"Мистични монархоста"
Реакције на пројекат градског већа Смедерева да једном тргу дају име Димитрија В. Љотића биле су бројне биле су бројне и развиле су се у полемику чија цент. тачка била,
да ли је Љотић ( и Збор с њим )био фашиста. Не улазећи у полемику !, изнијећемо низ неоспорних чињеница, који дају одгвор на питање.
Прво, Љотић је био дубоко религиозан човјек, хришћанин и православац:
" Откада знам за себе...И свет никада нисма могао схватити без Бога..."пише он у својој аутобиографији.
Од 1935. Љотић је члан Браничевског епархијског савјета и, као његов потпредсједник, члан Патријаршијског савјета СПЦ.
Љотић је био увјерени , скоро мистични монархиста. Он нењ може замислити државу без монарха. "Ми смо за Краља...без услова и без гласања...Нама краљ треба баш зато што је штит на земљи...по људском уређењу и милости Божијој, сваког Божјег дела: Вере и Цркве, јединке и породице, народа и отаџбине и сваке слободе и правде. Краљ чудесни кључ свода народног...пише
Љотић. Визија монархије чији тоналитет није савршено уставни , али је још удаљенији од фашистичке концепције друштва и државе, где је сва власт у рукама вођа и нолитне партије ( а монархо-фашистичка диктатура ? - прим. Ултрадесничара ).
Затим, за разлику од свих тоталитарних покрета, Збор се никада није служио у својој полит. акцији физичким насиљем, иако су збораши били често изложени нападима па убиствима. Изузетак (!) је
сукоб на Београдском универзитету. гдје су збораши били нападани и нападачи.
Тачно је да су Љотић и Збор били против либералне демократије. Сам Љотић је био за чист "сталешки парламент" као што је то изнио 1931. краљу Александру.
У Осн. начелима Збора, у члану 6, формулација је да Народно представништво мора бити " сталешког уређења и полит. схватања", што имплицира, логићно постојање полит. формација (!).
У ствари, Љотић и Збор били су потрази за "трећим путем", између тоталитаризма и либералне демократије, што није разлог да се то
трагање оцени као фашизам. Био је и Де Гол против партијске демократије па га нико није називао фашистом.
На парламентарним изборима од 1938. Збору је понуђено уда уђе у заједничку листу удружене опозиције, чији је носилац био др Влатко Мачек, неоспорни демократа (?!) , што показује да један број тадашњих демократских лидера лидера није Љотића и Збор видео као фашисте.
Логична посљедица оптужбе да је Љотић био фашиста јесте да је он пре рата био петоколанаш, а за време рата колаборатер. Чињеница је међутим да се пред рат Љотић упињао, више него иједан полит. човјек у Југославији, како би Југославија остала неутрална, на челу неутралних балканских држава

, те да тако избјегне рат , који је он предосјећао као кобни за Југославију. Истовремено је тражио да се југословенска војска доведе у борбену приправност. А зборашима он даје упутства: " Ви, који будете у позадини, да организује радне чете и војне службе за хватање сумњивих лица, оних који шире панику, и падобранце... Ви који будете на фронту да вршите вашу дужност потпуно."
Сам Љотић 30.3.1941. као рез. пјешадијски потпуковник, да прими команду 6. допунског пука у Бијељини. То су ставови и акције и ставови супротне петоколонаштву ( а дела збораша у Априлском рату ? - прим. Ултрадесничара ).
Што се тиче колаборације, она је за Љотића и збораше неоспорна.
Питање је, међутим ,који су разлози, који су мотиви, те колаборације. Да ли жеља да се преко ње дочепа барем дијела власти, да ли да би служило њемачким интересима, или...да се колаборацијом да се спасавају неки битни народни интереси. Као елементе одговара навешћемо два момента:
Први, српски добровљци састављени углавном од збораша, појавили
су се 15.9.1941. пуних 5 мјесеци од УЛАСКА НИЈЕМАЦА у СРБИЈУ , а као одговр на комунистички устанак од почетка јула и првих њемачких одмазди, стрељања 100 Срба за 1 убијеног Нијемца. Добровољци нису узели оружје чим су се Нијемци, нити када Дража
Михаиловић почиње организовање отпора, али који је водио рачуна о њемачким одмаздама. Збораши су узели оружје, јер су сматрали да је комунистичка акција доводи у питање саму егистенцију српског народа.
Други елемент:
на Источном фронту, за све вријеме рата, није било ни једног српског војника и поред сталног и тешког притиска Нијемаца да се тамо пошаље барем једна симболична српска јединица. То је јединствен случај за земље поробљене Европе. За "обожаваоце Хитлера" то је подухват и одговор на оптужбу да је Љотићева колаборација била инспирисана њемачким интересима.
Мирко Бојић, Париз
http://www.nin.co.rs/2002-12/12/26390.html