02-03-2019, 12:38 AM
.
ПОЈАМ И ОКОЛНОСТИ ПОД КОЈИМ ЈЕ НАСТАО ТУРБО ФОЛК
Феномен „деведесете и турбо фолк у Србији” био је, јесте и биће тема многих истраживања, текстова, научних радова, разговора, трибина и сл. јер изузетно добро симболизује једну земљу и једно време у њој. То је био и разлог мог интересовања за ову тему, нарочито и због тога што се репови тог времена вуку и данас у многим областима живота: музици, моди, систему вредности и сл.
Турбо фолк представља доминантан музички правац деведесетих година у Србији, па и шире, на Балкану. Правац који у самом наслову говори о брзом животу, о великој забави, бесним колима, и добром проводу, насупрот специфичној, драматичној ситуацији у којој се налазила држава у то време.
Ако бисмо поменули сам назив турбо фолка, интересантно је да је сама кованица турбо фолк настала из речи турбо, која је позајмљена из ауто-света и стоји као ознака аутомобила, пре свега спортских и дизел, којима је повећана снага мотора помоћу специјалне турбине, и који се зато обележавају са турбо, турбо дизел и турбо дизел инђекшен, и из речи фолк, која означава народну музику.
У преносном значењу, реч турбо се односи на изазов, брзину, неустрашивост и учешће у најновијим трендовима, што су особине које се приписују турбо фолку.
Реч фолк служи томе да одреди турбо фолк као један од праваца домаће (српске) народне музике. Рок музичар са уметничким именом Рамбо Амадеус, први је, према сопственој тврдњи, сковао овај назив, употребивши га како би иронично означио песме у којима је пародирао "народњаке'' на свом албуму, али је убрзо потом назив стекао далеко шире значење.
Волео бих да покушам да објасним контекст у коме је процветао турбо фолк.
У мају 1992.г. Уједињене нације су, због учешћа Србије у рату у Босни и Херцеговини, увеле санкције тадашњој Савезној републици Југославији.
Санкције су подразумевале потпуну изолацију земље. Држава је за три године под санкцијама девастирана, a институције које државу чине државом су урушене. Држава, заправо грађани, су преживели највећу инфлацију у Европи у ХХ веку, економија је умрла и свела се на шверц и црну берзу.
Становништво је нагло осиромашило, средња класа се изгубила, а то је онај образовани, грађански слој који увек “ носи “ земљу, на коме почива једна држава , а који је сада постао сиромашан. Слој богатих, тзв. “елиту” представљали су политичари на власти, „бизнисмени” који су се бавили пословима изван закона, који су били блиски режиму и који су пословали са допуштењем државе, која се и сама бавила сличним пословима, естрадне звезде и криминалци који су и сами, од медија прављени звездама и који своје послове нису увијали у прихватљиву реч “бизнис”.
Енергенти, нафта и бензин, се нису куповали на бензинским пумпама, али су се могли наћи свуда по улици где су се продавали у канистерима и пластичним флашама!
Страни новац, девизе, су се такође продавале на улици. Банке су се бавиле сумњивим улагањем новца грађана, које су оне и држава после остављали без тог новца!
Конзерве, чоколада, сухомеснати производи, кафа, уље: све се то куповало на импровизованим тезгама по улицама, око пијаца или на пијаци! При том, једини критеријум за куповину нису били ни безбедност хране, ни квалитет, него искључиво цена!
Аеродроми нису радили, могло се путовати евентуално до Подгорице и обратно.
Већина становништва је једва преживљавала. У таквим околностима породица је губила своју примарну друштвену улогу, пре свега у васпитању деце и младих.
То је време „општег слома система вредности” Препуштени себи и искључиво вршњацима и медијима као онима који их васпитавају, а често и образују, млади, који гледају како им се у породици живи, често и на ивици људског достојанства, нису своје узоре налазили међу културним, образованим, радним и поштеним људима. Напротив, такви нису ни могли да им буду узори!“
Један од главних симбола “деведесетих” били су и видовњаци, гатаре, врачаре и разни магови. Емисије у којима су гостовали биле су на свим телевизијама, писани медији били су препуни њихових огласа у којима су нудили свакојаке услуге!
То показује степен безнађа обичних људи, грађана Југославије! Али то показује и нешто друго, по мом мишљењу: показује да је све то одобравала и подстицала држава која својим грађанима није, својим радом, давала наду!
ТУРБО ФОЛК И НОВОКОМПОНОВАНА МУЗИКА
Пре него што уђем у дубље објашњење појма и карактеристика турбо фолка треба поменути и новокомпоновану музику, за коју можемо рећи, да је претеча поменутог правца.
Треба направити озбиљну разлику између народне и тзв “народњачке”, новокомпоноване музике. Народна, традиционална музика се дуго развијала у овим крајевима и била је врло високих музичких квалитета. Није била искључиво везана за простор села или града, мада је у теорији одвојен и појам “градска музика”. Извођачи овог жанра су били изузетни певачи и инструменталисти. „Померање“ народне, или, фолк музике је прво било у правцу новокомпоноване музике, или, нове народне музике. Позната имена такве музике јесу Лепа Лукић, Мирослав Илић, Силвана Арменулић итд. То је најновији талас певача, који се јавља с краја седамдесетих година.
Овај музички правац карактеришу текстови везани за патриотизам, носталгију за родним крајем, па и са доста љубавних, и најчешће, патетичних текстова. Многе песме чувају идиличну слику села, језички и тематски су везане за њега. Упоредо са таквим текстовима, појављују се и текстови који говоре о слободном схватању љубави, новим породичним односима и другачијим схватањима моралних вредности. То је сасвим разумљиво када се има у виду промена начина живота у Југославији. Наиме, то је период велике сеобе становништва са села у град и запошљавања у фабрикама. Промена начина живота значила је живот у граду, тачније у предграђу, или у тада често грађеним солитерима на лединама, далеко од града. Уз све то требало је прихватити неке друге норме за које је у принципу требало и образовање, али и жеља да се прихвате, дакле требало је учинити напор.
Анкета која је спроведена 1978. године, говори о популарности ове музике. Наиме, резултати анкете су показали да више од половине испитаника, од свих врста музике, воли највише народну. Међутим, ми овде не видимо о ком облику народне музике је реч, да ли о традиционалној народној, или је реч о овој већ новокомпонованој верзији, која указује на све тешкоће новопридошлих грађана у прилагођавању животу у граду.
Треба истаћи да се у почетку новокомпонована музика није несметано развијала. Ширење њене популарности било је праћено сталним указивањем образованих и културних људи, пре свега, онима који воде државу и креирају друштвене норме, на недозвољено спуштсње музичких и моралних критеријума и формирање примитивног музичког укуса. Истицали су да је реч о “кичу и шунду” и да то неће покварити само музички укус грађана, него ће довести до слома система вредности.
Рецимо, 1971. године, одржан је Конгрес културне акције у Крагујевцу. На том конгресу је сва новокомпонована музика означена као кич и шунд. Уз новокомпоновану музику, чак је и стрип означен као лош пример васпитања младих и као такав укинут. Но тржиште и профит су преузели диктирање развоја музике и свих других уметности, а резултате свега тога видимо данас када постоји само елитна култура и оно што се културом не може ни звати.
Музичке куће су имале велики профит од издавања носача звука (плоча, касета), па је полако, музика која је до тада имала подршку од друштвене елите (рок музика, или, проевропски оријентисана музика), имала све мањи утицај, пре свега у медијима, и у измењеним друштвено-политичким и тржишним условима, изгубила своје место. Грађанско друштво је тежило ка урбанијим стиловима музике, онаквим какви су били на светској музичкој сцени, док је, с друге стране, већина приградског и мање образованог становништва налазила себе и била привучена новом народном музиком, новокомпонованом музиком.
Публика ове врсте музике је, дакле, била мање образована (сељаштво, радничка класа), живела је сиромашније, у тежим условима и у овој музици је видела начин да њихов стил живота буде опште прихваћен и јавно прокламован као модел. Тиме су се у ствари, изборили да се критеријуми спусте, а да се они не помуче да свој живот, образовање и стил подигну на виши ниво.
Посебне друштвене околности, а пре свега индустријализација и урбанизација, довеле су до тога да много људи који су живели на селу, потражи своју срећу и бољи живот у граду, па онда на основу ових чињеница можемо да реалније сагледамо резултате горе поменуте анкете у којој се већина учесника изјаснила да им се највише допада народна музика.
О каквој музици је заправо реч, видимо из неких текстова тадашње новокомпоноване музике:
„Америка, Америка, земља велика, али метар мога села, Америка цела“,
„Отиш’о си, сарму проб’о ниси“
„На чаршаву две-три капи крви, то је доказ да си био први“...
Мислим да је све ово горе наведено важно за разумевање појма турбо фолка.
Овај музички правац је, може се рећи, нова фаза у развоју нове народне музике. Турбо фолк заправо означава крајњу популаризацију нове народне музике.
Док се са једне стране дешава експлозија техно сцене, техно журки на тајним локацијама са често страним ди-џејевима, или са нашим, који су и данас активни на техно сцени Србије, са друге стране почиње права експанзија турбо фолка. Неки од најпознатијих извођача су били Светлана Ражнатовић, Драгана Мирковић, Јелена Карлеуша, Мира Шкорић, Индира Радић, Синан Сакић, Митар Мирић, Миле Китић и други.
Анализом музике долазимо до податка да се ради о елементима турских, грчких и арапских мелодија које се комбинују са савременим технолошким ефектима. Често се ради о потпуно истим мелодијама са, наравно, другачијим текстом.
Турбо фолк је везан за лажан сјај, кобојаги гламур и кич свих врста, за луд ноћни живот по сплавовима, секс, алкохол, дрогу... Турбо фолк песме прате видео спотови у које се све више улаже и који су прављени на најсавременији начин, а често их потписују уметници којима је очигледно профит једини уметнички критеријум. Визуелни ефекат је, очигледно, исто важан колико и аудио, ако не и битнији. Чак се, без зазора, преузимају и поткрадају не само идеје за спотове од светских звезда поп сцене, него се копирају комплетне и песме и спотови.
Када се мало анализирају видео спотови и јавни наступи тадашњих – данашњих звезда, приметан је специфичан начин облачења, оскудна, бизарна гардероба, претераност у шминкању и сценски покрети на ивици примитивизма, врло често са јасним сексуалним алузијама. Све то доводи извођаче оба пола у прихватање врло чудних родних улога. Жена је еротизован објекат са једином функцијом да заведе и задовољава мушкарца. Она обавезно мора да буде млада, раскалашна и лепа. Са друге стране, мушкарац, може да буде и старији, чак и стар, али да је “опасан” и да обавезно има много новца уз пратеће статусне симболе (џип, сат, златни ланци, кичасте куће и обавезно опасни пси), али могу да буде и млади уз све горе наведене статусне симбол и да разбацују “татин новац”.. Трећа врста мушкараца, културни, образовани и они који немају новца за овакво схватање живота не постоје или, ако се и помену, служе за ругање и презир.
Као и сваки музички правац, и турбо фолк је обележен друштвеним околностима у којим се развија. Тачније, ратне околности, несташица, затвореност граница и беда, су само правили плодно тле за овај музички правац. Већини људи је било потребно нешто другачије, због чега ће заборавити на своје проблеме и ситуацију у којој се налазе, али, упркос томе што су медији скоро сав медијски простор давали турбо фолку, нису сви прихватли турбо фолк као стил живота.
Многи теоретичари сматрају да су турбо фолк плански пласирали људи на власти, да би лакше манипулисали људима, што свакак звучи реално, јер су режимски медији или медији чији су власници били блиски власти пласирали и форсирали турбо фолк као музику и “ружичасти” стил живота, држећи га у животу све до дана данашњег.
На градској сцени омладинских поткултура почетком деведесетих појавили су се нови актери: дизелаши, рекеташи, мафијаши, спонзоруше, повратници са фронта и дилери, који су представљали поткултуре “ ратничког шика.
Средином деведесетих, медији су прво стилизовали, а онда укључили ове поткултуре у музичку сцену, па се тако поред турбо фолка развијала и денс музика, са представницима Иваном Гавриловићем, Бит Стрит и сличним.
Израстањем ТВ Пинка, који почиње са радом 1994. године, у најмоћнију ТВ станицу у Милошевићевом режиму, турбо фолк постаје српска култура која прописује пожељне облике и стандарде понашања, одевања, осећајности и ставова према животу, образовању, култури учећи своју публику да су луксуз, потрошачки менталитет и новац једино за шта треба живети.
Медији су од извођача турбо фолка правили “звезде” које су постајале део нове српске елите, заједно са режимским политичарима и новим српским бизнисменима.
Турбо фолк музика и њена медијска презентација послужила је тако у Србији 90-тих година као политички подобна, милионски потврђена забава за масе и ружичаста култура за бекство од суморне реалности, али и као дрога која је сервирана младима и која је отровала читаве генерације и урушила дуго грађене грађанске вредности, а чије последице видимо и данас.
ТУРБО ФОЛК И МОДЕЛИ ПОНАШАЊА
Визуелни стил турбо фолка формирао се као мешавина новокомпонованог стила, карактеристичног за новокомпоновану народну музику пре деведесетих, и стилова урбаних музичких поткултура, међу којима у то време доминира тзв. Стил “ ратничког шика”4 карактеристичан за актере истоимених поткултура, који припадају музичкој сцени турбо-фолка. Новокомпоновани стил карактеристичан је за слушаоце и певаче новокомпоноване народне музике. За разлику од актера и извођача новокомпоноване музике,од којих многи говоре о свом пореклу, јунаци овог стила су се стидели свог сеоског порекла и у спољашњем изгледу тежили да остваре савремен, модеран изглед, какав је пожељан и у свету. Он је симболички требало да превазиђе јаз између села и града, који су поклоници ове музике, скорашњи досељеници у град, покушавали да разреше. Овај стил препознаје се по шљаштећој гардероби из Турске, карнерима, шљокицама, мешавини свечаног и спортског стила, по кичастом и наивном украшавању. Женске представнице стила карактерише јака шминка, ланчићи, бижутеријске минђуше и мини-вал, а мушке представнике златни ланци и прстење, кратка коса или, чешће, фризура "на репове''.
Једна од поткултура која је носила турбо фолк стил били су “дизелаши”. Теоретичарка медија Ивана Кроња, која се и у својој докторској дисертацији бави темом турбо фолка, дефинише дизелаше као “омладинску поткултуралну групу која је настала и била актуелна деведесетих година у Србији”. Она њихову појаву повезује “са бујањем лажног национализма, општим сломом система вредности, рађањем “нове српске елите” коју су чинили политичари на власти, ратни профитери, бизнисмени и криминалци који су били блиски режиму.”
Она дизелаше сврстава у поткултуру “ратничког шика”, који се у великој мери преклапају са српском ратно-профитерском елитом деведесетих, а поред дизелаша су укључивали криминалну омладину, силеџије, дилере дроге и такозване “спонзоруше”, које су такође производ деведесетих, али су се захваљујући изванредној помоћи медија, одржале до данас.
Амерички социолог Ерик Горди се такође бавио овом темом. Он сматра “да су у Србији деведесетих протагонисти омладинских поткултура били укључени у идеолошку битку у којој је оружје била музика.”
“Све друго што се дешавало на музичкој сцени тих година, било је потпуно потиснуто од протагониста “нове милитантне” поткултуре младих криминалаца и ратне-профитерске елите која је величала лажне националне вредности, заправо отворенно националистичку и потрошачки оријентисану турбо фолк музику.”
Према мишљењу Милана Милошевића, аналитичара и новинара, који се врло озбиљно бавио овом темом, “турбо фолк музика је врло широк социјални феномен који не треба поједностављено повезивати са ратним насиљем, јер се та врста поткултуре лако уклапа и у мирнодопске шеме.”
Без обзира на значај који има наслеђе, социјализација ипак зависи првенствено од учења, то јест, од социјалног учења. Један од типова учења јесте и учење по моделу, што значи да је угледање на начине реаговања, које показују друге особе важан извор социјалног понашања. Модели имају највећи утицај на децу и адолесценте. Јасно да је то због тога што они немају још неке потпуно изграђене облике понашања. У детињству одрасли који служе као модел на који се деца угледају су, углавном, родитељи и друге блиске особе. Међутим, у каснијим годинама а посебно у периоду адолесценције, најјачи утицај имају вршњаци, све мање школа, а последњих година све већи утицај имају средства масовних комуникација. Медији су, по мишљењу многих стручњака, данас главни модел у формирању одређених стандарда и норми. Телевизија и интернет постају све доступнији и утицајнија, а модели приказани на овим медијима су богатији детаљима, јаснији, далеко конкретнији, па самим тим и атрактивнији и прихватљивији деци и младима.
С обзиром на чињенице да је породица изгубила своју примарну улогу у васпитању деце, и да је школа, такође изгубила своју улогу у васпитању и образовању младих, а да су са друге стране медији који форсирају турбо фолк као стил житова итекако добили простор, можемо лако да закључимо зашто је турбо фолк, као начин да живота и даље популаран.
Када посматрамо тираж и гледаност медија који се искључиво баве животом музичких “звезда” и који нас информишу о томе где „звезде“ летују, ко им креира гардеробу, шта воле да једу, са ким се виђају, каквог љубимца имају и тако даље, онда такође можемо да закључимо да су грађани жељни таквих информација.
Уз овакве медије иду и књиге које се баве животом музичких звезда, али и познатих криминалаца од којих се праве звезде и слично. Постоји чак и књига од неких две стотине страница у којој можете наћи наслове као што су: „Непознате и мање познате страсти естрадних звезда“, „Естрада и мафија“, „Политички ангажман естрадних звезда“, „Естетске операције“, „Колико деце имају естрадне звезде“ итд. Ако прочитате књигу од почетка до краја, сазнаћете и која кола вози Гоца Тржан, како је Јеллена (са два „Л“) имала лакшу саобраћајку, и како је штету платила тако што је певала оштећеном на прослави његове фирме - без хонорара. Можете сазнати и занимања свих звезда, и шта су све радили у животу. Можете и да сазнате да „Цеца пије пиво и воли бифтек, Вики пице и шпагете, а да Џеј воли да једе баклаве!
Може се закључити да се медији труде да све грађане Србије, а нарочито младе (пожељно је необразоване, незапослене и насилне) упознају са свим детаљима живота такозваних “звезда” и да им их наметну као високи идеал коме треба стремити.
Још један елемент који можемо посматрати у вези са турбо фолком јесу „улоге“ мушкарца и жене. Од мушкарца се очекује да буде опасан и мужеван.
Доминантни тип мушкарца у турбо фолку јесте “мачо”, који вози скупа и брза кола, има најновији модел мобилног телефона, а по потреби може да потегне и пиштољ. Носи црна и сива одела, црну кожу или најскупљу спортску гардеробу (иностраних робних марки). Његову основну преокупацију и систем вредности чини новац, који је стечен на било који начин. Он је криминалац или, чешће, нови српски бизнисмен. Жене служе томе да их он "троши", или, с друге стране, да буде фасциниран њиховим "вамп" изгледом. Млади мушкарац принуђен је да прихвати овакав насилнички образац мушке сексуалности да би у том и таквом свету потврдио своју мушкост.
Жена у турбо фолку је пожељни објекат и роба. Она својим изгледом треба да привуче мушкарца, да га узбуди. Њена привлачност треба да потврди статус мушкарца у чијем је друштву, или, пак, да представља потенцијални статусни симбол у мушкарчевом одсуству, уз помоћ скупих и кичастих вечерњих хаљина, уске црне гардеробе, одеће познатих модних креатора (светских робних марки), скупе обуће и накита, или пак светлуцавих мини кич-комплета. Оваквом изгледу се на самом крају миленијума (1999-2000) придодају силиконске груди и ефекти пластичних хируршких интервенција на лицу, као модни хит, у циљу постизања што "савршенијег" изгледа. Популарне манекенке и певачице деле медијски простор и намећу свој стил облачења и понашања.
Због сиромаштва и распада моралних норми, младе жене се све више угледају на „успешне певачице и старлете“ и верују у илузију коју им телевизије пласирају а то је да се слава и богатство могу брзо постићи уколико сте „ин“. Појављују се и „нови називи за нова занимања” као што су на пример старлета, блогерка, манекенка, спонзоруша и др. што су по мени само лепши називи за најстарији занат на свету тј. проституцију.
Дакле, у турбо фолку нема места за песме о осећањима, љубави, саосећајности, нежности или романтици. Онда ни не чуди што има толико много насиља, безосећајности и бруталности у градовима широм Србије.
ФЕНОМЕН ЛЕПЕ БРЕНЕ
Термин “Лепотица Брена” заправо постоји одавно, а своје пуно значење и смисао добио је у време раније већ поменуте сеобе људи из села у град, када су многе сеоске девојке у жељи да што пре побегну са села и уклопе се у градске средине, најпре прихватале све визуелне промене као што су на пример фризура, начин шминкања, гардероба и др.
Овај имагинарни лик „Лепотице Брене“ добио је своје стварно лице када се појавила Фахрета Јахић ,,девојке о чијим би се музичким квалитетима дало разговарати, али чији је медијски тим врло спретно искористи име већ усађено у народу, као и идеалан тренутак, да уз помоћ медија, пласирају нову звезду.“
Када се појавила, Лепа Брена је била прва певачица која се допадала различитим узрастима, половима, другим речима – била је прихватљива великој већини људи. Кључ тог њеног успеха се може објаснити на више начина. Једно од објашњења јесте да Лепа Брена има много различитих лица. На пример, на концертима њена појава се креће од вамп жене, преко девојчице, па до елегантне зреле жене. Свему томе доприноси и сценски наступ и њена гардероба. Често је њена гардероба усклађена са текстом песме коју изводи тако да је порука коју жели да пренесе људима који је слушају комплетна. Пресвлачење на концертима је врло битно. Тако да Лепа Брена може да покаже у два сата шта све може, сва своја лица, и да тако „заведе“ и децу, и родитеље, и омладину и старије особе.
Музика и песме које је Брена изводила током деведесетих је, такође, била веома специфична. До тада је постојала строга подела између музике коју су слушали млади и музике коју су слушали њихови родитењи. Наиме, млади су углавном слушали рок, док су старији слушали народну и новокомпоновану народну музику. Лепа Брена је успела да „помири“ ове две групе, захваљујући томе што је правац у којем је она „пливала“ садржао елементе рока (бржи ритам, убачена је гитара), и народне музике (хармоника, атмосфера народног весеља...).
Брена је, на неки начин била симбол југословенске естраде, она је помоћу својих песама била „ујединитељ“ свих народа који су живели у Југославији, тако да и данданас многи сматрају Брену правом „југословенском дамом“.
Поред тога што је комбиновала различите музичке жанрове, текстови њених песама су такође говорили о вези између града и села. Свака песма је имала своју кореографију и сви који су били на сцени су имали своју улогу. Саме кореографије песама су биле веома сирове и подилазила је “ниским страстима” публике (јахање музичара и друге активности са сексуалним конотацијама).
Лепа Брена је тада била и плесачица и певачица и глумица. На концертима је мењала стилове: носила је спортске кратке шортсеве, а кад би изводила дечију песмицу онда би била обучена у кратку сукњу са ресицама и великом траком на глави. Пратила је и тинејџерску моду па је носила трико мини хаљине и младалачку модерну фризуру. Сви ти стилови облачења имају нешто заједничко, а то је минимум гардеробе, високе потпетице, и много сјајних детаља тј. шљокица. Сви тадашњи медији су давали страшно много простора свему што је радила Лепа Брена и музичка група са којом је наступала а која се звала „Слатки грех“.
Брена је и на фотографијама често приказивана врло различито. Постоје фотографије на којима је она сексепилна жена, па када борави у џунгли или се вози у свом аутомобилу и тако даље. Брена је глумила и у филмовима који су такође промовисали све моделе турбо фолк живљења.
У току своје прилично дуге каријере певачица је имала много различитих трансформација. Она данас важи за успешну жену у свету шоу бизниса. Сада су јој песме другачији, као и наступи, али она ипак не одступа од гламура, сјаја, богатства и свих осталих турбо вредности.
ЦЕЦА РАЖНАТОВИЋ И ПРИНЦ НА БЕЛОМ КОЊУ
Светлана Ражнатовић је почела своју музичку каријеру као млада девојка која је дошла из села. Певала је неке лагане песме са провокативним текстовима по сајмовима, вашарима и свадбама. Но, њена каријера кренула је вртоглаво узлазном линијом када је забављајући српске добровољце на ратишту, упознала харизматичног криминалца Жељка Ражнатовића Аркана, који је волео да се представља као српски националиста, традиционалиста и хуманиста. Врло брзо се и удала за њега.
Светлана Ражнатовић није била једнина певачица која је била у вези са мафијашем. Многе њене колегинице, певачице, су такође, бирале људе из тог социјалног миљеа за своје животне партнере. Један од разлога зашто се младе и амбициозне жене одлучују за такве везе је њихова жеља да што лакше и што брже дођу до успеха. Људи из мафијашког миљеа имају много новца а користе и друге методе, као што су застрашивање и уцењивање, како би обезбедили да њихове штићенице напредују у каријери. С друге стране, и мафијаши су у замену за то узимали парче свог колача, односно профита и популарности у медијима.
Светлана Ражнатовић је дошла са села и воли да се представља публици као патријархално васпитана и религиозна жена и уз то велики патриота. С друге стране, начин на који се облачи (наглашен деколте, оскудна гардероба, бројни естетски захвати, и наглашена шминка) се савршено уклапају у слику “турбо фолк даме”. У ту слику уклапа се начин живота њене породице који се одвија пред очима јавности, кич намештај, џипови…Уз све то воли да се представља као непорочна удовица и традиционална српска мајка.
Ако се сва ова лица Светлане Ражнатовић ставе једна поред других, мора се поставити питање: како неколико „различитих особа“могу да живе једна са другом у једној особи?
Нарочито је спорно како су медији од очију јавности потпуно скрајнули чињеницу да је певачица због криминалних активности била у затвору, да је признала кривицу и била осуђена, те она и данас представља модел за углед.
Музика коју је изводила, а изводи је и данас је прави пример турбо фолка: од завијајућих источњачких мелодија до текстова!
КРАТКА АНАЛИЗА ТУРБО ФОЛК ПЕСАМА
Када се анализирају текстови турбо фолк песама, прво што пада у очи јесте да је жена увек представљена као слаба особа која је зависна од неког мушкарца, и да много пати за мушкарцем свог живота уколико је та љубав неузвраћена. Жена живи искључиво захваљујући љубави свог мушкарца. Па тако Лепа Брена пева:
„Уђи слободно, види да ли дишем,
Хиљаду сам ти ја живота дала,
дођи узми ми још и овај један,
што сам с тобом имала“.
Често та љубав има одлучујућу улогу у томе да жена крене неким „другим путем“. Тако Славица Ћуктераш пева:
„Види ме, види сад, косу сам пустила.
Због ове љубави све сам пропустила.
Види ме види сад, лутам и тражим мир,
стазама туге, идем у манастир.“
Мушкарац је тај који наставља са својим старим начином живота јер је обавезно он тај који је варао или био груб.
Ако упоредимо песме које певају мушкарци и песме које певају жене тек онда можемо да добијемо потпуну слику. Мушкарац је заводник и само се поиграва са женом. Најбољи пример јесте песма која каже:
„Водићу те на крстарење,
ти ћеш бити мени све и ништа мање.
А кад стигнеш ми до постеље,
трајаћеш до недеље.“
Многе жене у песми траже праву љубав, или су разочаране због пропале старе љубави. На пример:
„Луда кућа око мене свуда.
Ко, где, с ким, нема правила,
а ја само чекам оног правог
по коме бих сат свој навила.“
Жена пати, и упушта се у везу с мушкарцем који ће је само искористити, иако то зна, она не може да му одоли.
„Дај ми усне што не губе када тебе љубе,
груди од бетона да издрже све,
два-три милиона па да купим ново срце,
кад ово ноћас изда ме.“
Неке певају и да им је озбиљно угрожен живот због мушкарца о коме певају. На пример песма која се зове „Аритмија“, где каже:
„А, аритмија на око видљива.
Да ми је, да ми је међу твоје дланове.
А, аритмија срце ми тражи то,
мени је место баш у срцу твом.“
Жене се у турбо фолк песмама такође представљају и као фаталне жене.
Типичан пример оваквог модела јесте песма „Ексклузива“. У тексту се каже:
„Ја сам ексклузива, кажу да сам мрак.
Као филмска дива, его манијак.
Ја сам ексклузива, главна премија,
обарам са ногу, то је хемија.
Не знам дечко мој, да ли си мој број...“
Најпознатији и најпродуктивнији писац текстова за турбо фолк песме, Марина Туцаковић, каже: „Не може свако да отпева сваку песму... Неку песму може да отпева Цеца, а не може Џеј и обрнуто...“ И тако, сазнајемо да се текстови пишу за одређене певаче према њиховом карактеру и личним особинама па не чуди што се они поистовећују са песмама које певају. Тако неке „слободније“ певачице врло често певају и еротске текстове са отвореним алузијама на секс, на пример песма „ Светло црвено“. У песми се каже: „Светло црвено у мојој соби је.
То је светло зелено да ноћас имаш ме.
Мала камера нека сними све.
Сутра бићеш део моје секс колекције.“
Овде је приказана доминантна жена која зна шта хоће, са „мушким“ принципом, којој је битно само да задовољи своју потребу за сексом:
„Хоћу да видим какав си на делу.
Хајде кући водим те.“
Изгледа да су овде родне улоге замењене. Мање агресивног позивања на секс има у још доста песама. У једној од њих се каже:
„Ноћас све ме пали, нисмо ми више мали.
Питај ме хоћу ли да будем са тобом.
Наивна, наивна, ја бићу само за тебе.
Не скидај ми звезде с неба, нема за то потребе...“
У многим песама жена је приказана као објекат, као некакав статусни симбол. Она се ставља у исту раван са брзим колима, и „ловом“. Жена је приказана као ствар за провод:
„За провод и жене, све што имам дајем...“;
„ Нова жена, нови сплав, тако сваки дан...“;
„Водићу те на крстарење,
ти ћеш бити мени све и ништа мање.
А кад стигнеш ми до постеље,
трајећеш до недеље“.
У једном тексту, мушкарац тражи да му жену која га је преварила, поклоне за рођендан:
„Поклоните ми њу за рођендан,
да је видим макар ове ноћи.
Знам да лоша је и неверна,
ал` поклону се не гледа у очи.“
У песмама се често помиње алкохол. О алкохолу певају и мушкарци и жене. Он је део тог начина живота који се приказује у песмама.
„Главобоља од вина, а нигде аспирина.
Синоћ била сам с тобом пијана.“
ЗАКЉУЧАК
Масовна култура која се несметано шири путем напредне технологије и средстава за масовну комуникацију обраћа се друштвеној маси, односно групи формираној независно од било које друштвене класификације. Ту су и млади и стари, сиромашни и богати, запослени и незапослениа и образовани и необразовани. Масовна култура врши једну врсту колонизације освајајући свет и намећући систем и норме које се лако и са одушевљењем прихватају. Довољно је да имате ТВ и интернет па да осећате и мислите да сте повезани са целим светом. Информације су, захваљујући средствима масовне комуникације, бескрајно умножене и стандардизоване па свако може да дође до њих. Сами садржаји се умножавају, визуелно и аудитивно, може се рећи и штампаним речима. Међутим, теоретичари се слажу да штампа није могла да створи масовну културу, док јој се није придружила телевизије, а касније и интернет.
Масовна култура се на свим пољима може назвати просечном, или се може рећи и да је испод просека. Како је намењена просечном човеку, у Србији се због услова у којима се живи тај праг просечности спушта још ниже. Једини циљ масовне културе па и турбо фолк музике је зарада и само зарада, и никога не забрињава потпуно урушавање свих могућих вредности.
Највећи број аутора који су се бавили овом темом сматра да је кич једна од пратећих појава масовне културе, а немали број социолога сматра “да се масовна култура, а турбо фолк је управо то, може изједначити се вулгарном или културом нижег нивоа.” Но, сам појам масовне културе је наравно шири од појма кича. “Кич се третира као снижавање вредности свих облика уметности и културе, али и науке, филозофије, морала, религије.”
Турбо фолк стил је, дакле, кроз медијско форсирање својих звезда потпуно обележио медијску и културну сцену Србије последње деценије 20. века, а у оквиру неких домаћих медија (ТВ Пинк, ТВ Палма) је присутан и данас. Систем вредности карактеристичан за свет турбо фолка јесте и онај систем вредности који је створен током деведесетих година у Србији, у кризи и ратном окружењу. Тај систем вредности укључивао је у себе и распад моралних и естетских норми, правне државе и вредности грађанског друштва, као што су образовање, брак, породица, миран живот и поштени рад. Уместо тога, непоштење постаје услов за преживљавање, а режим се повезује са криминалом, дозвољавајући насиље и неморал. Ове друштвене промене налазе свој израз и у симболичким сликама турбо фолка.
Потпомогнут бројним медијима од којих се многи баве само представљањем “ружичастог живота”, турбо фолк представља масовну културу у Србији. Медији од просечних, или од особа које немају ниједан елемент за угледање, преко ноћи праве звезде дајући им, незаслужено, много простора. Тако те особе, не само да певају, него и причају о свом приватном животу, животним вредностима и идеалима, нацији, политици, религији. На тај начин утичу, не само на младе људе, који би да и сами живе лагодно и којима то и није замерити, него и на старије, који би требало да су формирали неке другачије ставове.
С друге стране, музика представља одраз стања једног друштва., па текстови песама које су популарне, заједно са њиховим извођачима, итекако утичу на обрасце понашања живота људи у једном друштву (“синдром сплавова, спонзоруша, кајли, бело”). Такође је врло занимљиво пратити текстове новокомпонованих песама из седамдесетих и упоредити их са текстовима песама популарних деведесетих година. Рецимо, ако се само прати један елемент - слобода жена, видимо да се од стидљивих девојака које су васпитане на патријахалном моралу, кога се тешко ослобађају, стиже до жена које раскалашно уживају у животу, потпуно усвајајући мушки принцип и немајући трунке кајања због тога. То се лепо може пратити кроз теме песама. Теме се разликују. Седамдесетих рецимо, жена није толико често певала о алкохолу, није била толико слободна, чак вулгарна, што је данас случај. С друге стране, данас су врло ретки текстови који говоре о животу на селу, или о носталгији за селом. То је била кључна тема у време јаке и убрзане урбанизације, док је данас она превазиђена, изменом друштвено-економских околности. Данас се углавном пева о животу у граду, ноћном проводу, сексу.
Популарна музика у Србији је напредовала од носталгичних, руралних тема, па до певања о брзом, градском животу, који условљава слабо везивање за људе и место.
Неки аутори који су се бавили овом темом су мишљења да стварно можемо пратити еманципацију жене кроз развој музике од новокомпоноване народне, па до данас, до турбо фолка.
Музика деведесетих је нераскидиво везана за друштвено-економске околности у којима се живело, али је опстала и до данас, а околности су се мењале. Занимљиво је такође да је ова врста музике популарна и код наших суседа, а они баш нису имали истоветне околности развоја друштва као ми. Због тога ми се чини да је тема масовне културе социолошки феномен којим ће се социолози, филозофи, психолози и други стручњаци још дуго бавити.
Матурски рад Алекса Б.
ПОЈАМ И ОКОЛНОСТИ ПОД КОЈИМ ЈЕ НАСТАО ТУРБО ФОЛК
Феномен „деведесете и турбо фолк у Србији” био је, јесте и биће тема многих истраживања, текстова, научних радова, разговора, трибина и сл. јер изузетно добро симболизује једну земљу и једно време у њој. То је био и разлог мог интересовања за ову тему, нарочито и због тога што се репови тог времена вуку и данас у многим областима живота: музици, моди, систему вредности и сл.
Турбо фолк представља доминантан музички правац деведесетих година у Србији, па и шире, на Балкану. Правац који у самом наслову говори о брзом животу, о великој забави, бесним колима, и добром проводу, насупрот специфичној, драматичној ситуацији у којој се налазила држава у то време.
Ако бисмо поменули сам назив турбо фолка, интересантно је да је сама кованица турбо фолк настала из речи турбо, која је позајмљена из ауто-света и стоји као ознака аутомобила, пре свега спортских и дизел, којима је повећана снага мотора помоћу специјалне турбине, и који се зато обележавају са турбо, турбо дизел и турбо дизел инђекшен, и из речи фолк, која означава народну музику.
У преносном значењу, реч турбо се односи на изазов, брзину, неустрашивост и учешће у најновијим трендовима, што су особине које се приписују турбо фолку.
Реч фолк служи томе да одреди турбо фолк као један од праваца домаће (српске) народне музике. Рок музичар са уметничким именом Рамбо Амадеус, први је, према сопственој тврдњи, сковао овај назив, употребивши га како би иронично означио песме у којима је пародирао "народњаке'' на свом албуму, али је убрзо потом назив стекао далеко шире значење.
Волео бих да покушам да објасним контекст у коме је процветао турбо фолк.
У мају 1992.г. Уједињене нације су, због учешћа Србије у рату у Босни и Херцеговини, увеле санкције тадашњој Савезној републици Југославији.
Санкције су подразумевале потпуну изолацију земље. Држава је за три године под санкцијама девастирана, a институције које државу чине државом су урушене. Држава, заправо грађани, су преживели највећу инфлацију у Европи у ХХ веку, економија је умрла и свела се на шверц и црну берзу.
Становништво је нагло осиромашило, средња класа се изгубила, а то је онај образовани, грађански слој који увек “ носи “ земљу, на коме почива једна држава , а који је сада постао сиромашан. Слој богатих, тзв. “елиту” представљали су политичари на власти, „бизнисмени” који су се бавили пословима изван закона, који су били блиски режиму и који су пословали са допуштењем државе, која се и сама бавила сличним пословима, естрадне звезде и криминалци који су и сами, од медија прављени звездама и који своје послове нису увијали у прихватљиву реч “бизнис”.
Енергенти, нафта и бензин, се нису куповали на бензинским пумпама, али су се могли наћи свуда по улици где су се продавали у канистерима и пластичним флашама!
Страни новац, девизе, су се такође продавале на улици. Банке су се бавиле сумњивим улагањем новца грађана, које су оне и држава после остављали без тог новца!
Конзерве, чоколада, сухомеснати производи, кафа, уље: све се то куповало на импровизованим тезгама по улицама, око пијаца или на пијаци! При том, једини критеријум за куповину нису били ни безбедност хране, ни квалитет, него искључиво цена!
Аеродроми нису радили, могло се путовати евентуално до Подгорице и обратно.
Већина становништва је једва преживљавала. У таквим околностима породица је губила своју примарну друштвену улогу, пре свега у васпитању деце и младих.
То је време „општег слома система вредности” Препуштени себи и искључиво вршњацима и медијима као онима који их васпитавају, а често и образују, млади, који гледају како им се у породици живи, често и на ивици људског достојанства, нису своје узоре налазили међу културним, образованим, радним и поштеним људима. Напротив, такви нису ни могли да им буду узори!“
Један од главних симбола “деведесетих” били су и видовњаци, гатаре, врачаре и разни магови. Емисије у којима су гостовали биле су на свим телевизијама, писани медији били су препуни њихових огласа у којима су нудили свакојаке услуге!
То показује степен безнађа обичних људи, грађана Југославије! Али то показује и нешто друго, по мом мишљењу: показује да је све то одобравала и подстицала држава која својим грађанима није, својим радом, давала наду!
ТУРБО ФОЛК И НОВОКОМПОНОВАНА МУЗИКА
Пре него што уђем у дубље објашњење појма и карактеристика турбо фолка треба поменути и новокомпоновану музику, за коју можемо рећи, да је претеча поменутог правца.
Треба направити озбиљну разлику између народне и тзв “народњачке”, новокомпоноване музике. Народна, традиционална музика се дуго развијала у овим крајевима и била је врло високих музичких квалитета. Није била искључиво везана за простор села или града, мада је у теорији одвојен и појам “градска музика”. Извођачи овог жанра су били изузетни певачи и инструменталисти. „Померање“ народне, или, фолк музике је прво било у правцу новокомпоноване музике, или, нове народне музике. Позната имена такве музике јесу Лепа Лукић, Мирослав Илић, Силвана Арменулић итд. То је најновији талас певача, који се јавља с краја седамдесетих година.
Овај музички правац карактеришу текстови везани за патриотизам, носталгију за родним крајем, па и са доста љубавних, и најчешће, патетичних текстова. Многе песме чувају идиличну слику села, језички и тематски су везане за њега. Упоредо са таквим текстовима, појављују се и текстови који говоре о слободном схватању љубави, новим породичним односима и другачијим схватањима моралних вредности. То је сасвим разумљиво када се има у виду промена начина живота у Југославији. Наиме, то је период велике сеобе становништва са села у град и запошљавања у фабрикама. Промена начина живота значила је живот у граду, тачније у предграђу, или у тада често грађеним солитерима на лединама, далеко од града. Уз све то требало је прихватити неке друге норме за које је у принципу требало и образовање, али и жеља да се прихвате, дакле требало је учинити напор.
Анкета која је спроведена 1978. године, говори о популарности ове музике. Наиме, резултати анкете су показали да више од половине испитаника, од свих врста музике, воли највише народну. Међутим, ми овде не видимо о ком облику народне музике је реч, да ли о традиционалној народној, или је реч о овој већ новокомпонованој верзији, која указује на све тешкоће новопридошлих грађана у прилагођавању животу у граду.
Треба истаћи да се у почетку новокомпонована музика није несметано развијала. Ширење њене популарности било је праћено сталним указивањем образованих и културних људи, пре свега, онима који воде државу и креирају друштвене норме, на недозвољено спуштсње музичких и моралних критеријума и формирање примитивног музичког укуса. Истицали су да је реч о “кичу и шунду” и да то неће покварити само музички укус грађана, него ће довести до слома система вредности.
Рецимо, 1971. године, одржан је Конгрес културне акције у Крагујевцу. На том конгресу је сва новокомпонована музика означена као кич и шунд. Уз новокомпоновану музику, чак је и стрип означен као лош пример васпитања младих и као такав укинут. Но тржиште и профит су преузели диктирање развоја музике и свих других уметности, а резултате свега тога видимо данас када постоји само елитна култура и оно што се културом не може ни звати.
Музичке куће су имале велики профит од издавања носача звука (плоча, касета), па је полако, музика која је до тада имала подршку од друштвене елите (рок музика, или, проевропски оријентисана музика), имала све мањи утицај, пре свега у медијима, и у измењеним друштвено-политичким и тржишним условима, изгубила своје место. Грађанско друштво је тежило ка урбанијим стиловима музике, онаквим какви су били на светској музичкој сцени, док је, с друге стране, већина приградског и мање образованог становништва налазила себе и била привучена новом народном музиком, новокомпонованом музиком.
Публика ове врсте музике је, дакле, била мање образована (сељаштво, радничка класа), живела је сиромашније, у тежим условима и у овој музици је видела начин да њихов стил живота буде опште прихваћен и јавно прокламован као модел. Тиме су се у ствари, изборили да се критеријуми спусте, а да се они не помуче да свој живот, образовање и стил подигну на виши ниво.
Посебне друштвене околности, а пре свега индустријализација и урбанизација, довеле су до тога да много људи који су живели на селу, потражи своју срећу и бољи живот у граду, па онда на основу ових чињеница можемо да реалније сагледамо резултате горе поменуте анкете у којој се већина учесника изјаснила да им се највише допада народна музика.
О каквој музици је заправо реч, видимо из неких текстова тадашње новокомпоноване музике:
„Америка, Америка, земља велика, али метар мога села, Америка цела“,
„Отиш’о си, сарму проб’о ниси“
„На чаршаву две-три капи крви, то је доказ да си био први“...
Мислим да је све ово горе наведено важно за разумевање појма турбо фолка.
Овај музички правац је, може се рећи, нова фаза у развоју нове народне музике. Турбо фолк заправо означава крајњу популаризацију нове народне музике.
Док се са једне стране дешава експлозија техно сцене, техно журки на тајним локацијама са често страним ди-џејевима, или са нашим, који су и данас активни на техно сцени Србије, са друге стране почиње права експанзија турбо фолка. Неки од најпознатијих извођача су били Светлана Ражнатовић, Драгана Мирковић, Јелена Карлеуша, Мира Шкорић, Индира Радић, Синан Сакић, Митар Мирић, Миле Китић и други.
Анализом музике долазимо до податка да се ради о елементима турских, грчких и арапских мелодија које се комбинују са савременим технолошким ефектима. Често се ради о потпуно истим мелодијама са, наравно, другачијим текстом.
Турбо фолк је везан за лажан сјај, кобојаги гламур и кич свих врста, за луд ноћни живот по сплавовима, секс, алкохол, дрогу... Турбо фолк песме прате видео спотови у које се све више улаже и који су прављени на најсавременији начин, а често их потписују уметници којима је очигледно профит једини уметнички критеријум. Визуелни ефекат је, очигледно, исто важан колико и аудио, ако не и битнији. Чак се, без зазора, преузимају и поткрадају не само идеје за спотове од светских звезда поп сцене, него се копирају комплетне и песме и спотови.
Када се мало анализирају видео спотови и јавни наступи тадашњих – данашњих звезда, приметан је специфичан начин облачења, оскудна, бизарна гардероба, претераност у шминкању и сценски покрети на ивици примитивизма, врло често са јасним сексуалним алузијама. Све то доводи извођаче оба пола у прихватање врло чудних родних улога. Жена је еротизован објекат са једином функцијом да заведе и задовољава мушкарца. Она обавезно мора да буде млада, раскалашна и лепа. Са друге стране, мушкарац, може да буде и старији, чак и стар, али да је “опасан” и да обавезно има много новца уз пратеће статусне симболе (џип, сат, златни ланци, кичасте куће и обавезно опасни пси), али могу да буде и млади уз све горе наведене статусне симбол и да разбацују “татин новац”.. Трећа врста мушкараца, културни, образовани и они који немају новца за овакво схватање живота не постоје или, ако се и помену, служе за ругање и презир.
Као и сваки музички правац, и турбо фолк је обележен друштвеним околностима у којим се развија. Тачније, ратне околности, несташица, затвореност граница и беда, су само правили плодно тле за овај музички правац. Већини људи је било потребно нешто другачије, због чега ће заборавити на своје проблеме и ситуацију у којој се налазе, али, упркос томе што су медији скоро сав медијски простор давали турбо фолку, нису сви прихватли турбо фолк као стил живота.
Многи теоретичари сматрају да су турбо фолк плански пласирали људи на власти, да би лакше манипулисали људима, што свакак звучи реално, јер су режимски медији или медији чији су власници били блиски власти пласирали и форсирали турбо фолк као музику и “ружичасти” стил живота, држећи га у животу све до дана данашњег.
На градској сцени омладинских поткултура почетком деведесетих појавили су се нови актери: дизелаши, рекеташи, мафијаши, спонзоруше, повратници са фронта и дилери, који су представљали поткултуре “ ратничког шика.
Средином деведесетих, медији су прво стилизовали, а онда укључили ове поткултуре у музичку сцену, па се тако поред турбо фолка развијала и денс музика, са представницима Иваном Гавриловићем, Бит Стрит и сличним.
Израстањем ТВ Пинка, који почиње са радом 1994. године, у најмоћнију ТВ станицу у Милошевићевом режиму, турбо фолк постаје српска култура која прописује пожељне облике и стандарде понашања, одевања, осећајности и ставова према животу, образовању, култури учећи своју публику да су луксуз, потрошачки менталитет и новац једино за шта треба живети.
Медији су од извођача турбо фолка правили “звезде” које су постајале део нове српске елите, заједно са режимским политичарима и новим српским бизнисменима.
Турбо фолк музика и њена медијска презентација послужила је тако у Србији 90-тих година као политички подобна, милионски потврђена забава за масе и ружичаста култура за бекство од суморне реалности, али и као дрога која је сервирана младима и која је отровала читаве генерације и урушила дуго грађене грађанске вредности, а чије последице видимо и данас.
ТУРБО ФОЛК И МОДЕЛИ ПОНАШАЊА
Визуелни стил турбо фолка формирао се као мешавина новокомпонованог стила, карактеристичног за новокомпоновану народну музику пре деведесетих, и стилова урбаних музичких поткултура, међу којима у то време доминира тзв. Стил “ ратничког шика”4 карактеристичан за актере истоимених поткултура, који припадају музичкој сцени турбо-фолка. Новокомпоновани стил карактеристичан је за слушаоце и певаче новокомпоноване народне музике. За разлику од актера и извођача новокомпоноване музике,од којих многи говоре о свом пореклу, јунаци овог стила су се стидели свог сеоског порекла и у спољашњем изгледу тежили да остваре савремен, модеран изглед, какав је пожељан и у свету. Он је симболички требало да превазиђе јаз између села и града, који су поклоници ове музике, скорашњи досељеници у град, покушавали да разреше. Овај стил препознаје се по шљаштећој гардероби из Турске, карнерима, шљокицама, мешавини свечаног и спортског стила, по кичастом и наивном украшавању. Женске представнице стила карактерише јака шминка, ланчићи, бижутеријске минђуше и мини-вал, а мушке представнике златни ланци и прстење, кратка коса или, чешће, фризура "на репове''.
Једна од поткултура која је носила турбо фолк стил били су “дизелаши”. Теоретичарка медија Ивана Кроња, која се и у својој докторској дисертацији бави темом турбо фолка, дефинише дизелаше као “омладинску поткултуралну групу која је настала и била актуелна деведесетих година у Србији”. Она њихову појаву повезује “са бујањем лажног национализма, општим сломом система вредности, рађањем “нове српске елите” коју су чинили политичари на власти, ратни профитери, бизнисмени и криминалци који су били блиски режиму.”
Она дизелаше сврстава у поткултуру “ратничког шика”, који се у великој мери преклапају са српском ратно-профитерском елитом деведесетих, а поред дизелаша су укључивали криминалну омладину, силеџије, дилере дроге и такозване “спонзоруше”, које су такође производ деведесетих, али су се захваљујући изванредној помоћи медија, одржале до данас.
Амерички социолог Ерик Горди се такође бавио овом темом. Он сматра “да су у Србији деведесетих протагонисти омладинских поткултура били укључени у идеолошку битку у којој је оружје била музика.”
“Све друго што се дешавало на музичкој сцени тих година, било је потпуно потиснуто од протагониста “нове милитантне” поткултуре младих криминалаца и ратне-профитерске елите која је величала лажне националне вредности, заправо отворенно националистичку и потрошачки оријентисану турбо фолк музику.”
Према мишљењу Милана Милошевића, аналитичара и новинара, који се врло озбиљно бавио овом темом, “турбо фолк музика је врло широк социјални феномен који не треба поједностављено повезивати са ратним насиљем, јер се та врста поткултуре лако уклапа и у мирнодопске шеме.”
Без обзира на значај који има наслеђе, социјализација ипак зависи првенствено од учења, то јест, од социјалног учења. Један од типова учења јесте и учење по моделу, што значи да је угледање на начине реаговања, које показују друге особе важан извор социјалног понашања. Модели имају највећи утицај на децу и адолесценте. Јасно да је то због тога што они немају још неке потпуно изграђене облике понашања. У детињству одрасли који служе као модел на који се деца угледају су, углавном, родитељи и друге блиске особе. Међутим, у каснијим годинама а посебно у периоду адолесценције, најјачи утицај имају вршњаци, све мање школа, а последњих година све већи утицај имају средства масовних комуникација. Медији су, по мишљењу многих стручњака, данас главни модел у формирању одређених стандарда и норми. Телевизија и интернет постају све доступнији и утицајнија, а модели приказани на овим медијима су богатији детаљима, јаснији, далеко конкретнији, па самим тим и атрактивнији и прихватљивији деци и младима.
С обзиром на чињенице да је породица изгубила своју примарну улогу у васпитању деце, и да је школа, такође изгубила своју улогу у васпитању и образовању младих, а да су са друге стране медији који форсирају турбо фолк као стил житова итекако добили простор, можемо лако да закључимо зашто је турбо фолк, као начин да живота и даље популаран.
Када посматрамо тираж и гледаност медија који се искључиво баве животом музичких “звезда” и који нас информишу о томе где „звезде“ летују, ко им креира гардеробу, шта воле да једу, са ким се виђају, каквог љубимца имају и тако даље, онда такође можемо да закључимо да су грађани жељни таквих информација.
Уз овакве медије иду и књиге које се баве животом музичких звезда, али и познатих криминалаца од којих се праве звезде и слично. Постоји чак и књига од неких две стотине страница у којој можете наћи наслове као што су: „Непознате и мање познате страсти естрадних звезда“, „Естрада и мафија“, „Политички ангажман естрадних звезда“, „Естетске операције“, „Колико деце имају естрадне звезде“ итд. Ако прочитате књигу од почетка до краја, сазнаћете и која кола вози Гоца Тржан, како је Јеллена (са два „Л“) имала лакшу саобраћајку, и како је штету платила тако што је певала оштећеном на прослави његове фирме - без хонорара. Можете сазнати и занимања свих звезда, и шта су све радили у животу. Можете и да сазнате да „Цеца пије пиво и воли бифтек, Вики пице и шпагете, а да Џеј воли да једе баклаве!
Може се закључити да се медији труде да све грађане Србије, а нарочито младе (пожељно је необразоване, незапослене и насилне) упознају са свим детаљима живота такозваних “звезда” и да им их наметну као високи идеал коме треба стремити.
Још један елемент који можемо посматрати у вези са турбо фолком јесу „улоге“ мушкарца и жене. Од мушкарца се очекује да буде опасан и мужеван.
Доминантни тип мушкарца у турбо фолку јесте “мачо”, који вози скупа и брза кола, има најновији модел мобилног телефона, а по потреби може да потегне и пиштољ. Носи црна и сива одела, црну кожу или најскупљу спортску гардеробу (иностраних робних марки). Његову основну преокупацију и систем вредности чини новац, који је стечен на било који начин. Он је криминалац или, чешће, нови српски бизнисмен. Жене служе томе да их он "троши", или, с друге стране, да буде фасциниран њиховим "вамп" изгледом. Млади мушкарац принуђен је да прихвати овакав насилнички образац мушке сексуалности да би у том и таквом свету потврдио своју мушкост.
Жена у турбо фолку је пожељни објекат и роба. Она својим изгледом треба да привуче мушкарца, да га узбуди. Њена привлачност треба да потврди статус мушкарца у чијем је друштву, или, пак, да представља потенцијални статусни симбол у мушкарчевом одсуству, уз помоћ скупих и кичастих вечерњих хаљина, уске црне гардеробе, одеће познатих модних креатора (светских робних марки), скупе обуће и накита, или пак светлуцавих мини кич-комплета. Оваквом изгледу се на самом крају миленијума (1999-2000) придодају силиконске груди и ефекти пластичних хируршких интервенција на лицу, као модни хит, у циљу постизања што "савршенијег" изгледа. Популарне манекенке и певачице деле медијски простор и намећу свој стил облачења и понашања.
Због сиромаштва и распада моралних норми, младе жене се све више угледају на „успешне певачице и старлете“ и верују у илузију коју им телевизије пласирају а то је да се слава и богатство могу брзо постићи уколико сте „ин“. Појављују се и „нови називи за нова занимања” као што су на пример старлета, блогерка, манекенка, спонзоруша и др. што су по мени само лепши називи за најстарији занат на свету тј. проституцију.
Дакле, у турбо фолку нема места за песме о осећањима, љубави, саосећајности, нежности или романтици. Онда ни не чуди што има толико много насиља, безосећајности и бруталности у градовима широм Србије.
ФЕНОМЕН ЛЕПЕ БРЕНЕ
Термин “Лепотица Брена” заправо постоји одавно, а своје пуно значење и смисао добио је у време раније већ поменуте сеобе људи из села у град, када су многе сеоске девојке у жељи да што пре побегну са села и уклопе се у градске средине, најпре прихватале све визуелне промене као што су на пример фризура, начин шминкања, гардероба и др.
Овај имагинарни лик „Лепотице Брене“ добио је своје стварно лице када се појавила Фахрета Јахић ,,девојке о чијим би се музичким квалитетима дало разговарати, али чији је медијски тим врло спретно искористи име већ усађено у народу, као и идеалан тренутак, да уз помоћ медија, пласирају нову звезду.“
Када се појавила, Лепа Брена је била прва певачица која се допадала различитим узрастима, половима, другим речима – била је прихватљива великој већини људи. Кључ тог њеног успеха се може објаснити на више начина. Једно од објашњења јесте да Лепа Брена има много различитих лица. На пример, на концертима њена појава се креће од вамп жене, преко девојчице, па до елегантне зреле жене. Свему томе доприноси и сценски наступ и њена гардероба. Често је њена гардероба усклађена са текстом песме коју изводи тако да је порука коју жели да пренесе људима који је слушају комплетна. Пресвлачење на концертима је врло битно. Тако да Лепа Брена може да покаже у два сата шта све може, сва своја лица, и да тако „заведе“ и децу, и родитеље, и омладину и старије особе.
Музика и песме које је Брена изводила током деведесетих је, такође, била веома специфична. До тада је постојала строга подела између музике коју су слушали млади и музике коју су слушали њихови родитењи. Наиме, млади су углавном слушали рок, док су старији слушали народну и новокомпоновану народну музику. Лепа Брена је успела да „помири“ ове две групе, захваљујући томе што је правац у којем је она „пливала“ садржао елементе рока (бржи ритам, убачена је гитара), и народне музике (хармоника, атмосфера народног весеља...).
Брена је, на неки начин била симбол југословенске естраде, она је помоћу својих песама била „ујединитељ“ свих народа који су живели у Југославији, тако да и данданас многи сматрају Брену правом „југословенском дамом“.
Поред тога што је комбиновала различите музичке жанрове, текстови њених песама су такође говорили о вези између града и села. Свака песма је имала своју кореографију и сви који су били на сцени су имали своју улогу. Саме кореографије песама су биле веома сирове и подилазила је “ниским страстима” публике (јахање музичара и друге активности са сексуалним конотацијама).
Лепа Брена је тада била и плесачица и певачица и глумица. На концертима је мењала стилове: носила је спортске кратке шортсеве, а кад би изводила дечију песмицу онда би била обучена у кратку сукњу са ресицама и великом траком на глави. Пратила је и тинејџерску моду па је носила трико мини хаљине и младалачку модерну фризуру. Сви ти стилови облачења имају нешто заједничко, а то је минимум гардеробе, високе потпетице, и много сјајних детаља тј. шљокица. Сви тадашњи медији су давали страшно много простора свему што је радила Лепа Брена и музичка група са којом је наступала а која се звала „Слатки грех“.
Брена је и на фотографијама често приказивана врло различито. Постоје фотографије на којима је она сексепилна жена, па када борави у џунгли или се вози у свом аутомобилу и тако даље. Брена је глумила и у филмовима који су такође промовисали све моделе турбо фолк живљења.
У току своје прилично дуге каријере певачица је имала много различитих трансформација. Она данас важи за успешну жену у свету шоу бизниса. Сада су јој песме другачији, као и наступи, али она ипак не одступа од гламура, сјаја, богатства и свих осталих турбо вредности.
ЦЕЦА РАЖНАТОВИЋ И ПРИНЦ НА БЕЛОМ КОЊУ
Светлана Ражнатовић је почела своју музичку каријеру као млада девојка која је дошла из села. Певала је неке лагане песме са провокативним текстовима по сајмовима, вашарима и свадбама. Но, њена каријера кренула је вртоглаво узлазном линијом када је забављајући српске добровољце на ратишту, упознала харизматичног криминалца Жељка Ражнатовића Аркана, који је волео да се представља као српски националиста, традиционалиста и хуманиста. Врло брзо се и удала за њега.
Светлана Ражнатовић није била једнина певачица која је била у вези са мафијашем. Многе њене колегинице, певачице, су такође, бирале људе из тог социјалног миљеа за своје животне партнере. Један од разлога зашто се младе и амбициозне жене одлучују за такве везе је њихова жеља да што лакше и што брже дођу до успеха. Људи из мафијашког миљеа имају много новца а користе и друге методе, као што су застрашивање и уцењивање, како би обезбедили да њихове штићенице напредују у каријери. С друге стране, и мафијаши су у замену за то узимали парче свог колача, односно профита и популарности у медијима.
Светлана Ражнатовић је дошла са села и воли да се представља публици као патријархално васпитана и религиозна жена и уз то велики патриота. С друге стране, начин на који се облачи (наглашен деколте, оскудна гардероба, бројни естетски захвати, и наглашена шминка) се савршено уклапају у слику “турбо фолк даме”. У ту слику уклапа се начин живота њене породице који се одвија пред очима јавности, кич намештај, џипови…Уз све то воли да се представља као непорочна удовица и традиционална српска мајка.
Ако се сва ова лица Светлане Ражнатовић ставе једна поред других, мора се поставити питање: како неколико „различитих особа“могу да живе једна са другом у једној особи?
Нарочито је спорно како су медији од очију јавности потпуно скрајнули чињеницу да је певачица због криминалних активности била у затвору, да је признала кривицу и била осуђена, те она и данас представља модел за углед.
Музика коју је изводила, а изводи је и данас је прави пример турбо фолка: од завијајућих источњачких мелодија до текстова!
КРАТКА АНАЛИЗА ТУРБО ФОЛК ПЕСАМА
Када се анализирају текстови турбо фолк песама, прво што пада у очи јесте да је жена увек представљена као слаба особа која је зависна од неког мушкарца, и да много пати за мушкарцем свог живота уколико је та љубав неузвраћена. Жена живи искључиво захваљујући љубави свог мушкарца. Па тако Лепа Брена пева:
„Уђи слободно, види да ли дишем,
Хиљаду сам ти ја живота дала,
дођи узми ми још и овај један,
што сам с тобом имала“.
Често та љубав има одлучујућу улогу у томе да жена крене неким „другим путем“. Тако Славица Ћуктераш пева:
„Види ме, види сад, косу сам пустила.
Због ове љубави све сам пропустила.
Види ме види сад, лутам и тражим мир,
стазама туге, идем у манастир.“
Мушкарац је тај који наставља са својим старим начином живота јер је обавезно он тај који је варао или био груб.
Ако упоредимо песме које певају мушкарци и песме које певају жене тек онда можемо да добијемо потпуну слику. Мушкарац је заводник и само се поиграва са женом. Најбољи пример јесте песма која каже:
„Водићу те на крстарење,
ти ћеш бити мени све и ништа мање.
А кад стигнеш ми до постеље,
трајаћеш до недеље.“
Многе жене у песми траже праву љубав, или су разочаране због пропале старе љубави. На пример:
„Луда кућа око мене свуда.
Ко, где, с ким, нема правила,
а ја само чекам оног правог
по коме бих сат свој навила.“
Жена пати, и упушта се у везу с мушкарцем који ће је само искористити, иако то зна, она не може да му одоли.
„Дај ми усне што не губе када тебе љубе,
груди од бетона да издрже све,
два-три милиона па да купим ново срце,
кад ово ноћас изда ме.“
Неке певају и да им је озбиљно угрожен живот због мушкарца о коме певају. На пример песма која се зове „Аритмија“, где каже:
„А, аритмија на око видљива.
Да ми је, да ми је међу твоје дланове.
А, аритмија срце ми тражи то,
мени је место баш у срцу твом.“
Жене се у турбо фолк песмама такође представљају и као фаталне жене.
Типичан пример оваквог модела јесте песма „Ексклузива“. У тексту се каже:
„Ја сам ексклузива, кажу да сам мрак.
Као филмска дива, его манијак.
Ја сам ексклузива, главна премија,
обарам са ногу, то је хемија.
Не знам дечко мој, да ли си мој број...“
Најпознатији и најпродуктивнији писац текстова за турбо фолк песме, Марина Туцаковић, каже: „Не може свако да отпева сваку песму... Неку песму може да отпева Цеца, а не може Џеј и обрнуто...“ И тако, сазнајемо да се текстови пишу за одређене певаче према њиховом карактеру и личним особинама па не чуди што се они поистовећују са песмама које певају. Тако неке „слободније“ певачице врло често певају и еротске текстове са отвореним алузијама на секс, на пример песма „ Светло црвено“. У песми се каже: „Светло црвено у мојој соби је.
То је светло зелено да ноћас имаш ме.
Мала камера нека сними све.
Сутра бићеш део моје секс колекције.“
Овде је приказана доминантна жена која зна шта хоће, са „мушким“ принципом, којој је битно само да задовољи своју потребу за сексом:
„Хоћу да видим какав си на делу.
Хајде кући водим те.“
Изгледа да су овде родне улоге замењене. Мање агресивног позивања на секс има у још доста песама. У једној од њих се каже:
„Ноћас све ме пали, нисмо ми више мали.
Питај ме хоћу ли да будем са тобом.
Наивна, наивна, ја бићу само за тебе.
Не скидај ми звезде с неба, нема за то потребе...“
У многим песама жена је приказана као објекат, као некакав статусни симбол. Она се ставља у исту раван са брзим колима, и „ловом“. Жена је приказана као ствар за провод:
„За провод и жене, све што имам дајем...“;
„ Нова жена, нови сплав, тако сваки дан...“;
„Водићу те на крстарење,
ти ћеш бити мени све и ништа мање.
А кад стигнеш ми до постеље,
трајећеш до недеље“.
У једном тексту, мушкарац тражи да му жену која га је преварила, поклоне за рођендан:
„Поклоните ми њу за рођендан,
да је видим макар ове ноћи.
Знам да лоша је и неверна,
ал` поклону се не гледа у очи.“
У песмама се често помиње алкохол. О алкохолу певају и мушкарци и жене. Он је део тог начина живота који се приказује у песмама.
„Главобоља од вина, а нигде аспирина.
Синоћ била сам с тобом пијана.“
ЗАКЉУЧАК
Масовна култура која се несметано шири путем напредне технологије и средстава за масовну комуникацију обраћа се друштвеној маси, односно групи формираној независно од било које друштвене класификације. Ту су и млади и стари, сиромашни и богати, запослени и незапослениа и образовани и необразовани. Масовна култура врши једну врсту колонизације освајајући свет и намећући систем и норме које се лако и са одушевљењем прихватају. Довољно је да имате ТВ и интернет па да осећате и мислите да сте повезани са целим светом. Информације су, захваљујући средствима масовне комуникације, бескрајно умножене и стандардизоване па свако може да дође до њих. Сами садржаји се умножавају, визуелно и аудитивно, може се рећи и штампаним речима. Међутим, теоретичари се слажу да штампа није могла да створи масовну културу, док јој се није придружила телевизије, а касније и интернет.
Масовна култура се на свим пољима може назвати просечном, или се може рећи и да је испод просека. Како је намењена просечном човеку, у Србији се због услова у којима се живи тај праг просечности спушта још ниже. Једини циљ масовне културе па и турбо фолк музике је зарада и само зарада, и никога не забрињава потпуно урушавање свих могућих вредности.
Највећи број аутора који су се бавили овом темом сматра да је кич једна од пратећих појава масовне културе, а немали број социолога сматра “да се масовна култура, а турбо фолк је управо то, може изједначити се вулгарном или културом нижег нивоа.” Но, сам појам масовне културе је наравно шири од појма кича. “Кич се третира као снижавање вредности свих облика уметности и културе, али и науке, филозофије, морала, религије.”
Турбо фолк стил је, дакле, кроз медијско форсирање својих звезда потпуно обележио медијску и културну сцену Србије последње деценије 20. века, а у оквиру неких домаћих медија (ТВ Пинк, ТВ Палма) је присутан и данас. Систем вредности карактеристичан за свет турбо фолка јесте и онај систем вредности који је створен током деведесетих година у Србији, у кризи и ратном окружењу. Тај систем вредности укључивао је у себе и распад моралних и естетских норми, правне државе и вредности грађанског друштва, као што су образовање, брак, породица, миран живот и поштени рад. Уместо тога, непоштење постаје услов за преживљавање, а режим се повезује са криминалом, дозвољавајући насиље и неморал. Ове друштвене промене налазе свој израз и у симболичким сликама турбо фолка.
Потпомогнут бројним медијима од којих се многи баве само представљањем “ружичастог живота”, турбо фолк представља масовну културу у Србији. Медији од просечних, или од особа које немају ниједан елемент за угледање, преко ноћи праве звезде дајући им, незаслужено, много простора. Тако те особе, не само да певају, него и причају о свом приватном животу, животним вредностима и идеалима, нацији, политици, религији. На тај начин утичу, не само на младе људе, који би да и сами живе лагодно и којима то и није замерити, него и на старије, који би требало да су формирали неке другачије ставове.
С друге стране, музика представља одраз стања једног друштва., па текстови песама које су популарне, заједно са њиховим извођачима, итекако утичу на обрасце понашања живота људи у једном друштву (“синдром сплавова, спонзоруша, кајли, бело”). Такође је врло занимљиво пратити текстове новокомпонованих песама из седамдесетих и упоредити их са текстовима песама популарних деведесетих година. Рецимо, ако се само прати један елемент - слобода жена, видимо да се од стидљивих девојака које су васпитане на патријахалном моралу, кога се тешко ослобађају, стиже до жена које раскалашно уживају у животу, потпуно усвајајући мушки принцип и немајући трунке кајања због тога. То се лепо може пратити кроз теме песама. Теме се разликују. Седамдесетих рецимо, жена није толико често певала о алкохолу, није била толико слободна, чак вулгарна, што је данас случај. С друге стране, данас су врло ретки текстови који говоре о животу на селу, или о носталгији за селом. То је била кључна тема у време јаке и убрзане урбанизације, док је данас она превазиђена, изменом друштвено-економских околности. Данас се углавном пева о животу у граду, ноћном проводу, сексу.
Популарна музика у Србији је напредовала од носталгичних, руралних тема, па до певања о брзом, градском животу, који условљава слабо везивање за људе и место.
Неки аутори који су се бавили овом темом су мишљења да стварно можемо пратити еманципацију жене кроз развој музике од новокомпоноване народне, па до данас, до турбо фолка.
Музика деведесетих је нераскидиво везана за друштвено-економске околности у којима се живело, али је опстала и до данас, а околности су се мењале. Занимљиво је такође да је ова врста музике популарна и код наших суседа, а они баш нису имали истоветне околности развоја друштва као ми. Због тога ми се чини да је тема масовне културе социолошки феномен којим ће се социолози, филозофи, психолози и други стручњаци још дуго бавити.
Матурски рад Алекса Б.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
![[Слика: IMG-1095.jpg]](https://i.postimg.cc/MpYXPmfM/IMG-1095.jpg)
