(12-01-2019, 07:02 PM)Бенито Пише: Србима, а нарочито " српским националистима" желим овом приликом да честитам новог " сусједа". Србија се од данас граничи са " Северно од Македоније".
Ко ми више буде поменуо, чак и после овога, Слободана Милошевића као неког ко се бринуо о " српским националним интересима" отераћу га директно у ....... Мада никад не псујем.
Нисам мислио да се прегањам на овој теми јер не видим поенту "Северне Македоније" и поменутог покојника. Но, ипак ћу одговорити и покушати да растолкујем моје ставове.
Најпре ћу предочити део Устава из 1974-те, када је зацементирана судбина Југославије.
Без обзира што за мене комунистички терор нема правно дејство, па тако ни било који "устав", јер сматрам да све што је грађено на, терором отетом и опљачканом (револуционарном, како би то рекли комунци), нема правну снагу и подлеже ревизији.
Ustav Socijalističke Federativne
Republike Jugoslavije
(1974.)
Polazeći od istorijske činjenice da su radnici i seljaci i napredni ljudi svih naroda i narodnosti
Jugoslavije, ujedinjeni u Narodnooslobodilačkom frontu s Komunističkom partijom na čelu, svojom
borbom u narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji srušili stari klasni poredak zasnovan na
eksploataciji, političkom ugnjetavanju i nacionalnoj neravnopravnosti i otpočeli stvaranje društva u kome
će ljudski rad i čovek biti oslobođeni od iskorišćavanja i samovolje, a svaki narod i narodnost i svi oni
zajedno naći uslove za slobodan i svestran razvitak, imajući u vidu da su razvitkom materijalne osnove
zemlje i socijalističkih društvenih odnosa, kao i daljim izgrađivanjem odnosa zasnovanih na
samoupravljanju i nacionalnoj ravnopravnosti, ostvarene bitne promene u društvenim i političkim
odnosima, koje zahtevaju odgovarajuće promene Ustava Socijalističke Federativne Republike
Jugoslavije od 1963. godine, i da su odredbe tog ustava u pojedinim oblastima već izmenjene ustavnim
amandmanima od 1967, 1968. i 1971. godine, u težnji da se učvrste i dalje razviju postignute
revolucionarne tekovine, da se učvrsti pravo i odgovornost socijalističkih republika i socijalističkih
autonomnih pokrajina za sopstveni razvoj i razvoj jugoslovenske zajednice kao celine, da se obezbedi
dalji razvitak socijalističkih samoupravnih demokratskih odnosa na putu oslobođenja rada i izgradnje
komunističkog društva, polazeći i od potrebe da se novim ustavom Socijalističke Federativne Republike
Jugoslavije, koji, pored promena koje se njime vrše, obuhvata i sa njima usklađene odredbe Ustava
Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1963. godine i ustavnih amandmana I do XLII,
učvrsti ustavni sistem na jedinstvenim socijalističkim samoupravnim osnovama, — Savezna skupština,
u saglasnosti sa skupštinama republika i skupštinama autonomnih pokrajina,
DONOSI
USTAV
SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
DEO PRVI
SOCIJALISTIČKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA
Član 1.
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je savezna država kao državna zajednica dobrovoljno
ujedinjenih naroda i njihovih socijalističkih republika, kao i
socijalističkih autonomnih pokrajina
Vojvodine i Kosova koje su u sastavu Socijalističke Republike Srbije, zasnovana na vlasti i
samoupravljanju radničke klase i svih radnih ljudi, i socijalistička samoupravna demokratska zajednica
radnih ljudi i građana i ravnopravnih naroda i narodnosti.
Član 2.
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju sačinjavaju Socijalistička Republika Bosna i
Hercegovina, Socijalistička Republika Makedonija, Socijalistička Republika Slovenija, Socijalistička
Republika Srbija, kao i
Socijalistička Autonomna Pokrajina Vojvodina i Socijalistička Autonomna
Pokrajina Kosovo koje su u sastavu Socijalističke Republike Srbije, Socijalistička Republika Hrvatska i
Socijalistička Republika Crna Gora.
Član 3.
Socijalistička republika je država zasnovana na suverenosti naroda i na vlasti i samoupravljanju
radničke klase i svih radnih ljudi, i socijalistička samoupravna demokratska zajednica radnih ljudi i
građana i ravnopravnih naroda i narodnosti.
Član 4.
Socijalistička autonomna pokrajina je autonomna socijalistička samoupravna demokratska društvenopolitička
zajednica zasnovana na vlasti i samoupravljanju radničke klase i svih radnih ljudi, u kojoj radni
ljudi i građani, narodi i narodnosti ostvaruju svoja suverena prava, a kad je to u zajedničkom interesu
radnih ljudi i građana, naroda i narodnosti Republike kao celine Ustavom Socijalističke Republike Srbije
utvrđeno — i u Republici.
------------------------------------------------------------------------------------------
Као што се да видети из приложеног Србија је сведена на "пашалук" коме су из милоште тепали: "Ужа Србија".
Покрајинама су дати атрибути државности, па гле апсурда, и Аутономне покрајине имале су право на оцепљење као и све остале републике!
Како сам уверен да Устав из 1974-те познајеш добро нећу о томе...
За мене је битан један моменат из 1988-ме, а затим Устав из 1990-те...
УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
1990. ГОДИНА
И Основне одредбе
Члан 1.
Република Србија је демократска држава свих грађана који у њој живе, заснована на слободама и
правима човека и грађанина, на владавини права и на социјалној правди.
Члан 2.
Сувереност припада свим грађанима Републике Србије.
Грађани остварују сувереност референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних
представника.
Члан 3.
У Републици Србији је слободно све што Уставом и законом није забрањено.
Уставом се јамче и признају лична, политичка, национална, економска, социјална, културна и друга права
човека и грађанина.
Члан 4.
Територија Републике Србије је јединствена и неотуђива.
О промени границе Републике Србије одлучују грађани референдумом.
Члан 5.
Република Србија има грб, заставу и химну.
Грб, застава и химна Републике Србије утврђују се по поступку предвиђеном за промену Устава.
Главни град Републике Србије је Београд.
Члан 6.
У Републици Србији постоје Аутономна покрајина Војводина и Аутономна покрајина Косово и Метохија,
као облици територијалне аутономије.
---------------------------------------------------------------------------------------------.
Дакле, 1988-ме, С. Милошевић, успео је да сруши бастион сепаратизма на Северу Србије у такозваној "Јогурт револуцији". Десила се и "Жута греда", као и појачано деловање србских органа реда на Косову и Метохији.
Све у свему, без обзира на идеолошку припадност С. Милошевића, који је као и сви политичари тога времена припадао комунистичкој партији, нашао сам (моје лично виђење) да је управо Он вратио Србији територијалну целовитост. Како год то неком звучало за мене је то био први корак ка поновном уздизању Србије.
Устав из 1990-те помиње Аутономије али као саставне делове Србије, што је сасвим друга прича.
Од тог момента, после доношења Устава, Запад Милошевића види као непријатеља и креће у бесомучни обрачун са њим.
Растакање Југославије представљено је као Милошевићево дело, што, једноставно није истина. Моја маленкост је поседовала документе о разбијању Југославије одмах након Брозове смрти (објављено у неколико емигрантских часописа). Наравно, у комадању СФРЈ Војводина и КиМ требале су отићи као и остале републике, бар тако је било планирано.
Све републике су поцепане по авнојевским границама и, одговорно тврдим, да није било поменутих догађаја из 1988 и 1990-те, Србија би још 1991 -1992-ге остала без Војводине и КиМ.
Е сад, колико је Милошевић заиста могао урадити и дали је довољно што је прекинуо континуитет претходника из КПС зависи од угла гледања. По мени, то је био искорак вредан пажње и ако ништа друго, одваја Слободана Милошевића од свих претходника који су санћим били Срби а радили су све у корист србске штете.
На крају, Република Србска јесте створена на крви пркодринских Срба али... Милошевић је тај који је избоксовао за политичким столом Србску и то му нико не може одузети нити порећи.
ПС. Никад се не треба сметати са ума да је УДБА - служба заправо владала државом, као и то да је Слободан Милошевић доведен од стране службе која га је изручила странцима када им више није требао. Негде у том колоплету поменутих година одвијала се посебна борба између службе и човека који је покушао да се извуче из канџи исте. Своју тврдоглавост платио је главом а могао је ласно прихватити понуду и уживати у некој вили на језеру, по његовом избору. Одбио је!