01-01-2019, 02:33 PM
Рођен је 1893.год. у с. Јабланица, срез Таковски, од оца Стевана који је у време краља Александра Обреновића био предс. општине састављене од Јабланице и још 4 села и мајке Спасеније, рођ.Стековић.
Милорад је био учесник Ослободилачких ратова 1912 - 1918. год, из којих је изашао у чину наредника и без левог ока којег је изгубио у пробоју Солунског фронта 1917. год. Као ратни инвалидид, за живота примао је инвалиднину. Из фамилије Хаџић било је 14 Солунаца, а вратило их се 11.
Милорад Хаџић, као угледан домаћин, у више мандата биран је за кмета Јабланице.
Након слома ЈВ у Априлском рату 1941. год. сакупљао је заостало наоружање и то добро прикрио. Ускоро, маја 1941. год, на Равну Гору стиже пуков. Дража Михаиловић са својим одредом и кроз пар дана Хаџић му се прикључује.
На Равну Гору донео је 30 пушака, 1 митраљез и доста муниције. Од тада је радован у ГШ 1, на Равној Гори, добијајући разне обавешт. и курирске задатке, као и организацију сеоских чета у околини ради обезбеђења Драже и њег.Штаба.
Са мајором Миодр. Палошевићем организује стварање Таковског четн.одреда у лето 1941. год.
Као командир чете тог одреда учествује у борби против Немаца за ослобађање Г. Милановца, 28-29. септ.1941. год.
Након комунистичке ( нов.1941 ) и Немачке ( дец.1941 ) офанзиве на Равну Гору, кризе Покрета и легализације, Милорад Хаџић и његова породица постају азил за пуков. Михаиловића и његов Штаб.
Јануара и фебруара 1941. год. ГШ 1 је смештен у Хаџићевој трли ,у планини изнад Јабланице. Колиба, и ако забачена била је изграђена од чврстог материјала ( камена ) и била је највећа у целом крају.
У то време, 13. јан. 1941. год, BI - BI - SI је објавио вест да је Михаиловић проглашен за министра војног, па је на тај начин трла Милорада Хаџића постала " здање " Војног министарства Краљ.Југославије.
Дража Михаиловић крсти дете Милорадовог брата Рајице, давши му име Слободан, верујући да је то, тада најдрагоценија реч.
ГШ 1 је напустила Хаџићево склониште, али је оно и даље остало центар окупљања многих обавешт, курира и четника у невољи, а Милорад иде из борбе у борбу са својим Таковцима.
Наредник Милорад Хаџић погинуо је у борби против комуниста, 8. априла 1943. год, у засеоку Војковци код с. Г. Шаторња, под Рудником.
Током 1945.год. проглашен је за народног непријатеља, а имовина од око 30 ха је конфискована.
Није имао деце.
Породица ( браћа ) је могла тек 90 тих година прошлог века да му подигне споменик.
Милорадовој удовици Миљојки ( рођ. Стризовић ), укинута је мужевљева инвалиднина од комунист. власти и она, 1957, тестаментом пред Среским судом у Горњем Милановцу, преосталу имовину оставља деверу Рајици и до своје смрти живела је са Раjичином породицом у истом домаћинству.
2016. год, на захтев Милорадовог синовца Слободана, оног што га је Дража крстио, Виши суд у Чачку рехабилитовао је Милорада Хаџића.
Милорадова браћа : Раденко ( 1901 - 1958 ), Никола и Рајица.
Милорадове сестре : Персида, уд. Чворовић и Драгиња, уд. Павловић.
Милорад је био учесник Ослободилачких ратова 1912 - 1918. год, из којих је изашао у чину наредника и без левог ока којег је изгубио у пробоју Солунског фронта 1917. год. Као ратни инвалидид, за живота примао је инвалиднину. Из фамилије Хаџић било је 14 Солунаца, а вратило их се 11.
Милорад Хаџић, као угледан домаћин, у више мандата биран је за кмета Јабланице.
Након слома ЈВ у Априлском рату 1941. год. сакупљао је заостало наоружање и то добро прикрио. Ускоро, маја 1941. год, на Равну Гору стиже пуков. Дража Михаиловић са својим одредом и кроз пар дана Хаџић му се прикључује.
На Равну Гору донео је 30 пушака, 1 митраљез и доста муниције. Од тада је радован у ГШ 1, на Равној Гори, добијајући разне обавешт. и курирске задатке, као и организацију сеоских чета у околини ради обезбеђења Драже и њег.Штаба.
Са мајором Миодр. Палошевићем организује стварање Таковског четн.одреда у лето 1941. год.
Као командир чете тог одреда учествује у борби против Немаца за ослобађање Г. Милановца, 28-29. септ.1941. год.
Након комунистичке ( нов.1941 ) и Немачке ( дец.1941 ) офанзиве на Равну Гору, кризе Покрета и легализације, Милорад Хаџић и његова породица постају азил за пуков. Михаиловића и његов Штаб.
Јануара и фебруара 1941. год. ГШ 1 је смештен у Хаџићевој трли ,у планини изнад Јабланице. Колиба, и ако забачена била је изграђена од чврстог материјала ( камена ) и била је највећа у целом крају.
У то време, 13. јан. 1941. год, BI - BI - SI је објавио вест да је Михаиловић проглашен за министра војног, па је на тај начин трла Милорада Хаџића постала " здање " Војног министарства Краљ.Југославије.
Дража Михаиловић крсти дете Милорадовог брата Рајице, давши му име Слободан, верујући да је то, тада најдрагоценија реч.
ГШ 1 је напустила Хаџићево склониште, али је оно и даље остало центар окупљања многих обавешт, курира и четника у невољи, а Милорад иде из борбе у борбу са својим Таковцима.
Наредник Милорад Хаџић погинуо је у борби против комуниста, 8. априла 1943. год, у засеоку Војковци код с. Г. Шаторња, под Рудником.
Током 1945.год. проглашен је за народног непријатеља, а имовина од око 30 ха је конфискована.
Није имао деце.
Породица ( браћа ) је могла тек 90 тих година прошлог века да му подигне споменик.
Милорадовој удовици Миљојки ( рођ. Стризовић ), укинута је мужевљева инвалиднина од комунист. власти и она, 1957, тестаментом пред Среским судом у Горњем Милановцу, преосталу имовину оставља деверу Рајици и до своје смрти живела је са Раjичином породицом у истом домаћинству.
2016. год, на захтев Милорадовог синовца Слободана, оног што га је Дража крстио, Виши суд у Чачку рехабилитовао је Милорада Хаџића.
Милорадова браћа : Раденко ( 1901 - 1958 ), Никола и Рајица.
Милорадове сестре : Персида, уд. Чворовић и Драгиња, уд. Павловић.
