[Mekenzi]

Тежак је онај осећај када дођеш до оних покретних степенице аеродрома "Никола Тесла" и испратиш своје младе, паметне људе у неки бољи, богатији свет, где са осмехом одлазе...

Кога да псујеш државу, Вучића, Слобу, Ђинђића, Тита, Краља.... Кога???

Не вреди псовати, спустиш поглед, стегнеш срце и опсујеш у себи "Јебе Вам матер да Вам јебем свима по 100х и Вашем бољем сутра и златном добу и препороду Србије и европском путу Србије и све то по још100 х."

Ове године никада оволики број људи мојих пријатеља, фамилије и из окружења није одлазио за Немачку, Данску, Француску, Канаду, Америку и остали запад...

Што је најгоре то су све факултетски млади образовани људи од 25-35 година живота. Венчају се овде са авионском картом у руци за неку западну земљу где су се средили...

Пре 7 месеци сам испратио брата и снају. Млади паметни, образовани обоје др наука. Одоше за Америку. Америка им дала усељеничку визу када су видели шта имају од диплома, посла, знања итд....

Овде су ми брата уцењивали да се учлани у комунистичку напредну странку да би као доктор наука добио неки посао.

Сада када су Америци друга прича, одмах се запослили у струци, положили за кола, нашли леп стан, сада полажу испите да би нострифковали диплому...

Питам их ја како је ?

Каже први пут не осећамо никакав притисак од државе радимо оно зашта смо се школовали, плате добре, понедељком не раде, све имају, возе оне планинарске бицикле пуним плућима живе све регулисано, јебе им се за Србију, жизоја, срећна времена, изборе, странке, кампање итд...

А овде "наш" жизоје каже "златно доба" асфалтира 26 км аутопута и отвори неку фабрику општа еуфорија у медијима, а плате 300 е.....


Ееее Србијо, остаде ти без ђеце.