[Александар Динчић]

Из твог искуства са документарцима: да ли се тамо, изван наше земље, правилно разуме проблематика рата у Југославији и шта се ту дешавало? Рецимо, мене је зачудило да грчки студенти знају о нашој ратној позорници: ко су вође отпора, како су се војске звале, ко је победио и сл. Код њих је вођа националног отпора пандам њиховом вођи. И кажу: то су Грчки четници.
Ја их питам: Како ваша историја гледа на сарадњу националног покрета отпора (ЕДЕС) са Немцима, у појединим периодима рата (пише у мемоарима Нојбахер) у односу на супростављени партизански покрет (ЕЛАС). Чик погоди, или погодите шта они на то кажу.

[Бенито]

Они, наравно, са разумевањем гледају на сарадњу са Немцима зарад виших националних интереса.

[Александар Динчић]

Aпсолутно тако.
Још кажу: „У Грчкој је било преко 100 енглеских официра за везу који су подупирали ту сарадњу, како би се партизански покрет уништио, након сазнања да њихов заштитник, тј. Стаљин, планира да окупира Грчку и заведе комунизам“.
Што ће рећи... Када Грци сарађују са Немцима, то за наше савезнике, првенствено Британце, није ништа страшно. Али, када југословенске националне снаге направе сличне аранжмане, онда Черчил грми снагом Цицерона у Парламенту о Михаиловићевој издаји, онемогућава одашиљање америчке војне мисије, повлачи официре за везу итд. А после рата, па и данас, пишу се томови књига о тој нечасној радњи – к о л а б о р а ц и ј и.

[Николај]

Да су само Грци сарађивали са Немцима ни по муке, него су и Британци сарађивали са Немцима у Грчкој:

"Сећам се једног јединог случаја у коме је Хитлер прећутно, мада нерадо, пристао на договор са непријатељем. Касне јесени 1944. године, британска флота је одсекла немачке трупе на грчким острвима од везе са копном. Упркос потпуној британској контроли на мору, немачким јединицама је дозвољено да се укрцају и неузнемиравано отплове ка копну; у неким случајевима немачка пловила су прошла унутар видокруга британских морнаричких јединица. Као противуслугу немачка страна се сложила да те трупе употреби против Руса за одбрану Солуна док британске снаге не буду преузеле град. Када је ова операција завршена – предложио ју је Јодл – Хитлер је прокоментарисао: „Ово је једини пут да смо пристали на тако нешто.“"

Albert Speer, "Inside the Third Reich", Orion Books, London 1970, p. 400 (мој превод)

[Милослав Самарџић]

То није сарадња у правном смислу речи. У правном смислу сарадња је издаја, дакле нешто што се ради против државе и народа, као нпр. комунисти и усташе.

[Митић]

"Да је споразумевање са немачким окупаторима ради постизања извесних циљева била одређена политика комуниста, види се из сличних поступака грчких комуниста. Грчки комунисти-партизани (војска ЕЛАС) били су у тесној вези са југословенским комунистима, добијали од њих помоћ и имали за циљ да успоставе комунистичку диктатуру у Грчкој и тиме изиграју нагодбу између Стаљина и Черчила о подели утицајних зона.

Септембра 1. године 1944. закључен је између партизанског команданта у Македонији и немачког локалног команданта у месту ЛЕИВАДИ, близу Солуна, један писмени споразум. По том споразуму, немачке трупе могле су се повући из грчке Македоније, неузнемираване од партизана, под условом да партизани могу несметано изводити своје нападе на грчке националистичке одреде (војска ЕДЕС) и кретати се ка правој Грчкој ради заузимања Атине.

ЧЕРЧИЛ ЧУВА ОРУЖЈЕ ЗА НЕМАЧКЕ ВОЈНИКЕ

24. новембра 1954. одржао је Винстон Черчил говор на Конгресу конзервативне партије који је одмах објављен и у штампи. Он је ту рекао:

-Пре окончања рата, чим су Немци почели да се предају на хиљаде, ја сам упутио поруку маршалу Монтгомерију, у којој сам му наредио: да сакупља и брижљиво чува немачко оружје, како би га ми могли вратити немачким војницима, са којима ћемо имати да сарађујемо, ако би се совјетско надирање продужило.-

Черчил је ту подсетио на страх што је владао код западних савезника, да се Руси неће држати споразума о окупационим зонама, које су биле утврђене пре немачке капитулације. Ту бојазан је Черчил често изражавао и председнику Труману и генералу Ајзенхауеру. У својим мемоарима Черчил вели: да је у мају 1945. кад се већ био разочарао и у Стаљина и у Тита, упутио мемоар генералу Ајзенхауеру у коме му је препоручио: да не уништава немачке авионе, нити немачко друго оружје које би нам једног дана могло бити веома потребно.

Ове чињенице је објавила и совјетска штампа у полемици о држању савезника током рата. (Л' Монд-Париз, 17. 09. 1954.)

И Херман Нојбахер потврђује: да су Енглези на Балкану такође покушали да искористе Немце против Совјета. Он пише:

-Енглески шефови Интелиџенс Сервиса у Албанији покушавали су да са нама разговарају пред почетак нашег повлачења са Балкана. Рат је за Немце у сваком случају изгубљен и у тој ситуацији Енглези би желели да немачке трупе остану у Албанији, да држе своја упоришта и да не предају своје оружје становништву, већ да сачекају да са "свима почастима" буду одведени у ратно заробљеништво. Сличне предлоге је чинила обавештајна служба и нашој дивизији која се налазила у северној Грчкој (генерал Ланц). Москва је тада била запречила приступ западних војски у Албанију и Енглези су се бојали да се може десити комунистички пуч. Он се заиста и десио.

-Кад је у јуну 1944. истакнута кандидатура ФИГРИ ДИНО (Дребранина) за председника албанске владе, он ми је рекао: да би могао преузети владу само под условом да Немачка обећа наоружање за две планинарске дивизије. И данас верујем да је овај захтев потекао од шефа националистичког покрета отпора АБАС КУПИ у чијем су се штабу налазили Енглези. Абас Купи се са Енглезима договарао: како би могли добити оружје од Немаца који ће се ускоро морати повући. Оружје им је било нужно да би се одупрли нападу црвених партизана.- (стр. 118)

-Почетком нашег повлачења са Балкана, Енглези су у Грчкој и у Албанији тражили везу са нама. Енглези су се с правом бојали да ће иза повлачења немачких трупа комунисти покушати да отму власт. Отуда Енглези нису чинили никакве озбиље сметње извлачењу немачких трупа ни са острва нити са грчког копна. Тада је, како ми је саопштено преко грчке владе у Београду, и енглески "генерал Атика" (Скоби) тражио разговор са мном. Ја сам хитно захтевао у немачкој врховној команди да ми се да дозвола за овај сусрет, али је мој предлог одлучно одбијен. (стр. 207) -"


Живко Топаловић, Покрети народног отпора у Југославији 1941-1945, стр. 151-153

[Александар Динчић]

То није сарадња у правном смислу речи. У правном смислу сарадња је издаја, дакле нешто што се ради против државе и народа, као нпр. комунисти и усташе.

Е то тек када историографија прихвати да нису били државна војска. Вратили би смо се на питање легитимног војног деловања према Хашкој и Женевској конвенцији. Ту је била расправа баш жестока. Верујем да је сви памте.

[Александар Динчић]

Да су само Грци сарађивали са Немцима ни по муке, него су и Британци сарађивали са Немцима у Грчкој:

Ма наравно, има ту и примера америчко-немачке сарадње у борбама у Северној Африци. Спорно је то што државе могу да сарађују са непријатељима, али неке не могу, зато што се не признаје државна војска.
Можда мало „тролујем“ тему, али говорим на овој страни, у ових пар редака о томе зашто М.Самарџић годинама не може да прикаже своја филмско-документарна умећа на некој од телевизија са националном фреквенцијом.
Па да видимо критике. Можда буду много негативне. Али, можда и много позитивне. Овако, не даје му се никаква шанса, да сам види да ли је урадио добар посао. Јер, нису скоро били тако везани документарни филмови који описују Други светски рат у Југославији. А и сам знам да се то много тешко ради.

[Felix]

Па што би се дала шанса? Мора се имати у виду логика њиховог размишљања. За њих Берлински зид још увек није пао. У Србији је неокомунизам мејнстрим и једноставно је навино очекивати да се на јавном сервису пуштају дисонантни тонови.

[Александар Динчић]

...навино очекивати да се на јавном сервису пуштају дисонантни тонови.

То је кључ проблема. Зашто? Зашто се не би допуштали такви садржаји, уколико су после њиховог емитовања сигурни да их научно могу оборити, подвргнути великој критици и сл. Значи, негде постоји страх.

[ватхра]

Да ли би учесници дискусије на претходној страни могли да образложе шта је по њима дефиниција колаборације?
Видим да се овде наводи све и свашта, а реално ништа од тога није колаборација...

[Felix]

...навино очекивати да се на јавном сервису пуштају дисонантни тонови.

То је кључ проблема. Зашто? Зашто се не би допуштали такви садржаји, уколико су после њиховог емитовања сигурни да их научно могу оборити, подвргнути великој критици и сл. Значи, негде постоји страх.

Они нису уопште заинтересовани за критичко преиспитивање јер они то аутоматски подводе под "ревизију" историје. Покрет који је предводио генерал Михаиловић за њих је одавно изједначен са "фашистичким". То је за њих неупитна истина и тачка. Наравно, ревизија је нормалан процес у историографији и то зна сваки студент историје, али очекивати од комуниста потрагу за истином потпуно је узалудан посао...
Имали смо некаквог успеха по том питању са Равногорском читанком али и то је био производ срећних околности и заправо екцес у нашој скорашњој медијској продукцији.

---

Да ли би учесници дискусије на претходној страни могли да образложе шта је по њима дефиниција колаборације?
Видим да се овде наводи све и свашта, а реално ништа од тога није колаборација...

Ја могу само да кажем шта то значи у вашој, тј. комунистичкој фразеологији. Дакле, удруживање са злом ради произвођења зла. Или, другим речима, удруживање са нацистима да би се спроводила некакав заједничка мрачна политика. То је ваша дефиниција колаборације.

[ватхра]

Дефиниција за тако осетљив појам наравно треба да буде правно прецизна, а не песничка.
И шта ви сматрате под тим појмом, а не шта приписујете другима.

[Felix]

Дефиниција за тако осетљив појам наравно треба да буде правно прецизна, а не песничка.
И шта ви сматрате под тим појмом, а не шта приписујете другима.

Дефиниција коју сам дао је тачна и погађа суштину. Не крије се иза празних правничких израза. Треба само погледати у било коју историографску публикацију из времена комунизма и уверити се у њену валидност.

Додатак:

"зло" у горњој дефиницији значи само оно што комунисти окаректеришу као зло. Иначе, типично зло може бити по њиховој интерпретацији добро, као и о обратно у складу са тоталитарном идеолошком свешћу.