22-10-2013, 07:31 AM
ЈУТАРЊИ ЛИСТ: За војнике НДХ годишње плаћамо 350 милиoна куна
Молим Хрватски државни архив да ми изда документацију да сам од 1941. до 1945. служио у Поглавникову тјелесном здругу, или у домобранима, или усташама, или као оружник. Молим горњи наслов да ми изда потврду да сам у некој од тих формација стекао тај и тај чин, добио то одликовање и да ми даде кратак опис кретања у оружаним снагама НДХ.
‘Домовинска војска’
Директорка Хрватског државног архива Влатка Лемић одговорила нам је да Хрватски државни архив, точније Одсјек за војно градиво тога архива, издаје споменуте потврде од 1993.
До краја 2012. захтјев за издавање потврде о судјеловању у оружаним снагама НДХ поднијело је 1683 грађана из Хрватске и БиХ. Највећи број захтјева поднесен је 1994. (382), 1995. (168) и 1996. (220). С годинама је број захтјева за потврде о судјеловању у оружаним снагама НДХ сплашњавао, а прошле их је године поднесено девет.
Захтјеве за издавање копија докумената о судјеловању у оружаним снагама НДХ, тврди равнатељица Влатка Лемић, грађани подносе због стјецања одређених права. Највећи дио њих је захтјев поднијело ради остварења права на мировину.
Ваља подсјетити да је Сабор 1993. донио измјене и допуне Закона о мировинском и инвалидском осигурању којима је припадницима оружаних снага НДХ, названих у том закону “домовинска војска”, омогућено да им се свака година проведена у оружаним формацијама НДХ рачуна као двије године радног стажа, а једнак критериј примијењен је на године које су припадници тих снага након 16. свибња 1945. провели у ратном заробљеништву. Законске измјене носе потпис тадашњега предсједника Заступничкога дома Сабора, Стјепана Месића.
Вјеродостојан папир
Равнатељица Влатка Лемић тврди да је чак око 70 посто грађана од 1683 који су у задњих 20 година затражили потврду о судјеловању у оружаним снагама НДХ-а од Хрватског државног архива добило негативан одговор или, прецизније, одговор да ХДА нема информација јесу ли или нису били припадници тих оружаних снага јер се већина војне грађе НДХ чува у Београду, у Војном архиву србијанског Министарства обране. Зато су велик дио подноситеља упућивали да потврду о судјеловању у оружаним снагама НДХ потраже у Војном архиву Србије.
У Хрватском државном архиву тврде да поднесене захтјеве нису категоризирали по врсти оружаних формација па не могу рећи колико их је тражено и издано за судјеловање у Павелићеву тјелесном здругу, колико за домобране, колико за усташе, а колико за оружнике.
На питање може ли се потврда Хрватског државног архива о судјеловању у оружаним јединицама НДХ третирати као вјеродостојан документ на темељу којег се стјече неко право, Влатка Лемић је одговорила: “Ми потврђујемо тек то да се документ о нечијем судјеловању у оружаним снагама НДХ чува код нас, а потврду је ли тај документ вјеродостојан или није може дати само тијело које је тај документ произвело”.
Како тијела НДХ која су издавала документе о судјеловању у њезиним оружаним снагама више не постоје, занимало нас је како Хрватски завод за мировинско осигурање, који од 1993. издаје рјешења и исплаћује мировине припадницима оружаних снага НДХ, провјерава вјеродостојност докумената на темељу којих тој категорији одобрава повлаштене мировине.
Војни архив Србије
У Заводу за мировинско осигурање рекли су нам да су за издавање увјерења о припадности оружаним снагама НДХ надлежне двије ветеранске удруге, дакле удруге грађана: Друштво ратних ветерана Хрватски домобран и Друштво бивших војника регуларне хрватске војске. Тим удругама грађани су морали предочити потврду Хрватског државног архива, или неки други, по могућности изворни, документ да су били припадници снага НДХ. Они који нису имали никакав писмени документ о припадности тим снагама морали су наведеним удругама приложити своју фотографију из оружаних снага НДХ или потврду надлежног Уреда за обрану РХ те овјерене изјаве двају свједока.
Потврде које су издавале двије споменуте ветеранске удруге, увјеравају нас у Заводу за мировинско осигурање, саме по себи нису биле довољан доказ за остварење повлаштене мировине. Посебно тијело Мировинскога завода проводило је доказни поступак, а тек након извођења доказа Завод је, тврде, доносио рјешење о мировини.
Према подацима Завода за мировинско осигурање, припадника усташких јединица, припадника Поглавникова тјелесног здруга, домобрана и оружника, или чланова њихових обитељи који након њихове смрти насљеђују мировину, данас је 13.011., а до краја ове године за њихове мировине укупно ће се издвојити 348,000.000 куна.
Посебно нас је занимало колико је потврда о судјеловању у оружаним снагама НДХ издао Војни архив србијанског Министарства обране. Добили смо само штури одговор да нису надлежни за издавање те врсте потврда.
Извор: Јутарњи Лист
Молим Хрватски државни архив да ми изда документацију да сам од 1941. до 1945. служио у Поглавникову тјелесном здругу, или у домобранима, или усташама, или као оружник. Молим горњи наслов да ми изда потврду да сам у некој од тих формација стекао тај и тај чин, добио то одликовање и да ми даде кратак опис кретања у оружаним снагама НДХ.
‘Домовинска војска’
Директорка Хрватског државног архива Влатка Лемић одговорила нам је да Хрватски државни архив, точније Одсјек за војно градиво тога архива, издаје споменуте потврде од 1993.
До краја 2012. захтјев за издавање потврде о судјеловању у оружаним снагама НДХ поднијело је 1683 грађана из Хрватске и БиХ. Највећи број захтјева поднесен је 1994. (382), 1995. (168) и 1996. (220). С годинама је број захтјева за потврде о судјеловању у оружаним снагама НДХ сплашњавао, а прошле их је године поднесено девет.
Захтјеве за издавање копија докумената о судјеловању у оружаним снагама НДХ, тврди равнатељица Влатка Лемић, грађани подносе због стјецања одређених права. Највећи дио њих је захтјев поднијело ради остварења права на мировину.
Ваља подсјетити да је Сабор 1993. донио измјене и допуне Закона о мировинском и инвалидском осигурању којима је припадницима оружаних снага НДХ, названих у том закону “домовинска војска”, омогућено да им се свака година проведена у оружаним формацијама НДХ рачуна као двије године радног стажа, а једнак критериј примијењен је на године које су припадници тих снага након 16. свибња 1945. провели у ратном заробљеништву. Законске измјене носе потпис тадашњега предсједника Заступничкога дома Сабора, Стјепана Месића.
Вјеродостојан папир
Равнатељица Влатка Лемић тврди да је чак око 70 посто грађана од 1683 који су у задњих 20 година затражили потврду о судјеловању у оружаним снагама НДХ-а од Хрватског државног архива добило негативан одговор или, прецизније, одговор да ХДА нема информација јесу ли или нису били припадници тих оружаних снага јер се већина војне грађе НДХ чува у Београду, у Војном архиву србијанског Министарства обране. Зато су велик дио подноситеља упућивали да потврду о судјеловању у оружаним снагама НДХ потраже у Војном архиву Србије.
У Хрватском државном архиву тврде да поднесене захтјеве нису категоризирали по врсти оружаних формација па не могу рећи колико их је тражено и издано за судјеловање у Павелићеву тјелесном здругу, колико за домобране, колико за усташе, а колико за оружнике.
На питање може ли се потврда Хрватског државног архива о судјеловању у оружаним јединицама НДХ третирати као вјеродостојан документ на темељу којег се стјече неко право, Влатка Лемић је одговорила: “Ми потврђујемо тек то да се документ о нечијем судјеловању у оружаним снагама НДХ чува код нас, а потврду је ли тај документ вјеродостојан или није може дати само тијело које је тај документ произвело”.
Како тијела НДХ која су издавала документе о судјеловању у њезиним оружаним снагама више не постоје, занимало нас је како Хрватски завод за мировинско осигурање, који од 1993. издаје рјешења и исплаћује мировине припадницима оружаних снага НДХ, провјерава вјеродостојност докумената на темељу којих тој категорији одобрава повлаштене мировине.
Војни архив Србије
У Заводу за мировинско осигурање рекли су нам да су за издавање увјерења о припадности оружаним снагама НДХ надлежне двије ветеранске удруге, дакле удруге грађана: Друштво ратних ветерана Хрватски домобран и Друштво бивших војника регуларне хрватске војске. Тим удругама грађани су морали предочити потврду Хрватског државног архива, или неки други, по могућности изворни, документ да су били припадници снага НДХ. Они који нису имали никакав писмени документ о припадности тим снагама морали су наведеним удругама приложити своју фотографију из оружаних снага НДХ или потврду надлежног Уреда за обрану РХ те овјерене изјаве двају свједока.
Потврде које су издавале двије споменуте ветеранске удруге, увјеравају нас у Заводу за мировинско осигурање, саме по себи нису биле довољан доказ за остварење повлаштене мировине. Посебно тијело Мировинскога завода проводило је доказни поступак, а тек након извођења доказа Завод је, тврде, доносио рјешење о мировини.
Према подацима Завода за мировинско осигурање, припадника усташких јединица, припадника Поглавникова тјелесног здруга, домобрана и оружника, или чланова њихових обитељи који након њихове смрти насљеђују мировину, данас је 13.011., а до краја ове године за њихове мировине укупно ће се издвојити 348,000.000 куна.
Посебно нас је занимало колико је потврда о судјеловању у оружаним снагама НДХ издао Војни архив србијанског Министарства обране. Добили смо само штури одговор да нису надлежни за издавање те врсте потврда.
Извор: Јутарњи Лист
