[Милослав Самарџић]

Ово је са факултета у НС, списак литературе. Мада има помака, види се да је у центру проучавања српске историје до 1945. у ствари проучавање комуниста, који су у ствари били маргинални покрет. Исто тако, превише је аутора комуниста, а не би требало да буде ни једног.


VI Раднички комунистички покрет:
1. Данило Кецић – Револуционарни раднички покрет у Војводини 1917-1921.
2. Миленко Палић – Раднички покрет у Војводини 1921-1929.
3. Тома Миленковић – Социјалистичка партија Југославије 1921-1929.
4. Коста Николић – Бољшевизација КПЈ 1919-1929.
5. Бранислав Глигоријевић – Коминтерна – југословенско и српско питање
6. Гордана Влајчић – Југословенска револуција и национално питање 1919-1927.
7. Десанка Пешић – Југословенски комунисти и национално питање 1919-1935.
8. Јанко Плетерски – КПЈ и национално питање 1919-1941.
9. Владимир Дедијер – Јосип Броз Тито – нови прилози за биографију
10. Перо Симић – Тито – тајна века
11. Миломир Марић – Деца комунизма
12. Славољуб Цветковић – Идејне борбе у КПЈ 1919-1928.

VII Окупирана Југославија:
1. Фердо Чулиновић – Окупаторска подела Југославије
2. Милан Борковић – Милан Недић
3. Јосип Мирнић – Немци у Бачкој у Другом светском рату
4. Александар Касаш – Мађари у Војводини 1941-1946.
5. Звонимир Голубовић – Рација у Јужној Бачкој 1942.
6. Вељко Ђурић – Голгота СПЦ 1941-1945.
7. Владислав Рот Барт – Југословени у мађарским затворима и логорима
8. Боривоје Карапанџић – Грађански рат 1941-1945.
9. Бранко Петрановић – Србија у Другом светском рату
10. Станислав Краков – Генерал Милан Недић
11. Виктор Новак – Magnum Crimen
12. Богдан Кризман – НДХ између Хитлера и Мусолинија


VIII Покрети отпора у Југославији:
1. Бранко Петрановић – Револуција и контрареволуција
2. Мишо Лековић – Мартовски преговори 1943.
3. Бојан Димитријевић и Коста Николић – Генерал Дража Михаиловић
4. Веселин Ђуретић – Влада на беспућу
5. Велимир Терзић – Априлски рат 1941.
6. Група аутора – Војводина у Народноослободилачком рату
7. Срета Савић – Борбе у Срему
8. Ђорђе Момчиловић – Банат у Народноослободилачком рату
9. Душан Попов – Партизанска штампа у Војводини
10. Иван Авакумовић – Михаиловић према немачким документима
11. Перо Морача – НОБ у Југославији
12. Владо Стругар – Југославија 1941-1945.

IX Савезници и југословенско ратиште:
1. Веселин Ђуретић – Савезници и југословенска ратна драма
2. Елизабета Баркер – Британска политика на Балкану у Другом светском рату
3. Војислав Павловић – Од монархије до републике – САД и Југославија 1941-1945.
4. Мирјана Стефановски – Српска политичка емиграција о преуређењу Југославије 1941-1943.
5. Радован Шепић – Влада Ивана Шубашића
6. Јован Марјановић – Дража Михајловић између Британаца и Немаца
7. Бранислав Глигоријевић – Краљ Петар II у вртлогу британске политике
8. Бранко Петрановић – АВНОЈ и револуционарна смена власти
9. Дејвид Мартин – Мрежа дезинформација – Черчилова балканска грешка
10. Венцеслав Ценчић – Енигма Копинић
11. Стеван Павловић – Хитлеров нови антипоредак – Други светски рат у Југо славији
12. Коста Николић – Италијанска војска и четници у Другом светском рату

[Mario]

Ове године уписујем Филозофски факултет смер Историја.Биће ми занимљиво,јер су сви они професори комунисти и нео-комунисти,па ћу имати прилике да дебатујем са њима.На жалост и даље се учи да су ови из НОБ-а били једини антифашистички(мада не схватам зашто антифашистички,када су се они борили против национал-социјализма,ал ајде) покрет у Југославији па ћу мало да филозофирам што би рекли ми у Ниш

[Громовник]

Комунистичка држава - комунистичко образовање

[Романија]

Ове године уписујем Филозофски факултет смер Историја.Биће ми занимљиво,јер су сви они професори комунисти и нео-комунисти,па ћу имати прилике да дебатујем са њима.На жалост и даље се учи да су ови из НОБ-а били једини антифашистички(мада не схватам зашто антифашистички,када су се они борили против национал-социјализма,ал ајде) покрет у Југославији па ћу мало да филозофирам што би рекли ми у Ниш

Зато што cе нацизам cматра обликом фашизма, (учићеш ) мада је то доcта замршено питање и појмови, данаc cе фашизмом назива cвe и cвашта..

[Перун]

Ове године уписујем Филозофски факултет смер Историја.Биће ми занимљиво,јер су сви они професори комунисти и нео-комунисти,па ћу имати прилике да дебатујем са њима.На жалост и даље се учи да су ови из НОБ-а били једини антифашистички(мада не схватам зашто антифашистички,када су се они борили против национал-социјализма,ал ајде) покрет у Југославији па ћу мало да филозофирам што би рекли ми у Ниш

Зато што cе нацизам cматра обликом фашизма, (учићеш ) мада је то доcта замршено питање и појмови, данаc cе фашизмом назива cвe и cвашта..

Боље му реци да ћути док не заврши. Ако буде ,,филозофирао” нема од дипломе ништа.

[Милослав Самарџић]

Ево наставка програма:

I Синтезе југословенске историје:
1. Бранко Петрановић – Историја Југославије 3 тома
2. Љубодраг Димић – Историја српске државности; Србија у Југославији 3 тома
3. Милорад Екмечић – Стварање Југославије 1790-1918. 2 тома
4. Жан Мари Жанин Чалић – Историја Југославије у 20. веку
5. Холм Зундхаузен – Историја Србије од 19. до 21. века
6. Коста Николић – Једна изгубљена историја – Србија у 20. веку
7. Фердо Чулиновић – Југославија између два светска рата 2 тома
8. Душан Биланџић – Хисторија СФРЈ – главни процеси
9. Група аутора – Историја Савеза комуниста Југославије
10. Васа Казимировић – Србија у Југославији од 1914-1945. 4 тома
11. Иван Божић, Сима Ћирковић и Владимир Дедијер – Историја Југославије
12. Хрвоје Матковић – Повијест Југославије 1918-1991.

II Политички живот Краљевине СХС:
1. Нела Енгелфелд – Први парламент Краљевине СХС – Привремено народно представништво
2. Бранислав Глигоријевић – Парламент и политичке странке у Југославији 1919-1929.
3. Нусрет Шехић – Босна и Херцеговина 1918-1925.
4. Владан Јовановић – Југословенска држава и Јужна Србија 1918-1929.
5. Софија Божић – Срби у Хрватској 1918-1929.
6. Шербо Растодер – Политичке борбе у Црној Гори 1918-1929.
7. Надежда Јовановић – Политички сукоби у Југославији 1925-1928.
8. Шандор Месарош – Положај Мађара у Војводини 1918-1929.
9. Богумил Храбак – Џемијет – организација муслимана Косова, Метохије, Македоније и Санџака 1919-1928.
10. Гордана Кривокапић-Јовић – Оклоп без витеза – осоцијалним основама и организационој структури Народне радикалне странке у Краљевини СХС 1918-1929.
11. Хрвоје Матковић – Светозар Прибићевић и Самостална демократска странка 1918-1929.
12. Звонимир Кулунџић – Атентат на Стејпана Радића


III Стварање Југославије:
1. Владимир Дедијер – Сарајево 1914.
2. Милорад Екмечић – Ратни циљеви Србије 1914.
3. Драгослав Јанковић – Србија и југословенско питање 1914-1915.
4. Андреј Митровић – Србија у Првом светском рату
5. Љубинка Трговчевић – Научници Србије и стварање југословенске државе 1914-1918.
6. Богдан Кризман – Хрватска у Првом светском рату – хрватско-српски политички односи
7. Милада Паулова – Југословенски одбор
8. Никола Шкеровић – Црна Гора за време Првог светског рата – однос са Србијом
9. Димитрије Вујовић – Уједињење Србије и Црне Горе
10. Његован Драго – Присаједињење Војводине Србији
11. Ђорђе Станковић – Никола Пашић – Савезници и стварање Југославије
12. Драгољуб Живојиновић – Ватикан, Србија и стварање југословенске државе 1914-1920.



IV Унутрашња политика Краљевине Југославије:
1. Недим Шарац – Успостављање шестојануарског режима
2. Ивана Добросављевић – Државна репресија у време диктатуре краља Александра
3. Љубо Бобан – Мачек и политика ХСС
4. Тодор Стојков – Влада Милана Стојадиновића 1935-1937.
5. Мира Радојевић – Удружена опозиција 1935-1939.
6. Миле Бјелајац – Војска Краљевине СХС/Југославије
7. Милан Кољанин – Јевреји и антисемитизам у Краљевини Југославији
8. Зоран Јањетовић – Деца царева, пасторчад краљева – националне мањине у Југославији 1918-1941.
9. Ранко Кончар – Опозиционе партије и аутономија Војводине 1929-1941.
10. Љубодраг Димић – Културна политика Краљевине Југославије 1918-1941.
11. Биљана Шимуновић-Бешлин – Просветна политика у Дунавској бановини 1929-1941.
12. Јакоб Хоптнер – Југославија у кризи 1934-1941.

V Спољна политика Краљевине СХС/Југославије:
1. Богдан Кризман – Вањска политика југословенске државе 1918-1941.
2. Милан Ванку – Мала Антанта 1920-1938.
3. Вук Винавер – Југославија и Мађарска 1918-1933.
4. Андреј Митровић – Разграничење Југославије са Мађарском и Румунијом 1918-1920.
5. Никола Жутић – Краљевина Југославија и Ватикан 1918-1935.
6. Велимир Терзић – Слом Краљевине Југославије
7. Никола Миловановић – Војни пуч и 27. март 1941.
8. Бранислав Глигоријевић – Краљ Александар 3 тома
9. Душан Лукач – Трећи Рајх и земље Југоисточне Европе
10. Ђоко Слијепчевић – Југославија уочи и за време Другог светског рата
11. Глигор Попи – Југословенско-румунски односи 1918-1941.
12. Горан Латиновић – Југославија и скандинавске земље 1918-1945.