Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Лијевче поље и страдања Срба у Поткозарју у Другом свијетском рату
#1

ИСТОРИЈА БОСАНСКЕ ГРАДИШКЕ И ЊЕНЕ ОКОЛИНЕ

Четнички покрет се није осјећао директно на Козари али су се појавили у сусједним областима већ од краја 1941, прво око Чемернице, гдје је Лазо Тешановић-учитељ, почео да формира прву четничку јединицу у сјеверозападним дијеловима Босне, а Урош Дреновић на Мањачи.

Иначе сам родом из Лијевча Поља, али се никад није причало нити спомињало било шта о ЈВуО, тек прошле године ме је запрепастило кад сам у једном селу у близини Градишке питао једног муслимана зашто је један комад њиве зарастао и необрађује се, а он ми каже: "Од 1945. године ту њиву нико не обрађује зато што су ту побијени четници". Сви су знали и сви су нас лагали и шутјели су......

Једино се може рећи да се Срби још увек деле на четнике и партизане......
Одговори
#2

Имамо на сајту чланак о томе:
http://www.pogledi.rs/lijevca-polje/
Одговори
#3

Хвала.....
Одговори
#4

https://www.in4s.net/partizani-ustase-i-...sudiliste/

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#5

Није ли и Љубо Бундало био из Лијевча?
Одговори
#6

(23-12-2018, 05:30 PM)posmatrač Пише:  Није ли и Љубо Бундало био из Лијевча?

Село Кришковци, десна обала р.Врбас.
Одговори
#7

Како је 5.Козарска 1943. прешла преко усташке територије у Лијевчу, при нападу на средњу Босну?
Одговори
#8

Пустили их Хрвати, има на сајту о томе.
Одговори
#9

(23-12-2018, 06:16 PM)posmatrač Пише:  Како је 5.Козарска 1943. прешла преко усташке територије у Лијевчу, при нападу на средњу Босну?

http://www.pogledi.rs/dezerterstva-iz-5-...e-brigade/

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#10

ЧЕТНИЦИ ИЗ ПРИЈЕДОРА СПАШАВАЛИ СРБЕ ИЗ ЛОГОРА „ЦИГЛАНА“

Након офанзиве на Козару (10. јун - 18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести.

Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“

Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић: „Волио сам да се играм са мојом комшиницом Миљом која је имала девет година. … Играли смо се поред жице, а десетак метара од нас, стражар чита новине. Наједном изнад нас стражар замахну металном шипком и тап малу Миљу по глави. Рупчић паде, крв шикну из главе и јадно дијете умрије.“

У логору су били и Нијемци, они су чак спашавали људе поведене на клање. Тако је Драгоју Милинковића спасио један Нијемац. Он није дозволио да усташа, који је већ скинуо пушку с рамена, пуца у Драгоју. Милинковића је његов познаник, Хуско Мујкановић, усташки сарадник и злочинац, пријавио усташама да је био у партизанима.

У првим данима августа 1942. године, из логора се почињу пуштати преживјели цивили. Тако је 7. августа, кућама у село Бистрицу, послато „700 жена и дјеце“. По свједочењу спашених, за Србе су се заузимали локални четници.

Један од пуштених сељака из Бистрице, Миличевић Чедо, свједочи: „Био сам два мјесеца у Приједору, да није било четника, ми би били побијени, сви.“ На ово се надовезује и свједочење Јована Паспаља: „Ти су људи (четници) инсистирали за логор Приједор, да се не би побили људи. Они су долазил, тај Осте (Осте Радуљ), тога сам знао, а и ћаћа ми је причао да је он долазио интервенисати код те команде.“

И у наредним данима августа 1942, настављено је са пуштањем група људи из логора. Тако је спашено неколико хиљада Срба из Циглане. Четници су ово могли да издејствују углавном преко Нијемаца. Због веза са Нијемцима и властима НДХ, иако су четници спашавали Србе, партизани су ликвидирали четничке формације крајем рата. Ипак, дио четника је прешао у партизане, и тако се спасао од егзекуције. Треба истаћи да су четничке формације, из нужде (да не буду уништене и да спасу што више цивила) имали одређен вид сарадње са Нијемцима, па и властима НДХ. Ипак, та сарадња није била по вољи ни четницима, ни властима НДХ.



ПРИРЕДИЛА:Редакција

ИЗВОР: Ведрана Адамовић, „Године страдања 1941/42: НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42 – Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју“, Приједор, 2018.

http://srbiubih.com/cetnici-iz-prijedora...a-ciglana/

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним