[Митић]

Шта мислите о овом броју добровољаца https://prvisvetskirat.rs/biblioteka/pom...ikom-ratu/

Требало би да је тачан, али Бенито и Динчић ће дати прецизне одговоре

[Бранке]

Командант Прве армије престолонаследник Александар и начелник штаба армије ђенерал Петар Бојовић,у обиласку положаја јула 1913. код Криве Паланке.

[Митић]

У Компјењу, 11. новембра 1918. у железничком вагону, немачка делегација пристала је на услове примирја које су диктирали западни савезници. Био је то крај Првог светског рата, док ће коначан мировни уговор бити потписан на Париској мировној конференцији 1919. године.

За то време, на просторима бивше Аустроугарске монархије борбе су и даље трајале. Српска војска је имала задатак да обезбеди границе нове уједињене државе јужних Словена. Те борбе ће на неким местима трајати све до 1919. године, а многи српски војници ће се тек 1920, након осам година ратовања, вратити својим кућама. На данашњи дан, уз Наталијину рамонду, симболични „цвет феникс“, присећамо се свих жртава за ослобођење Србије у Првом светском рату.

Фотографије у прилогу сведоче о уласку и свечаном дочеку Прве коњичке бригаде српске војске у Темишвару у новембру 1918. године. Ове фотографије се чувају у Збирци фотографија Државног архива Србије, под сигнатуром ЗФ 6-252/18 и ЗФ 6-253/18.

Извор: Државни архив Србије

Свечан дочек Прве коњичке бригаде српске војске у Темишвару у новембру 1918. године
АС, ЗФ 6-252/18

https://www.facebook.com/photo?fbid=2243...0096464226




Свечан дочек Прве коњичке бригаде српске војске у Темишвару у новембру 1918. године
АС, ЗФ 6-253/18

https://www.facebook.com/photo?fbid=2243...0096464226

[Бранке]

[Митић]

Колубарска битка

https://www.rts.rs/page/stories/ci/story...plan-.html

https://savezpotomaka.rs/2020/12/15/kolu...ska-bitka/


* Први пут гледаоци и читаоци РТС-а могу да виде ратни план Колубарске битке. Како је објаснио пуковник Ђукић, реч је о распореду Треће армије након Колубарске битке, јер док је сама битка трајала није било времена да цртају овако детаљне карте.

* У тексту су коришћени материјали из књига:

I (први) део ДЕФАНЗИВНА БИТКА

II “ део ОФАНЗИВНА БИТКА на укупно 1799.страна (927 + 872) у издању

СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ – БЕОГРАД из 1928.године, аутора генерала ЖИВКА Г.ПАВЛОВИЋА.

Иначе генерал Павловић је активни учесник и командант у балканским и Великом рату. Био је начелник оперативног одељења српске Врховне команде. Најближи је сарадник војвода Радомира Путника и Живојина Мишића (Начелника и зам.начелника Ђенерал штаба српске војске 1914.године). Руководио је повлачењем српске војске кроз Албанију. На Солунском фронту командовао је Шумадијском дивизијом. После рата на Војној академији предавао је војну тактику. Убраја се у најумније српске официре свих времена. Аутор је бројних војних студија. На предлог Јована Цвијића изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 1921.године. Умро је 1938.године.

[Pavle]

Da li negde može da se nađe spisak poginulih u Cerskoj bici ?

[Бенито]

Контактирај Народни музеј Шабац и Историјски архив Шабац.
Ако немају, обавезно их питај зашто примају плату!!!

[ЈВуО-КГ]

Везано за наоружање саме војске пре започињања опсежних мера модернизације,према подацима Унутрашњег одсека,до 1899. се располагало пушкама маузер-кока М80,а 1899. је почело увођење пушака М99,којих је набављено 90.000. Други позив је до 1898. имао пибодијеве пушке,које су те године замењене једнометним бердановим.Трећи позив је у свом наоружању имао пушке разних врста ,али је 1899. добио пушку М80.Први позив коњице је у свом наоружању имао карабине М 84 све до добијања савремених М 907,док је други позив имао пибодијеве карабине,као и мањи број карабина М 84,а у саставу наоружања трећег позива коњице  били су пибодијеви и мартинијеви карабини.

Артиљерија првог позива је од 1886. располагала топовима де банж,други позив ла хитовим топовима,док за трећи позив није била планирана артиљерија.

По пријему берданових пушака оба позива инжињерије су наоружана њима.

После 1906. одлучено је да се набаве нове количине пушака М 99 за потребе првог позива,јер их није било довољно. Други позив је имао довољно берданових пушакаали се тада почело сразмишљањем да се изврши преправка пушака М 80 на брзометне тако први позив добије брзометно наоружање.Планирано је да се у случају набавке довољног броја брзометних пушака,трећи позив наоружа бердановим пушкама,а последња одбрана пушкама М 80.

За наоружање коњице планиран је брзометни карабин на бази пушке М 99. У том случају коњица другог позива добила би карабине М 84.

Сви активни пешадијски пукови,пет прекобројних пашадијских и допунски батаљони добили су 1908. пушке М 99,а пешадијски пукови пушку бердан,док је трећи позив добио пушку М 80.

У 1909. је набаљено 50 митраљеза за потребе коњице и пешадије,док су пушке М 99 одузете од допунских батаљона и предате прекобројним пешадијским пуковима.Исто тако,од њих је одузет и пионирски алат и подељен јединицама првог позива пешадије и коњице.

Током 1910. године одлучено је да и други позив добије брзометне пушке.

Док су 1911. сви коњички пукови Коњичке дивизије,као и коњички пукови пешадијских дивизија првог позива и дивизиони другог позива добили савремене карабине,а трећи позив старе,типа М 84.

Артиљерија је добила карабине М 84,а брдска артиљерија пушке М 80.

Након 1906. и брзане модернизације српске војске,ватрена моћ артиљерије увећана је за 180 брзометних пољских топова,као и 36 брдских и осам коњичких.Остала је у употреби 255 пољских,44 брдска и четири коњичка де банжова топа,док је њих шест преправљено за убрзано пуцање. Коначно 1909. године од де банжових топова формирано је 30 позицијских батерија.Тад су израђени и одговарајући барутни магацини и уведени телефони у артиљеријске јединице.

[ЈВуО-КГ]

У вези са униформом војске,Главни ђенералштаб је 1907,на основу анализе сачињене у Унутрашњем одсеку,предложио да се постојећа плава боја ради практичније употребе на терену и потреба маскирања замени суром.Од следеће године почело је увођење у употребу униформи сивомаслинасте боје,које су почеле да стижу у трупе 1909. године.До краја 1911. обезбеђено је 197.644 шајкача,197.554 шињела,203.613 блуза,те исто толико чакшира,104.663 пари преобуке,114.369 пари обуће,184.947 чутурица,196.883 шаторска крила,208.107 порција,28.676 мањерки,175.716 торби за хлеб,17.508 пиштаљки,179.000 значки за распознавање,773 велика шатора за први позив.

За други позив је набављено 25.074 шајкаче,26.936 шињела,33 блузе,31 чакшире,606 шаторских крила,1.240 чутурица,34.048 порција,3.965 мањерки,44.195 торби за хлеб,3.232 пиштаљке,1000 значки за распознавање и 10 великих шатора.
 
У вези са обезбеђењем резерви хране,1907. је од министра војног затражено да се обезбеди довољна количина резервне хране и двопека,као и да се набави 1,6 милиона порција конзерви за потребе војске.Наредне године је одлучено да се набавка конзерви изврши у крагујевачкој фабрици конзервисане хране.Тада су сређени и потребни подаци о стању људске и сточне хране.

[ЈВуО-КГ]

Краљевско Српски Главни Ђенералштаб ВКС до 26.07.1914. године био је подељен на следећа одељења :

-Начелник Главног ђенералштаба и његови помоћници

-Операцијско одељење

-Географско одељење

-Историјско одељење

Кад будем имао времена написаћу нешто о сваком од ових одељења а може и неко други,немам ништа против.Најзахтевније за писање је Операцијско одељење јер се ту провлачило све и свашта и додавале су се и одузимале поједине надлежности више пута.Мада и ово што сам претходно писао спада у делатности Операцијског одељења,тако да ћу видети шта ћу и како ћу.

Ајде још нешто из те,како би данас рекли,управе.Таман да не морам да пискарам посебно о том одељењу,више ћу овако из делова,а историчар нисам,па још једном позивам да ако неко зна нешто више о раду овог сектора нека пише.

На плану прикупљања података о стању у земљи и упознавања са њеном територијом и њеним војним карактеристикама,Унутрашњи одсек је до 1906. организовао путовања по земљи,израду крокија за сваки округ,док су у погледу могућег утврђивања извођене студије у околини Врања,Лесковца,Преполца,Крагујевца,Београда,Ниша и Пирота,као и источног фронта и граничног фронта према Турској.Након 1906. интензивиран је рад и на том пољу,па су 1908. године израђена 104 фортификацијска објекта у околини Врања,Медвеђе и Куршумлије,а важни радови су спроведени и на утврђивању зајечарског утврђеног логора.Исте године су и око Пиротског утврђеног логора извршени важни радови.Поред поправке путева и утврђења,саграђене су и две нове батерије.Током 1909. извршене су припреме за израду пројекта утврђивања Београда,Скеле,Уба,Обреновца,као и реона Крупањ-Пецка, Зворник-Лозница,Бајине Баште и Шапца.

Током радова на премеревању земље и ђенералштабних путовања ђенералштабни приправници су прикупљали податке и израђивали описе операцијских и тактичких праваца.Упоредо с тим је интензивиран рад и у погледу планова за утврђивање свих граничних фронтова и унутрашњости земље.Приступило се и сређивању података о распореду барутних магацина и пограничних караула. У статистичком погледу,након 1906. радило се на прикупљању и сређивању података о регрутовању,бројчаном стању људства и стоке по пуковским окрузима и граничним караулама. Интензивирана су и рекогносцирања терена,посебно у пограничним областима према Турској и Аустроугарској.

[ЈВуО-КГ]

Питање обуке и наставе у војсцибило је у фокусу рада Унутрашњег одсека,па је зато начелник Главног ђенералштаба инсистирао да Главни ђенералштаб треба да има посебну улогу у давањуглавних идеја за израду правила свих родова војске,посебно пешадије и коњице,као и да инспектори родова војске,пошто израде правила,пошаљу их Главном ђенералштабу ради давања потребних сугестија.

Упути за извођење минерских радова израђени су 1909. године,направљен је план за извођење наставе у артиљерији,сачињен упут за извршење извиђања,израђено правило за организацију добровољачких трупа и сачињени прописи за ратну спрему свих родова оружја.

Врхунац рада на настави и обуци,као и уједначавању доктринарних погледа међу српским официрима,био је завршетак "Ратне службе" 1911. године.

[ЈВуО-КГ]

У оквиру Унтрашњег одсека разматрани су и планови за организацију већих вежби српске војске.Све до 1894. није постојала пракса организовања већих вежби,већ су оне спровођене у оквиру дивизијских области под руководством њихових команданата..Те године су организовани први велики маневри између трупа Тимочке и Моравске дивизијске области,затим су 1895. године били маневри између трупа Дунавске и Шумадијске дивизијске области,а планирани маневри између трупа Дунавске и Дринске дивизијске области који су требали да се одрже 1896. одложени су због великих поплава.

Највећи маневар одржан је 1898. у околини Крушевца, између трупа Шумадијске и Моравске дивизијске области.

1899. било је неколико великих коњичких маневара и вежби по дивизијским областима,аследеће године највећи коњички маневар и локални дивизијски маневри.

1901. одржани су велики јесењи маневри између трупа Дунавске и Дринске дивизијске области.

1902. велики маневри између трупа Моравске и Тимочке дивизијске области.

Локални маневри одржавани су и 1903. и 1904. године.

1905. одржани су велики јесењи маневри између трупа Шумадијске и Тимочке дивизијске области.

Општи полет на плану бојних припрема Краљевине Србије након 1906. године одразио се и на рад Унутрашњег одсека.Тада су у свих пет дивизијских области одржане вежбе за резервисте првог позива у трајању од 20 дана.Током њих су 13 дана извођена четна,батаљонска и пуковска обука,као и гађања са два одстојања,а седам дана су били двострани маневри у оквиру дивизијских области,којима су руководили њихови команданти.

Од 1907. до 1911. године одржан је велики број маневара свих врста .За 1911. је планиран највећи маневар али се од њега одустало. Учесници су требали бити из Шумадијске и Тимочке дивизијске области.

[ЈВуО-КГ]

Географско Одељење Главног Ђенералштаба

-За ралику од осталих одељења и одсека Главног ђенералштаба,који су се одликовали високом флуктуацијом кадра,Географско одељење је у погледу вођства имало ретко виђену константност за српске друштвене и војне прилике.На челу тог одељења од његовог повратка у окриље Главног ђенералштаба,приликом поновног формирања па све до 1914. налазио се Стеван Бошковић који не само што је руководио геодетским радовима током миронодопских дана већ је био и на челу српских геодета током балканских ратова и ПСР,обављајући исту дужност у Штабу Врховне команде.Након рата,па све до пензионисања,налазио се на челу Бојногеографског института.Тригонометријско-топометријски одсек,као најактивнији део Географског одељења,све време је био попуњен јер је Стеван Бошковић,поред свог начелничког места,одговарао и за рад тог одсека.Место шефа Топографског одсека било је упражњено све док почетком 1907. на његово чело није постављен К 1.К Милан Николајевић,који је на том месту остао следећих седан година.Слична кадровска ситуација била је и у другим одсецима овог одељења. Место руководиоца слагалишта било је или непопуњено,или су тај посао привремено обављали поједини официри или војноадминистравни чиновници,да би на прелазу 1907/1908. тај посао привремено водио будући Бочковићев наследник на челу војногеодетске службе.тада капетан друге класе Милорад Терзић,а након њега капетани друге класе Милорад Рашковић и Душан Бабић.

-1906. у склопу општег полета Главног ђенералштаба,започео је и рад на дуго припреманом и очекиваном топографском премеру Краљевине Србије.Триангулација која је завршена у рекордном року 1906. побољшана је астрономским мерењима до 1912. године. Њоме је мрежа троуглова континуирано покривала покривала целу српску државну територију. радило се о триангулацији урађеној власттим снагама,у најкраћем могућем року, што је представљало раритет у светским размерама тог доба.

-Карата у размери 1:100.000 требало је бититолико да њима буду снабдевени сви активни и резервни официри и подофицири-водници.Рачунало се да је за задовољење тих потреба довољно до 30.000 карата.

[ЈВуО-КГ]

Историјско Одељење Главног Ђенералштаба

Један од најважнијих али свакако најнеразвијених сегмената Главног ђенералштаба било је Историјско одељење.Промене које су се десиле у српском друштву услед мајског преврата одразиле су се и на његов рад.Непосредно по преврату с његовог чела је смењен пуковник Богдан Дамјановић,који је припадао кругу старијих официра завереника.Он је као један од водећих завереника одређен за привременог управника Града Београда. Место начелника остало је упражњено све до почетка августа док на то место није постављен ђенералштабни потпуковник Милутин Мишковић.Њега је после пуних шњст година на том месту заменио ђенералштабни потпуковник Живојин Крстић.После годину дана је смењен и за вршиоца дужности начелника изабран је ђенералштабни потпуковник Божидар Терзић.Неколико месеци касније за начелника је постављен ђенералштабни потпуковник Бојислав Живановић.Након демобилизације српске војске 1913. на положај начелника Историјског одељења постављен је ђенералштабни пуковник Душан Пешић који ће се на том месту задржати све до почетка ПСР.Ово одељење поставило је темеље организованог истраживачког рада на пољу војне историје и систематског прикупљања документарних извора о домаћој војној и раној прошлости,чиме се уврстило у ред најстаријих националних истраживачких и архивистичких институција.