[Шумадинац]

.
ХИПНОТИСАНА ГОМИЛА: КАНАЛИСАЊЕ ГНЕВА



Базичне методе каналисања беса приказане у филму „Anger Managment“ су навелико коришћене у Србији давно пре него што је снимљен. Бивши председник Милошевић је креирањем и медијском промоцијом подобне опозиције пуну деценију владао стварајући илузију отпора.

Људи су у масама излазили на демонстрације, митинге и гласања са делузионом идејом свог отпора режиму. Чињенично стање је да је све то био само привид отпора, али је становништво задовољно и емоционално испражњено одлазило кући, са илузијом да су нешто постигли.

Све видније незадовољство становништва лошим економским стањем, социјалном неправдом, потписаним споразумима и де факто окупацијом од нато пакта, режим покушава да манипулише већ виђеним методама. Повратак у веселе деведесете осим економског стандарда наговештавају и методе манипулације становништвом.

Народу испуњеног гневом и свакодневним понижавањем потребно је пружити емоционално пражњење и задовољство привидом постигнутог резултата отпора режиму. Правилним избором и добром медијском промоцијом погодног „отпора“, каналише се бес нације и даје илузија постигнутог резултата.

Режим често користи овакву лажну опозицију као димне завесе и скретање пажње јавности са много битнијих ствари. Једини стварни резултат је да, осим емоциналног пражњења – нема никаквог резултата. Све остаје исто као пре. Звучи ли познато?



Избор одговарајуће опозиције се врши избором погодног кадра, особа које су већ биле део система, навикнуте на привилегије и са пожељним „путером на глави“. Прошлост у избору пожељне опозиције игра кључну улогу, углавном се бирају они који су имали законских проблема због којих њихова мишљења могу бити „преусмерена“ када је потребно.

Бомбастичне изјаве и промоција мејнстрим медија су заштитни знак овако креираног привида лажне опозиције. Друга карактеристика показује њихову праву намену, честе јавне манифестације, митинзи и наводне демонстрације праћене никаквим резултатима, али са испуњеним циљем емоционалног пражњења масе.

Једини резултат оваквог начина отпора је – давање илузије отпора, што је од самог почетка и био циљ.

Подобни опозиционари као награду добијају привилегије система, финансијски стимуланс, чланство у одборима или донације за своје фирме. Награђује се по оствареном учинку, а сами опозиционари обожавају медијске прозивке и громогласно најављене састанке са „омраженим“ режимом.

Карактеристично за овакву методу манипулације режима је тотална маргинализација стварног отпора. Права опозиција и потенцијална опасност по режим се медијски линчује и кривично гони уз велику помпу због тривијалности какав је вербални деликт. Популарна метода „етикетирања“ резултује сатанизацијом реалне опасности по режим и малим бројем присталица праве опозиције.

Једноставне методе манипулације масом уз помоћ коришћења базичне психологије дају резултате – све док се не рауме њихов „Matrix“. Постигнути привид отпора режиму остаје то што од самог почетка и замишљен да буде – само илузија отпора.

Све остаје исто као пре. Људи одлазе са митинга и демонстрација својим кућама задовољени илузијом постигнутог и емоционално испражњени, без снаге за прави отпор. Драгоцена куповина времена режиму на издисају, који води државу у пропаст.


Све остаје исто као пре – звучи ли познато?



Периша Рељић

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
КАКО ВЛАСТ ДРЖИ НАРОД У ПОКОРНОСТИ Стратегија манипулације људима у 10 тачака


На основу рада једног од најутицајнијих светских интелектуалаца, америчког лингвисте Ноама Чомског, доносимо вам списак од десет стратегија манипулације путем медија.


1) ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ
Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација, да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.


2) СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА
Та метода се назива и “проблем-реаговање-решење”. Треба створити проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером, да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.


3) ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА
Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, “на кашичицу”, месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.


4) ОДЛАГАЊЕ
Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је, да их се најављује много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога и “заједничка нада у бољу будућност” олакшава њихово прихватање.


5) УПОТРЕБА ДЕЧИЈЕГ ЈЕЗИКА
Када се одраслима обраћа као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе.Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.


6) БУЂЕЊЕ ЕМОЦИЈА
Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замјењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.


7) НЕЗНАЊЕ
Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.


8) ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ
Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је (ин, у моди), пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.


9) СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ
Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система.


10) ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА
Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. “Систем”, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.




Извор: fenomeni.me
.

[ПРОСВЕТАР]

.
Себи убраду:

ОВИ КОПИ-ПАСТУВ ЈОПЕ ГАЛОПИРА ПО ФОРУМУ ОД САБАЈЛЕ!

Ну шта'ш....није оно криво но они који му дадоше чин подполковника!

Шта ће тај да ради кад постане Ђенерал...куку и лелееее!