[Шумадинац]

.
О КЊИЗИ И ТЕЛЕВИЗИЈИ





Пошто новине, часописи и књиге нису најефикаснија средства убеђивања, разумљиво је да се убеђивачи окрећу моћнијим средствима:

- филму
- телевизији
- радију.

Ова средства – унутар једног система власништва и контроле – како по свом облику тако и по структури, одговарају потребама тога система. Систем нема потребу за читањем и размишљањем већ за гледањем и слушањем.

Књига тера човека да мисли, 
телевизија га омамљује;
књига га осамљује, 
филм и телевизија га враћају групи;
садржај књиге доживљава се индивидуално, 
садржај филма и телевизије колективно;
читање захтева интелектуални напор, 
гледање удобан смештај;
читати се може полагано и по мало, 
гледати се мора брзо и много;
књига се може поново читати, 
телевизијску серију тешко је понављати;
књига је јевтина за производњу али вредна за читаоца, филм, телевизијске и радио емисије су скупе за производњу али обично јевтине за потрошњу;
књигу производи личност за друге личности, телевизијске серије производе групе за масу;
књигу читају искусни зналци, 
телевизију гледају неискусни и слабије образовани потрошачи;
књига је продужетак људског разума, 
телевизија људског тела;
књига је неписмене учинила подређенима, 
телевизија им је повратила пољуљани углед;
књига задовољава лични укус, 
телевизија масовне нагоне;
књига је културно добро, 
телевизијска серија потрошна роба;
књига се може читати кад се хоће, 
телевизија се гледа кад се мора;
књига обично подучава и васпитава, 
телевизија забавља и експлоатише;
књига информише, 
телевизија манипулише (реклама, пропаганда, индоктринација);
књига захтева разумевање без обавезе слагања, телевизија подстиче слагање без обавезе разумевања;
књига омогућава стварну комуникацију, 
телевизија спречава комуникацију (број оних који одашиљу поруке у односу на број оних који те поруке примају чудесно је мали);
књига је учионица без ограда, 
телевизија је затвор без зидова;
књига је створена за оне који се чуде и мисле о животу, телевизија је измишљена за оне који се чуде овима што мисле.



Ђуро Шушњић

[Ултрадесничар]

Похвалио бих тему и акцију РТС3 са емисијом у којој је јасна порука "остави све и читај" .

[Шумадинац]

ЕВО ШТА ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ АКО НАШЕ ДРУШТВО ПРЕСТАНЕ ДА ЧИТА




Постоји једно старо истраживање које, додуше, није спроведено код нас, али опет много говори о промени коју је наше друштво доживело.

То истраживање вршено је осамдесетих година у САД и показало тад да око 60% америчких тинејџера чита из задовољства сваког дана. Дакле, не зато што им је неко обећао видео-игре или сладолед, не зато што имају лектиру коју морају да прочитају, већ зато што ЖЕЛЕ, зато што им то причињава ЗАДОВОЉСТВО.

Данас, тај проценат је испод 20%. Близу половина одраслих не чита ни четири књиге годишње. Укратко, одгајамо цивилизацију која НЕ ЧИТА.

Ово јесу подаци са другог континента, али једна мала анкета у само једном одељењу школе у неком граду показаће сличне резултате. То они који раде са децом веома добро знају.

Читање није само забава. Оно је основ културе и критичког мишљења. Оно нас учи стрпљењу, тренира меморију, развија емпатију, подстиче машту. Без читања, оног правог и свакодневног, једно друштво постаје површно и плитко. И то нам је историја и доказала. Резултати су увек исти: колапс меморије, критичког мишљења, културе.

Након пада Рима библиотеке су уништене, а писменост се свела на манастире. Вековима је Европа губила свој пут у погледу развоја науке, философије, инжењеринга… Да, говоримо о Средњем веку и он има и други назив. Мрачно доба. А мрачно је било јер су људи престали да читају.

Кад је Франческо Петрарка пронашао Цицеронова изгубљена писма, 1345. године, почео је да јеца. „Као да могу да му чујем глас.”, написао је. И то откриће је, кажу, било искра од које се распламсала Ренесанса. Цивилизација се поново родила онда кад су се ”вратиле” књиге.

Исти образац поновио се са штампарском машином. Чим су књиге почеле да се шире, стигла је и револуција.

Десила се тад Реформација у хришћанству, када је Мартин Лутер имао храбрости да критикује ”продају опроштаја” која је у католичкој цркви била уобичајена.

Потом, Научна револуција, која је заузела период од 16. до 18. века. Коперник је изнео став да је Земља та која се окреће око Сунца, а дешава се и убрзани развој на пољу физике и механике. Речју, формирани су темељи модерне науке.


А у 17. и 18. веку формиран је покрет под називом Просветитељство који је истицао разум, науку, слободу и људска права. Философи попут Волтера, Русоа, Монтескјеа назирали су идеје које ће касније обликовати модерну демократију.

Тамо где су књиге славили, и мисао се развијала. Тамо где су их забранили, мисао је венула.

Сваки ауторитарни режим ово је јако добро знао и разумео. Књиге су опасне јер чувају меморију, развијају мисао, терају нас на преиспитивање. Показују разлику између добра и зла, части и бешчашћа, достојанства и похлепе.

Давне 1933. године, нацисти су са бакљама марширали немачким градовима, спаливши 25.000 књига. Фројда. Мана. Маркса. Ајнштајна.

Нису они палили папир. Они су палили знање и разум.

Хајнрих Хајне, чије су књиге такође гореле, читав век раније је написао: ”Тамо где пале књиге, палиће и људе.” Испоставило се да је био у праву.

А ево и најтужније ироније. Не требају нам више нацисти да пале књиге. Својевољно их напуштамо. Дубоку мисао која долази са читањем замењујемо бескрајним фрагментима кратког, често бесмисленог садржаја. Скролујемо, уместо да учимо. Бирамо дистракцију уместо дубине.

А резултати? Нисмо у стању да одгледамо ни снимак дужи од два минута, а камо ли да прочитамо текст од 1000 речи. Истина нам постаје нејасна, не умемо да је препознамо јер не знамо критички да мислимо. Историја је заборављена. Дебата се своди на увреде и бесне испаде.

Тачно оно што се дешавало у друштвима у којима су палили књиге. На начин који је у складу са тим временом.

Цивилизација која престане да чита, постаје лака мета манипулације. Постаје плитка на пољу културе, сиромашна кад треба да машта, слепа за сопствену историју.

Преживљава на спектаклу, не бринући о суштини.

Ето зашто је читање УВЕК било много више од личног раста и богаћења сопственог духа.

Читање је АКТ ОТПОРА. Читање књига значи јачање способности које све друго око нас покушава да на ослаби. Свака генерација која је пригрлила књиге цветала је. А свака која их је заборавила вратила се уназад. Овај образац није случајност, он је правило.



Зелена учионица