(29-06-2018, 08:33 PM)ЈВуО-КГ Пише: Што не идеш на неки емигрантски форум?
Ммм...да! Не пада снег да покрије брег но да свака 'тица покаже свој траг, па тако и ти употребљаваш
СА МРЖЊОМ израз
Е М И Г Р А Н Т И
како су нас, који "нијесмо одавле", називали титовци,
КОМУНО-САТАНИСТИ из СФР Шугославије!
Нами није намера ни потреба да међу нами "
ЕМИГРАНТИМА", препричавамо причу Срба из изгнанства коју ми ође сви знамо, но да објаснимо, ако је за вајду, свим титовим
НОВОСРБИМА да није све онако како су их у време Амброзија учили!
ИСТИНА је к'о ракија, кад је конзумираш...
ЖЕЖЕ!
КЛЕТВА
О, како сам их клео са заметених стаза,
По врлетима гладним Босне и Словеније,
У повечерја горка са тифусних богаза,
Клетва у срцу моме никада усахла није!
О, како сам их клео у жицама Ћезене,
Под отвореним небом без хлеба и без воде!
И док су гладна јутра маглила моје зене,
Још теже беху ноћи у жици без Слободе.
Онда ме бројком звали кроз сабиришта разна,
Од јужне Италије до хладних пруских вода,
Да после пет година, као љуштура празна,
Крочим костурним кораком у утробину брода.
И бурним Атлантиком тих јануарских дана,
Оглоданога тела на палубу се пео,
Како бих виновнике својих безбројних рана,
Са урлицима буре – из пуних груди клео!
И после пола века на изгнаничкој сцени,
Кад бих у позне сате своје стихове плео,
Као упорна мис'о, сва у крвавој пени,
Походила ме туга...О, како сам их клео!
Ал' ноћас...чума туге ишчезе са мога крила,
Одњихала се тамом да неког другог мори,
Моја животна клетва најзад се испунила,
КАЛИГУЛИНОМ КОТУ ПОД КОПИТАМА ГОРИ!
Д. Рајковић, Песник – Изгнаник.
Објављено уочи Божића, Лета Господњег 2005,
у листу Србских Четника «Србија», број 489,
Година XLV. Stoney Creek, Ontario. CANADA.
