[Зоран Недељковић]

Аутор књиге " Село Надрље "( jош у штампи ), Слободан Савић Џане, разоткрива Добрицу Ћосића.
Наиме, он тврди да се догађај из Ћосићеве књиге " Далеко је сунце " није одиграо на Гледићу, у кући где је био Штаб четн. капетана Милета Васића, већ се све одиграло у с. Надрље, срез Левачки, када је погинуо капет. Бранислав Цветковић, команд. Левачке бригаде.( погледајте тему Четнички споменици).
17.јан.1943.год. капет. Цветковић добија вест о кретању дела Јастребачког партиз. оодреда, од 40 так људи. Они су прешли Калудру и Сибницу и упутили се према Богалинцу. 18.јануара комунисти су се сместили у Доброселици, у насељу Осредак. Исте вечери, капет. Цветковић, са делом Пратеће јединице и локалних четника, поставља заседу на м.зв. Језеро, у мајдану камена, на крајњем северу Надрља, према Дулену. По великом снегу и мразу чекали су до пред зору, а онда убеђени да партизани неће наићи, Цветковић диже заседу. Распушта четнике на конак, по кућама које су биле на супротној страни села, а он са некол. пратиоца одлази у најближу и једину кућу Војина Јовановића.
Међу распуштеним четницима био је новопридошли четник Миле Ђаво, београђанин, убачени комуниста. Он одлази на уговорено место и састаје се са партизанима. Кроз сат-два си кренули на Јовановићеву кућу. Кроз прозор су убацили бомбе и стари Војин Јовановић je oдмах погинуо. Из куће истрчава домаћинов, Војинов син Милан и моли комунисте да престану јер су у кући чељад, али и он пада покошен мецима. Најзад капет. Цветковић, да би спасао жене и децу из куће, предаје се.
Сутрадан, 19.јануара, пронађен је убујен недалеко од куће Јовановића. Партизани, без заустављања, отишли су даље.
Кроз дан или два, исти партизани су блокирани у Стублу, од четника Пољне и Риљца ( најв. Пратећи батаљон Команде Србије ). Комунисти су били преполовљени, по неким подацима погинуло их је 17 од 36, а међу њима и Миле Ђаво. Међу овим другима био је Добрица Ћосић.

[Бенито]

Велика штета.
Мислим на овај задњи податак.

[ЈВуО-КГ]

Пре неколико дана у часопису Недељник изашао неки текст о Ћосићу и екипи , прецизнији да будем Недељник је пренео текст хрватског новинара Дарка Худелиста о тзв. Симиновцима односно екипи која се окупљала у Симиној 9а у Београду ( Ћосић,Михиз,Мића Поповић,Медаковић...) , поента приче је , како сам разумео аутора, да је рат између Срба и Хрвата 90-тих у ствари био сукоб који је са једне стране иницирала Католичка црква у Хрватској а са друге тзв. Симиновци.

[мунгос]

Буди ти још "прецизнији". Тобоже у задњи 150 година су цвјетале руже између Срба и Хрвата. Па ето, "ко нас бре задави".
Благо нами.

[ЈВуО-КГ]

Само "сам актуелизовао тему на неки начин"

Нисам рекао да је то моје виђење ствари а ни да су цветале руже између нас и њих.Далеко било кад бих користио ту нацистичко-изетбеговићевску флоскулу " ко нас бре завади".

[Николај]

Ćosićev spasilac opet uzalud rehabilitovan



MARKO Bogojević, predratni učitelj iz Medveđe kod Trstenika, koji je za vreme rata kao komandir sreza u ime Ravnogorskog pokreta spasao čuvenog pisca Dobricu Ćosića koga su uhapsili četnici, jedan je od retkih, ako ne i jedini koji je čak tri puta rehabilitovan. I sva tri puta presuda je poništena i vraćena na ponovno odlučivanje, iako je nesporno dokazano da je učitelj ubijen bez suđenja i presude.

"Novosti" su o Bogojevićevom slučaju pisale 2015. godine, kada je drugi put poništena njegova rehabilitacija. U međuvremenu, Viši sud u Kruševcu rehabilitovao ga je i treći put, 22. juna prošle godine, da bi Apelacija u Kragujevcu predmet, takođe treći put, vratila na prvostepeni postupak 28. novembra. Time se Apelacioni sud oglušio o Zakon o parničnom postupku, jer je morao da reši slučaj sam a ne da ga unedogled vraća, kažu predlagači rehabilitacije.

Umesto toga, sud ne preuzima odgovornost, kažu predlagači rehabilitacije, Bogojevićevi naslednici, već predmet šalje opet u Kruševac. Od tada se čeka novo ročište, a po Medveđi se priča da neko "iz petnih žila" sprečava rehabilitaciju da naslednici ne bi tražili povraćaj imovine.

Kako tvrdi Markov unuk Ljiljan Topličić, jedan od Bogojevićevih sinova Miroslav bio je prvo skojevac i drugovao s Ćosićem, ali je na zalaganje svog oca napustio SKOJ i prešao u lokalne četnike. Priča se čak da je Marko poslužio Ćosiću kao inspiracija za neke od književnih likova.

Za vreme rata, kao komandant sreza, održavao je red, organizovao seoske straže, evakuisao narod kad naiđu Nemci. Okupatori su mu čak spalili kuću, pa je porodica neko vreme živela u školskom stanu. U novembru 1944. dao je novac za stoku i hranu za partizane i Ruse, a porodica još čuva tu priznanicu. Sve to, ipak, nije pomoglo.

Niški vojni sud donosi 2. decembra 1944. odluku o konfiskaciji njegove imovine. Dan kasnije Marko Bogojević je uhapšen, a potom, 4. decembra, streljan na Bagdali i zakopan u masovnu grobnicu. Punih godinu dana kasnije, 12. novembra 1945, Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saradnika donela je odluku da je Bogojević ratni zločinac, odgovoran za klanja i prisilne mobilizacije. Svedoci koji su se naprasno pojavili dobili su njegovu zemlju. Uzeto mu je više od 20 hektara.



ŠTA KAŽE ZAKON

Mada je presuda doneta godinu dana posle egzekucije, i mada se Apelacioni sud složio da je Bogojević streljan bez suđenja, za njih je dovoljan razlog da on ne bude rehabilitovan to što mu je Sud pre streljanja oduzeo imovinu kao zločincu.

- Zakon kaže da pravo na rehabilitaciju imaju svi koji nisu imali pravično suđenje - kažu Bogojevićevi naslednici, i navode da su svi svedoci na sudu pobili ranija svedočenja o zločinima kao lažna.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dru...abilitovan

[Милослав Самарџић]

Овај случај добро показује у каквој држави живимо, тј. ко је и даље главни.

[Вукашин Петковић]

[ХраброСрце]

Што би "повијесничари" рекли, отац српског национализма.

[Жаре]

Дебил

[мунгос]

Друг је Добре као "дисидент" ишао у обилазак Голи отока, и осталије југо-комунистички робијашница и казамата. Велики Српски син, одма уз Ранковића и Крцуна!