[Шумадинац]

.
"БРОЈ 666 СЕ НЕ ОДНОСИ НА ЂАВОЛА, НЕГО НА ЧОВЕКА, А ЗНАМО И КОГ"



По свему судећи, број 666, који се спомиње у Књизи откровења, ипак није посвећен самом ђаволу, него човеку од крви и меса.

Наиме, број 666 се односи на Нерона, петог римског цара, свирепог човека ког историја памти као болесно амбициозну особу предану прогону хришћана.

Тако барем верује Ким Хајнс Ајцен, професорка Корнел универзитета и стручњак за рано хришћанство.

Наиме, на старогрчком језику свако слово је имало нумеричку вредност, а када у Нероновом случају свако слово саберете, добијате управо 666, такозвани знак Звери.

Наравно, многа имена могу одговарати истом збиру, али да је ипак реч о Нерону, потврђује и једна каснија верзија Књиге откровења пронађена у Египту.

И заста, с обзиром на сва злодела која је Нерон починио, али и на то када је књига настала, сасвим је могуће и логично да је аутор Јован (рођен око 15. године), о Нерону писао под шифром - 666.

Уосталом, стручњаци верују да је Откровење највероватније настало у доба владања цара Домицијана, око 95. године, али као могућност допуштају и да је књига написана управо за време Нероновог прогона хриршћана, нешто пре 70. године (владао је од 54. до 68. године).

"У овоме је мудрост: у кога је ума, нек одгонета број Звијери. Број је то једног човјека, а број му је шест стотина шездесет и шест", пише у Откровењу Јован, можда управо о Нерону, током чије владавине су страдали апостоли Петар и Павле.

Истина, за број шест ће тумачи светописамских текстова рећи и да је несавршен број и да се можда говори о злу као нечем општем и настањеном у Нерону, али будући да је и сам Јован био прогнан на острво Патмос, теорија Хајнс-Ајценове заиста има чврсту подлогу и могуће је да се аутор ипак осврће на оног од кога је морао да бежи због своје вере.

[Ултрадесничар]

.
"БРОЈ 666 СЕ НЕ ОДНОСИ НА ЂАВОЛА, НЕГО НА ЧОВЕКА, А ЗНАМО И КОГ"



По свему судећи, број 666, који се спомиње у Књизи откровења, ипак није посвећен самом ђаволу, него човеку од крви и меса.

Наиме, број 666 се односи на Нерона, петог римског цара, свирепог човека ког историја памти као болесно амбициозну особу предану прогону хришћана.

Тако барем верује Ким Хајнс Ајцен, професорка Корнел универзитета и стручњак за рано хришћанство.

Наиме, на старогрчком језику свако слово је имало нумеричку вредност, а када у Нероновом случају свако слово саберете, добијате управо 666, такозвани знак Звери.

Наравно, многа имена могу одговарати истом збиру, али да је ипак реч о Нерону, потврђује и једна каснија верзија Књиге откровења пронађена у Египту.

И заста, с обзиром на сва злодела која је Нерон починио, али и на то када је књига настала, сасвим је могуће и логично да је аутор Јован (рођен око 15. године), о Нерону писао под шифром - 666.

Уосталом, стручњаци верују да је Откровење највероватније настало у доба владања цара Домицијана, око 95. године, али као могућност допуштају и да је књига написана управо за време Нероновог прогона хриршћана, нешто пре 70. године (владао је од 54. до 68. године).

"У овоме је мудрост: у кога је ума, нек одгонета број Звијери. Број је то једног човјека, а број му је шест стотина шездесет и шест", пише у Откровењу Јован, можда управо о Нерону, током чије владавине су страдали апостоли Петар и Павле.

Истина, за број шест ће тумачи светописамских текстова рећи и да је несавршен број и да се можда говори о злу као нечем општем и настањеном у Нерону, али будући да је и сам Јован био прогнан на острво Патмос, теорија Хајнс-Ајценове заиста има чврсту подлогу и могуће је да се аутор ипак осврће на оног од кога је морао да бежи због своје вере.

Амерички глумац и либерал Морган Фримен ће да прича о броју 666 ?
Истина боље прича у Сребреници. Браво Шумадинац. Нашли сте се и он је русофоб.

Уживај у речима "црног Гебелса".

[Шумадинац]

.
Многи људи мисле да ће жиг Антихриста бити нешто као печат или знак, или неки електронски чип уграђен под кожу. Основа таквог размишљања лежи на фантастичном развоју науке и технолигије у том смеру. Најпре, међутим, овај научни развој је осмишљен да скрене пажњу човечанства са стварног жига Антихриста, који неће имати ништа са напретком науке, технологије или медицине. У време када људске сумње и бриге буду усмерене на неки изум прогреса-имплантација компјутерског чипа у људима, за пример - стварни жиг Антихриста ће бити тихо унешен, без икаквог нарочитог узбуђења.


Многи "хришћани", зато што пре прихватања жига (или чак пре доласка Антихриста), окривиће земаљски део Христове Цркве да су прихватили жиг Антихриста, иако ће у ствари бити просто реч о кредитној карти или новом типу личног документа. Даље томе, овакви зилоти „не по разуму“ ће прокламовати да је њихова група сама – која је одбила овај „жиг“ (карте, документе, производе са посебним символом итд) права Црква. Јасно, ово ће бити ништа сем новог раскола или секте. Већ сада ми налазимо многе тужне примере таквих одвојених група, и они ће се појавити само у последњим временима.

Појединац мора такођер запамтити да је важан знак жига Антихриста је да ће бити направљен над свима широм целог света. Ово нас наводи да извучемо два закључка: 1. какви год регистрациони методи кориштени од појединих влада, није уствари жиг Антихриста (иако може бити припрема), и 2. морамо бити врло пажљиви према методама регистрације на светском нивоу, ако садрже било какав концпет исказивања вере. Овакав приступ би нас водио према паду у фаталне екстреме.



О. Всеволод Филипов

[смедерево]

Мани се светских будалаштина, но да видимо шта се дешава у нашој авлији, па каже:
http://www.nspm.rs/hronika/patrijarh-iri...lagao.html

[Шумадинац]

Ултра, то нема везе са Фрименовим ставовима, већ Фримен је само водитељ.

Исто тумачење дели и Блаженопочивши Архимандрит Јануарије....

[Ултрадесничар]

Ултра, то нема везе са Фрименовим ставовима, већ Фримен је само водитељ.

Исто тумачење дели и Блаженопочивши Архимандрит Јануарије....

Морган Фримен не може да буде водитељ у емисијама који се тиме баве.
Он је безбожник и ратни хушкач. То било исто као када би емисију "Духовници" преузео да води Жарко Лаушевић. Бог им дао таленат за глуму а они пљују по Богу а нарочит Његовм сину Исусу Христосу.
Што се тиче блаженопочившег архимандрита Јануарија требао си да ставиш клип са преводом. Бар на енглески.

[Шумадинац]

Па ти си познати Русофил ође на форуму, требао би да знаш руски!

[Ултрадесничар]

Па ти си познати Русофил ође на форуму, требао би да знаш руски!

Јесам али то не значи да знам руски.
Знам енглески а моје мишљење да су Енглези наши можда и највећи непријатељи. Када је нешто добро за Србију стигло из Енглеске ?
Можда на паркинг Патријаршије неки Ролс Ројс али не мислим на то.

[Шумадинац]

.
Шта представља Жиг Звери, 666 и печат на десној руци и на челу?
Многи лаици у вери, чак и многи верници површно на то гледају и погрешно тумаче.... јер они то ''знају'' често проповедајући о разноразним чиповима, картицама, заверама, итд.... и стоички одбијају ту ''насилну и уцењивачку уградњу'' жига на десној руци и на челу, наивно стављајући се у одбрану своје плитке вере, у своју исправност. Зар је Звер толико наивна?

Али, проблем је много дубљи и перфиднији. Представа је симболична.

Печат на руци представља немогућност и прекид општења са човеком, издаја ближњег, прекид односа са човеком. Печат на челу представља прекид односа са Богом, ум се не занима духовним стварима, он је заокупљен овосветским стварима под изговором опстанка и социјалне обезбеђености.
Зато је и речено да ко не прими Жиг Звери деца ће му гладовати.... биће доведен његов економски положај под знаком питања.

Дакле, печат на десној руци представља ''не пружити руку свом ближњем'', не давати себе другоме, не давати милостињу, живети мимо човековог позвања датог му од Бога. Док, печат на челу представља ''не мислити на Бога и на своје ближње'', на спасење и стваралаштво.
У суштини Жиг Звери представља непрекидну преокупацију и зачараност собом и својим потребама, немогућност да човек изађе из себе ка Другом и другима, да види Лик. Тако ум бива зачаран нужношћу и нискостима овога света, самим тим и Кнезом овога света- Антихристом.

[Шумадинац]

.
СВ. ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ О БРОЈУ 666 И АНТИХРИСТУ


* Ја се не узнемиравам

Једног дана сам га упитао у његовој келији:
„Старче, много се говори у последње време о броју 666, о доласку антихриста, који се приближава – неки, наравно, тврде да је већ дошао, о електронском жигу на десној руци или челу, о сукобу Христа са антихристом и пропасти овог другог, о Другом Доласку Господњем. Ви, шта кажете о свему томе?”
Старац одговори:
„Шта да кажем? Не кажем да сам видео Пресвету Богородицу, да ће бити рата и тако даље. Знам да ће доћи антихрист, да ће бити Другог Доласка Господњег, али када не знам. Сутра? После хиљаду година? Не знам. Међутим, ја се не узнемиравам због тога. Зато што знам да је час смрти за сваког од нас Други Долазак Господњи. А овај час је веома близу.”

•••••••••••••

* Да се исповедамо

Једном сам га упитао:
„Старче, ако у наше дане дође антихрист, хоће ли нам Бог дати снаге да одолимо искушењима?”
Његов одговор је гласио:
„Ако се исповедамо, даће нам Господ ову снагу.”
Толико је много веровао у Свету тајну Исповести.

Ако у себи имамо Христа …Говорио нам је кад сам био са једним братом: „Нека нас не муче последња времена, нити антихрист и његови знаци. Јер, треба да знате, ако у себи имамо Христа, ни у чему не може нам нашкодити антихрист, ни најмање.”

•••••••••••

* Број 666 и антихрист

Да вам кажем шта ми је још рекао:
„Оче Атанасије (узео ме је за руку тако чврсто), ја сам сада слеп, моје телесне очи не служе ме више, јер имам рак на хипофизи, али ипак имам духовне очи и видим. Пре него што одеш, желим да ми нешто кажеш. Шта је рекао Старац Емилијан, наш Емилијан, о броју 666 и о антихристу?”
То је било оних дана после Чернобила. Људи су били узнемирени и ишли су у великом броју сваки дан, посебно Старцу Порфирију који је био близу Атине, и тако узнемирени питали би га:
„Шта ће се догодити? Хоће ли доћи антихрист да нас бележи бројем 666?”
И упитао ме је:
„Хајде, реци ми, дете моје, шта каже Старац Емилијан о броју 666 и о антихристу?”
Ја му кажем:
„Старче, прекјуче на једном скупу рекао нам је да не бринемо. Него да се бринемо о томе да имамо живи однос са Христом, а антихристу да не дајемо много значаја, јер ће он постати центар нашег живота а не Христос.”
Одмах је лупнуо ручицама о кревет и рекао:
„Шта кажеш, дете моје, шта кажеш, дете моје, слава ти, Боже, што сам нашао и једног духовника да се слаже са мном. Бре, дете моје, ови духовници, шта урадише људима овде! Узнемирили су душе, проузроковали су мноштво проблема, породичних и психолошких са бројем 666. Људи не могу да спавају и почели су да узимају лекове за смирење и успављујуће пилуле како би могли да спавају. Каква је то ствар? Не жели тако нешто Христос, дете моје. И да ти кажем нешто?”
Ја му кажем:
„Старче, шта?”
Каже ми:
„За нас хришћане, за нас када живимо Христом не постоји антихрист. Хоћеш ли ми рећи, овде где ја седим на кревету можеш ли сести и ти?”
Рекох му:
„Не, Старче.”
Каже ми:
„Зашто?”
Одговорих му:
„Јер, ако седнем на вас, спљоштићу вас.”
Каже ми:
„А када би могао ти да седнеш?”
Кажем му:
„Када одете ви, могу да седнем ја.”
Каже ми:
„Тачно тако, дете моје, тако се догађа и са нашом душом. Када у себи имамо Христа, може ли да дође антихрист? Може ли да уђе ма које друго супротно постојање у нашу душу? Зато што данас, дете моје, немамо Христа у себи зато и бринемо о антихристу. Када ставимо Христа у себе, све постаје Рај. Христос је све и тако увек, дете моје, да говориш људима, а противника немојмо се плашити. И гле да ти кажем нешто. Када би сада дошао сам антихрист са неком справом са ласерским зрацима да би ме обележио на силу бројем 666, ја се не бих забринуо. Рећи ћеш ми, старче, зар то није знак антихриста? Да, али и хиљаду 666 неизбрисиво да напише по мени ласерским зрацима, ја се не бих забринуо. Зашто? Зато што, дете моје, и прве мученике су бацали зверима, они су се осењивали крстом, а зверови су постајали као јагањци; бацали су их у море, осењивали би се крстом и море је постајало земља по којој су ходали; бацали су их у ватру, осењивали би се крстом и ватра је постајала пријатна свежина. Благословено моје дете, шта смо ми данас? Верујемо ли у Христа? У крст? Ма, зашто ли је Христос сишао? Да није можда сишао како би оснажио наше страдање? Тако, дете моје, да говориш и Старцу, и да говориш људима да се не боје антихриста. Ми смо деца Христова, ми смо деца Цркве.”
Ово што је урадио је оставило велики утисак на мене.
И додао је:
„Да ти кажем нешто?”
Кажем:
„Молим, оче.”
„Како је Патријарх Димитрије дошао у Атину?”
Кажем му:
„Авионом.”
„Е, добро, знам да је дошао авионом. Зар је човек дошао пливајући? Са којим документима је дошао?”
Кажем му:
„Са пасошем, Старче”.
„Грчким или турским?”
Кажем му:
„Не знам”.
„Е, сад ми се и паметан правиш! Са турским је дошао. А који је национални знак Турске, знаш ли?”
Кажем му:
„Не знам, Старче”.
„Е, сада претерујеш, не знаш национални знак Турске? Полумесец. А знаш ли како су Оци наше Цркве називали полумесец након што се појавио Мухамед?”
Кажем му:
„Не, Старче”.
„Е да узмем твоју диплому и да је исцепам. Какав си ти теолог?” рече шаљиво.

•••••••••••••

* Дијалог између о. А.танасија и о. Клиа, коме о. А. препричава један свој сусрет са Старцем Порфиријем:

– Представљате га веома лепо, видим га испред себе сада.
– Ма, и ја га имам испред себе, у срцу га имам. Зато вам све ово и казујем тако. И још је рекао:
„Полумесец је знак антихриста. Ако је полумесец знак антихриста, а Патријарх наш има на свом пасошу овај знак (а на печатима, колико печата лупају наопачке? ), што ће рећи – да је наш Патријарх Антихрист!? Не, бре дете моје, не бре дете моје! Немојмо толико ограничавати еванђелску поруку! Није Христос толико ограниченог ума колико смо ми људи који желимо да одбранимо и заштитимо своја права. Тако да кажеш и Старцу и тако да говориш људима; нити антихриста да се бојимо, нити броја 666”.
И ово је, оче Клио, оставило на мене утисак и веома сам одахнуо. И ја то говорим људима који ми долазе.



ΑΝΘΟΛΟΓΙΟ ΣΥΜΒΟΥΛΩΝ ΓΕΡΟΝΤΟΣ ΠΟΡΦΥΡΙΟ ΙΕΡΟΜΑΟΝΑΧΟΥ, ΕΚΔΟΣΕΙΣ (ΙΕΡΟΝ ΓΥΝΑΙΚΕΙΟΝ ΗΣΥΧΑΣΤΗΡΙΟΝ) Η ΜΕΤΑΜΟΡΦΩΣΙΣ ΤΟΥ ΣΩΤΗΡΟΣ ΜΗΛΕΣΙ ΑΤΤΙΚΗΣ, ΣΤ΄ έκδοσις, Αθήναι Ιούνιος 2007, σ. 71-75.

[Шумадинац]

[херцеговац]

Шума дрпа ццццц...

[ЈВуО-КГ]

Шума дрпа ццццц...

Ђилкошипац.

[Шумадинац]