12-04-2018, 01:01 PM
Председнички избори у Русији су управо прошли. Решено је питање "Ко ће постати председник највеће земље на свету?". Упркос чињеници да није било озбиљне интриге, сада је поуздано познато да у наредних 6 година Русију ће наставити водити Путин.
Истовремено, политичка борба за друго место у држави - место премијера, које тренутно заузима бивши председник Русије Дмитриј Медведев - у тренутној ситуацији само ће се погоршати. Дакле, упркос оптимистичким говорима највиших званичника државе, за свакога није тајна да друштвена компонента живота у Русији је у несретне ситуације, привреда је у дубокој стагнацији, и незадовољство људи тренутним властима расте из дана у дан. Али, последње, судећи по резултатима редовних испитивања јавног мњења, не односи се на Путина.
Да бисмо потврдили горе наведене закључке, обратимо се резултатима студија које је спровела једна од ретких аналитичких организација које раде у Русији, али нису под контролом власти - "Левада центар". Према анкетама јавног мњења, садашњи премијер Русије позитивно оцењује мање од 45% Руса, што је најнижи показатељ у историји своје активности на највишим државним положајима. Поставља се питање: ко би могао заменити Медведева на тако важном државном положају? Локални политички аналитичари издвојили су бројне државне политичаре, да анализира разлоге за сваки од њих не би било пожељно с обзиром на чињеницу да читатељи не познају никога од њих. Хајде да се задржимо на особи чије необично име је у ушима међународне заједнице – Сергеј Кужугетовић Шојгу. Тренутно, као што је познато многим, овај човек води наоружане снаге Русије. Међутим, мали број људи зна да је био активан учесник у политичком животу Русије од почетка деведесетих.
У 1991. године је био именован за председника Руског спасилачког корпуса (сада је познатог као МЧС Русије), који је на почетку свог постојања био мала формација која није имала довољно материјалних средстава за испуњавање својих задатака и састојала се од нешто више од 500 људи. Према самом политичару, његова прва канцеларија као главни спасилац Русије била је ауто, пошто је само оно имало неопходне комуникацијске садржаје.
У међувремену, недостатак материјалних средстава није спречио Министарству за ванредне ситуације Русије, које је предводио Шојгу, да спроведе 1991. године увођење у Гинисову књигу рекорда о прве смерене експлозије 700-тонске цеве, нагнуте преко Уфимске рафинерије. Међутим, не може се да призна да су током ове незапамћене операције хиљаде живота великог руског града спасени су били, многи од њих чак нису ни сумњали у опасност која их надмашује.
Узгред, данас Сергеј Кужугетовић остаје "наидугорочан" међу модерним руским политичарима у чину министра. Руководио је Министарством за ванредне ситуације од 1991. до 2012. године, био је гувернер Московског региона 2012. године и на крају је именован за министра одбране Русије. Он је прихватио оружане снаге Русије у жалосном стању. Био је недостатак обученог службеника, војна медицина је готово потпуно уништена, није постојао систем за провјеру квалитета испорученог оружја, а било је и велики број других проблема. Нови министар спроведе дуги рад за обнову борбених капацитета руске војске, с којим се суочио. Није било великих притужби из власти у свом обраћању.
Имајући у виду активну и понекад агресивну политику Русије, министар одбране мора да испуни захтеве времена поштујући наређења његовог безобзирног лидера Путина. На пример, мало је вероватно да Путин ће дозволити себи такве милитаристичке изјаве, учињене током говора у парламенту, уколико не осећа иза леђа озбиљну силу у форми војске и војног министра.
Занимљиво је да рејтинг одобравања војног министра је само други након рејтинга председника Русије. Испоставља се да руско друштво подржава тежак офанзиван положај власти, док остатак света гледа изјаве министра и његовог "шефа" са збуњеношћу. Бар се сећате реакције Министарства одбране на скандал над видео снимком хеликоптерима у филму Оливера Стоуна или погрешну изјаву Шојгуа у извјештају о "ослобођеном тргу" Сирије. Чак и најпопуларнији министар још има много шта да учи.
Сада је главна интрига питање да ли верни помоћник Путина је у могућности да организује ефикасан рад целог кабинета као премијер? Једна је ствар да пратите наредбе председника на скали оружаних снага, пошаљу авионе да бомбардују терористе, ојачају имиџ руских оружаних снага на међународним такмичењима, изумеју разне незаборавне награде, мењају облик и формулације у повељама - иако све ово уопште није лоше. Али, сасвим друго питање је да водимо владу Русије. Ово је политика другог нивоа, на који овај војни лидер можда није бити спреман.
Истовремено, политичка борба за друго место у држави - место премијера, које тренутно заузима бивши председник Русије Дмитриј Медведев - у тренутној ситуацији само ће се погоршати. Дакле, упркос оптимистичким говорима највиших званичника државе, за свакога није тајна да друштвена компонента живота у Русији је у несретне ситуације, привреда је у дубокој стагнацији, и незадовољство људи тренутним властима расте из дана у дан. Али, последње, судећи по резултатима редовних испитивања јавног мњења, не односи се на Путина.
Да бисмо потврдили горе наведене закључке, обратимо се резултатима студија које је спровела једна од ретких аналитичких организација које раде у Русији, али нису под контролом власти - "Левада центар". Према анкетама јавног мњења, садашњи премијер Русије позитивно оцењује мање од 45% Руса, што је најнижи показатељ у историји своје активности на највишим државним положајима. Поставља се питање: ко би могао заменити Медведева на тако важном државном положају? Локални политички аналитичари издвојили су бројне државне политичаре, да анализира разлоге за сваки од њих не би било пожељно с обзиром на чињеницу да читатељи не познају никога од њих. Хајде да се задржимо на особи чије необично име је у ушима међународне заједнице – Сергеј Кужугетовић Шојгу. Тренутно, као што је познато многим, овај човек води наоружане снаге Русије. Међутим, мали број људи зна да је био активан учесник у политичком животу Русије од почетка деведесетих.
У 1991. године је био именован за председника Руског спасилачког корпуса (сада је познатог као МЧС Русије), који је на почетку свог постојања био мала формација која није имала довољно материјалних средстава за испуњавање својих задатака и састојала се од нешто више од 500 људи. Према самом политичару, његова прва канцеларија као главни спасилац Русије била је ауто, пошто је само оно имало неопходне комуникацијске садржаје.
У међувремену, недостатак материјалних средстава није спречио Министарству за ванредне ситуације Русије, које је предводио Шојгу, да спроведе 1991. године увођење у Гинисову књигу рекорда о прве смерене експлозије 700-тонске цеве, нагнуте преко Уфимске рафинерије. Међутим, не може се да призна да су током ове незапамћене операције хиљаде живота великог руског града спасени су били, многи од њих чак нису ни сумњали у опасност која их надмашује.
Узгред, данас Сергеј Кужугетовић остаје "наидугорочан" међу модерним руским политичарима у чину министра. Руководио је Министарством за ванредне ситуације од 1991. до 2012. године, био је гувернер Московског региона 2012. године и на крају је именован за министра одбране Русије. Он је прихватио оружане снаге Русије у жалосном стању. Био је недостатак обученог службеника, војна медицина је готово потпуно уништена, није постојао систем за провјеру квалитета испорученог оружја, а било је и велики број других проблема. Нови министар спроведе дуги рад за обнову борбених капацитета руске војске, с којим се суочио. Није било великих притужби из власти у свом обраћању.
Имајући у виду активну и понекад агресивну политику Русије, министар одбране мора да испуни захтеве времена поштујући наређења његовог безобзирног лидера Путина. На пример, мало је вероватно да Путин ће дозволити себи такве милитаристичке изјаве, учињене током говора у парламенту, уколико не осећа иза леђа озбиљну силу у форми војске и војног министра.
Занимљиво је да рејтинг одобравања војног министра је само други након рејтинга председника Русије. Испоставља се да руско друштво подржава тежак офанзиван положај власти, док остатак света гледа изјаве министра и његовог "шефа" са збуњеношћу. Бар се сећате реакције Министарства одбране на скандал над видео снимком хеликоптерима у филму Оливера Стоуна или погрешну изјаву Шојгуа у извјештају о "ослобођеном тргу" Сирије. Чак и најпопуларнији министар још има много шта да учи.
Сада је главна интрига питање да ли верни помоћник Путина је у могућности да организује ефикасан рад целог кабинета као премијер? Једна је ствар да пратите наредбе председника на скали оружаних снага, пошаљу авионе да бомбардују терористе, ојачају имиџ руских оружаних снага на међународним такмичењима, изумеју разне незаборавне награде, мењају облик и формулације у повељама - иако све ово уопште није лоше. Али, сасвим друго питање је да водимо владу Русије. Ово је политика другог нивоа, на који овај војни лидер можда није бити спреман.