[Мића Адмирал]

Koliko je bio cenjen u cetnicima, govori podatak da je bilo razmisljanje u Stabu VK JVuO, da se on postavi za komandanta jednog korpusa u osnivanju.
Rodjen 1915 u gradu Collingwood, Australija, od oca Davida Jonesa i majke Daines.
27 nov 1939 prijavio se u AIF i 5 dec 1939 bio rasporedjen u 2 bataljon 8 pesadije 6 divizije.
15 dec 1939 bio je potvrdjen kao narednik, a do 14 aprila 1940, kada je isplovio iz Australije, vec je bio porucnik.
18 avg 1940 rasporedjen je u Stab 19 brigade, na obavestajni kurs. Nakon borbi u Libanu, marta 1941 prebacen je u Grcku. Tokom bitke za prelaz Vevi izgubio je 105 vojnika.
Uskoro je zarobljen od Nemaca i vozom transportovan preko Srbije. Uspeo je da u okolini Cacka iskoci iz voza, povredivsi nogu pri skoku.
Seljaci su ga oporavili i odveli cetnicima.
U cetnickim redovima se borio za oslobodjenje Cacka, 1 okt 1941. Potom u odbrani Ravne Gore od komunista i Nemaca, nov - dec 1941.
Tokom 1942 bio je u Javorskom korpusu, na duznostima, pod imenom Radovan.
Komandant Javorskog korpusa kapetan Brana Petrovic pise Drazi u Lipovu, da je Radovan ocitao bukvicu Marku - britanskom kapetanu Bilu Hadsonu i da je on sada mek kao pamuk i ne smeta.
Na putu za Crnu Goru u Drazin Stab, por Jones je zarobljen od Italijana kr. jula 1942.
Posle 6 meseci prebacen u logor u blizini Modene, gde ga zatice kapitulacija Italije. Pobegao je preko logorskog zida ali je uhvacen od Nemaca. Oni ga transportuju vozom u drugi logor, ali Jones ponovo iskace iz voza i uspeva da se domogne neutralne Svajcarske.

[Бенито]

Браво за овај текст.
Само мала допуна- по мојим подацима искочио је раније, у Ибарској клисури, негде између Брвеника и Полумира, и дошао на Голију, где је био у групи Андре Петронијевића, који није могао да се одлучи да ли ће са четницима или не, пошто је као леви земљорадник и бивши ражаловани официр симпатисао комунисте.
Роналд га напушта и прелази код Бране Петровића, а убрзо, током устанка, на терен среза драгачевског. Тамо остаје до периода који је Мића описао.
Хвалио сељаке домаћине и причао да је његов отац исто мали фармер и да има " неколико стотина коња и говеда." Ови наши се само згледали.
Пронашао га С. Плазина у Аустралији као и миграционог службеника, када му је овај помогао. Да су четници победили у рату, Роналд би за живота сигурно добио неки орден од државе.

[Мића Адмирал]

Benito, moguce je, on sam pise " u okolini Cacka ". E sada, posle toliko godina a i sta je okolina Cacka...

[ватхра]

Odlični podaci!
Hteo sam i ja da napišem, Nije mogao da iskoči iz voza u okolini Čačka nikako, samo pruga Solun- Niš-Bg.
Dosta begunaca navodi prvo mesto po padu tek ono gde su im rekli gde je, ili zapamtili ime, a mogli su da prođu dani do tad. Tad se ređe govorio engleski i moglo je dosta da prođe dok ne nađu nekog.

[Милослав Самарџић]

Одличан чланак! Јел имамо његову слику?

[Мића Адмирал]

Ima je po internetu, ali ne cetnicka.

[Бенито]

Odlični podaci!
Hteo sam i ja da napišem, Nije mogao da iskoči iz voza u okolini Čačka nikako, samo pruga Solun- Niš-Bg.
Dosta begunaca navodi prvo mesto po padu tek ono gde su im rekli gde je, ili zapamtili ime, a mogli su da prođu dani do tad. Tad se ređe govorio engleski i moglo je dosta da prođe dok ne nađu nekog.

Није Вам ово тачно, Ватра. Прво не знамо у ком периоду је искочио из воза, али моја претпоставка је да је април 41, тако да је могуће да је пруга на траси коју сте навели била негде прекинута, па су користили алтернативни правац Скопље- Косовска Митровица- Краљево. Сигурно је ту у Ибарској долини искочио, имам неко сећање на њега још са Голије, не могу да сад тражим, али за њега баш дуго знам. Био је са њим још неко од Енглеза ( Аустралијанца) тада, али не касније у Драгачеву. Мислим да је тај остао код Цветића, али морао би сад да тражим шта је било са њим.

[ватхра]

Није Вам ово тачно, Ватра. Прво не знамо у ком периоду је искочио из воза, али моја претпоставка је да је април 41, тако да је могуће да је пруга на траси коју сте навели била негде прекинута, па су користили алтернативни правац Скопље- Косовска Митровица- Краљево.

Железнички мост код Ушћа (јужно од Краљева) је био порушен још у Априлском рату од ВКЈ. Немам извештај из тог периода али има немачка слика из Априлског рата.
Имам серију извештаја железнице од маја. Не спомињу да је поправљен мост нити да је поново рушен, а у извештајима од октобра се још води да је оштећен. Ја мислим да је тај мост све време био оштећен.
Можда су потерали заробљенике да пређу око моста пешке и укрцају се у други мост, али нисам сигуран ни у то.

Траса Солун-Ниш-Београд није била у дужим прекидима - чак ни у доба најжешћег устанка у Србији.

---

Иначе имам изјаву једног бегунца који је исто побегао из Грчке у јулу 1941.
Април је прерано да су почели да терају заробљенике.

[Бенито]

Ок, хвала на информацији.
Ово за пругу Скопље- Ниш- Београд сам знао да је непрестано била проходна, али мислим да је ВКЈ рушила током АР.
Зашто мислите да је рано април за пребацивање заробљеника?
Питам пошто су онолику нашу војску превезли, додуше преко Бугарске и Румуније, али не видим шта им је био проблем да то учине у другој половини априла.
Остављам могућност и да је мај. Само онако питам, ако знате.

[ватхра]

Опет немам податке о рушењу пруге Солун-Ниш-Бг током априлског рата.
Имам неколико извештаја из каснијег периода где су мостови од неколико десетина метара поправљани за дан. Ако нису оштећени носећи стубови, а конструкција је од стандардних металних елемената довољно мала да дизалица може да је подигне, могли су да оправе мост у кратком периоду.

----

Имам још две изјаве бегунаца који су побегли у Србији, сви су прво скупљани по логорима у Грчкој, затим послати кроз Србију половином јула.

Друга ствар је да су Немци већ у мају почели да извлаче оклопне јединице јер су им требале чим пре за Барбаросу. Пошто нису имали довољно капацитета, морали су део да пребаце преко мора за Италију, при чему су им минама потопљена два брода са возилима 2. окл. дивизије.
Прилично сам скептичан да би слали заробљенике пре него што би извукли све оно што им је било битније.
И на крају горе у опису наводе да су бегунца сељаци одвели четницима. То је могло да се деси тек пошто се рашчуло да ја Дража на Равној гори и да диже устанак.

Сад све то није чврст доказ, али су врло јасни параметри да се то десило који месец после априла.

[Бенито]

Пронашао сам нешто, па да се исправим. Према његовој причи, како су сељаци запамтили, Немци су га заробили на Кипру.
Искочио је из воза у гружанском селу Губеревац, у лето 41, и ту се у околини у почетку скривао, где су га пронашли четнички официри и пребацили преко Западне Мораве, на Јелицу и терен среза драгачевског, где није било Немаца.
Касније са четницима учествовао у нападу на Чачак и остало што је Мића Адмирал већ написао...

[ватхра]

Наравно да није на Кипру, него на Криту. Кипар је остао цео рат под британском контролом.

Има и овде један документ:
http://discovery.nationalarchives.gov.uk...r/D7376804

Наводи да је искочио из воза 23. јула. То се слаже са изјавама осталих бегунаца који су искакали из возова у истом периоду. Он овде каже да је искочио у близини Краљева. Губеревац је на линији Краљево - Крагујевац, што се уклапа.

Оно што ми је необично је да су ишли тим правцем. Због прекида пруге код Ушћа, један део су морали да пређу пешке или камионима. Али очигледно да се Немцима журило.

[Бенито]

Разуме се да је на Криту, само сам навео како су запамтили. Сад је, ипак, јаснија ситуација.

[Николај]

Australian officer from the 2/8 Inf Bn – Lt Ronald Houghton Jones sought refuge with the Chetniks after escaping German capture in WW2.



https://www.tr.news/serbian-war-heroes-b...tKzMErK77s

На овом страном сајту се наводи да је особа која стоји лево поручник Џоунс. Не наводи се, јер очигледно не знају, да до њега стоји ваздухопловни поручник Радивоје Милојевић, испод кога клечи Предраг Богдановић Брка.

Е сад, ако је Џоунс заробљен лета 1942., када је од Јаворског корпуса ишао ка Црној Гори код Драже, а пре тога је био у Шумадији, откуд онда он код Кесеровићевих људи?