20-12-2018, 04:21 PM
У петак, 14. децембра, парламент Косова је прилично неочекивано успио донети закон о оружаним снагама "Републике Косова". Планирано је да се састоје од једне пешадијске бригаде од пет хиљада припадника и три хиљаде резервиста. Делови ове јединице биће распоређени у Приштини, Приѕрену, Пећу и Косовске Митровице. Планирано је формирање оружаних снага Косова на основу косовских безбедносних снага, који броји око 4 хиљаде људи. Истовремено, председник Косова Хашим Таћи рекао је да мисија КФОР неће да се промени и наставиће.
Реакција је одмах уследила. Новоименовани командант мисије КФОР италијански генерал Лоренцо Д'Адарио рекао је за Побједу да је одлука о трансформацији тзв. косовских снага безбедности у војску донета у погрешно време те додао да је КФОР спреман да интервенише на Косову ако стабилност буде угрожена.
Као одговор за ово министар одбране Србије Александар Вулин изјавио је да је одлука Приштине о формирању војске у супротности са мандатом који има КФОР, и истакао да од КФОРа очекује да разоружа ту илегалну формацију.
Ми смо навикли да живимо са осећајем да оружане снаге Косова представљају претњу за Србе. Ова сензација је наслеђе рата на Косову и Метохији, када су наши противници имали слабо организовану милицију локалних радикала. Они нису могли у потпуности да се боре против Војска Југославије и полиције, али су се активно укључивали у геноцид. А ово наслеђе нас спречава да гледамо шта се дешава из другог угла.
Након оснивања привремених државних институција, Косово је добило тзв. "Косовске безбедносне снаге ", аналогу српске жандармерије. Али КБС нису оружане снаге, док разматрања престижа и покушаји да се покажу њихову "независност" захтева да Косово створи пуноправну војску. Сада, након 14. децембра, они ће бити створени.
Први проблем за албанаца је недостатак новца. Трошкове одржавања полиције у Косову делимично се сноси Европљани, који вероватно неће дати Таћију новац за нову играчку. Размишљање о томе одмах је изазвало захтеве владе Харадинаја да плати Косову свој удео у имовине СФРЈ у иностранству. Други проблем је дуго стварање војске. Овај процес се протезати 10 година, што су западни војни експерти већ дуго запазили, па стога његов резултат не треба очекивати ускоро. Трећи проблем је да Албанци губе своје жандармеријске јединице, које је до тада биле ефективно средство за вршење притиска на Срба.
Чињеница је да оружане снаге нису у стању да спроведу ефикасне операције против обичних људи. Они су дизајнирани за спроведење одговарајуће борбе против непријатеља, не за масовне хапшење или исељавање својих грађана. Војска нема ни одговарајућу опрему ни тренинг за ово. Полиција и жандармерија треба да буду укључени у такву операцију. Приштина више нема КБС и није јасно да ли ће то бити уопће. Тако да можем безбедно захвалити владу Харадинаја за заштиту Срба на Северном Косову од могуће полицијске операције Приштине. Сада за такву операцију нема могућности.
Реакција је одмах уследила. Новоименовани командант мисије КФОР италијански генерал Лоренцо Д'Адарио рекао је за Побједу да је одлука о трансформацији тзв. косовских снага безбедности у војску донета у погрешно време те додао да је КФОР спреман да интервенише на Косову ако стабилност буде угрожена.
Као одговор за ово министар одбране Србије Александар Вулин изјавио је да је одлука Приштине о формирању војске у супротности са мандатом који има КФОР, и истакао да од КФОРа очекује да разоружа ту илегалну формацију.
Ми смо навикли да живимо са осећајем да оружане снаге Косова представљају претњу за Србе. Ова сензација је наслеђе рата на Косову и Метохији, када су наши противници имали слабо организовану милицију локалних радикала. Они нису могли у потпуности да се боре против Војска Југославије и полиције, али су се активно укључивали у геноцид. А ово наслеђе нас спречава да гледамо шта се дешава из другог угла.
Након оснивања привремених државних институција, Косово је добило тзв. "Косовске безбедносне снаге ", аналогу српске жандармерије. Али КБС нису оружане снаге, док разматрања престижа и покушаји да се покажу њихову "независност" захтева да Косово створи пуноправну војску. Сада, након 14. децембра, они ће бити створени.
Први проблем за албанаца је недостатак новца. Трошкове одржавања полиције у Косову делимично се сноси Европљани, који вероватно неће дати Таћију новац за нову играчку. Размишљање о томе одмах је изазвало захтеве владе Харадинаја да плати Косову свој удео у имовине СФРЈ у иностранству. Други проблем је дуго стварање војске. Овај процес се протезати 10 година, што су западни војни експерти већ дуго запазили, па стога његов резултат не треба очекивати ускоро. Трећи проблем је да Албанци губе своје жандармеријске јединице, које је до тада биле ефективно средство за вршење притиска на Срба.
Чињеница је да оружане снаге нису у стању да спроведу ефикасне операције против обичних људи. Они су дизајнирани за спроведење одговарајуће борбе против непријатеља, не за масовне хапшење или исељавање својих грађана. Војска нема ни одговарајућу опрему ни тренинг за ово. Полиција и жандармерија треба да буду укључени у такву операцију. Приштина више нема КБС и није јасно да ли ће то бити уопће. Тако да можем безбедно захвалити владу Харадинаја за заштиту Срба на Северном Косову од могуће полицијске операције Приштине. Сада за такву операцију нема могућности.
