Оцена Теме:
  • 9 Гласов(а) - 4.56 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

27. март 1941: Зашто?

Значи Хитлер би напао и овако и онако. Једино су могли да се спреме за одбрану а то су могли да уџаде само ако одвоје Хрватску и отерају аустроугарске официре из војске. Кад краљ Александар није то успео да уради кнез Павле и тадашњи политичари су још мање били способни зато.
Одговори

(10-02-2019, 03:39 PM)Корисничко имепек1 Пише:  Значи Хитлер би напао и овако и онако. Једино су могли да се спреме за одбрану а то су могли да уџаде само ако одвоје Хрватску и отерају аустроугарске официре из војске. Кад краљ Александар није то успео да уради кнез Павле и тадашњи политичари су још мање били способни зато.

Краљ Александар није ни покушавао да одвоји Хрватску. Што би ми њих одвајали?И шта са Словенијом која је западнија од Хрватске а не баштини издајничку културу? Не зевајте само у Хрвате, издали су нас и многи Срби, само се за неке не зна а неке су комунисти сакрили.А и они за које знамо, није их мали број. Нацистичка пропаганда је била најстрашнија у историји , за неколико година је успевала да од обичних људи направи монструме.Ни неки од Срба нису остали имуни на то. Да их не наводим сад и овако често пишемо о њима. Некима од тих је ЈВуО објаснила како стоје ствари а неки су се и извукли.
Одговори

(10-02-2019, 03:39 PM)Корисничко имепек1 Пише:  Значи Хитлер би напао и овако и онако.

Нема доказа за то, ово што је наведено је све рекла-казала, без позивања на било какве изворе.
Поготово је неозбиљно да је Хитлер наводно планирао да нападне баш 27. марта, па је одустао због пуча. Зашто би одустао, шта се променило у југословенској одбрани? То би само био разлог више да настави, док се нова власт не устоличи.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Не знам како су људи образовани, али изгледа да смо преокупирани и опседнути оним што се заправо догодило на дан државног удара и његовим непосредним посљедицама.

Нажалост, ретко анализирамо како смо дошли до тога и зашто? И шта смо научили од овога. Чини се да то уопште није много, јер имамо исте узалудне појединце, који чим добију некакав изглед владе потпуно губе свој компас!

Било је много инцидената прије рата на штету немаца, са деловима наше војске и грађанима који су учествовали у овој дестабилизацији. Зашто би се требали пуцати у ногу, када су Американци и западне владе пружале нацистичку немачку ратним технологијама и средствима за вођење рата. Јели смо од томе нешто знали?

Запад никада није бомбардовао сопствене физичке инвестиције у немачку, чак и током рата, који су били део нацистичке ратне машине.

Биће добра идеја да се све ове предратне инциденте заиста наброје, без обзира на њихов значај за изградњу слике. То ће нам помоћи да објаснимо зашто су немци били потпуно спремни за рат против нас. Претпостављам да је планирање рата против нас било година у припреми. Било би важно видети у којој години су немци имали план да нас нападну. Претпостављам да увек постоји без обзира на годину или век!

Са априлским ратом тежимо да се усредсредимо на немачки напад, једноставно због обима њиховог доприноса том рату. Међутим, ми једноставно игноришемо величину других снага које су доприносиле и које су такође водиле рат против нас. Биће интересантно да се измери колико војне снаге би немци користили против других земаља које су напали, и колико су отпор пружили тих војске против немаца.

Чини се да су Грци у овом априлском периоду имали више отпора у смислу количине убијених немаца. Међутим, али оних су имали британску војну подршку. Што намеће питање

Како смо били потпуно под притиском да идемо у рат са немцима, без икакве војне помоћи?
Свакако морамо да проценимо овај предратни период у смислу набавке наоружања, вежби, финансирања. А поготово које избегавао да нам помогне и како!

Како то Грци то добију а ми ништа!

Такође морамо да проценимо ситуацију у земљи од њеног започињање. Имали смо између 20-50 година процеса дестабилизације са социјалистима / КОМУНИСТА/УСТАША/етничне мањине. Наставили смо са социјалним тероризмом, који је био добар део етнички заснованог. Ко је та влада и оне појединце који то не узимају у обзир у свету који се наоружава за озбиљан рат!

У војсци смо били потпуно подељени на конфронтацију са немцима, што је готово сигурно допринијело брзини нашег неуспеха. Потпуно је очигледно да ниједна контингенција у оквиру војног планирања рата, дозвољена због чињенице да ће делови нације подржати немце. Чак је и неко наиван могао предвидети тај сценарио!

Јасно је да су стране обавјештајне агенције деградирале нашу способност да се бранимо дуго времена прије рата.
Одговори

(10-02-2019, 04:51 PM)Прст_у_ока_латиници Пише:  Биће добра идеја да се све ове предратне инциденте заиста наброје, без обзира на њихов значај за изградњу слике. То ће нам помоћи да објаснимо зашто су немци били потпуно спремни за рат против нас.

Немци су нам асфалтирали путеве пре рата и правили нове где их није било,знали су сваку чуку, сваку кривину,сваку равницу ,свако брдашце у Југославији.Имали су известан број својих сународника који живе у Југославији, на то додај и агентурни рад у КЈ и ето ти одговора.

Ми смо у току рата и после рата прошли много лоше али немојте да игноришемо чињеницу да је наша авијација једна од две у Европи која није уништена на земљи као и да су много веће силе, превасходно на Француску мислим,поклекле на много килавији начин од нас. Нисам баш најупућенији али њих,Французе, страна агентура није уништавала изнутра као што је то био случај код нас.


Остаје наравно питање Београда и оне бруке која се десила а то је да је тај град освојио један човек са неколицином из своје диверзантске групе. Нико им се није супротставио нити пружио било какав отпор. Тај официр или подофицир Вермахта, име му заборавих, касније је сачекао Немце како улазе у Београд али је стајао униформисан у маси са народом. Награда за ово освајање Београда била је прекоманда на источни фронт.

Неки од немачких залуђеника у нашој војсци били су генерал Пантелија Јуришић и краљев ађутант Никола Христић.Немци су Јуришића означили као свог пријатеља само због тога што је овај једном приликом изјавио да 4. армија није спремна за рат због чега је овај био смењен.Док је код Христића случај мало другачији, њега је Фон Херен описивао као човека који има велико разумевање за нацизам и Хитлера те да је то прави српски војник који одаје и такав утисак још говори и енглески језик јер му је мајка Иркиња а немачким се служи сасвим солидно.
Одговори

Што се тиче уласка Немаца у Београд, нађох неку објаву на једној страници која се бави историјом, па можда ЈВУО-КГ може да прокоментарише

У Београд је 12. априла 1941. ушао веома мали број Нијемаца под командом Вафен-СС официра Фрица Клингенберга. Обично се каже да је Београд заузело 6 Нијемаца, мада Петрановић наводи 9. Било како било, Клингенбергова група је ушла у Београд, дошло је до борби са југословенским трупама, али Нијемци су дошли до центра града и подигли њемачку заставу код њемачке амбасаде. Клингенберг је послао поруку градоначелнику Београда да се преда, говорећи како ускоро долазе јаче снаге, као и Луфтвафе (што није било неистинито). Градоначелник Београда Јеврем Томић је предао кључеве града Клингенбергу, а 13. априла град је коначно заузет. Међутим, мислим да је прилично непоштено говорити о некаквој великој српској срамоти како то причају наше новине. Клингенберг није лагао, веома брзо су трупе СС дивизије „Рајх“ заиста и дошле у Београд, Луфтвафе је заиста дјеловао код Београда у тим данима, тако да не можемо баш рећи да је 6 или 9 или 10 Нијемаца ето тек тако заузело Београд. Било како било, Фриц Клингенберг је за своје заслуге у заузимању Београда добио Витешки крст.

https://www.facebook.com/istorijasrba/ph...=3&theater
Одговори

За тај случај сам чуо у документарном серијалу Београд вечити град,за борбе око Београда, мање или веће,нисам.А ови не могу без Петрановића,па то ти је.
Одговори

Имате код Терзића објашњено о померању Одбране Београда. Ту је сасвим добро објашњено.
Друга је ствар што комунисти никад до краја нису открили комплетан план ђенералштаба о одбрани земље. Из посредних докумената и кретања војске јасно се то ипак наслућује.
Одговори

(10-02-2019, 08:46 PM)Mitic Пише:  Што се тиче уласка Немаца у Београд, нађох неку објаву на једној страници која се бави историјом, па можда ЈВУО-КГ може да прокоментарише

У Београд је 12. априла 1941. ушао веома мали број Нијемаца под командом Вафен-СС официра Фрица Клингенберга. Обично се каже да је Београд заузело 6 Нијемаца, мада Петрановић наводи 9. Било како било, Клингенбергова група је ушла у Београд, дошло је до борби са југословенским трупама, али Нијемци су дошли до центра града и подигли њемачку заставу код њемачке амбасаде. Клингенберг је послао поруку градоначелнику Београда да се преда, говорећи како ускоро долазе јаче снаге, као и Луфтвафе (што није било неистинито). Градоначелник Београда Јеврем Томић је предао кључеве града Клингенбергу, а 13. априла град је коначно заузет. Међутим, мислим да је прилично непоштено говорити о некаквој великој српској срамоти како то причају наше новине. Клингенберг није лагао, веома брзо су трупе СС дивизије „Рајх“ заиста и дошле у Београд, Луфтвафе је заиста дјеловао код Београда у тим данима, тако да не можемо баш рећи да је 6 или 9 или 10 Нијемаца ето тек тако заузело Београд. Било како било, Фриц Клингенберг је за своје заслуге у заузимању Београда добио Витешки крст.

https://www.facebook.com/istorijasrba/ph...=3&theater

Ово је верзија исписана на више мјеста. Чак на једном Јутујб каналу, гдје набрајају највеће српске изгубљене битке, има и ова битка (ако можемо тако да је назовемо) - овако описана.
Одговори

(10-02-2019, 04:05 PM)Николај Пише:  
(10-02-2019, 03:39 PM)Корисничко имепек1 Пише:  Значи Хитлер би напао и овако и онако.

Нема доказа за то, ово што је наведено је све рекла-казала, без позивања на било какве изворе.
Поготово је неозбиљно да је Хитлер наводно планирао да нападне баш 27. марта, па је одустао због пуча. Зашто би одустао, шта се променило у југословенској одбрани? То би само био разлог више да настави, док се нова власт не устоличи.

Оно горе јесу оригинална немачка документа, али није пренето како треба. План Марита подразумевао је да немачке трупе упадну у Југославију, а не да је нападну. Дакле да упадну из Бугарске и нападну Грчку, пошто је између Грчке и Бугарска границе била јака фортификација.
Да упадну у ЈУ као савезничку земљу. Пошто је то избачено из Тројног пакта, Хитлер је позвао кнеза Павла да буде код њега кад до упада дође, зато је кнеза пуч затекао у возу, ишао је на трећи састанак са Хитлером тог месеца.
Тако је Хитлер звао и председника Чехолсовачке кад је упадао у ту земљу.
Дакле да кнез буде код њега, да не испадне да је Хитлер погазио реч. Наравно, натерали би га да каже да се слаже.
Одговори

Да, гдине Милославе. Све што сте навели, то је Живан Кнежевић написао у књизи о 27. марту. Требало је да Немци упадну у Краљевину и да нападну Грчку, а кнез Павле је пошао на трећи састанак.

Ја сам преписао само један део из те књиге, пошто је имам у штампаном формату.

Ево, има и књига онлајн, па видети од 305. до 310. странице. Ту су две књиге: "Слобода или смрт" и "27. март 1941."

http://www.zivanknezevic.com/
Одговори

А кад немачка војска уђе у Југославији би настао хаос тако ништа од мира и неутралности.
Одговори

(16-02-2019, 06:05 PM)пек. Пише:  А кад немачка војска уђе у Југославији би настао хаос тако ништа од мира и неутралности.
Наравно. Не само да би Немци ушли, него би ми са њима марширали за Солун, тако је било потписано.
Одговори

Ово је било у Брозовој Југославији забрањеније рећи и од приче о Дражи.
Уосталом, ових дана нам стижу и нова документа из архиве Форин офиса, које нико до сада није видео. Па, да видимо шта нам то доноси ћерка кнеза Павла, па ћемо коментарисати.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним