[Милослав Самарџић]

Поразна је али непорецива чињеница да “српска дијаспора” нема утицај на формирање политике САД и да је слабо организована у поређењу са другим етничким групама упоредиве бројности. Конкретан пример: када је крајем прошлог века био у питању опстанак катедре за српске студије на универзитету у Чикагу, за шта је била неопходна релативно скромна свота ради легата (endowment), та средства нису била скупљена. Припадници литванске заједнице у Чикагу, далеко мање бројне од српске, сличним поводом сазвали су добротворну вечеру, на којој су за неколико сати скупили преко милион долара.
Колико уопште има Срба у емиграцији?
ПИШЕ: Др Срђа Трифковић
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/%d0%b7%d0%b0%d1%88...%bf%d0%b0/

[Mekenzi]

Добар текст.

Велика је разлика између српске и на примера шиптарске или усташке емиграције.

Велика већина Срба која емигрира на запад каже себи Ух само да сам се спасио беде. Oдмах креће да узима папире за ту државу и углавном се окреће против Србије. Чист пример је Просветар. Чим је убјежао свега се одрекао српског, чак се одрекао СПЦ и прешао у руску цркву.а таквих је велика већина.

Јуче баш причам са родитељима кумова који су пре месец дана емигрирали у Канаду о Србији. Све најгоре и најцрње мисле и Једва чекају да узму канадске папире...

Док албанска и усташка емиграција, поготово шиптари милионе и милионе долара улажу у независност Косова.

Погледај профиле америчких шиптара по фејсбуку свуда албанска застава и симболи учк-a.Нема нити једног профила а да нема симбола Косова.

Срби Једноставно кад убјеже из ове беде и јада где су радили за 300-400е и били малтретирани да се учлане у политичке странке jедноставно када дођу у западну земљу и виде њене економске благодети њих баш брига за Србију.

[Николај]

Чист пример је Просветар...

[ПРОСВЕТАР]

.
ПРОШЛОСТ

У нови живот новом стазом крећем,
И нећу своје обрнути око
У прошлост црну на коју сад мећем
Плочу и натпис: Почивај дубоко,

У мени, црна! И не копкај више
Сумњом у срцу и жељама сивим.
Све кобне везе с тобом сада брише
Огромна љубав и воља да живим...

СЕБИЧЊАК

Закопај се дубоко у себе,
Пријатељу, и свечано ћути.
Саучешћа немај за погребе
Туђих срца...нада откинути'...

Познај себе, и воли и цени.
Интерес свој увек прво гледај
Себичност је врлина! И мени,
Затражим ли, друже, руку не дај!

У животу предрасуда разних
Ништа теже од џепова празних!
Зато своје ти зачепи уши

Пред несрећом; и затвори око,
И мој савет понеси у Души:
Закопај се у себе дубоко!

Лазар Бркић - Из књиге: Лазар Бркић ПЕСМЕ
1961 RAVNA GORA PUBLISHING HOUSE,Inc. NEW YORK,N.Y.

Лазар Бркић је рођен 1928-е године на ономе попришту трпљења и страдања што се Босном зове, и у кога су ужаси тих страдања и патњи сопствене Породице и родне груде у току Другог Рата и славне Равногорске борбе изазвали она права стваралачка надахнућа.

Друкше се не би могло објаснити то стваралаштво дечака од једва петнаест година, када је постао активни Борац Равне Горе и коме та страдања и трпљења нису допустила да настави и доврши започето школовање.

Уместо тог школовања је из њега проговорио онај Божији дар изузетног изражавања мисли и осећања, даби му обезбедио једно изузетно место у једној ваистину несрећној генерацији србске омладине.

Ова дакле трпљења и страдања, која су пробудила овај вулкански песнички таленат, наставила су се и на остатку голготског пута оне славне Србске Војске која је под Војводом Ђујићем извршила пробој код Пађена, Војске «коју нико победио није» и коју су савезници издали и претворили у своје заробљенике!

Наставила су се у логорима у Палманови, Ћезани, Форлиу, Еболиу и Мунстеру. Тамо, у скривеним кутовима тих логора, Бркић је стављао на папир изливе бола и поноса једног србског изгнаника.

У изгананству, најпре у Европи па потом у Америци, Лазар Бркић је објављивао своје песме у «Равногорском Борцу» и у угледном «Американском Србобрану», чије га је уредништво уврстило у велике наде србске књижевности у изгнанству.

Тешко је рећи под чијим је утицајем Бркић певао, јер нами се увек чинило док смо његове песме безброј пута прочитавали, као да чујемо призвуке и Дучића и Ракића и Стевана Луковића, Милана Ћурчина и Душана Васиљева и многих других, па и самог Јесењина.

Међутим!

Сваки прави песник је једна од оних великих или малих буктиња које осветљавају стазу своме Народу, па и целом човечанству, буктиња које нам помажу да повратимо Веру, Љубав и Надежду, да повратимо посустале, да подигнемо оне што су пали, да опоменемо оне који су заборавили, да загрејемо родољубива срца која су се охладила!

Хвала србскоме песнику Лазару Бркићу.

[ЈВуО-КГ]

Чист пример је Просветар.

[мунгос]

Југославија, мој Самарџићу.

[ПРОСВЕТАР]

.
Вајнона, Онтарио-Канада, пре скоро 30 година!

НАША СУДБА

Остављамо кости своје
по земљама туђег света
Верни своме идеалу
Свесни жртве и Завета!

Изгубљени нисмо били
Ми смо знали шта смо хтели
Верни Круни и Народу
Мученичке венце плели!

Судбина је наша тешка
Испијамо горку чашу
И до краја без роптања
Сносићемо судбу нашу!

+Брана Мемедовић Дробњак

Из књиге ''Долазак Срба у Аделаиде''
Издање Литерарног Фонда Србске Заједнице Аустралије.

---

Исто место скоро 30 година касније:

Шта'ш....кад се сетимо како је почело онијех деведестих и како је данас...на питање Гос'н Трифковића "Зашто Срби немају лоби ни у једној западној земљи?".....мним да се одговор сам намеће:

Некако смо кљокнули као Народ и тамо и 'вамо-и 'вамо и тамо!

Дај Боже да нас Господ још једном погледа док нас још има!

[мунгос]

Неће бити баш да је то само у "задњи пар година".

Још за вријеме Првог свј. рата, српска емиграција у Америци је учинили десетине пута преко свога броја. Слала је толико добровољаца, пара, заузимала се код америчке власти итд.
И све је то било љепо, док из Србије нијесу дошли званични изасланици да "помогну". Почели су са Југо пропагандом! Хтјели су да придобију Словенце, а посебно Хрвате.
У тој својој непамети, не само да нијесу придобили ове, него су и Срби почели посустајати и одустајати од онога што су до тад радили!

Па онда, брже боље, да се не изгуби ни српска подршка, одустало се од тога, па умјесто Југо пропаганде, кориштена је и Југо и српска, као то је тобоже једно са другијем! И отад је настао раздор и иза тога, поготово након 1918. године кад је држава "помагала" емиграцију, српска емиграција је вјечно подјељена на чисто СРПСКУ и "СРПСКУ" загађену и усмрђену Југо смрадом.

Иста ствар је била и у Русији, кад су створили Српски добровољачки корпус! Српска компонента је била јака као челик све док нијесу почели убацивати Хрвате. Корпус је био пред распадом због тога! То је било тако јадно стање да чак 10-15 000 Срба га је напустило!

И опет је Србија морала да се ослони само на Србе! Спаси шта се још увијек спасити може. Јер би остали без иједног војника у Русији, иако им је СВАКИ требао.
Двије српске добровољачке дивизије, очишћене од СМРАДА И ГУБЕ крећу из Русије под СРПСКИМ ИМЕНОМ и стижу на Солун под ЈУГОСЛОВЕНСКИМ!

---

9 од 10 Срба у емиграцији кад иду тамо све до прије пар година (неки чак и данас) кажу - не, ИДЕМ У СРБИЈУ, него идем "у Југу".

Остали нијесу имали тијех проблема. са натруном антисрпског југослов. смрада.

[Димитрије]

Амери.

[Капетан]

Proseravanje Trifkovića!

Nemamo mafiju, srpsku mafiju koja će raditi za našu stvar! Kad budemo imali srpsku službi imaćemo i srpsku mafiju!

Ko je doveo bivšeg američkog predsednika Dzimija Kartera na Pale 1994 u jeku Otadzbinskog rata???

Znam kazaće te ali bivši, pa svi bivši američki predednici poisle funkcije nastave da rade imaju svoje lobističke kuće! Republika Srpska pod blokadom i udarom na svim stranama, dolazi Karter! I Klintonovi su bivši pa danas posećuju Prištinu!

Mafija! Boško Radonjić, kum irske mafije! On je doveo Kartera na Pale svojim vezama!
Radonjić je sin užičkog učitelja koji je posle rata streljan zbog toga što je bio četnik , a Boško je po dolaska u SAD napredovao u irskoj maifji, postao prijatelj Džon Gotija! Danas njegovi ljudi drže celi Zlatibor, to je pavi don bio! Takvi nema danas!

Boško Radonjić je svojim vezama na noge doveo dr Karadžiću Dzmija Kartera!

To je najveći uspeh srpske diplomatije dolazak Kartera na Pale!

Nama su trebaju deca koja su napredovala u Koza Nostri i drugim krimi organizacijama, koje imaju veze sa političarima, kao šiptari, a svojevremeno, Boško Radonjić, da rade za Srpstvo i srpsku stvar!

Sve ostalo je romantika i proseravanje!

Šiptarska mafija danas najjača i tu nema priče!

A gle čuda, Boško Radonjić kum irske mafije a Karter je poreklom Irac!

Ima ne mali broj četničke dece koji su posle Drugog svetskog rata postali važan faktor u Koza Nostri, imaju veze, nije bitan broj nego ljudi na pravim pozicijama! Nažalost danas su pokojni. A ne znam da li ih još ima!

Radonjić je više uradio za srpsku stvar 90 tih nego svi političari zajedno danas šta rade zajedno za Srbima u rasejanju!

PS. LOBIRALO SE ZA REPUBLIKU SRPSKU I TO MNOGO, MNOGO...

[Јуришлија]

Право Југословенско питање.

Нисмо имали Лоби у УСА, а као што нису имали ни Атињани код Спартанаца, Грци код Персијанаца, Срби код Хрвата 1941, Руси код Хитлера, и тако даље.

Јел неко заиста мисли да ће да промени УСА политику са пар милиона долара? Јер неко мисли да су Шиптари променили вековну Западну-демократску политику са 20 милиона долара? Или Хрвати?

Ко то замишља да нам је крвни непријатељ, био у ствари вековни пријатељ, али га ето Шиптари преварише са 20 милиона долара, да замрзи Србе (после 1000 година мржње)?

Ко замишља да ће непријатељ да ти допусти да ти код њега правиш Лоби?

Па замишљају потомци Вука Бранковића, Коџа Милоша, Југославени Александра Карађорђевића, Титови пионири и данашњи љубитељи ЕУ, НАТО, Хрвата, УСА.

Јер само је у Југославији Александра и Тита могло да буде, да непријатељ плати, да га представљају ко пријатеља, да их лакше униште и нигде више. Мрзе нас Немци и Хрвати, плате наводном Србину и одмах су нам у ствари пријатељи...

Тако је то ишло код Витешког Витеза над Витезовима, Ослободиоца, Ујединитеља Александра Краља Југославије, па код Највећег Сина свих народа на свету, Друга, Брата, комунисте без петокраке на гробу, Тита, па и код данашњих Европејаца без алтернативе, генијалаца са свим зубима...

Значи болест.

Пробао је и Милошевић да плати да га оставе на миру Западњаци, дао џабе мафијашима 20-ак милиона долара и наравно ништа. Само је хранио мафију типа Митевић, Панић, и слично. Боље да је те паре скркао да купи неко оружје пре 1995, али ето, то је пример оваквог питања у пракси.

У ствари ми смо глупаци кад нам интелектуална елита поставља таква питања уопште.

Proseravanje Trifkovića!

Nemamo mafiju, srpsku mafiju koja će raditi za našu stvar! Kad budemo imali srpsku službi imaćemo i srpsku mafiju!

Управо супротно.
Када мафијаши оду са главних државних функција у принудне радне логоре, тек тада може да нам сване. А док Александричићи и Титовчићи коло воде, дотле ћемо ићи у амбис.

[Жаре]

Право Југословенско питање.

Нисмо имали Лоби у УСА, а као што нису имали ни Атињани код Спартанаца, Грци код Персијанаца, Срби код Хрвата 1941, Руси код Хитлера, и тако даље.

Јел неко заиста мисли да ће да промени УСА политику са пар милиона долара? Јер неко мисли да су Шиптари променили вековну Западну-демократску политику са 20 милиона долара? Или Хрвати?

Ко то замишља да нам је крвни непријатељ, био у ствари вековни пријатељ, али га ето Шиптари преварише са 20 милиона долара, да замрзи Србе (после 1000 година мржње)?

Ко замишља да ће непријатељ да ти допусти да ти код њега правиш Лоби?

Па замишљају потомци Вука Бранковића, Коџа Милоша, Југославени Александра Карађорђевића, Титови пионири и данашњи љубитељи ЕУ, НАТО, Хрвата, УСА.

Јер само је у Југославији Александра и Тита могло да буде, да непријатељ плати, да га представљају ко пријатеља, да их лакше униште и нигде више. Мрзе нас Немци и Хрвати, плате наводном Србину и одмах су нам у ствари пријатељи...

Тако је то ишло код Витешког Витеза над Витезовима, Ослободиоца, Ујединитеља Александра Краља Југославије, па код Највећег Сина свих народа на свету, Друга, Брата, комунисте без петокраке на гробу, Тита, па и код данашњих Европејаца без алтернативе, генијалаца са свим зубима...

Значи болест.

Пробао је и Милошевић да плати да га оставе на миру Западњаци, дао џабе мафијашима 20-ак милиона долара и наравно ништа. Само је хранио мафију типа Митевић, Панић, и слично. Боље да је те паре скркао да купи неко оружје пре 1995, али ето, то је пример оваквог питања у пракси.

У ствари ми смо глупаци кад нам интелектуална елита поставља таква питања уопште.

Proseravanje Trifkovića!

Nemamo mafiju, srpsku mafiju koja će raditi za našu stvar! Kad budemo imali srpsku službi imaćemo i srpsku mafiju!

Управо супротно.
Када мафијаши оду са главних државних функција у принудне радне логоре, тек тада може да нам сване. А док Александричићи и Титовчићи коло воде, дотле ћемо ићи у амбис.

Ти си баш упадљиво глуп

[ПРОСВЕТАР]

.
Ма ноу проблем, са'ће дежурни хермафродит са пискавим гласом и белим кученцетом Дарко Трифуновић да нам све излобира код Амера, еве га јопет код Чмарића!

https://www.youtube.com/watch?v=32if1ldS0LE&t=2s

Погледајте коментаре....



Какав дебил са образима к'о ђонови, рекло би се да ужива кад га пљују, зато се појављује свуда и на сваком месту!