19-08-2018, 04:16 PM
сан.поручник др ИВАН ПЛЕСНИЧАР ( 1841.Солкан,Словенија - 1908.Крагујевац ).
Доктор хирургије и акушерства, постаје војни лекар Аустро - угарске војске и учествује у Пруској - аустријском рату у Италији. Међутим, 1867.одлази у Србију, као добровољац и учествује у Српско - турском рату 1876-1878, у чину санит.поручника и као начелник Санит.службе једне бригаде, па шеф војне болнице у Студеници. За то је одликован Сребрном медаљом за свој рад и храброст.
До 25.јунаб1890 : трупни лекар у Крагујевцу, а онда : на служби у сталној војној болници у Крагујевцу. Од тог времена па до краја живота биће Крагујевчанин.
1870.оженио се Јеленом Сборил, Словакињом, чија је породица живела у Панчеву. Имали су петоро деце : Драгутин ( 1870 ), Јелисавета ( 1873, удала се 1903. за арт.пор.Милуна Вучетића ), Милица ( 1875 ), Александар ( 1880 ) и Милан ( 1882 ).
Најзад др Иван напушта војну службу и постаје директор цивилне војне болнице у Крагујевцу.
Сахрањен је у крагујев.варошком гробљу.
Данас, у Крагујевцу, нема улице са његовим именом и он је скоро апсолутно непознат.
Иванов син :
коњ.мајор АЛЕКСАНДАР И. ПЛЕСНИЧАР ( 2.авг.1880.Крагујевац - 28.септ.1915.Китка ).
Свршио 31.кл.НШВА ( 1898-1900 ). Имао одличну војну каријеру, која би била и већа да је могао да обузда своје национално родољубље, па је два пута кажњаван на ограничено удаљавање из службе.
Учесник Балканских ратова. Одликован Златном медаљом за војничке врлине, Бугарским Орденом за војне заслуге у Првом балк.рату, Златном медаљом за храброст.
У Првом св.рату, после борби на Дрини, незаустављиво је терао Швабе и са војв.Вуком, први избио на Саву, код Обреновца. Потом : ађутант команд.Косовске дивиз.области, па командир ескадронa I коњ.пука.
Мајор Александар ПЛЕСНИЧАР јуначки је погинуо 28.септ.1915. на Китки, на српско - бугарској граници. Постхумно је одликован Карађорђ.звездом са мачевима. 28.септ.1940, на годишњицу Александрове погибије, на српско - бугарској граници, освећена је спомен караула посвећена мајору Ивану Плесничару.
Данас,у Крагујевцу, нема улице са његовим именом.
Иванов син и Александров брат :
дивиз.ђенерал МИЛАН И. ПЛЕСНИЧАР ( 7.јун1882.Крагујевац - 10.мај1969.Цоесфелд, Немачка ).
Свршио 31.кл.НШВА и 13.кл.ВШВА. Говорио француски, енглески и немачки језик.
У Првом балк.рату : команд.4.батаљона 14.пеш.пука.
У Друго балк.рату : пом.команд.војног округа Урошевац.
У Првом св.рату : пом.команд.13.пеш.пука Тимочке дивизије.
Одликован са преко десет домаћих и страних одликовања
1.дец.1925. унапређен у чин бриг.ђенерака, а 17.дец.1930. у чин дивиз.ђенерала.
У документима се изјашњавао као : " Југословен - Србин, припадник источне православне вере ".
У Априлском рату 1941. : пом.команд.5.армије. Пада у Немачко заробљеништво, ОФЛАГ VI Ц, Еверсбург, код Оснабрика. Након ослобођења није хтео да се врати у комунист.Србију
И овај Крагујевчанин је за Крагујевчане непознат.
Ђенер.Милан је био ожењен Маром из Књажевца, од мајке Божане и оца Карла Чеха, управника рудника Подвис.Мара је умрла 1946. и сахрањена је поред св.синова у пород.гробници у Београду.
Миланова и Марина деца :
АЛЕКСАНАР М. ПЛЕСНИЧАР (1923+ Београд )
ДРАГУТИН М. ПЛЕСНИЧАР ( 1921 - 1943, од туберколозе, Београд )
ОЛИВЕРА М. ПЛЕСНИЧАР, после смрти мајке и како су јој отац и брат остали у емиграцији, истерана из стана и осуђена на 2.год. затвора у Пожаревцу.
поручник корвете ИВАН М. ПЛЕСНИЧАР, рођ.1915.
Свршио 10.кл.Поморске ВА ( 1933 - 1936 ) и од 1936. на служби на војном броду Хвар.
1940. одобрено му је полагање за чин акт.поручника војног брода II кл.
Током окупације скрива се у Боки Которској и врши обавешт.службу за ЈВуО.. Наредбом ВК ЈВуО од дец. 1943 о формирању Поморске обалне Команде и доласком групе оф. и подоф, Плесничар се активно укључује у рад Команде у Боки.
Ађутант команд.Штаба Поморске обалне Команде, 1944.
13.окт.1944, са већим делом Команде, са задатком и упутствима,испловио из Каменара у Боки и успешно се пребацио у Италију.
Крај Другог св.рата дочекао је у Египту, а до 1946. налазио се у кампу Ал - Шату.
Напушта Египат и наредних некол.година ради као капетан франц.танкера и лучки пилот у Египту и Мароку.
Поручн. Иван М. ПЛЕСНИЧАР умро је 1964.
Неожењен, без деце.
Доктор хирургије и акушерства, постаје војни лекар Аустро - угарске војске и учествује у Пруској - аустријском рату у Италији. Међутим, 1867.одлази у Србију, као добровољац и учествује у Српско - турском рату 1876-1878, у чину санит.поручника и као начелник Санит.службе једне бригаде, па шеф војне болнице у Студеници. За то је одликован Сребрном медаљом за свој рад и храброст.
До 25.јунаб1890 : трупни лекар у Крагујевцу, а онда : на служби у сталној војној болници у Крагујевцу. Од тог времена па до краја живота биће Крагујевчанин.
1870.оженио се Јеленом Сборил, Словакињом, чија је породица живела у Панчеву. Имали су петоро деце : Драгутин ( 1870 ), Јелисавета ( 1873, удала се 1903. за арт.пор.Милуна Вучетића ), Милица ( 1875 ), Александар ( 1880 ) и Милан ( 1882 ).
Најзад др Иван напушта војну службу и постаје директор цивилне војне болнице у Крагујевцу.
Сахрањен је у крагујев.варошком гробљу.
Данас, у Крагујевцу, нема улице са његовим именом и он је скоро апсолутно непознат.
Иванов син :
коњ.мајор АЛЕКСАНДАР И. ПЛЕСНИЧАР ( 2.авг.1880.Крагујевац - 28.септ.1915.Китка ).
Свршио 31.кл.НШВА ( 1898-1900 ). Имао одличну војну каријеру, која би била и већа да је могао да обузда своје национално родољубље, па је два пута кажњаван на ограничено удаљавање из службе.
Учесник Балканских ратова. Одликован Златном медаљом за војничке врлине, Бугарским Орденом за војне заслуге у Првом балк.рату, Златном медаљом за храброст.
У Првом св.рату, после борби на Дрини, незаустављиво је терао Швабе и са војв.Вуком, први избио на Саву, код Обреновца. Потом : ађутант команд.Косовске дивиз.области, па командир ескадронa I коњ.пука.
Мајор Александар ПЛЕСНИЧАР јуначки је погинуо 28.септ.1915. на Китки, на српско - бугарској граници. Постхумно је одликован Карађорђ.звездом са мачевима. 28.септ.1940, на годишњицу Александрове погибије, на српско - бугарској граници, освећена је спомен караула посвећена мајору Ивану Плесничару.
Данас,у Крагујевцу, нема улице са његовим именом.
Иванов син и Александров брат :
дивиз.ђенерал МИЛАН И. ПЛЕСНИЧАР ( 7.јун1882.Крагујевац - 10.мај1969.Цоесфелд, Немачка ).
Свршио 31.кл.НШВА и 13.кл.ВШВА. Говорио француски, енглески и немачки језик.
У Првом балк.рату : команд.4.батаљона 14.пеш.пука.
У Друго балк.рату : пом.команд.војног округа Урошевац.
У Првом св.рату : пом.команд.13.пеш.пука Тимочке дивизије.
Одликован са преко десет домаћих и страних одликовања
1.дец.1925. унапређен у чин бриг.ђенерака, а 17.дец.1930. у чин дивиз.ђенерала.
У документима се изјашњавао као : " Југословен - Србин, припадник источне православне вере ".
У Априлском рату 1941. : пом.команд.5.армије. Пада у Немачко заробљеништво, ОФЛАГ VI Ц, Еверсбург, код Оснабрика. Након ослобођења није хтео да се врати у комунист.Србију
И овај Крагујевчанин је за Крагујевчане непознат.
Ђенер.Милан је био ожењен Маром из Књажевца, од мајке Божане и оца Карла Чеха, управника рудника Подвис.Мара је умрла 1946. и сахрањена је поред св.синова у пород.гробници у Београду.
Миланова и Марина деца :
АЛЕКСАНАР М. ПЛЕСНИЧАР (1923+ Београд )
ДРАГУТИН М. ПЛЕСНИЧАР ( 1921 - 1943, од туберколозе, Београд )
ОЛИВЕРА М. ПЛЕСНИЧАР, после смрти мајке и како су јој отац и брат остали у емиграцији, истерана из стана и осуђена на 2.год. затвора у Пожаревцу.
поручник корвете ИВАН М. ПЛЕСНИЧАР, рођ.1915.
Свршио 10.кл.Поморске ВА ( 1933 - 1936 ) и од 1936. на служби на војном броду Хвар.
1940. одобрено му је полагање за чин акт.поручника војног брода II кл.
Током окупације скрива се у Боки Которској и врши обавешт.службу за ЈВуО.. Наредбом ВК ЈВуО од дец. 1943 о формирању Поморске обалне Команде и доласком групе оф. и подоф, Плесничар се активно укључује у рад Команде у Боки.
Ађутант команд.Штаба Поморске обалне Команде, 1944.
13.окт.1944, са већим делом Команде, са задатком и упутствима,испловио из Каменара у Боки и успешно се пребацио у Италију.
Крај Другог св.рата дочекао је у Египту, а до 1946. налазио се у кампу Ал - Шату.
Напушта Египат и наредних некол.година ради као капетан франц.танкера и лучки пилот у Египту и Мароку.
Поручн. Иван М. ПЛЕСНИЧАР умро је 1964.
Неожењен, без деце.
