24-11-2019, 10:59 PM
.
Свако јутро кад се Сунце јави
Прве зраке на Чемерно стави
И пред вече кад Сунце залази,
Пре но зађе, Чемерно помази.
На Чемерну умерена клима
Ал понекад има оштрих зима
Буква пуца,све заледи широм
Па га зову балканским Сибиром.
Нек се прича, вечна ватра гори
Да се памте српски соколови
Народ мали а храброст велика,
Српски народ тврђи од челика.
Ова поема писана стихом између лирског и епског десетерца, својеврсно је песничко опело српским јунацима, који су на Чемерну, новембра 1915 године, одсудном битком бранили и одбранили бочни удар Аустро – Угарске војске, на Прву армију Живојина Мишића, у повлачењу ка Косову и Метохији. Битка на Чемерну, једна је од најкрвавијих на балканском бојишту у Великом рату.
Према непотпуним и још увек незваничним подацима, у бици на Чемерну погинуло је више од 1.000 српских војника и 625 Аустријанаца. Жртва је била велика, али је битка успела да заустави непријатеља у продору. У супротном, краљ, врховна команда и главнина војске били би увучени у обруч и уништени.
Битка на Чемерну била је последња одбрана главнине војске и врховне команде на челу са краљeм, којој је претходило неколико мањих сукоба на Троглаву, Јелици, Врановцу и другим местима на потезу од Краљева ка Студеници. На Чемерну су и данас видљиви остаци ровова, који сведоче о страдању српске војске . Битка је била готово заборављена, као и тела погинулих војника која су разасута остала на овој планини, без костурнице и достојног обележја.
Никада се неће утврдити тачан број страдалих јер су извештаји писани по месец дана касније у условима повлачења, може се говорити о неколико стотина убијених, несталих и много рањених. Наша војска је држала линију по врху висоравни планине Чемерно одакле се пружа поглед и на манастире Студеницу и Жичу , на Краљево , долине западне Мораве и Ибра , док је непријатељ, Аустроугарска,нападао из правца Каоне. Битка је трајала од 7. до 16. новембра.
У малој сали Дома културе у Ушћу 9. новембра је одржана промоција књиге Живојина Стефановића „Битка на Чемерну“. О књизи је говорио рецезент књиге и професор књижевности Радослав Премовић....
Свако јутро кад се Сунце јави
Прве зраке на Чемерно стави
И пред вече кад Сунце залази,
Пре но зађе, Чемерно помази.
На Чемерну умерена клима
Ал понекад има оштрих зима
Буква пуца,све заледи широм
Па га зову балканским Сибиром.
Нек се прича, вечна ватра гори
Да се памте српски соколови
Народ мали а храброст велика,
Српски народ тврђи од челика.
Ова поема писана стихом између лирског и епског десетерца, својеврсно је песничко опело српским јунацима, који су на Чемерну, новембра 1915 године, одсудном битком бранили и одбранили бочни удар Аустро – Угарске војске, на Прву армију Живојина Мишића, у повлачењу ка Косову и Метохији. Битка на Чемерну, једна је од најкрвавијих на балканском бојишту у Великом рату.
Према непотпуним и још увек незваничним подацима, у бици на Чемерну погинуло је више од 1.000 српских војника и 625 Аустријанаца. Жртва је била велика, али је битка успела да заустави непријатеља у продору. У супротном, краљ, врховна команда и главнина војске били би увучени у обруч и уништени.
Битка на Чемерну била је последња одбрана главнине војске и врховне команде на челу са краљeм, којој је претходило неколико мањих сукоба на Троглаву, Јелици, Врановцу и другим местима на потезу од Краљева ка Студеници. На Чемерну су и данас видљиви остаци ровова, који сведоче о страдању српске војске . Битка је била готово заборављена, као и тела погинулих војника која су разасута остала на овој планини, без костурнице и достојног обележја.
Никада се неће утврдити тачан број страдалих јер су извештаји писани по месец дана касније у условима повлачења, може се говорити о неколико стотина убијених, несталих и много рањених. Наша војска је држала линију по врху висоравни планине Чемерно одакле се пружа поглед и на манастире Студеницу и Жичу , на Краљево , долине западне Мораве и Ибра , док је непријатељ, Аустроугарска,нападао из правца Каоне. Битка је трајала од 7. до 16. новембра.
У малој сали Дома културе у Ушћу 9. новембра је одржана промоција књиге Живојина Стефановића „Битка на Чемерну“. О књизи је говорио рецезент књиге и професор књижевности Радослав Премовић....
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
