[Шумадинац]

.




Овај текст је намијењен свима нама, а посебно онима који мисле да је југословенска економија била стабилна за вријеме Тита. Спољни дуг Југославије је растао експоненцијалном брзином од 1970. до 1980., са око 2 милијарде долара 1970. на око 18 милијарди 1980. То је раст од 25% годишње. Сваке три године, између 1970 и 1980, укупни спољни дуг Југославије се удвостручавао. Тај раст дуга се нагло прекинуо 1980.

Шта то значи? То значи да је Тито још жив и да је наставио позајмљивати по стопи којом је позајмљивао од 1970. до 1980., спољни дуг Југославије би још 2004. био 4.5 хиљада милијарди долара, а не око 150 милијарди, колики је сада укупни спољни дуг свих бивших југословенских република заједно. Онај ко мисли да је 150 милијарди 2014. много више него 20 милијарди 1980., нека има у виду да, кад се узме у обзир пад вриједности долара, 20 милијарди 1980. и 100 милијарди 2014. имају отприлије једнаку економску моћ.

Дакле, у реалној вриједности, спољни дуг бивше Југославије се увећао око 50% од 1980 до данас. Иако бисмо сви ми вољели да је та цифра мања, морамо признати да то и није тако лоше у успоредби са дуплањем спољног дуга сваке три године прије 1980.

Ако погледамо остале индикаторе као што су квалитет живота, стопа инфлације и незапослености, ни ту ситуација није ружичаста седамдесетих година. Квалитет живота стрмоглаво опада крајем седамдесетих упркос пумпању огромних количина страних средстава у земљу. Годишња инфлација се мјери двоцифреним бројевима, а неколико година пред Титову смрт убрзава и достиже 40% годишње. Стопа незапослености, која се од 1970. до 1980 попела са нешто испод 7% на 12%, би се у економској литератури окарактерисала као знак дубоке рецесије. Дакле, југословенска економија је касних седамдесетих била у очајном стању, али је то замаскирано увећањем страних кредита епских пропорција.



Оно што се догодило осамдесетих и деведесетих, само је откривање стварног стања југословенске економје. Као кад хронични алкохолочар мора да се суочи са реалношћу своје зависности, тако смо се и ми морали, кад-тад, суочити за реалношћу немоћи југословенске економије да функционише без спољног допинга.

[Након првог објављивања овог текста појавила се критика да је експоненцијална фунцкија недовољно прецизна и да не узима у обзир екстерне факторе. Ово је раст од 22% годишње са почетком 1970. са 2.3 милијарде (представљен плавом линијом). Знам да функција не узима у обзир период прије 1970. и не дискутује остале факторе, али, пошто је сврха била илустрација шта би се десило ако би се тренд 1970-1980 наставио, овдје се можемо фокусирати на фит (колико добро ова функција апроксимира линију укупног дуга). Апроксимација је, мислим, у разумним границама. Пројекција за 2014. са овом функцијом раста је 14 хиљада милијарди.]




P. S Само да додам да је Југославија 1991. годину дочекала са око 20 милијарди долара дуга. Прије тога јој је 1.8 милијарди опроштено јер није имала средстава да враћа дуг. Значи, није отплатила 1.8 милијарди него јој је опроштено. Иначе осамдесете године су обиљежене одлагањем почетка враћања тог дуга због финанцијске немоћи привреде.



Економиста Предраг Рајсић (текст из 2014.)

[Шумадинац]

Још да додам чињеницу да су опроштени злочини усташа и албанским фашистима, да су комунисти тих 50 година расељавали Србе из крајне и Космета што је на крају резултовало да тамо постанемо небитна мањина коју су успели да почисте као да нам огњишта ту никад нису ни постојала.

Препоручујем свима Предрага Рајсића и његов блог (https://predragrajsic.blogspot.rs/2014/0...html)човек је био избеглица из РСК када је био дете, на крају је завршио у Канади где је радио најгоре послове на црно и данас је професор на оделењу за економију на универзитету Wаterloo. Има много искуства и исто толико знања.

[Прст_у_ока_латиници]

Предрагова Специлизација је Пољупривредна Економија, Храна, Економија Пољопривредних/Ресурса

[Митић]

Колико је у Југославији морало да се ради за куповину аутомобила

Чињенице говоре да је понуда била далеко оскуднија, а за тај, најјефтинијих од свих "југића", Корал 45, морало је да се ради 30 месеци. И притом је то био други најјефтинији аутомобил на тржишту.

Једини доступнији ауто је био Фиат 126, познатији као "пеглица", за овај ауто је наиме било довољно "тек" 19 просечних плата.

Један месец више радник је морао да се "стрпи" ако је уместо Југа желео Шкодину лимузину 120Л, а укупно 35 просечних плата је требало издвојити за Рено 4.

Најдоступнији компактни породични аутомобил је била Застава 101 за 38 плата, а затим су следили руски поноси, Алеко за 42 и Лада Самара за 54 плате.

Средња класа је ипак тражила нешто више, рецимо Југо Флориду, за коју је требало просечно радити 75 месеци или Фолксваген Голф 2 дизел за који је било потребно радити 96 месеци или пуних осам година. Рено 19 и Фиат Типо су били још коју плату скупљи.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...obila-FOTO

[Бенито]

Погледај само коментаре на овај текст.
Нимбус је идеалан да прокоментарише и текст и коментаре испод текста.

[Митић]

Е да, Бенито. Кад буде видео ову вест, Нимбус може да прокоментарише. Видео сам неке коментаре, а добро је што нисам видео да неко каже да је могао да купи аутомобил од једне плате и још да му остане до краја месеца

[Ђорђе Ивковић]

Ех... па не знам шта би више требало коментарисати... Неминовна пропаст СФРЈ је математички доказана већ седамдесетих година. Она "експоненцијална функција" (има неко своје име по ауторима) се учи на западним економским факултетима, као пример пропадајуће економије. Негде сам читао да је нашу пропаст свео на математичку формулу један Црногорац, политички емигрант са још једним колегом, те су требали добити и Нобелову награду за економију, али наводно из (гео)политичких разлога то се није десило.

Ни та сразмера колико плата за ауто није тачна, јер се тада трошило 15-17% годишње више него што се зарађивало, само се мањак путем задуживања пребацивао на будуће генерације. И, друго, "извозом радне снаге", којим је демографски губитак био већи него изгинућем у једном светском рату, односно дознакама тих људи који су отишли у најбољим годинама да се никада не врате, знатно су ублажаване последице рапидног паразитирања.

Тако, можете слободно рачунати да је за једног "кеца" требало 50 вероватно и више а не 40 плата. Само, оно +20% разлике је плаћао неко други.

Социјалне разлике у та доба су биле велике. Да нису биле толико изражене не би се тако масовно ишло напоље. После мучени гастарбајтер направи кућу деди и баби, увезе ауто и као, Боже мој, "радило се па се имало".

Развој привреде СФРЈ је био на нивоу Бугарске или Мађарске, које су биле иза "гвоздене завесе". Вампирски систем СФРЈ једва је и њих пратио сталним упумпавањем средстава споља.
https://www.frontal.ba/novost/76586/-eko...vnog-kraha

И џаба! Југо-фанатици ће очи да ти ископају, али да признају да је Титов "рај на земљи" био једна наркотизована лудница, неће.

[Ђорђе Ивковић]

Ево једног одличног прилога са нама драгог "Пешчаника".

Šta je istina o privrednom rastu SFR Jugoslavije
MIJAT LAKIĆEVIĆ
https://pescanik.net/sta-je-istina-o-pri...goslavije/

Za prvu deceniju (1950-1960) indeks rasta je iznosio 187 (što znači da je ukupan rast bio 87 odsto, odnosno da je prosečna godišnja stopa rasta iznosila oko 6,5 odsto); za drugu 184 (6,3%); za treću 174 (5,7%), a za četvrtu (1980-1990) indeks je bio 96 što znači da je zabeležen godišnji pad BDP-a od oko 0,4 odsto.

Па мало касније...

„Za preko 40 godina izgradnje socijalizma (do 1986) naša zemlja – u sklopu zemalja koje su relevantne za komparativnu analizu – nije uspela da sačuva onaj relativni položaj koji je nasledila od prethodnog razdoblja. Taj položaj je bio rezultat kapitalističkog razvoja do II svetskog rata i, naravno, početne pozicije za taj razvitak nasleđene su iz ranijih vremena. U do sada odigranim rundama borbe za privredni i društveni progres nova Jugoslavija nije izašla kao pobednik. Moglo bi se reći da je gubila na poene (kroz opadanje procentno izraženih indeksa relativnog nivoa), da je time na ivici nokdauna i da nam ostaje nada da se nokdaun neće izroditi u nokaut“.

Kao što sada znamo, do nokauta je nažalost zaista došlo.

...Srbija je 1950. godine po stepenu razvoja bila vrlo blizu Grčke, tj. na 94,7 odsto grčkog nivoa, da bi 1986. bila na svega 56,4 grčkog stepena razvijenosti. Posebno je porazno to da je uža Srbija (dakle bez Vojvodine i Kosova) 1950. bila razvijenija od Grčke za 4,7 odsto, dok je 1986. pala na 62,3 odsto grčkog nivoa.

Hrvatska je, pak, 1950. bila upola nerazvijenija od Italije (52,1 odsto) dok je 1986. pala na trećinu (33,6 odsto) italijanskog nivoa. Slično je prošla i Slovenija koja je 1950. bila na tri četvrtine (74 odsto) austrijskog stepena razvijenosti, da bi pala na ispod polovine (46,7 odsto) 1986. godine.

Осим тога, социјалистичке земље су фалсификовале статистичке податке о својој привреди...

Jer „za zemlje koje sve vreme iskazuju visoke stope na kraju se ispostavi da se nisu makle mnogo od početka. Komparacija nivoa prikazuje razvojne rezultate socijalističkih zemalja u daleko nepovoljnijem svetlu nego komparacije stopa… Nalazi su zastrašujući… Zaostajanje svih socijalističkih zemalja… toliko je drastično da bi to mogao biti povod za istinski dalekosežno, pa stoga za sada još uvek malo verovatno preispitivanje vladajuće doktrine. Koliko vredi revolucionarni preobražaj koji je Srbiju bacio na 60 odsto grčkog nivoa?“

[Бранке]

Иначе,када су већ споменути аутомобили . . . ево једног примерка пре другог светског рата:

https://autoblog.rs/blog/auto/istorija/2...onte-carlo

Његова цена када би се претворила у динаре(однос круна-динар 1938. је био око 153 динара за сто круна) била би од 29 до 54 хиљаде тадашњих динара(слободна процена,колико је одлазило на порезе и дажбине је питање) . . .
Просечна радничка надница 1939. је била око 25 динара а месечна чиновничка плата око 1500(инжењери,лекари итд. су имали од 3000 на више) . . . па ко је залудан нек рачуна . . .

[Митић]

Upravo smo isplatili 22 MILIONA EVRA TITOVIH DUGOVA, a plaćaćemo ih još 22 GODINE

https://www.blic.rs/biznis/vesti/upravo-...ne/d56sj9f

[Митић]

Југославија у великим дуговима '85: Које су републике најзадуженије? / Списак највећих фирми губиташа

Написала: Зона Стевановић (Динар, 1985.)

http://www.yugopapir.com/2019/05/jugosla...-koje.html

Хрватски портал "Експрес" је пренео овај чланак под називом "Najčuvanija tajna Juge: Spiskali su milijarde dolara"

https://www.express.hr/ekonomix/najcuvan...lara-21623

[DusanM]

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/...eniju.html

У кабинету Јосипа Броза Тита су Коча Поповић и Борис Кидрич.

Пред њима је мапа Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ). А на њој црвени крстићи. Њима су прецртане фабрике.

Највише црвених крстића било је на северном делу Народне Републике Србије – у Војводини.

"Они који су били сведоци и учествовали у одлукама тадашње власти причају да је то стварно било тако. Нађу се другови увече, ставе мапу и гледају где ће и шта да преселе", објашњава новинар Славољуб Качаревић како је настала легенда о плану такозване "Привредне мобилизације".

[Војвода]

Шта су биле пар-непар регистрације?

[Магнум Илирикум]

Шта су биле пар-непар регистрације?

Уведено због несташице горива, још за време бравара. Укратко, имаш дане за парне и дане за непарне бројеве. Ако ти је број на таблици паран можеш да возиш парним данима, ако је непаран непарним.