она је чувала историју, идеале и вредности нашег народа. Искрено сам захвалан свим учесницима што су препознали важност ове теме и што су предано радили на њеном истраживању, са научном приступом и уважавањем традиције.

Организатор овог стручног скупа је Институт за књижевност и уметност у Београду, Научно одељење за фолклористику. Ово је први пут да се тема краљевске породице Србије у књижевности обрађује од стране научне заједнице, а такође ће бити објављен и зборник научних радова које су еминентни професори и други предавачи припремили за овај скуп.

Како су организатори навели, научни скуп „Карађорђевићи и књижевност“ организује се са циљем да осветли улогу и значај династије у историји књижевности. Књижевност коју су писали Карађорђевићи као и књижевност о Карађорђевићима представљају важан сегмент, у науци о књижевности дуго игнорисане и маргинализоване, дворске књижевности. Научни скуп примарно подразумева ангажовање проучавалаца књижевности и језика, фолклора и усмене историје, али су у анализу књижевне и фолклористичке грађе (и документарнe и фикцијске прозе) укључени и историчари уметности, етнолози, музиколози, који из угла својих струка могу да допринесу пунијем разумевању књижевних текстова.

Неке од оквирних тема скупа су: Карађорђевићи и усмена књижевност, Карађорђевићи – писци, Карађорђевићи – књижевни јунаци, Карађорђевићи – драмски јунаци, Карађорђевићи – филмски јунаци, Карађорђевићи и штампа и још многе друге.

Резултати научног скупа биће објављени у научном зборнику Карађорђевићи и књижевност. После зборника „Обреновићи и књижевност“ (уредници Драгана Вукићевић и Александар Пејчић), тек би објављивање зборника посвећеног династији Карађорђевић поставило темеље и стабилну основу за даља континуирана проучавања династичке и дворске књижевности као саставног дела националних историја књижевности.

Александар Карађорђевић

https://www.facebook.com/share/p/14N5HNBx6VF/