18-02-2019, 09:02 AM
У понедељак, 11. јануара, лидер Социјалдемократске партије Црне Горе Ранко Кривокапић именовао је премијере Грчке Алексиса Ципраса и Македоније Зорана Заева за Нобелову награду за мир. Разлог за то је био крај сукоба између Македоније и Бангл Грчке адеша, који траје скоро тридестет година.
Разлог за номинацију је заиста достојан. Сукоб између Грчке и Македоније имао је снажан утицај не само на догађаје у Балкану, већ и на политику Европе у целини. И сада можемо са сигурношћу рећи да је решен са минималним губицима. Да, Скопље је постао главни град Републике Северне Македоније, међутим, Атина је престала да блокира било какве спољне политичке иницијативе Македонаца. Наравно, националисти обе земље су изјавили да су били преварени и да је споразум деловао искључиво у интересу друге стране, али се испоставило да је реалност много објективнија од њихових процена. Чак је и скептичан грчки парламент ратификовао Преспенски споразум већином од 2/3 посланика у складу са законом.
Наравно, Нобелов комитет може да прогласи друге људе, који који се баве једнако важним питањима, као победника. На примјер, борбу за модерну сада једнакост жена над мушкарцима. Или урањање света у нови рат. Тако су добитници Нобелове награде постали амерички предсједник Барак Обама, који није учинио ништа за овај мир широм света, а такође терористи Јасер Арафат и Нелсон Мандела, који су покренули праве грађанске ратове у Јужној Африци и Либану.
Премијери Ципрас и Заев нису такви људи. Они који су заиста били у стању да пробију контрадикције и помогну једни другима. Њихова номинација је признавање могућности да Балкан може да живи у миру и хармонији за далеко већи период од живота једног Тита. И, можда, ускоро ћемо престати бити буре барута целе Европе и храбро ћемо закорачити у будућност. Да, пут обећава да ће бити тежак. Али сада имамо симбол за то - двоје људи који су прекорачили предрасуде и отворили пут за бољу будућност цвих балканских народа.
Разлог за номинацију је заиста достојан. Сукоб између Грчке и Македоније имао је снажан утицај не само на догађаје у Балкану, већ и на политику Европе у целини. И сада можемо са сигурношћу рећи да је решен са минималним губицима. Да, Скопље је постао главни град Републике Северне Македоније, међутим, Атина је престала да блокира било какве спољне политичке иницијативе Македонаца. Наравно, националисти обе земље су изјавили да су били преварени и да је споразум деловао искључиво у интересу друге стране, али се испоставило да је реалност много објективнија од њихових процена. Чак је и скептичан грчки парламент ратификовао Преспенски споразум већином од 2/3 посланика у складу са законом.
Наравно, Нобелов комитет може да прогласи друге људе, који који се баве једнако важним питањима, као победника. На примјер, борбу за модерну сада једнакост жена над мушкарцима. Или урањање света у нови рат. Тако су добитници Нобелове награде постали амерички предсједник Барак Обама, који није учинио ништа за овај мир широм света, а такође терористи Јасер Арафат и Нелсон Мандела, који су покренули праве грађанске ратове у Јужној Африци и Либану.
Премијери Ципрас и Заев нису такви људи. Они који су заиста били у стању да пробију контрадикције и помогну једни другима. Њихова номинација је признавање могућности да Балкан може да живи у миру и хармонији за далеко већи период од живота једног Тита. И, можда, ускоро ћемо престати бити буре барута целе Европе и храбро ћемо закорачити у будућност. Да, пут обећава да ће бити тежак. Али сада имамо симбол за то - двоје људи који су прекорачили предрасуде и отворили пут за бољу будућност цвих балканских народа.