[Шумадинац]

9. јануара 1860. (28. децембра 1859. године по јулијанском календару) у засеоку Гобеља села Врх код Рудна рођен је прота Саватије Божић. Школовао се у манастиру Студеници и као младић учествовао у српско-турским ратовима 1876-1878. Завршио је београдску Богословију. У периоду 1882-1884. године радио је као учитељ у варошици Рашки, а од 1884. до 1894. године службовао је као рашки парох. Године 1894. премештен је за пароха I краљевачке парохије. У Краљеву је активно учествовао у оснивању и раду бројних хуманих, културних и националних удружења попут „Управе за чување народног здравља“, Друштва Црвеног крста, Певачке дружине „Свети Сава“, а дуги низ година био је председник „Народне одбране“ и „Пољопривредног среског одбора среза Жичког“. Свесрдно се залагао за отварање гимназије у Краљеву, у којој је предавао веронауку. Један је од утемељивача природног лечилишта Матарушка Бања. За време ратова 1912-1915. године био је свештеник војне болнице, а у јануару 1916. године аустроугарске окупационе власти интернирале су га у логор Нежидер у Мађарској. Након Првог светског рата ангажовао се на поправци оштећења на храму Силаска Светог духа у Краљеву и у активностима Друштва Црвеног крста на збрињавању и помоћи сиромашнима. Одликован је чином протојереја, а од 1922. до 1935. године обављао је дужност архијерејског намесника среза Жичког. Носилац је одликовања „Златног ордена Црвеног крста“, „Напрсног крста“ и ордена „Белог орла V степена“. Умро је 1960. године у Краљеву, у 101. години живота.