Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Партизански начин борбе и поређење са четницима
#1

Партизанску борбу немачки официри су називали „невојничком“ и „подмуклом“, а четнички официри „мангупском“. Комунисти су по правилу акције предузимали ноћу, због војничке инфериорности
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/%D0%BF%D0%B0%D1%80...%81%D0%B0/
Одговори
#2

Да допринесем мало теми...

Након борбе четника и партизана јесени 44. у околини Сјенице ппук. Андрија Јевремовић са војником Драшком Гавовићем обишао је положај. Гавовић о овом догађају даље сведочи:

,,Када смо изашли на место где се догодио главни напад партизана на наше положаје- могао се видети само ужас. Толико мртвих људи никад нисам видео, нити сам могао да схватим да неко може да наређује својим борцима да јуришају на неосвојиве положаје и да листом гину, када су наши имали тако повољан положај да се није могло ни сумњати у успешност одбране...

Андрија Јевремовић је само понављао: ,,Ово је ужас! Ово је ужасно!'' Комунистима је сада важно да наш народ, који воли своју државу са Карађорђевићима на челу, покушају на све начине да окрену против нас четника који се боримо за краља и отаџбину. Породицама ових јадника казаће да смо ми криви за изгинућа њихових најдражих... Ове несрећнике што су ноћас изгинули, нису ни наоружали ни обукли, што потврђује да су им требали само као жртве у борби са четницима...''

Гавовић, уз напомену да су четници у тој борби имали пар лакше рањених, даље наставља: ,, По оделима се види да су то били сељаци, које су партизани успут мобилисали и гурнули у пропаст, јер су били невични ратовању. Уз то, кретали су се отвореним простором према положајима које су наши бранили.''

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#3

НА ком положају је тада био Андрија?
Одговори
#4

(12-07-2018, 11:26 PM)Милослав Самарџић Пише:  НА ком положају је тада био Андрија?

Искрено да кажем не знам ни ја тачно. Страхиња Рогић је био командант корпуса а Андрија вероватно његов помоћник. Он је био у групи Недићеваца који су се прикључили ЗК. Пошто је Кондор тада био покојни нико га није оптуживао тако да није имао проблема да борави са њима.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#5

Је ли Андрија са отишао са недићевцима у Аустрију, крајем 1944?
Одговори
#6

(12-07-2018, 10:45 PM)Перун Пише:  Да допринесем мало теми...

Након борбе четника и партизана јесени 44. у околини Сјенице ппук. Андрија Јевремовић са војником Драшком Гавовићем обишао је положај. Гавовић о овом догађају даље сведочи:

,,Када смо изашли на место где се догодио главни напад партизана на наше положаје- могао се видети само ужас. Толико мртвих људи никад нисам видео, нити сам могао да схватим да неко може да наређује својим борцима да јуришају на неосвојиве положаје и да листом гину, када су наши имали тако повољан положај да се није могло ни сумњати у успешност одбране...

Андрија Јевремовић је само понављао: ,,Ово је ужас! Ово је ужасно!'' Комунистима је сада важно да наш народ, који воли своју државу са Карађорђевићима на челу, покушају на све начине да окрену против нас четника који се боримо за краља и отаџбину. Породицама ових јадника казаће да смо ми криви за изгинућа њихових најдражих... Ове несрећнике што су ноћас изгинули, нису ни наоружали ни обукли, што потврђује да су им требали само као жртве у борби са четницима...''

Гавовић, уз напомену да су четници у тој борби имали пар лакше рањених, даље наставља: ,, По оделима се види да су то били сељаци, које су партизани успут мобилисали и гурнули у пропаст, јер су били невични ратовању. Уз то, кретали су се отвореним простором према положајима које су наши бранили.''

Који је извор?

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#7

Сведочење Драшка Гавовића, пратиоца команданта Јуришног батаљона ,,Златибор” и касније Јуришне Златиборске, ппор. Драгољуба Савића. Сведочио је о целом рату а најбољи део је онај о преласку легализованог одреда у ,,шуму”. Ту се јасно види колико је за време легалног деловања илегалан рад скриван од народа и обичних бораца.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним