[Шумадинац]

.
БЕНИТОВА ПРЕДВИЂАЊА


"Ми ћемо неминовно доживети поделу на православне и проатеистичке Србе. И хтели ми то или не, једног дана, када се околности буду наместиле, те две групе доћи ће у сукоб. Знам да је рано за овакву прогнозу, и да ће многи рећи да је ово лупетање, али тако су се комотно осећали и исламизирани Срби највише на територији Босне. Па, шта би на крају? Само овде неће бити поделе, него рат до истребљења. Количина мржње која се гаји у атеизираним Србима према православљу је већ показала своју геноцидну ноту, а та мржња временом расте. "

1. 1. 2018.

[Бенито]

На жалост, ... .....

[Филип Ђукић]

https://www.in4s.net/ol-stars-antisrpske...v-beograd/

[Шумадинац]

.
КОМУНИСТИ НА ОКУПУ: СЛОЖНО И ПИОНИРСКИ ПРОТИВ СРБА


Група бивших и актуелних политичара са простора бивше Југославије, али и интелектуалаца, од којих су многи блиски црногорској власти упутила је апел у ком се тврди да званични Београд угрожава мир у Црној Гори!

Када се прелиста списак „побуњеника“ није тешко закључити да они већином припадају политичкој и квазиинтелектуалној елити бившег Брозовог система, која се још увијек не мири са тиме да је Броз и комунизам мртав и да се ове пошасти које се дешавају задњих 30 година на Балкану посљедица те идеологије. Међутим, они тјерају по своме и плачу за Кумровцем, Јајцем, Неретвом и Сутјеском,… а данас у том тону кукају над Монтенегринима.

-Држава Црна Гора изложена је покушају насилне дестабилизације: угрожени су јој мир, територијални интегритет, уставни поредак, владавина закона, једнакост грађана и равноправност цркава и верских заједница.Реч је о још једном у низу покушаја званичног Београда да се Црна Гора врати у државни оквир са Србијом и да се на тај начин спречи њена консолидација као самосталне и суверене државе. Своју државну независност, укинуту након српске окупације 1918. године, Црна Гора је обновила на референдуму 21. маја 2006. Усвајањем Закона о вјерским заједницама, припремљеним у сарадњи са Венецијанском комисијом и усаглашеним са највишим европским стандардима у тој области, Црна Гора мења закон донешен пре пола века. Истовремено, овим се поништава Декрет регента Александра Карађорђевића из 1920. године, којим је укинута аутокефална Црногорска православна црква, и у потпуности заокружује државно-правни оквир Црне Горе. Отуда напади великосрпских националиста на Закон о вјерским заједницама, који је и повод за нови покушај државног удара“, наводи се у апелу који је према наводима медија блиским црногорским властима потписали 86 људи.



Латинка Перовић, историчар
Стјепан Месић, председник Председништва СФРЈ и председник Хрватске
Милан Кучан, председник Словеније
Будимир Лончар, министар спољних послова СФРЈ
Богић Богићевић, члан Председништва СФРЈ
Раиф Диздаревић, председник Председништва СФРЈ
Харис Силајџић, председавајући Предсједништва БиХ
Азем Влласи, адвокат
Вељко Булајић, редитељ
Богдан Тањевић, кошаркашки тренер
Шербо Растодер, историчар
Иво Голдстеин, историчар
Хуснија Камберовић, историчар
Миливој Бешлин, историчар
Момир Самарџић, историчар
Никола Самарџић, историчар
Живко Андријашевић, историчар
Драган Марковина, историчар
Един Омерчић, историчар
Аднан Прекић, историчар
Иво Вајгл, дипломата, члан ЕП
Жарко Папић, директор ИБХИ
Димитрије Поповић, сликар
Сенад Пећанин, адвокат
Тамара Никчевић, новинар
Соња Бисерко, Хелсиншки одбор у Србији
Милорад Поповић, писац
Борис А. Новак, писац
Мирјана Миочиновић, драматург
Владимир Арсенијевић, писац
Филип Давид, писац
Светислав Басара, писац
Ненад Прокић, драматург
Ветон Суррои, писац и публициста
Андреј Николаидис, писац
Схкелзен Малиqи, филозоф
Владимир Милчин, редитељ
Дино Мустафић, редитељ
Радмила Војводић, редитељ
Емир Хаџихафизбеговић, глумац
Наташа Мићић, посланица у Скупштини Србије (ЛДП)
Чедомир Јовановић, народни посланик, председник ЛДП
Ненад Чанак, народни посланик, председник ЛСВ
Бојан Костреш, политичар (ЛСВ)
Александар Оленик, адвокат
Тања Петовар, адвокат
Александар Секуловић, Савез антифашиста Србије
Синан Алић, новинар
Нерзук Ћурак, политиколог
Проф. Едина Бећиревић
Проф. Гјyлета Мусхколај
Слободан Бацковић, академик ЦАНУ
Славо Кукић, социолог
Есад Дураковић, филолог
Бранка Драговић Савић, новинар
Динко Грухоњић, новинар
Слободан Саџаков, филозоф
Томислав Марковић, писац и новинар
Белул Беqај, новинар
Лула Микијељ, активисткиња
Срдјан Шушница, социолог
Изабела Кисић, Хелсински одбор у Србији
Реуф Бајровић, политичар
Агрон Бајрами
Славиша Лекић, новинар
Борис Варга, политиколог и новинар
Златко Диздаревић, новинар
Бошко Јакшић, новинар
Драган Бањац, новинар
Мијат Лакичевић, новинар
Гордана Суша, новинар
Боро Контић, новинар
Драган Бурсаћ, новинар
Емир Суљагић, новинар и писац
Наташа Говедарица, драматург
Снежана Чонградин, новинар
Павле Радић, колумниста
Бојан Тончић, новинар
Душан Мијић, предузетник
Проф. Иво Комшић,
Сузана Кадирић, новинар
Ћерим Бајрами, политичар
Есад Растодер
Русмир Махмутћехајић, Међународни форум Босна
Милош Ћирић, политиколог
Проф. Ферид Мухић



Српска24

[Константин Миловановић]

Јеботе, нема људских бића на том пакленом списку!

[ПРОСВЕТАР]

.
КОМУНИСТИ НА ОКУПУ: СЛОЖНО И ПИОНИРСКИ ПРОТИВ СРБА


Група бивших и актуелних политичара са простора бивше Југославије, али и интелектуалаца, од којих су многи блиски црногорској власти упутила је апел у ком се тврди да званични Београд угрожава мир у Црној Гори!

Када се прелиста списак „побуњеника“ није тешко закључити да они већином припадају политичкој и квазиинтелектуалној елити бившег Брозовог система, која се још увијек не мири са тиме да је Броз и комунизам мртав и да се ове пошасти које се дешавају задњих 30 година на Балкану посљедица те идеологије. Међутим, они тјерају по своме и плачу за Кумровцем, Јајцем, Неретвом и Сутјеском,… а данас у том тону кукају над Монтенегринима.

-Држава Црна Гора изложена је покушају насилне дестабилизације: угрожени су јој мир, територијални интегритет, уставни поредак, владавина закона, једнакост грађана и равноправност цркава и верских заједница.Реч је о још једном у низу покушаја званичног Београда да се Црна Гора врати у државни оквир са Србијом и да се на тај начин спречи њена консолидација као самосталне и суверене државе. Своју државну независност, укинуту након српске окупације 1918. године, Црна Гора је обновила на референдуму 21. маја 2006. Усвајањем Закона о вјерским заједницама, припремљеним у сарадњи са Венецијанском комисијом и усаглашеним са највишим европским стандардима у тој области, Црна Гора мења закон донешен пре пола века. Истовремено, овим се поништава Декрет регента Александра Карађорђевића из 1920. године, којим је укинута аутокефална Црногорска православна црква, и у потпуности заокружује државно-правни оквир Црне Горе. Отуда напади великосрпских националиста на Закон о вјерским заједницама, који је и повод за нови покушај државног удара“, наводи се у апелу који је према наводима медија блиским црногорским властима потписали 86 људи.



Латинка Перовић, историчар
Стјепан Месић, председник Председништва СФРЈ и председник Хрватске
Милан Кучан, председник Словеније
Будимир Лончар, министар спољних послова СФРЈ
Богић Богићевић, члан Председништва СФРЈ
Раиф Диздаревић, председник Председништва СФРЈ
Харис Силајџић, председавајући Предсједништва БиХ
Азем Влласи, адвокат
Вељко Булајић, редитељ
Богдан Тањевић, кошаркашки тренер
Шербо Растодер, историчар
Иво Голдстеин, историчар
Хуснија Камберовић, историчар
Миливој Бешлин, историчар
Момир Самарџић, историчар
Никола Самарџић, историчар
Живко Андријашевић, историчар
Драган Марковина, историчар
Един Омерчић, историчар
Аднан Прекић, историчар
Иво Вајгл, дипломата, члан ЕП
Жарко Папић, директор ИБХИ
Димитрије Поповић, сликар
Сенад Пећанин, адвокат
Тамара Никчевић, новинар
Соња Бисерко, Хелсиншки одбор у Србији
Милорад Поповић, писац
Борис А. Новак, писац
Мирјана Миочиновић, драматург
Владимир Арсенијевић, писац
Филип Давид, писац
Светислав Басара, писац
Ненад Прокић, драматург
Ветон Суррои, писац и публициста
Андреј Николаидис, писац
Схкелзен Малиqи, филозоф
Владимир Милчин, редитељ
Дино Мустафић, редитељ
Радмила Војводић, редитељ
Емир Хаџихафизбеговић, глумац
Наташа Мићић, посланица у Скупштини Србије (ЛДП)
Чедомир Јовановић, народни посланик, председник ЛДП
Крмнад Чварак (из партизанске породице), народни посланик, председник ЛСВ
Бојан Костреш, политичар (ЛСВ)
Александар Оленик, адвокат
Тања Петовар, адвокат
Александар Секуловић, Савез антифашиста Србије
Синан Алић, новинар
Нерзук Ћурак, политиколог
Проф. Едина Бећиревић
Проф. Гјyлета Мусхколај
Слободан Бацковић, академик ЦАНУ
Славо Кукић, социолог
Есад Дураковић, филолог
Бранка Драговић Савић, новинар
Динко Грухоњић, новинар
Слободан Саџаков, филозоф
Томислав Марковић, писац и новинар
Белул Беqај, новинар
Лула Микијељ, активисткиња
Срдјан Шушница, социолог
Изабела Кисић, Хелсински одбор у Србији
Реуф Бајровић, политичар
Агрон Бајрами
Славиша Лекић, новинар
Борис Варга, политиколог и новинар
Златко Диздаревић, новинар
Бошко Јакшић, новинар
Драган Бањац, новинар
Мијат Лакичевић, новинар
Гордана Суша, новинар
Боро Контић, новинар
Драган Бурсаћ, новинар
Емир Суљагић, новинар и писац
Наташа Говедарица, драматург
Снежана Чонградин, новинар
Павле Радић, колумниста
Бојан Тончић, новинар
Душан Мијић, предузетник
Проф. Иво Комшић,
Сузана Кадирић, новинар
Ћерим Бајрами, политичар
Есад Растодер
Русмир Махмутћехајић, Међународни форум Босна
Милош Ћирић, политиколог
Проф. Ферид Мухић

Српска24

Ахем...сад је јасно зашто се Кизо не оглашава на овој теми а у свакој другој чорби је неизбежна мирођија!

[zstoja]

'Ође су најбоље прошли они Срби којино су се повремено сетили ко су па навратили у Цркву пар пута годишње, дали чек ту и тамо умерено, домаћински, и...наставили да гледају своја посла и да зарађују! Такви су били и највише поштовани ође....шта'ш...."

Daju pare i u Srbiji crkvi. Puna crkva para kao oko, nikad toliko nije imala.

I isto gledaju svoja posla i u Srbiji.

E sad koja posla gledaju? Tu je problem.

U Srbiji gledaju kako da se zaposle u drzavnu firmu, kako d anadju vezu, kako da lepo zive a da se ne namuce.

E to ne moze.

Povrh toga u Srbiji su teski pomodarci za zapadom, jer su plitkoumni i nesigurni u sebe. Srbi u Srbiji se samo hvale kako su jakli i sigurni u sebe, ali su VEOMA nesigurni u sve sto kazu i iza cega stanu9a ne staju nikako iza svoje reci, samo vrdaju, jer nesigurni).

Znaci, treba prihvatiti nesto od Zapada ui kojem si. Ima tu dobrih stvari.

Evo recimo. Baptista, covek koji nam izdaje neku kucicu za ordinaciju, umro pre par dana u 56 godina od nekog retkog raka.
On je bio u nekom kongresu u Atlanti, republikanac. Boirio se i da onaj ko izdaje stanove moze da odbije gejeve, ako tako odluci. Pa se borio ako dete ostavljeno na vrucini u koliam moze d aobiej kola i spasi dete i ne odgovara.

Se bori neko od politicara u Kanadi za to? Nema. u Srbiji? Nema i nece biti.

Znaci....ima pametnih i medju "sektama", a ima budala i medju "pravovernima".

[ПРОСВЕТАР]

.
БЕНИТОВА ПРЕДВИЂАЊА


"Ми ћемо неминовно доживети поделу на православне и проатеистичке Србе. И хтели ми то или не, једног дана, када се околности буду наместиле, те две групе доћи ће у сукоб. Знам да је рано за овакву прогнозу, и да ће многи рећи да је ово лупетање, али тако су се комотно осећали и исламизирани Срби највише на територији Босне. Па, шта би на крају? Само овде неће бити поделе, него рат до истребљења. Количина мржње која се гаји у атеизираним Србима према православљу је већ показала своју геноцидну ноту, а та мржња временом расте. "

1. 1. 2018.

https://www.youtube.com/watch?v=fRncwzjNc_o

Ми смо ипак...ипак...у надежди да су дубоки, веома дубоки корени Светог Православља чак и код атеиста јер...кад загусти и у највећег безбожника јави се Бог па је и безбожник одједном спреман и да погине за оно ушта, номинално, не верује!

Чудни су Путеви Господњи, недокучиви, нестварни, несазнајни...јер ако се нешто и догоди у животу, све је то део великог Божијег плана припремљеног за нас...све сазнајемо у своје време, кад за то будемо спремни...



https://www.youtube.com/watch?v=uJfYY8XIRBc

[zstoja]

"Ми смо ипак...ипак...у надежди да су дубоки, веома дубоки корени Светог Православља чак и код атеиста јер...кад загусти и у највећег безбожника јави се Бо"

Samo se ti uzdaj u boga, natalitet pada, Srbi nestaju. Ko radi pametno nejmu i bog pomaze, ko ne radi, nece da mu pomogne.

[ПРОСВЕТАР]

.
ВЕСТИ ИЗ ЧИКАГА:

https://www.youtube.com/watch?v=AGe3f5_8QAo

[Филип Ђукић]

"Ми смо ипак...ипак...у надежди да су дубоки, веома дубоки корени Светог Православља чак и код атеиста јер...кад загусти и у највећег безбожника јави се Бо"

Samo se ti uzdaj u boga, natalitet pada, Srbi nestaju. Ko radi pametno nejmu i bog pomaze, ko ne radi, nece da mu pomogne.

Ти си већи дефетиста од Вучића.

[Шумадинац]

.
КО УПРАВЉА ХАОСОМ У ЦРНОЈ ГОРИ?

https://i.postimg.cc/G2Mf9dJy/Z9art-4174...x470-1.jpg

Прича о црногорском Закону о слободи вјероисповијести и хитроћа његовог усвајања има врло запетљану позадину. На први поглед ради се о покушају режима Мила Ђукановића да уништи Митрополију црногорско-приморску, лиши је цјелокупне имовине, а коју би потом додијелио невладиној организацији, тзв. Црногорској православној цркви. Иако нема никакве сумње да би Ђукановићев режим учинио и то када би за то имао услове и подршку, у овом конкретном случају ради се о сложенијем одмјеравању снага. Ђукановићев режим пуца изнутра.

У његовој странци ДПС-у владају дубоке интеренсне подјеле, које расцјепљују и тренутну црногорску владу на министре лојалне директно Ђукановићу и оне које контролише актуелни премијер, Душко Марковић. У страху да Марковић не склопи договор са опозицијом којој доминирају српске странке и мултинационалне Демократе, Ђукановић је потегао старе обавјештајне везе и за помоћ се обратио Београду за који га вежу и пословни подухвати попут Београда на води.

А тамо га је дочекао Александар Вучић са властитим проблемима. Иако му је, за разлику од Ђукановића, власт учвршћена, о врату му виси оно што Ђукановића одавно не мучи: неријешен проблем признања Косова. Вучић нема значајне непријатеље у опозицији, али зато има оштрог непријатеља у тзв. „јужном клану“ епископа Српске православне цркве у који се убраја и митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић.

Првобитни план спашавања Мила подразумијевао је да српске странке у Црној Гори, са благословом митрополита Амфилохија, уђу у коалицију са Ђукановићем и тако омогуће Милово политичко преживљавање у наредне четири године. Будући да је митрополит, схвативши о каквој се комбинацији ради, одбио да учествује у цијелој причи, размотрено је како цјелокупан план окренути и против њега.

Тако се дошло на идеју да Вучић и Ђукановић извуку обострану корист од хаоса који ће се изазвати у Црној Гори, а то је усвајање Закона о слободи вјероисповијести без икаквих амандмана, на начин да он омогућује уцјењивање Митрополије кроз државно запосједање њене имовине. Вучићев дио игре, али и његових послушника у цркви на челу са епископом бачким Иринејем Буловићем, је био да, без обзира на митрополитово противљење, нахушка опозиционе лидере да у ноћи усвајања Закона изазову нереде у парламенту и на улицама црногорских градова. Ово и њима иде у прилог, а ради повећања популарности и избјегавања стигме „издајника“ која би их могла снаћи да су само спасили Ђукановића.

На овај начин ће добити ореоле људи који су због интереса српског народа заглавили у затвору. С друге стране, „ескалација“ у Црној Гори одговара Вучићу, будући да одвлачи пажњу од рјешавања косовског проблема, те ставља под контролу или потпуно уништава утицај непослушних владика у СПЦ. Када се формира власт коју ће чинити српске странке и ДПС-овци лојални Ђукановићу, Вучић ће, уз ореол помиритеља и онога ко је „ријешио“ ситуацију имати снажну полугу моћи за криминалне послове, а преко српских странака које ће чинити дио црногорске власти, те могућност да преко Закона који је потписао Ђукановић уцјењује непослушни епископат, посебно у сусрет неминовном признању Косова на које га обавезују западне силе.

Сузбијање моћи непослушног епископата из тзв. „Јужног клана“ Вучићу је важно због још једне ствари, а то је претварање цркве у организацију која ће бити потпуно подређена интересима његове странке, што се најбоље може остварити кроз избор лојалног човјека за патријарха. А томе је једна од највећих сметњи митрополит Амфилохије.



Цетиње инфо
.

[Константин Миловановић]

.
КО УПРАВЉА ХАОСОМ У ЦРНОЈ ГОРИ?

https://i.postimg.cc/G2Mf9dJy/Z9art-4174...x470-1.jpg

Прича о црногорском Закону о слободи вјероисповијести и хитроћа његовог усвајања има врло запетљану позадину. На први поглед ради се о покушају режима Мила Ђукановића да уништи Митрополију црногорско-приморску, лиши је цјелокупне имовине, а коју би потом додијелио невладиној организацији, тзв. Црногорској православној цркви. Иако нема никакве сумње да би Ђукановићев режим учинио и то када би за то имао услове и подршку, у овом конкретном случају ради се о сложенијем одмјеравању снага. Ђукановићев режим пуца изнутра.

У његовој странци ДПС-у владају дубоке интеренсне подјеле, које расцјепљују и тренутну црногорску владу на министре лојалне директно Ђукановићу и оне које контролише актуелни премијер, Душко Марковић. У страху да Марковић не склопи договор са опозицијом којој доминирају српске странке и мултинационалне Демократе, Ђукановић је потегао старе обавјештајне везе и за помоћ се обратио Београду за који га вежу и пословни подухвати попут Београда на води.

А тамо га је дочекао Александар Вучић са властитим проблемима. Иако му је, за разлику од Ђукановића, власт учвршћена, о врату му виси оно што Ђукановића одавно не мучи: неријешен проблем признања Косова. Вучић нема значајне непријатеље у опозицији, али зато има оштрог непријатеља у тзв. „јужном клану“ епископа Српске православне цркве у који се убраја и митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић.

Првобитни план спашавања Мила подразумијевао је да српске странке у Црној Гори, са благословом митрополита Амфилохија, уђу у коалицију са Ђукановићем и тако омогуће Милово политичко преживљавање у наредне четири године. Будући да је митрополит, схвативши о каквој се комбинацији ради, одбио да учествује у цијелој причи, размотрено је како цјелокупан план окренути и против њега.

Тако се дошло на идеју да Вучић и Ђукановић извуку обострану корист од хаоса који ће се изазвати у Црној Гори, а то је усвајање Закона о слободи вјероисповијести без икаквих амандмана, на начин да он омогућује уцјењивање Митрополије кроз државно запосједање њене имовине. Вучићев дио игре, али и његових послушника у цркви на челу са епископом бачким Иринејем Буловићем, је био да, без обзира на митрополитово противљење, нахушка опозиционе лидере да у ноћи усвајања Закона изазову нереде у парламенту и на улицама црногорских градова. Ово и њима иде у прилог, а ради повећања популарности и избјегавања стигме „издајника“ која би их могла снаћи да су само спасили Ђукановића.

На овај начин ће добити ореоле људи који су због интереса српског народа заглавили у затвору. С друге стране, „ескалација“ у Црној Гори одговара Вучићу, будући да одвлачи пажњу од рјешавања косовског проблема, те ставља под контролу или потпуно уништава утицај непослушних владика у СПЦ. Када се формира власт коју ће чинити српске странке и ДПС-овци лојални Ђукановићу, Вучић ће, уз ореол помиритеља и онога ко је „ријешио“ ситуацију имати снажну полугу моћи за криминалне послове, а преко српских странака које ће чинити дио црногорске власти, те могућност да преко Закона који је потписао Ђукановић уцјењује непослушни епископат, посебно у сусрет неминовном признању Косова на које га обавезују западне силе.

Сузбијање моћи непослушног епископата из тзв. „Јужног клана“ Вучићу је важно због још једне ствари, а то је претварање цркве у организацију која ће бити потпуно подређена интересима његове странке, што се најбоље може остварити кроз избор лојалног човјека за патријарха. А томе је једна од највећих сметњи митрополит Амфилохије.



Цетиње инфо
.

Опет се губи из вида да се нападима на председника Србије неће побољшати положај Срба у Црној Гори.Можете бити и за и против Вучића, али у овом тренутку треба показати јединство, јер за ове оптужбе не постоји ниједан озбиљан доказ.

[Бенито]

Ако није доказ његово грубо мешање у изборни процес у Црној Гори, са тврдњом да је "постојао покушај пуча", чиме је дао легитимитет монтипајтоновском правном процесу против невиних људи, онда шта треба да је доказ.
Поготово данашње обраћање јавности у друштву Патријарха Иринеја, када је нагласио:" Ми не треба да заборавимо које су наше државне границе."
И слична његова лупетања....
Зато Ђукановић има комотност да, у тренутку највеће могуће кризе у Црној Гори, седи у најскупљем хотелу на Флориди.