20-06-2019, 06:18 PM
Svetlana Stajkovska iz Pobožja na Skopskoj Crnoj gori vratila je prezime svojih predaka Stajković posle uspešno okončanog administrativnog postupka.
Svetlana se prvo obratila Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Makedonije na šalteru za promenu ličnog imena i prezimena i popunila zahtev. Sledeći korak je bio pribaviti iz suda potvrdu da nije osuđivana i da se protiv nje ne vodi krivični postupak. Sedam dana nakon izrade ovog dokumenta, Svetlana se vratila na šalter MUP-a i uz ovu potvrdu priložila zahtev, izvod iz matične knjige rođenih, izjavu u kojoj je navela željeno prezime te da sadašnje menja po sopstvenoj volji i uplatu od 150 denara. Procedura traje dvadeset dana, nakon čega se dobija rešenje o promeni prezimena. Odmah nakon promene u roku od mesec dana treba promeniti lična dokumenta. Retroaktivna promena prezimena ne odnosi se na dokumenta kao što su svedočanstva o završenom obrazovanju i diplome koja ostaju nepromenjena.
Kada je konačno držala Rešenje o promeni prezimena u svojim rukama, Svetlana Stajković je, kako je opisala za sajt „Spona“, sa radošću osetila da je postala kompletna ličnost.
„Jednostavno, imala sam osećaj da Svetlana Stajkovska nisam ja, da se radi o nekoj drugoj osobi. Ako bih jednom rečju definisala razlog moje odluke to bi bila – pripadnost. Generacijama unazad pravo prezime mojih predaka je Stajković. Niko me nije uputio niti nagovorio na ovaj korak. Sama sam počela da istražujem o svoje poreklo, da upoznajem svoje pretke i korene i uviđam njihov značaj. Vremenom se u meni sasvim spontano javila pomisao i rodila želja da povratim svoje pravo prezime Stajković koje su moj deda i pradeda decenijama nosili, a koje je zbog okolnosti u ne tako davno bilo promenjeno u Stajkovski. Svakim danom ta želja je bivala sve veća i na kraju se pretvorila u potrebu i neophodnost da se vrati prezime koje je bilo naše, prezime koje nam je pripadalo i koje nam još uvek pripada“.
Poslednjih decenija dvadesetog veka i za vreme osamostaljivanja mnogi Srbi u Makedoniji su svoja prezimena koja su završavala na ić menjali u ski kako bi lakše dobili radno mesto i bolje uslove za školovanje svoje dece. Time je ovim Srbima naneta velika nepravda jer nije u pitanju samo promena prezimena, već i promena sopstvenog identiteta. Kasnije, izmenama u Ustavu i Ohridskim sporazumom iz 2002. godine, Srbi kao i pripadnici drugih manjinskih etničkih zajednica u Makedoniji, dobili su status konstitutivne manjinske etničke zajednice i zagarantovano pravo da slobodno izražavaju svoj identitet, nacionalnu pripadnost, jezik, kulturu, običaje i veroispovest.
„Treba da budemo ono što zaista jesmo, ono što su bili naši preci, da govorimo jezikom koji su nam preneli i ostavili u nasleđe, da se slobodno i bez straha izjašnjavamo kao Srbi“, dodaje Svetlana i ne krije da je već duže vremena razmišljala o povratku svog prezimena, ali da je upravo sada došao pravi trenutak za taj poduhvat. Podnela je zahtev i pokrenula postupak značajan za nju, ali i njenu porodicu, rođake i prijatelje koji je neizmerno podržavaju i ohrabruju.
„Vrlo je važno vratiti pravo prezime. Neko će možda negodovati čemu promena i šta nedostaje sadašnjem prezimenu. Međutim, kako ćete se zvati i prezivati, to je odraz vašeg identiteta i vašeg postojanja“, izričita je Svetlana Stajković.
http://www.dijaspora.gov.rs/lat/vratila-...prezime-2/
Вест је старија, али тотално непозната широј јавности.
Svetlana se prvo obratila Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Makedonije na šalteru za promenu ličnog imena i prezimena i popunila zahtev. Sledeći korak je bio pribaviti iz suda potvrdu da nije osuđivana i da se protiv nje ne vodi krivični postupak. Sedam dana nakon izrade ovog dokumenta, Svetlana se vratila na šalter MUP-a i uz ovu potvrdu priložila zahtev, izvod iz matične knjige rođenih, izjavu u kojoj je navela željeno prezime te da sadašnje menja po sopstvenoj volji i uplatu od 150 denara. Procedura traje dvadeset dana, nakon čega se dobija rešenje o promeni prezimena. Odmah nakon promene u roku od mesec dana treba promeniti lična dokumenta. Retroaktivna promena prezimena ne odnosi se na dokumenta kao što su svedočanstva o završenom obrazovanju i diplome koja ostaju nepromenjena.
Kada je konačno držala Rešenje o promeni prezimena u svojim rukama, Svetlana Stajković je, kako je opisala za sajt „Spona“, sa radošću osetila da je postala kompletna ličnost.
„Jednostavno, imala sam osećaj da Svetlana Stajkovska nisam ja, da se radi o nekoj drugoj osobi. Ako bih jednom rečju definisala razlog moje odluke to bi bila – pripadnost. Generacijama unazad pravo prezime mojih predaka je Stajković. Niko me nije uputio niti nagovorio na ovaj korak. Sama sam počela da istražujem o svoje poreklo, da upoznajem svoje pretke i korene i uviđam njihov značaj. Vremenom se u meni sasvim spontano javila pomisao i rodila želja da povratim svoje pravo prezime Stajković koje su moj deda i pradeda decenijama nosili, a koje je zbog okolnosti u ne tako davno bilo promenjeno u Stajkovski. Svakim danom ta želja je bivala sve veća i na kraju se pretvorila u potrebu i neophodnost da se vrati prezime koje je bilo naše, prezime koje nam je pripadalo i koje nam još uvek pripada“.
Poslednjih decenija dvadesetog veka i za vreme osamostaljivanja mnogi Srbi u Makedoniji su svoja prezimena koja su završavala na ić menjali u ski kako bi lakše dobili radno mesto i bolje uslove za školovanje svoje dece. Time je ovim Srbima naneta velika nepravda jer nije u pitanju samo promena prezimena, već i promena sopstvenog identiteta. Kasnije, izmenama u Ustavu i Ohridskim sporazumom iz 2002. godine, Srbi kao i pripadnici drugih manjinskih etničkih zajednica u Makedoniji, dobili su status konstitutivne manjinske etničke zajednice i zagarantovano pravo da slobodno izražavaju svoj identitet, nacionalnu pripadnost, jezik, kulturu, običaje i veroispovest.
„Treba da budemo ono što zaista jesmo, ono što su bili naši preci, da govorimo jezikom koji su nam preneli i ostavili u nasleđe, da se slobodno i bez straha izjašnjavamo kao Srbi“, dodaje Svetlana i ne krije da je već duže vremena razmišljala o povratku svog prezimena, ali da je upravo sada došao pravi trenutak za taj poduhvat. Podnela je zahtev i pokrenula postupak značajan za nju, ali i njenu porodicu, rođake i prijatelje koji je neizmerno podržavaju i ohrabruju.
„Vrlo je važno vratiti pravo prezime. Neko će možda negodovati čemu promena i šta nedostaje sadašnjem prezimenu. Međutim, kako ćete se zvati i prezivati, to je odraz vašeg identiteta i vašeg postojanja“, izričita je Svetlana Stajković.
http://www.dijaspora.gov.rs/lat/vratila-...prezime-2/
Вест је старија, али тотално непозната широј јавности.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
![[Слика: Vladimir-Djukanovic.jpg]](https://www.krik.rs/wp-content/uploads/2015/10/Vladimir-Djukanovic.jpg)
