03-02-2020, 11:54 AM
Your post goes against our Community Standards on spam
No one else can see your post. We have these standards to help prevent people from misleading others. We may restrict your account if you violate our standards again.
У питању је мој следећи коментар: Пре пар минута случајно сазнах, са великим задовољством, да кад је Алекс Фергусон, легендарни директор енглеског фудбалског клуба Манчестер Јунајтеда, одлучио да оде у мировину многе веома утицајне личности енглеског јавног живота, па чак премијер Блер и неки други министри, тражили су од њега да остане у том клубу јер је његово присуство тамо веома потребно. Мене су насилно 2008 г. отерали у мировину Тадић и његова тадашња влада Мирка Цветковића са министром науке и технолошког развоја мр Божидарем Ђелићем (популарно прозваног од народа „Божа дерикожа“), веома сумњивих стручних и цивилизацијских квалитета са вечитим министарским саветником за основне науке неким Тибором Сабом, такође, веома сумњивих... који је и потписан на више научних радова београдске хемије него Ајнштајн на свим својим радовима, мада сво своје време је проводио и проводи по ходницима министарства. Сабово образложење је било да морам у мировину због светске економске кризе! Наравно, да се по мојим заслугама не могу упоредити са заслугама за енглески фудбал са сером Фергусоном, али за нишки Универзитет, нишку науку, нишки Природно-математички факултет (ПМФ) и за нишку хемију имао сам и имам далеко већи значај и данас него легендарни Алекс. Без обзира на то, велебеоградска универзитеска и научна... је се лако откачила предвођена наведеним Сабом а са њима Универзите у Нишу са факултетским пратиоцима. Ја бих се потпуно сложио са том њиховим односом да су бар нашли неку личност која може да буде чак допустљиво испод мог нивоа као универзитетског професора и научника... Напротив. Прошло је скоро 12 година а таквог нема ни на видику. Питам се шта су делали за то време моје колега декани нишког ПМФ-а и њихови продекани за наставу и науку, ректори нишког Универзитета и њихови проректори за наставу и науку? Да ли вам је познато да нишка хемија није хтела пре пар месеци чак ни да означи мојих 50 година научног рада! Ето и то је бедна Србијица и то је Ниш. Морам на крају нагласити и поред моји плодотворних и дугих година и даље сам нишки универзитетски и научни „Фергусон“. Један од најновијих доказа можете наћи у инспиративној књизи “The Genesis Column” oд William P. Payne-a објављеној у САД августа 2018 г.
No one else can see your post. We have these standards to help prevent people from misleading others. We may restrict your account if you violate our standards again.
У питању је мој следећи коментар: Пре пар минута случајно сазнах, са великим задовољством, да кад је Алекс Фергусон, легендарни директор енглеског фудбалског клуба Манчестер Јунајтеда, одлучио да оде у мировину многе веома утицајне личности енглеског јавног живота, па чак премијер Блер и неки други министри, тражили су од њега да остане у том клубу јер је његово присуство тамо веома потребно. Мене су насилно 2008 г. отерали у мировину Тадић и његова тадашња влада Мирка Цветковића са министром науке и технолошког развоја мр Божидарем Ђелићем (популарно прозваног од народа „Божа дерикожа“), веома сумњивих стручних и цивилизацијских квалитета са вечитим министарским саветником за основне науке неким Тибором Сабом, такође, веома сумњивих... који је и потписан на више научних радова београдске хемије него Ајнштајн на свим својим радовима, мада сво своје време је проводио и проводи по ходницима министарства. Сабово образложење је било да морам у мировину због светске економске кризе! Наравно, да се по мојим заслугама не могу упоредити са заслугама за енглески фудбал са сером Фергусоном, али за нишки Универзитет, нишку науку, нишки Природно-математички факултет (ПМФ) и за нишку хемију имао сам и имам далеко већи значај и данас него легендарни Алекс. Без обзира на то, велебеоградска универзитеска и научна... је се лако откачила предвођена наведеним Сабом а са њима Универзите у Нишу са факултетским пратиоцима. Ја бих се потпуно сложио са том њиховим односом да су бар нашли неку личност која може да буде чак допустљиво испод мог нивоа као универзитетског професора и научника... Напротив. Прошло је скоро 12 година а таквог нема ни на видику. Питам се шта су делали за то време моје колега декани нишког ПМФ-а и њихови продекани за наставу и науку, ректори нишког Универзитета и њихови проректори за наставу и науку? Да ли вам је познато да нишка хемија није хтела пре пар месеци чак ни да означи мојих 50 година научног рада! Ето и то је бедна Србијица и то је Ниш. Морам на крају нагласити и поред моји плодотворних и дугих година и даље сам нишки универзитетски и научни „Фергусон“. Један од најновијих доказа можете наћи у инспиративној књизи “The Genesis Column” oд William P. Payne-a објављеној у САД августа 2018 г.
