04-01-2020, 03:55 PM
У сваком случају је симптоматично да они имају исти коментар као припадници Вучићеве камариле који пажљиво, али упорно исту ову тезу протурају у јавност.
(04-01-2020, 03:55 PM)Бенито Пише: У сваком случају је симптоматично да они имају исти коментар као припадници Вучићеве камариле који пажљиво, али упорно исту ову тезу протурају у јавност.
(04-01-2020, 03:55 PM)Бенито Пише: У сваком случају је симптоматично да они имају исти коментар као припадници Вучићеве камариле који пажљиво, али упорно исту ову тезу протурају у јавност.
(04-01-2020, 04:38 PM)Шумадинац Пише: .
Ево пар занимљивости, тј. да се подсетимо о којим људима се заправо ради, који иду под руку овој власти у разбијању СПЦ:
- После јадног од покушаја да Артемија уразуми, Патријарх Павле је рекао: "Овај ће направити раскол!";
- Артемије је добио 1.000.000 евра од католика без знања Патријаршије;
- 1999. док су Патријарх Павле, Владика Атанасије и Митрополит Амфилохије сахрањивали распаднута тела Срба на КиМ, Артемије се шетао по Америци и бавио политиком;
- Артемију је судио највиши орган једне Цркве а то је Сабор, иначе Артемије је одбио сваки позив на разговор и изношење свога оправдања;
- Братство Црне Реке је тада редовно нападало Патријарха Павла за екуменизам ( и онда били протести пред Патријаршијом који је водио бивши Антоније Давидовић).
Тада су Павлову слику бацили из манастира у онај суви поток испод, где је стајала дуже време;
- Средином 90-их од Сабора је први пут наложено Артемију да казни Симеона јер је служећи у Грчкој помињао Артемија уместо надлежног грчког Епископа. Налог да се Симеон казни је Артемију понављан касније још неколико пута;
- Средином 90- их појавила се књига грчких старокалендараца "Екуменизам и време апостасије", коју је Артемије превео и проширио, и од тада се јавља нездрав зилотизам у Срба;
(04-01-2020, 04:53 PM)Бенито Пише: Не треба овде амнестирати ни Патријарха Иринеја и круг епископа око њега, а пре свега, епископа бачког Иринеја. Они, најблаже речено, својом пасивношћу, помажу спекулације против митрополита Амфилохија.
Математика је јасна- буде ли митрополит Амфилохије победио у овој борби са Милом, било да Мило остане на власти, а поготово ако падне, углед митрополита Амфилохија биће подигнут на тај ниво да ће његов утицај на развој СПЦ бити пресудан. Са друге стране, својим јасним ставом против одлука Александра Вучића, митрополит Амфилохије се легитимисао не само као изразити опозиционар, него и једини иза кога би без поговора кренуо велики број верника. Победом над Милом, тај његов углед би се проширио на цело Српство.
Зато је сада већ и очигледно да је Патријарх Иринеј, са својим верним епископима, везао своју судбину за судбину режима Александра Вучића и постали су савезници, ако не у борби против митрополита Амфилохија, онда у сузбијању његовог утицаја у СПЦ.
Пошто се митрополит Амфилохије неће повући, постоји опасност да се СПЦ на неки начин одрекне митрополије црногорско-приморске. У том случају све епархије, или бар већина, епархија које су територијално блиске митрополији црногорско приморској, стаће на страну митрополита Амфилохија и отвориће се опасност за поделу СПЦ на два центра, једног у Београду, а другог на Цетињу које ће изражавати право на трон патријарха Пећког.
У преводу, цркву дели Вучић, а не митрополит Амфилохије. Одвајање и засебност митрополије црногорско-приморске чини Вучић и они који стоје иза њега, а не митрополија црногорско-приморска.
Хоћу да кажем- много је још могућности и комбинација у рукама Александра Вучића и његовог режима, а исто важи и за Ђукановића.
Врло је тешка ситуација у којој се налази митрополит Амфилохије, без обзира што га је подржао Кирил патријарх Руске православне цркве, а и Васељенски патријарх. Ако га не подржи, одлучно и јасно, цео Сабор СПЦ, који се не састаје у овако тешким моментима, митрополит Амфилохије ће остати усамљен, евентуално уз још двојицу епископа. То неминовно води у раскол, иако је јасно да он то не жели.
Највећи наш српски проблем је УДБа, и док се тог проблема не будемо решили, ништа нема од спасавања Српства. Тај проблем мора решити радикалним путем и другог пута нема.
(04-01-2020, 04:38 PM)Шумадинац Пише: .
Ево пар занимљивости, тј. да се подсетимо о којим људима се заправо ради, који иду под руку овој власти у разбијању СПЦ:
- После јадног од покушаја да Артемија уразуми, Патријарх Павле је рекао: "Овај ће направити раскол!";
- Артемије је добио 1.000.000 евра од католика без знања Патријаршије;
- 1999. док су Патријарх Павле, Владика Атанасије и Митрополит Амфилохије сахрањивали распаднута тела Срба на КиМ, Артемије се шетао по Америци и бавио политиком;
- Артемију је судио највиши орган једне Цркве а то је Сабор, иначе Артемије је одбио сваки позив на разговор и изношење свога оправдања;
- Братство Црне Реке је тада редовно нападало Патријарха Павла за екуменизам ( и онда били протести пред Патријаршијом који је водио бивши Антоније Давидовић).
Тада су Павлову слику бацили из манастира у онај суви поток испод, где је стајала дуже време;
- Средином 90-их од Сабора је први пут наложено Артемију да казни Симеона јер је служећи у Грчкој помињао Артемија уместо надлежног грчког Епископа. Налог да се Симеон казни је Артемију понављан касније још неколико пута;
- Средином 90- их појавила се књига грчких старокалендараца "Екуменизам и време апостасије", коју је Артемије превео и проширио, и од тада се јавља нездрав зилотизам у Срба;
(04-01-2020, 05:33 PM)светосавац+ Пише: Црни Артемије,горди патуљак.
https://pouke.org/forum/index.php?/index...B5-r17425/ Почело је распадање секте Артемита,брзо ће и остали да не помињем имена.
Цитат:Наиме, после духовног разговора са епископом Шумадијским Г. Јованом, Жељко се искрено и дубоко покајао за свој некадашњи живот у секти размонаха Артемија и вратио се Мајци СПЦ. Он је пре два дана канонски рукоположен у чин ђакона у храму преподобног Јоаникија Девичког у Крагујевцу, а данас је у храму свете Петке у Крагујевцу од стране владике Јована рукоположен у чин свештеника.
(04-01-2020, 05:21 PM)Mekenzi Пише:(04-01-2020, 04:53 PM)Бенито Пише: Не треба овде амнестирати ни Патријарха Иринеја и круг епископа око њега, а пре свега, епископа бачког Иринеја. Они, најблаже речено, својом пасивношћу, помажу спекулације против митрополита Амфилохија.
Математика је јасна- буде ли митрополит Амфилохије победио у овој борби са Милом, било да Мило остане на власти, а поготово ако падне, углед митрополита Амфилохија биће подигнут на тај ниво да ће његов утицај на развој СПЦ бити пресудан. Са друге стране, својим јасним ставом против одлука Александра Вучића, митрополит Амфилохије се легитимисао не само као изразити опозиционар, него и једини иза кога би без поговора кренуо велики број верника. Победом над Милом, тај његов углед би се проширио на цело Српство.
Зато је сада већ и очигледно да је Патријарх Иринеј, са својим верним епископима, везао своју судбину за судбину режима Александра Вучића и постали су савезници, ако не у борби против митрополита Амфилохија, онда у сузбијању његовог утицаја у СПЦ.
Пошто се митрополит Амфилохије неће повући, постоји опасност да се СПЦ на неки начин одрекне митрополије црногорско-приморске. У том случају све епархије, или бар већина, епархија које су територијално блиске митрополији црногорско приморској, стаће на страну митрополита Амфилохија и отвориће се опасност за поделу СПЦ на два центра, једног у Београду, а другог на Цетињу које ће изражавати право на трон патријарха Пећког.
У преводу, цркву дели Вучић, а не митрополит Амфилохије. Одвајање и засебност митрополије црногорско-приморске чини Вучић и они који стоје иза њега, а не митрополија црногорско-приморска.
Хоћу да кажем- много је још могућности и комбинација у рукама Александра Вучића и његовог режима, а исто важи и за Ђукановића.
Врло је тешка ситуација у којој се налази митрополит Амфилохије, без обзира што га је подржао Кирил патријарх Руске православне цркве, а и Васељенски патријарх. Ако га не подржи, одлучно и јасно, цео Сабор СПЦ, који се не састаје у овако тешким моментима, митрополит Амфилохије ће остати усамљен, евентуално уз још двојицу епископа. То неминовно води у раскол, иако је јасно да он то не жели.
Највећи наш српски проблем је УДБа, и док се тог проблема не будемо решили, ништа нема од спасавања Српства. Тај проблем мора решити радикалним путем и другог пута нема.
Свака част!
Бољи текст се није могао прочитати о комплексности ситуације у ЦГ.
(04-01-2020, 04:53 PM)Бенито Пише: Не треба овде амнестирати ни Патријарха Иринеја и круг епископа око њега, а пре свега, епископа бачког Иринеја. Они, најблаже речено, својом пасивношћу, помажу спекулације против митрополита Амфилохија.Да додам овом песимистичном погледу на будућност Српске православне цркве и то да је атмосфера у Србији таква да неодољиво подсећа на почетак рата у Хрватској 1991. године. Неумерено оптимизам у јавности, медији у Србији хвале Вучића, хвале српски народ у Црној Гори, а у ствари ми не видимо никакву опипљиву помоћ српском народу у Црној Гори. Вучић брани Србе у Црној Гори на исти начин на који је Милошевић бранио Србе у Хрватској. И вође Срба у Црној Гори се понашају исто као и вође Срба у Хрватској, почетком 90-их. Зинули су у Вучића, к'о Срби из Хрватске у Милошевића. Они бар имају опцију, а то је да се држе митрополије и осталих епископија. Једино ту им је спас.
Математика је јасна- буде ли митрополит Амфилохије победио у овој борби са Милом, било да Мило остане на власти, а поготово ако падне, углед митрополита Амфилохија биће подигнут на тај ниво да ће његов утицај на развој СПЦ бити пресудан. Са друге стране, својим јасним ставом против одлука Александра Вучића, митрополит Амфилохије се легитимисао не само као изразити опозиционар, него и једини иза кога би без поговора кренуо велики број верника. Победом над Милом, тај његов углед би се проширио на цело Српство.
Зато је сада већ и очигледно да је Патријарх Иринеј, са својим верним епископима, везао своју судбину за судбину режима Александра Вучића и постали су савезници, ако не у борби против митрополита Амфилохија, онда у сузбијању његовог утицаја у СПЦ.
Пошто се митрополит Амфилохије неће повући, постоји опасност да се СПЦ на неки начин одрекне митрополије црногорско-приморске. У том случају све епархије, или бар већина, епархија које су територијално блиске митрополији црногорско приморској, стаће на страну митрополита Амфилохија и отвориће се опасност за поделу СПЦ на два центра, једног у Београду, а другог на Цетињу које ће изражавати право на трон патријарха Пећког.
У преводу, цркву дели Вучић, а не митрополит Амфилохије. Одвајање и засебност митрополије црногорско-приморске чини Вучић и они који стоје иза њега, а не митрополија црногорско-приморска.
Хоћу да кажем- много је још могућности и комбинација у рукама Александра Вучића и његовог режима, а исто важи и за Ђукановића.
Врло је тешка ситуација у којој се налази митрополит Амфилохије, без обзира што га је подржао Кирил патријарх Руске православне цркве, а и Васељенски патријарх. Ако га не подржи, одлучно и јасно, цео Сабор СПЦ, који се не састаје у овако тешким моментима, митрополит Амфилохије ће остати усамљен, евентуално уз још двојицу епископа. То неминовно води у раскол, иако је јасно да он то не жели.
Највећи наш српски проблем је УДБа, и док се тог проблема не будемо решили, ништа нема од спасавања Српства. Тај проблем мора решити радикалним путем и другог пута нема.