[Милослав Самарџић]

Грчки историчари ће направити маузолеј посвећен заточеницима логора Павлос Мелас код Солуна. У овом логору било је око 2.000 Грка и око 2.000 четника заробљених од стране Немаца. Неке бараке су очуване.
Један грчки историчар послао ми је мејл, тражећи помоћ: Мемоаре заточеника, слике, документа, ма шта.
Предлажем да овде напишу сви који знају нешто. Ако неко има књиге у ПДФ-у, слике, скенирана документа, нека пошаље на мејл pogledikg@gmail.com, са својим правим именом, а ја ћу проследити Грцима.

[Николај]

Раније је била на форуму ова фотографија. Група заробљених Срба (Херцеговци или Црногорци) на Зејтинлику, вероватно из тог логора:

[Вук92]

Требало би да су на горњој слици четници Љубињске војночетничке бригаде, Требињског корпуса ЈВуО. Они су заробљени од Њемаца, када су 15. маја 1943., јединице 7. СС пука ''Принц Еуген'' од правца Љубушког, па преко Чапљине и Стоца ушле у Љубиње и заробиле све четнике које су тамо нашли, укључујући и команданта Љубињског среза, рез. потпоручника Јова Шакоту. Похватане четнике Њемци су камионима пребацили за Столац, из Стоца за Мостар и у Солун у логор.
Има она серија фотографија из Стоца које је забиљежио неки њемачки фотограф.

[Милослав Самарџић]

Јел имаш нешто више о судбини тих заробљеника?
Јел има неко њихово сведочење? Шта је било с њима после логора?

[Мића Адмирал]

пеш.п.поручник ЈОВАН А.КРЊИЋ, р.17.фебр.1917. у Гучи.
Акт.оф.66.кл.НШВА.
Замен.команд.Другог батаљона Јеличког четн.одреда,1941.

Замен.команд.Другог батаљона Драгачевског бригада,1942.
Умро (убијен) у немачком логору крај Солуна током 1943.

ВЕЛИМИР ИВАНОВИЋ ВЕЉА
Дугодишњи предс.општ.Гуча.
Члан Штаба Јеличког четн.одреда, 1941.
Убијен ( умро) у немачком логору крај Солуна током 1943.

[Милослав Самарџић]

Одлично, хвала!
Када и где су заробљена ова двојица?
Грци немају имена, било би добро да овде наведемо што више имена, ко зна.
Питаћу их да ли знају где су ови људи сахрањивани.

[Мића Адмирал]

Одлично, хвала!
Када и где су заробљена ова двојица?
Грци немају имена, било би добро да овде наведемо што више имена, ко зна.
Питаћу их да ли знају где су ови људи сахрањивани.

Крњајић је 2.дец.1942. логорисан на Бањицу, а 14.јан.1943.отеран у заробљеништво.
И Ивановић је у сл.терминима третиран.

---

Требало би да су на горњој слици четници Љубињске војночетничке бригаде, Требињског корпуса ЈВуО. Они су заробљени од Њемаца, када су 15. маја 1943., јединице 7. СС пука ''Принц Еуген'' од правца Љубушког, па преко Чапљине и Стоца ушле у Љубиње и заробиле све четнике које су тамо нашли, укључујући и команданта Љубињског среза, рез. потпоручника Јова Шакоту. Похватане четнике Њемци су камионима пребацили за Столац, из Стоца за Мостар и у Солун у логор.
Има она серија фотографија из Стоца које је забиљежио неки њемачки фотограф.

Шта мислиш о овоме у вези Јована Шакоте ?
Тешко рањен у борби против комуниста у одбрани Билеће, кр.септ.1944. Премештен у билећку болницу, где је сл.дана, без свести издахнуо. Посмртни остаци му се налазе у Селимовића Мери.

[Вук92]

Одлично, хвала!
Када и где су заробљена ова двојица?
Грци немају имена, било би добро да овде наведемо што више имена, ко зна.
Питаћу их да ли знају где су ови људи сахрањивани.

Крњајић је 2.дец.1942. логорисан на Бањицу, а 14.јан.1943.отеран у заробљеништво.
И Ивановић је у сл.терминима третиран.

---

Требало би да су на горњој слици четници Љубињске војночетничке бригаде, Требињског корпуса ЈВуО. Они су заробљени од Њемаца, када су 15. маја 1943., јединице 7. СС пука ''Принц Еуген'' од правца Љубушког, па преко Чапљине и Стоца ушле у Љубиње и заробиле све четнике које су тамо нашли, укључујући и команданта Љубињског среза, рез. потпоручника Јова Шакоту. Похватане четнике Њемци су камионима пребацили за Столац, из Стоца за Мостар и у Солун у логор.
Има она серија фотографија из Стоца које је забиљежио неки њемачки фотограф.

Шта мислиш о овоме у вези Јована Шакоте ?
Тешко рањен у борби против комуниста у одбрани Билеће, кр.септ.1944. Премештен у билећку болницу, где је сл.дана, без свести издахнуо. Посмртни остаци му се налазе у Селимовића Мери.

То је истина, али је он заробљен тога 15. маја 1943. у Љубињу. Не знам да ли је Јово био интерниран у Грчку, углавном заробљен је тога дана у Љубињу.

[Вук Сагаш]

Дуванска кутија коју је мој ђед Ђорђо Ликић направио у логору Павлос Мелас

[Перун]

Наредник Радован Ковачевић, благајник ВКЧО, ухваћен у операцији „Михаиловић“ и интерниран у Солун. Преживео рат.

[Мића Адмирал]

Наредник Радован Ковачевић, благајник ВКЧО, ухваћен у операцији „Михаиловић“ и интерниран у Солун. Преживео рат.

Нисам то знао. Да ли имаш нешто више о њему ?

[Перун]

Ништа више, ово сам случајно пронашао. Једино би могли да претражимо СВЛ.

[Загорац]

ПРИПАДНИЦИ КАЛИНОВАЧКЕ БРИГАДЕ ЈВУО ИНЕТРНИРАНИ У ГРЧКЕ ЛОГОРЕ


ЗЕЛОВИЋ, Неђо, ВАСО,1920, Оцркавље-Миљевина.
У ЈВУО од 10. маја 1942 у 2. чети Миљевинског батаљона. Заробљен од немачке 118. дивизије у Миљевини, половином маја 1943., и одведен у ропство, у Грчку, где је и уморен.

МАСТИЛО, Томо, МИЛОРАД,1920, Миљевина.
У ЈВУО од 10. маја 1942. у 2. чети Миљевинског батаљона. Половином маја 1943. заробљен од немачке 118. дивизије, у Миљевини, и одведен у ропство, у Грчку, где је и уморен 1944.


МИЛИДРАГ, Љубо, МИЛОСАВ,1922, Буквица-Калиновик.
У ЈВУО од 12. маја 1942. у 3. чети Загорског батаљона. 15. маја 1943.
заробљн од немачке 118. дивизије, у Калиновику, и одведен у ропство, у логор Павлос Мелас код Солуна, где је и уморен 1944.


ЛАЛОВИЋ, Васо, НЕЂО,1917, Виховићи-Калиновик.
У ЈВУО од 12. маја 1942. у 1. чети Загорског батаљона. 15. маја 1943. заробљен од немачке 118. дивизије, у Калиновику, и одведен у ропство, у логор Павлос Мелас код Солуна. Даља судбина непозната.

ВАСИЋ, Ђорђо, СРЕТКО,1910, Ледићи-Трново.
У ЈВУО од 10. маја 1942. водник вода у 2. чети Босанског батаљона. 15. маја 1943. заробљен од немачке 118. дивизије, у Калиновику, и одведен у ропство, у Грчку. Преживео је ропство.

ЗВИЗДАЛО, Милан, ЂОРЂО,1921, Пендичићи-Трново.
У ЈВУО од 10. маја 1942. у 2. чети Босанског батаљона. 15. маја 1943. заробљен од немачке 118. дивизије, у Калиновику, и одведен у ропство, у Грчку. Преживео је ропство.

[Dragačevac77]

пеш.п.поручник ЈОВАН А.КРЊИЋ, р.17.фебр.1917. у Гучи.
Акт.оф.66.кл.НШВА.
Замен.команд.Другог батаљона Јеличког четн.одреда,1941.

Замен.команд.Другог батаљона Драгачевског бригада,1942.
Умро (убијен) у немачком логору крај Солуна током 1943.

ВЕЛИМИР ИВАНОВИЋ ВЕЉА
Дугодишњи предс.општ.Гуча.
Члан Штаба Јеличког четн.одреда, 1941.
Убијен ( умро) у немачком логору крај Солуна током 1943.

Jovan A. Krnjić prema informacijama kojima raspolaže familija, streljan je nakon pokušaja bekstva iz logora. Dvojica njegovih drugova su uspela, a on nije jer je bio ranjen u nogu prilikom oslobađanja Kraljeva. Posle bitke u Kraljevu, lečio se u rodnoj kući, u Guči, u kojoj je uhapšen od strane Gestapo-a. Tačno je da je najpre bio interniran u Banjički logor, odakle je je prebačen u Solun. Pre rata bio je i fudbaler čačanskog Borca. Sahranjen je na srpskom vojničkom groblju Zentijlniku. Porodici su dragačevci koji su sa njim bili u zarobljeništvu doneli njegovu oficirsku torbu.

---

peš.p.poručnik Jovan А. Krnjić, r.17.feb.1917. u Guči, od oca Antonija predratnog uglednog trgovca i majke Desanke rođene Vučković.
Akt.оf.65.kl.NŠVA.
Zamen.komand .II bataljona JČO,1941.

Jovan A. Krnjić prema informacijama kojima raspolaže familija, streljan je nakon pokušaja bekstva iz logora. Dvojica njegovih drugova su uspela, a on nije jer je bio ranjen u nogu prilikom oslobađanja Kraljeva. Posle bitke u Kraljevu, lečio se u rodnoj kući, u Guči, u kojoj je uhapšen od strane Gestapo-a.

Tačno je da je najpre bio interniran u Banjički logor, odakle je je prebačen u Solun. Pre rata bio je i fudbaler čačanskog Borca.

Sahranjen je na srpskom vojničkom groblju Zejtinliku.

Porodici su, preživeli dragačevci koji su sa njim bili u zarobljeništvu, doneli njegovu oficirsku torbu i priču o bekstvu, samoubistvu stražara koga su prevarili da bi pobegli i streljanju. Prema njihovim rečima i posle plotuna streljačkog voda ostao je na nogama kao da su ga svi promašili što je izazvalo potpuni šok svih prisutnih, da bi mu nakon što je došao sebi, komandir streljačkog voda pucao u glavu iz pištolja.