[Ултрадесничар]

Сада сам прочитао ово што си написао о лидерима који су водили Југославију и Србију.

Искрено написао си толико глупости за медаљу.

Ако описујеш неку личност користи се чињеницама, документима, и биографским подацима. Као Милослав.

Где су ти одреднице, документи којима ћеш доказати да сам писао глупости за медаљу?


То што ти нешто не знаш, није мера тачности онога што сам ја писао, већ супротно - то је доказ да је мој дугачки текст нужан и из едукационих разлога.

---

Ај да додам: понегде је напис "Пет српских џелата" излазио као фељтон. Овај део о Ђинђићу имао је, можеш ми веровати на реч (сад се више не види), преко 1400 шерова, што је прави рекорд за ову врсту чланака на, може се рећи, полу-илегалним сајтовима.
https://www.vaseljenska.com/misljenja/kv...ijeg-lica/
Ово ради помоћи да се одредиш у времену и простору.

Пошто избегаваш Ђинђићев интервју за "Шпигл" 1999 а волиш јутјуб
ево и теби још једног интервјуа из 1999.

Обожаваоцу Ђинђића биће још видео клипова и линкова. Ти само настави да их игноришеш.

[Mekenzi]

Milošević je bio dobar čovek koji je vodio mirnu politiku u regionu. Za vreme njegove vladavine Srbija je bila otvorena zemlja niti jedan jedini gradjanin nije napustio svoj dom, niti jedan nije poginuo u oruzanom sukobu, plate redovne, gorivo se nije kupovalo na ulici i devize.
Za evropske zemlje ti nije bila potrebna viza. Sa Surčina se letelo za New York, Dubai, Peking, Moskvu, Pariz, London...

Divna jedna vlast.

E onda je došao zli i negativac Zoran izdajnik, zapadni sluga, koji je hteo taj režim koji je vodio mirnu i stabilnu politiku da razmontira.

Onda su se pojavili Slobini dobri momci sa simpatičnim nadimcima Legija, Šiptar, Kum, Zmija, Čume, i ostali ostaci uz pomoć Koštunice koji nisu dozvolili negativcu Zoranu da transformiše službe...

Zli Zoran je dobrog Slobu poslao na godišnji odmor, čovek 11 godina nikada nije izašao iz svoje zemlje i nije otišao na odmor. Tako da mu je Banja u Ševeningenu kod svojih zapadnih saveznika sa kojima je krojio sudbinu i nesreću srpskog naroda dobro došla.

Nažalost, jedne noći iznenada odveli su ga gore u pakao da gori za svu srpsku decu i svaku palu žrtvu.

Sahrana mu je bila vampirsko demonska kako i dolikuje takvom čoveku, bez krsta, , bez sveštenika bez stranih delegacija izuzev radikalskig bdenja i ponoćnog govor Aleksandra Vučića.. Spustili su ga u raku, pod lipom blizu ponoći, vampirski

Zoran je ubijen tri godine ranije i dan kasnije od krvavih ruku (para) vojne jedinice koja je otkazala poslusnost državi i koja se stavila na stranu kriminalaca i koja je u tom trenutku bila teroristička jedinica.

Zoran Djindjić je opelo imao u hramu sv. Save od najjvećih srpskih crkvenih verodostojnika, diplomata, umetnika, prestolonaslednika, sahranjen je u Aleji zaslužnih gradjana. Na sahrani je bilo preko 70 stranih delegacija i preko 100 hiljada Srba koji su mu odali počast...

[Ултрадесничар]

[Mekenzi]

[Ђорђе Ивковић]

@ Mekenzi

Из твојих коментара видљиво је да:
а) У опште ниси прочитао цео текст, а тумачиш га.
б) Оно што си прочитао, односно како си прочитао, показује да си функционално неписмен, у смислу да не разумеш прочитано.
в) Оно што си написао показује да си функционално неписмен у смислу да не знаш шта пишеш.

Мени је, право да ти кажем, пун куфер таквих сметених а преамбициозних опонената.

[Mekenzi]

Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи председникДемократске странке, градоначелник Београда (1997) и председник Владе Републике Србије (2001—2003).

Tačno.

као мали живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић.

Netačno. Nigde nikakve veze Izetbegovići i Đinđići nemaju. To je neko na internetu provalio, da bi izvređao porodicu Đinđić. Jedino je tačno da su obojica rodjeni u Šamcu, ali nikada nisu se poznavali.

Ђинђиђ је папазјанија Лава Троцког, Стева Крајачића и Романа Абрамовица.

Netačno. Zoran Đinđić nikada nije bio komunista. Već demokratsko liberalno orjentisan.

Нил Кларк, описао га је као „квислинга из Београда“ који је радио у корист Запада и држава које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.

Koliko znam na celom zapadu živi komplet četnička emigracija. Naši najjpoznatiji umovi, inženjeri, ekonomisti, naši naučnici, zantlije i radnici su vekovima išli na zapada. Od Rima, Beča, Pešte, Pariza, New Yorka, Toronta, Vankuvera, Sidneja, Perta, Londona...


Pa onda je Tesla isto izdajnik.

Pa smao 90-ih koliko ljudi pobeglo na zapad da spase zivu glavu.

Jedno pitanje:

A sa kim je Srbija trebala da saradjuje.

Srbija do dolaska Zorana Đinđića na vlast,

NIJE IMALA EKONOMSKU, POLITIČKU, DRUŠTVENU SARADNJU NITI SA JEDNOM JEDINOM ZEMLJOM NA PLANETI ZEMALJSKOJ.!

Pa zar je normalno da im,amo prijateljski odnos sa zapadom, da ne stojimo više u redovima za vize, da naša deca dolaze ovde. Da nemamo granice...

Истина је да је Зоран Ђинђић одрастао као распуштена бараба. Крхке грађе и слабог нерва, али склон криминалу и завери. Почео као ситни крадљивац у самоуслугама.

Gde i kada je Zoran pljačkao samoposluge bavio se "kriminalom", bio "raspuštena baraba", slabih nerava, "sklon kriminalu"

Mene zanima kako sitan lopov, raspuštena baraba, slabih nerava može da završi gimnaziju,fakultet, magistraturu, doktorat sa najjačim ocenama..

Ako je raspuštena baraba, lopov onda bi trebao imati dosije bio delikvent, popravni domovi..

Opet neistina.

Ђинђић је почео да се истиче као бунтовни студент филозофије коме Титов комунизам није био довољно комунистички, и кога некако увек измакне казна.

Prvo nemaš pojma šta su i ko su Filozofi. Filzofi su ljudi koji se uvek bune protiv nepravde. Svi Filozofi odreda su bili buntovnici.

Jok će filozof da sedi i hvali postojeće stanje. Filozofi uvek iznose kriticizam i kritičko mišljenje.

Nikada to nien izjavio za komunizam.

Први вербални сукоб имао је на првом предавању на Филозофском факултету када је изјавио да Карл Маркс не само да није највећи филозоф већ да уопште није филозоф. Имиџ су му биле рубашка и чизме. Као такав, отишао је у Немачку и постао близак са присташама ултралеве терористичке организације Бадер-Мајнхоф и Јошком Фишером.

Kao Filozof, uvek ima verbalne sukobe za Karl Marksa to nije izjavio, čak je pisao disertaciju o tome.

Osobe koje si naveo nisu bili "ultralevi" već socijal demokrate i liberali.

Паралелно постаје шпекулант и ситни капиталиста.

Znači nije više sitan lopovi i baraba sada je špekulant i sitan kapitalista...

Зоран Ђинђић је докторирао филозофију на католичком (језуитском) Универзитету у немачком граду Костанцу.

Opet glupost. Zoran Đinđić jeste diplomirao na Konstanci al to nije nikakav katolički jezuitski fakultet. To je filozofski fakultet.

Ko kada bi rekao da je Filozfski fakultet u Univerziteta u Beogradu pravoslavno masonski fakultet.

Glupost.


Pa ako je Konstanca katolički fakultet kako je dozvolila "ultralevičaru" da raspravlja piše radove o Karl Marksu i da se vode verbalne debate o filozofskim pitanjima.

Kako na toj Konstanci danas desetine Srba studira.

Зоран имао више католички менталитет и да она сваког 24. децембра са Бранком Прпом, удовицом Славка Ћурувије, дочекује католички Божић, а ту су још Борка Павићевић, Горица Мојовић и Надежда Гаће. „Женско смо друштво које у Београду прославља католички Божић, после поноћи обавезно гледамо на Хрватској телевизији божићну мису.“ – посведочила је Ружица Ђинђић.

Netačno.

Zaboravio si Sonju Biserko, Natašu Kandić, žene u crnom svio oni su zajedno sa Ružicom slavili božić a svi ateisti ..

PAZI ŠTA PIŠEŠ: PRVO PIŠEŠ DA JE ZORAN ĐINĐIĆ "RASPUŠTENA BARABA", PA PIŠEŠ ZORAN ĐINĐIĆ JE "ULTRALEVIČAR" NA KRAJU ZORAN ĐINĐIĆ JE KATOLIK KOJI SLAVI KATOLČIKI BOŽIĆ I GLEDA NA HRT-U MISU SA ŽENAMA ATEISTIMA.

Крајем осамдесетих се враћа у земљу и глатко добија место на универзитету у Новом Саду и у Центру за филозофију и друштвену теорију у Београду.

.

Ne dobija. Nego podnosi CV i sve ostalo i pošto je imao iza sebe naučne radove i sve što treba za tu poziciju primaju ga na filozofski fakultet u Novom Sadu.

Онда улази у политичку каљугу. Први велики успех био је рушење „политичког оца“ Драгољуба Мићуновића који је касније знао да прокоментарише да је „са Ђинђићем ушао новац у Демократску странку“.

Ne ulazi u političku kaljugu. Već prvo obnavlja rad demokratske stranke i onda sa najjemintenijim ljudima Borom Pekićem, Mićunovićem i Koštunicom obnavlja rad DS-a i kao tako na demokratski način glasanjem delegata DS-a bira biran za predsenika DS-a.

Nikakav novac nije ušao u DS sa njim. prof. dr. Zoran Đinđić u to vreme je jedino imao platu profesorsku.

Нема много чврстих доказа о Ђинђићевим диловима са подземљем и политичким уротама и подвалама, али му трагови смрде нечовештвом. Свака стопа му је смрдљива и крвава. Пењао се политичким лествицама рушећи политичке лидере опозиције, док је са Милошевићем био више у пословним односима.

Znači od "raspuštene barabe" nema mnogo čvrstih dokaza o Đinđićevom dilovima sa podzemljem ali mu tragovi smrde nečoveštom.

Zoran je jedino koga je rušio je bio Milošević sve ostale je na demokratski i transparentan način pobedjivao.

Стодневни протести коалиције „Заједно“ по цичи зими због крађе локалних избора 1996. године остали су, између осталог, упамћени по тајном састанку тадашњег председника Србије Слободана Милошевића и једног од три лидера коалиције Зорана Ђинђића. Неколико месеци касније дошло је и до сукоба Ђинђића са лидером СПО Вуком Драшковићем, који је и обелоданио да се тај сусрет догодио. Драшковић је изјавио тада: Зоран ми је рекао ‘састао сам се са Милошевићем, па шта’.

Stodnevni protest su bili nešto što se ovaj narod treba ponositi.

Kako majkumu, kad već spominješ ove proteste ne spomenu da je svak večeri desetine ljudi prebijano, hapšeno, kordoni policije, paravojnih formacija...

Ispade po tebi oni tako šetali što vole, i onda je Vuk čuo da se Zoran sastao sa Miloševićem. U situaciji kada se mladići i devojke hapse, gde im se lome rebra i pucaju bubrezi, glave od pendreka i kordona, neko je "ako je" morao da ode da popriča sa državom da sukobi ne skaliraju i da ne bude mrtvih

Inače u to vreme je bila prisilna mobilizacija, ginulo se u Hrvatskoj, Bosni, Kosovo počinjalo...Divno jedno vreme, i taj dobri Milošević a za sve je kriv "izdajnik" Đinđić.

Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза.

Netačno. Žiku Petrovića je ubio zemunski klan, Bulatovića DB kao i Stambolića, Gišku i ostale.
Nikakva obaveštajna služba.

Зоран Ђинђић јесте „охрабривао“ НАТО да истраје у бомбардовању Србије, највише да би Милошевић био оборен с власти. Космет га се није нарочито тицао. И то не једном и не двосмислено. Једна изјава се може фалсификовати, константна прича у истом контексту не.

Netačno.Nikoga nije ohrabrivao. Pročitaj dobro taj intervju.

Kosmet ga je itekako interesovao. dok je Zoran bio premijer poštovala se rezulucija 1244, kada je ubijen bio pogrom Srba, pregovori u Brisel i na kraju briselski sporazum. Zoran nikada nebi dozvolio to.

Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурно своје вашингтонске спонзоре није изневерио!

Netačno. Milošević nije pao, nego je pobeđen na demokratskim izborima gde nije hteo da prizna volju građana.

Nije bila "reformistička" većprva de3mokratska vlada, sa prvim demokratskim premijerom. Nije samo SAD želela ovaku vladu već EU, Ruska federacija, Kina i ostali svet jer Srbija nije imala niti sa jednom zemljom saradnju.

Čekaj opet si mi nejasan jer je Đinđić Nemački, američki, britanski čovek?

Док је народ славио обарање тиранина Милошевића, Ђинђић се возао по граду са Милорадом Улемеком-Луковићем-Легијом, командантом јединица специјалне одбране ресора државне безбедности МУП Србије, који је управо са својим љутим специјалцима променио страну.

Netačno. komadant jedinice za specijalne operacije resora državne bezbednosti Srbije Milorad Ulemek Legija i Zoran Đinđić su se sastali uveče 4.X.2000 godine u legijnom džipu. Cilj razgovora je bio da se izbegne krvavi sukob na ulicama i da jedinica ne reaguje na svoj narod. Tim razgovorom se sprečilo krvoproliće na ulicama.

Da je jedinica reagovala 5.X.2000 radi Miloševića koji je već i legiji i svima bilo jasno da je pao, bilo bi hiljade mrtvih na ulicama.

Samo razumom vojske, policije, i jso je sprečeno krvoproliće. 5.X.2000.

Опуштени, после десетогодишњег ропства под Милошевићевом страховладом, грађани нису уочили да се пред њиховим очима почела стварати још моћнија банда од оне коју је предводио брачни пар Милошевић.

Netačno. Prvo narod nije bio opušten.Drugo Miloševićeve bande i poluge od Legije, Šiptara i ostalih su bile aktivne i itekako su služile srpskoj radikalnoj stranci da se Zoran Đinđić što više masovno satanizuje.

Ista retorika naprednjaka je danas prema opoziciji. Masovno vređanje, omalovažavanje, iznošenje netačnih podatak itd itd.

Када је у јануару 2001. године постао премијер Србије, Зоран Ђинђић је већ најтешње био повезан и са „сурчинским мафијашким кланом“. На то је указао и бивши припадник СДБ Момир Гавриловић, али је убрзо после посете кабинету тада савезног председника /Војислав Коштуница/ био ликвидиран.

Delimično netačno. Zoran Đinđić nikada nije sarađivao sa bilo kojim klanom, sarađivao je sa legijom koji je bio komadant jedne od jedinica mupa. Legija koji je bio država sarađuje sa klanovima i kriminalom u tu priču uvodi Čedu i Bebu koji se služe lažima i koje dovode do ubistva Zorana Đinđića.

Sam Đinđić nikada se nije sastao niti sa jednim jedinim kriminalcem.

Ђинђић, новопечени антикомуниста који није скренуо са Титовог пута, је у политику увео смутљиве клинце опасних намера, несвршене студенте који су постали његови саветници, доминистри, директори јавних и друштвених предузећа. Немања Колесар, са 26 година, био је шеф кабинета премијера Ђинђића.

Netačno. Đinđić je oduvek bio antikomunista. Njegovu vladu su isključivo činili visokoobrazovani ljudi, doktori, profesori itd...

Који су то позитивни резултати политике Зорана Ђинђића? У високо школство у Србији увео је болоњски процес, који се данас у ЕУ напушта као потпуно погрешан концепт.

.

Netačno. Bolonjski proces je tek uveden 2007 ili 2008 godine.

Противуставно је избацио ДСС из Скупштине (преко чијих леђа се дочепао власти),

Netačno. Koštunica je sam izašao iz DOS-a.

као и потпуна заштита Чумета – несумњиво једног од тројице највећих криминалаца после Аркана – као „заштићеног сведока“.

Netačno. Zaštićeni svedoci se pojavljuju posle ubistva Zorana Đinđića.

За памћење је кампања ‘Србија на добром путу’ током које је исмевао грађане Бора и Мајданпека,

Netačno. Kampanja "Srbija na dobrom putu" je jedina kampanja koju je neki srpski premijer pokrenuo bez stranačkih zastava, aktivista, botova. Zoran je u to vreme obišao komplet celu Srbiju. Svuda se sastajao sa srpskim narodom..

Zamisli danas Vučića da se sastane sa običnim narodom. Vučić danas jedino i isključivo se obraća narodu u strogo kontrolisanim uslovima, okružen aktivistima i botovima koje vozi kao cirkus kolorardo po Srbiji.

Evo uveo je zvedzu u ligu šampiona, što se ne pojavi na marakani, da ga publika "pozdravi"...

Први приоритет му је био програм „економске реформе“- у ствари спровођења „новог економског светског поретка“ распродајом „будзашто“ државних ресурса Југославије западним корпорацијама. За две године хиљаде друштвених предузећа распродате у бесцење, углавном корпорацијама из Западних земаља. Он је ударио камен темељац за гробницу Србије. Али нису били у питању само национални ресурси за које је Ђинђић добио наређења да их распрода.

Netačno. Prvo "društvena preduzeća" su bila ili razorena od nato bombi ili u setčaju. Retko koje da je nešto vredelo. Ono što je Vredelo Tajkuni Mišković, Mitrović, Karići, i ostali su odavno pokupovali. Nešto se prodalo na licitacijama ali to je sitno..

Ono glavno je ostalo u srpskim rukama.

ошло је време да се и Милошевић лично уклони, за награду од 100 милиона долара, без обзира што је уклањање Милошевића представљало легално киднаповање и директно кршење важећих југословенских закона,чиме је постао саучесник у његовом убиству. Датум испоруке -28.јун 2001, Видовдан – сигурно није случајан. Толико српске историје је и Ђинђић знао. Тим очигледним изругивањем најсветијег српског празника вероватно се желео употпунити пораз Српства што је Ђинђић и потврдио изјавом да се “европска Србија“ опредељује за “царство земаљско“ тј. за “европски стандард“ макар се морао платити душом и образом. Упркос западним хвалоспевима Ђинђић ће остати запамћен по томе да се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње, свега неколико година раније. Има истине у причама, које нико не демантује, да је иза покојног Ђинђића остало енормно лично богатство, па је с тога записник са оставинске расправе након његове смрти државна тајна.

Milošević je počeo na vidovdan i završio na vidovdn. Karma ili bog ili viša sila su čudo...

Đinđić jke još ispao i human pa ga je izručio. Inače Sloba i Mira su trebali biti streljani kao bračni par Čaušesku. Za svakog vojnika, policajca, dete i civila trebaoje odgovarati.

Slobu su sahranili kao vampira po mraku, bez krsta i opela.Gde mu je vučić održaoposlednji govor pod lipom.

Свака издаја тражи нову издају. Уплетен у издаје више није имао излаза. Последњи очајнички покушај да нешто промени је његово позно скретање ка патриотизму. Али, било је већ касно и Зоран Ђинђић се предао. Више се није ни бранио од атентата. Убили су га у сачекуши његови другови.

Zoran Đinđić je ubijen. Ubili su ga ostaci paravojnih jedinica i krimina. Jedinica koje su otkazale poslušnost državi Srbiji i koji su preko noći postali teroristička jedinica.

Zoran Đinđić je sahranje u aleiji velikana, opelo su mu održali najjveći crkveni verodostojnici u najjvećem hramu svetog save., na sahrani je bilo 70 delegacija, diplomatski kor, prestolonalsednik...

Иза њега је остао мит о несхваћеном „визионару и реформатору“, пребогата удовица, гомила гелиптера које је увео у политику и које више нико не пита за први милион „јер су испрљали руке чистећи Србију“ и опустошена земља скрханог народа.

Ваљда зато што је најгори, нема карикатура на рачун његовог карактера.

Остаје да се подсетимо шта нам је оставио у заоставштину своје власти.

Iza njega je ostala Srbija koja je na normalnom putu. Zoran je zatekao jednu razorenu, opljačkanu, devastiranu, izolovanu Srbiju.

Kao takav cela vlast u to vreme je morala da se bavi uspostavljanjem funkcionisanja države. Nama su 2000 godine stizali konvoji un sa hranoim i garderobom. Bili smo beda jedna otužna država..

Zahvaljujući Zoranu bio on dobar ili loš Srbija se ponovo otvorila svetu. Danas se iz Srbije leti za New York, Peking, Moskvu, Dubai, London, Pariz..

Danas nam ne trebaju vize za EU, Kinu, Rusiju, UAE.

Danas je srbija član evropskog parlamenta i drugih organizacija

Sve zahvaljujući Zoranu, on je platio glavom da bi Srbija bila normalna, civiliziovana, demokratska zemlja. A Danas i pred svega toga i jeste i to je njegova zaostavština..

Da nije preuzeo Srbiju 2000 godine, još bi bauljali sa Miloševićem i ko zna koliko bi bilo mrtvih, prognanih, ranjenih i koliko bi majke suza pustile a sestre za braćama..

Đinđić je stabilizovao Srbiju i usmerio ka pravoj luci a to su:

-DEMOKRATIJA
.LJUDSKA PRAVA
-SLOBODA GOVORA
-Evropska unija.

[Ултрадесничар]

Мекензи, ти си баш волиш те сараднике БНД-а.

[смедерево]

Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи председникДемократске странке, градоначелник Београда (1997) и председник Владе Републике Србије (2001—2003).

Tačno.

као мали живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић.

Netačno. Nigde nikakve veze Izetbegovići i Đinđići nemaju. To je neko na internetu provalio, da bi izvređao porodicu Đinđić. Jedino je tačno da su obojica rodjeni u Šamcu, ali nikada nisu se poznavali.

Ђинђиђ је папазјанија Лава Троцког, Стева Крајачића и Романа Абрамовица.

Netačno. Zoran Đinđić nikada nije bio komunista. Već demokratsko liberalno orjentisan.

Нил Кларк, описао га је као „квислинга из Београда“ који је радио у корист Запада и држава које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.

Koliko znam na celom zapadu živi komplet četnička emigracija. Naši najjpoznatiji umovi, inženjeri, ekonomisti, naši naučnici, zantlije i radnici su vekovima išli na zapada. Od Rima, Beča, Pešte, Pariza, New Yorka, Toronta, Vankuvera, Sidneja, Perta, Londona...


Pa onda je Tesla isto izdajnik.

Pa smao 90-ih koliko ljudi pobeglo na zapad da spase zivu glavu.

Jedno pitanje:

A sa kim je Srbija trebala da saradjuje.

Srbija do dolaska Zorana Đinđića na vlast,

NIJE IMALA EKONOMSKU, POLITIČKU, DRUŠTVENU SARADNJU NITI SA JEDNOM JEDINOM ZEMLJOM NA PLANETI ZEMALJSKOJ.!

Pa zar je normalno da im,amo prijateljski odnos sa zapadom, da ne stojimo više u redovima za vize, da naša deca dolaze ovde. Da nemamo granice...

Истина је да је Зоран Ђинђић одрастао као распуштена бараба. Крхке грађе и слабог нерва, али склон криминалу и завери. Почео као ситни крадљивац у самоуслугама.

Gde i kada je Zoran pljačkao samoposluge bavio se "kriminalom", bio "raspuštena baraba", slabih nerava, "sklon kriminalu"

Mene zanima kako sitan lopov, raspuštena baraba, slabih nerava može da završi gimnaziju,fakultet, magistraturu, doktorat sa najjačim ocenama..

Ako je raspuštena baraba, lopov onda bi trebao imati dosije bio delikvent, popravni domovi..

Opet neistina.

Ђинђић је почео да се истиче као бунтовни студент филозофије коме Титов комунизам није био довољно комунистички, и кога некако увек измакне казна.

Prvo nemaš pojma šta su i ko su Filozofi. Filzofi su ljudi koji se uvek bune protiv nepravde. Svi Filozofi odreda su bili buntovnici.

Jok će filozof da sedi i hvali postojeće stanje. Filozofi uvek iznose kriticizam i kritičko mišljenje.

Nikada to nien izjavio za komunizam.

Први вербални сукоб имао је на првом предавању на Филозофском факултету када је изјавио да Карл Маркс не само да није највећи филозоф већ да уопште није филозоф. Имиџ су му биле рубашка и чизме. Као такав, отишао је у Немачку и постао близак са присташама ултралеве терористичке организације Бадер-Мајнхоф и Јошком Фишером.

Kao Filozof, uvek ima verbalne sukobe za Karl Marksa to nije izjavio, čak je pisao disertaciju o tome.

Osobe koje si naveo nisu bili "ultralevi" već socijal demokrate i liberali.

Паралелно постаје шпекулант и ситни капиталиста.

Znači nije više sitan lopovi i baraba sada je špekulant i sitan kapitalista...

Зоран Ђинђић је докторирао филозофију на католичком (језуитском) Универзитету у немачком граду Костанцу.

Opet glupost. Zoran Đinđić jeste diplomirao na Konstanci al to nije nikakav katolički jezuitski fakultet. To je filozofski fakultet.

Ko kada bi rekao da je Filozfski fakultet u Univerziteta u Beogradu pravoslavno masonski fakultet.

Glupost.


Pa ako je Konstanca katolički fakultet kako je dozvolila "ultralevičaru" da raspravlja piše radove o Karl Marksu i da se vode verbalne debate o filozofskim pitanjima.

Kako na toj Konstanci danas desetine Srba studira.

Зоран имао више католички менталитет и да она сваког 24. децембра са Бранком Прпом, удовицом Славка Ћурувије, дочекује католички Божић, а ту су још Борка Павићевић, Горица Мојовић и Надежда Гаће. „Женско смо друштво које у Београду прославља католички Божић, после поноћи обавезно гледамо на Хрватској телевизији божићну мису.“ – посведочила је Ружица Ђинђић.

Netačno.

Zaboravio si Sonju Biserko, Natašu Kandić, žene u crnom svio oni su zajedno sa Ružicom slavili božić a svi ateisti ..

PAZI ŠTA PIŠEŠ: PRVO PIŠEŠ DA JE ZORAN ĐINĐIĆ "RASPUŠTENA BARABA", PA PIŠEŠ ZORAN ĐINĐIĆ JE "ULTRALEVIČAR" NA KRAJU ZORAN ĐINĐIĆ JE KATOLIK KOJI SLAVI KATOLČIKI BOŽIĆ I GLEDA NA HRT-U MISU SA ŽENAMA ATEISTIMA.

Крајем осамдесетих се враћа у земљу и глатко добија место на универзитету у Новом Саду и у Центру за филозофију и друштвену теорију у Београду.

.

Ne dobija. Nego podnosi CV i sve ostalo i pošto je imao iza sebe naučne radove i sve što treba za tu poziciju primaju ga na filozofski fakultet u Novom Sadu.

Онда улази у политичку каљугу. Први велики успех био је рушење „политичког оца“ Драгољуба Мићуновића који је касније знао да прокоментарише да је „са Ђинђићем ушао новац у Демократску странку“.

Ne ulazi u političku kaljugu. Već prvo obnavlja rad demokratske stranke i onda sa najjemintenijim ljudima Borom Pekićem, Mićunovićem i Koštunicom obnavlja rad DS-a i kao tako na demokratski način glasanjem delegata DS-a bira biran za predsenika DS-a.

Nikakav novac nije ušao u DS sa njim. prof. dr. Zoran Đinđić u to vreme je jedino imao platu profesorsku.

Нема много чврстих доказа о Ђинђићевим диловима са подземљем и политичким уротама и подвалама, али му трагови смрде нечовештвом. Свака стопа му је смрдљива и крвава. Пењао се политичким лествицама рушећи политичке лидере опозиције, док је са Милошевићем био више у пословним односима.

Znači od "raspuštene barabe" nema mnogo čvrstih dokaza o Đinđićevom dilovima sa podzemljem ali mu tragovi smrde nečoveštom.

Zoran je jedino koga je rušio je bio Milošević sve ostale je na demokratski i transparentan način pobedjivao.

Стодневни протести коалиције „Заједно“ по цичи зими због крађе локалних избора 1996. године остали су, између осталог, упамћени по тајном састанку тадашњег председника Србије Слободана Милошевића и једног од три лидера коалиције Зорана Ђинђића. Неколико месеци касније дошло је и до сукоба Ђинђића са лидером СПО Вуком Драшковићем, који је и обелоданио да се тај сусрет догодио. Драшковић је изјавио тада: Зоран ми је рекао ‘састао сам се са Милошевићем, па шта’.

Stodnevni protest su bili nešto što se ovaj narod treba ponositi.

Kako majkumu, kad već spominješ ove proteste ne spomenu da je svak večeri desetine ljudi prebijano, hapšeno, kordoni policije, paravojnih formacija...

Ispade po tebi oni tako šetali što vole, i onda je Vuk čuo da se Zoran sastao sa Miloševićem. U situaciji kada se mladići i devojke hapse, gde im se lome rebra i pucaju bubrezi, glave od pendreka i kordona, neko je "ako je" morao da ode da popriča sa državom da sukobi ne skaliraju i da ne bude mrtvih

Inače u to vreme je bila prisilna mobilizacija, ginulo se u Hrvatskoj, Bosni, Kosovo počinjalo...Divno jedno vreme, i taj dobri Milošević a za sve je kriv "izdajnik" Đinđić.

Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза.

Netačno. Žiku Petrovića je ubio zemunski klan, Bulatovića DB kao i Stambolića, Gišku i ostale.
Nikakva obaveštajna služba.

Зоран Ђинђић јесте „охрабривао“ НАТО да истраје у бомбардовању Србије, највише да би Милошевић био оборен с власти. Космет га се није нарочито тицао. И то не једном и не двосмислено. Једна изјава се може фалсификовати, константна прича у истом контексту не.

Netačno.Nikoga nije ohrabrivao. Pročitaj dobro taj intervju.

Kosmet ga je itekako interesovao. dok je Zoran bio premijer poštovala se rezulucija 1244, kada je ubijen bio pogrom Srba, pregovori u Brisel i na kraju briselski sporazum. Zoran nikada nebi dozvolio to.

Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурно своје вашингтонске спонзоре није изневерио!

Netačno. Milošević nije pao, nego je pobeđen na demokratskim izborima gde nije hteo da prizna volju građana.

Nije bila "reformistička" većprva de3mokratska vlada, sa prvim demokratskim premijerom. Nije samo SAD želela ovaku vladu već EU, Ruska federacija, Kina i ostali svet jer Srbija nije imala niti sa jednom zemljom saradnju.

Čekaj opet si mi nejasan jer je Đinđić Nemački, američki, britanski čovek?

Док је народ славио обарање тиранина Милошевића, Ђинђић се возао по граду са Милорадом Улемеком-Луковићем-Легијом, командантом јединица специјалне одбране ресора државне безбедности МУП Србије, који је управо са својим љутим специјалцима променио страну.

Netačno. komadant jedinice za specijalne operacije resora državne bezbednosti Srbije Milorad Ulemek Legija i Zoran Đinđić su se sastali uveče 4.X.2000 godine u legijnom džipu. Cilj razgovora je bio da se izbegne krvavi sukob na ulicama i da jedinica ne reaguje na svoj narod. Tim razgovorom se sprečilo krvoproliće na ulicama.

Da je jedinica reagovala 5.X.2000 radi Miloševića koji je već i legiji i svima bilo jasno da je pao, bilo bi hiljade mrtvih na ulicama.

Samo razumom vojske, policije, i jso je sprečeno krvoproliće. 5.X.2000.

Опуштени, после десетогодишњег ропства под Милошевићевом страховладом, грађани нису уочили да се пред њиховим очима почела стварати још моћнија банда од оне коју је предводио брачни пар Милошевић.

Netačno. Prvo narod nije bio opušten.Drugo Miloševićeve bande i poluge od Legije, Šiptara i ostalih su bile aktivne i itekako su služile srpskoj radikalnoj stranci da se Zoran Đinđić što više masovno satanizuje.

Ista retorika naprednjaka je danas prema opoziciji. Masovno vređanje, omalovažavanje, iznošenje netačnih podatak itd itd.

Када је у јануару 2001. године постао премијер Србије, Зоран Ђинђић је већ најтешње био повезан и са „сурчинским мафијашким кланом“. На то је указао и бивши припадник СДБ Момир Гавриловић, али је убрзо после посете кабинету тада савезног председника /Војислав Коштуница/ био ликвидиран.

Delimično netačno. Zoran Đinđić nikada nije sarađivao sa bilo kojim klanom, sarađivao je sa legijom koji je bio komadant jedne od jedinica mupa. Legija koji je bio država sarađuje sa klanovima i kriminalom u tu priču uvodi Čedu i Bebu koji se služe lažima i koje dovode do ubistva Zorana Đinđića.

Sam Đinđić nikada se nije sastao niti sa jednim jedinim kriminalcem.

Ђинђић, новопечени антикомуниста који није скренуо са Титовог пута, је у политику увео смутљиве клинце опасних намера, несвршене студенте који су постали његови саветници, доминистри, директори јавних и друштвених предузећа. Немања Колесар, са 26 година, био је шеф кабинета премијера Ђинђића.

Netačno. Đinđić je oduvek bio antikomunista. Njegovu vladu su isključivo činili visokoobrazovani ljudi, doktori, profesori itd...

Који су то позитивни резултати политике Зорана Ђинђића? У високо школство у Србији увео је болоњски процес, који се данас у ЕУ напушта као потпуно погрешан концепт.

.

Netačno. Bolonjski proces je tek uveden 2007 ili 2008 godine.

Противуставно је избацио ДСС из Скупштине (преко чијих леђа се дочепао власти),

Netačno. Koštunica je sam izašao iz DOS-a.

као и потпуна заштита Чумета – несумњиво једног од тројице највећих криминалаца после Аркана – као „заштићеног сведока“.

Netačno. Zaštićeni svedoci se pojavljuju posle ubistva Zorana Đinđića.

За памћење је кампања ‘Србија на добром путу’ током које је исмевао грађане Бора и Мајданпека,

Netačno. Kampanja "Srbija na dobrom putu" je jedina kampanja koju je neki srpski premijer pokrenuo bez stranačkih zastava, aktivista, botova. Zoran je u to vreme obišao komplet celu Srbiju. Svuda se sastajao sa srpskim narodom..

Zamisli danas Vučića da se sastane sa običnim narodom. Vučić danas jedino i isključivo se obraća narodu u strogo kontrolisanim uslovima, okružen aktivistima i botovima koje vozi kao cirkus kolorardo po Srbiji.

Evo uveo je zvedzu u ligu šampiona, što se ne pojavi na marakani, da ga publika "pozdravi"...

Први приоритет му је био програм „економске реформе“- у ствари спровођења „новог економског светског поретка“ распродајом „будзашто“ државних ресурса Југославије западним корпорацијама. За две године хиљаде друштвених предузећа распродате у бесцење, углавном корпорацијама из Западних земаља. Он је ударио камен темељац за гробницу Србије. Али нису били у питању само национални ресурси за које је Ђинђић добио наређења да их распрода.

Netačno. Prvo "društvena preduzeća" su bila ili razorena od nato bombi ili u setčaju. Retko koje da je nešto vredelo. Ono što je Vredelo Tajkuni Mišković, Mitrović, Karići, i ostali su odavno pokupovali. Nešto se prodalo na licitacijama ali to je sitno..

Ono glavno je ostalo u srpskim rukama.

ошло је време да се и Милошевић лично уклони, за награду од 100 милиона долара, без обзира што је уклањање Милошевића представљало легално киднаповање и директно кршење важећих југословенских закона,чиме је постао саучесник у његовом убиству. Датум испоруке -28.јун 2001, Видовдан – сигурно није случајан. Толико српске историје је и Ђинђић знао. Тим очигледним изругивањем најсветијег српског празника вероватно се желео употпунити пораз Српства што је Ђинђић и потврдио изјавом да се “европска Србија“ опредељује за “царство земаљско“ тј. за “европски стандард“ макар се морао платити душом и образом. Упркос западним хвалоспевима Ђинђић ће остати запамћен по томе да се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње, свега неколико година раније. Има истине у причама, које нико не демантује, да је иза покојног Ђинђића остало енормно лично богатство, па је с тога записник са оставинске расправе након његове смрти државна тајна.

Milošević je počeo na vidovdan i završio na vidovdn. Karma ili bog ili viša sila su čudo...

Đinđić jke još ispao i human pa ga je izručio. Inače Sloba i Mira su trebali biti streljani kao bračni par Čaušesku. Za svakog vojnika, policajca, dete i civila trebaoje odgovarati.

Slobu su sahranili kao vampira po mraku, bez krsta i opela.Gde mu je vučić održaoposlednji govor pod lipom.

Свака издаја тражи нову издају. Уплетен у издаје више није имао излаза. Последњи очајнички покушај да нешто промени је његово позно скретање ка патриотизму. Али, било је већ касно и Зоран Ђинђић се предао. Више се није ни бранио од атентата. Убили су га у сачекуши његови другови.

Zoran Đinđić je ubijen. Ubili su ga ostaci paravojnih jedinica i krimina. Jedinica koje su otkazale poslušnost državi Srbiji i koji su preko noći postali teroristička jedinica.

Zoran Đinđić je sahranje u aleiji velikana, opelo su mu održali najjveći crkveni verodostojnici u najjvećem hramu svetog save., na sahrani je bilo 70 delegacija, diplomatski kor, prestolonalsednik...

Иза њега је остао мит о несхваћеном „визионару и реформатору“, пребогата удовица, гомила гелиптера које је увео у политику и које више нико не пита за први милион „јер су испрљали руке чистећи Србију“ и опустошена земља скрханог народа.

Ваљда зато што је најгори, нема карикатура на рачун његовог карактера.

Остаје да се подсетимо шта нам је оставио у заоставштину своје власти.

Iza njega je ostala Srbija koja je na normalnom putu. Zoran je zatekao jednu razorenu, opljačkanu, devastiranu, izolovanu Srbiju.

Kao takav cela vlast u to vreme je morala da se bavi uspostavljanjem funkcionisanja države. Nama su 2000 godine stizali konvoji un sa hranoim i garderobom. Bili smo beda jedna otužna država..

Zahvaljujući Zoranu bio on dobar ili loš Srbija se ponovo otvorila svetu. Danas se iz Srbije leti za New York, Peking, Moskvu, Dubai, London, Pariz..

Danas nam ne trebaju vize za EU, Kinu, Rusiju, UAE.

Danas je srbija član evropskog parlamenta i drugih organizacija

Sve zahvaljujući Zoranu, on je platio glavom da bi Srbija bila normalna, civiliziovana, demokratska zemlja. A Danas i pred svega toga i jeste i to je njegova zaostavština..

Da nije preuzeo Srbiju 2000 godine, još bi bauljali sa Miloševićem i ko zna koliko bi bilo mrtvih, prognanih, ranjenih i koliko bi majke suza pustile a sestre za braćama..

Đinđić je stabilizovao Srbiju i usmerio ka pravoj luci a to su:

-DEMOKRATIJA
.LJUDSKA PRAVA
-SLOBODA GOVORA
-Evropska unija.

Зашто Е У малим словима?

[Ђорђе Ивковић]

Зачепљеног носа и са гуменим рукавицама извадили смо из Мекензијеве кибле један бисер.

Mekenzi:

Нетачно. Зоран Ђинђић никада није био комуниста. Већ демократско либерално орјентисан.

Па да видимо шта о овоме каже жута патриЈотска штампа, која јелте не вреди пишљивог боба:

Превод докторске дисертације Зорана Ђинђића, која је под насловом "Карл Маркс и проблеми утемељења социјалне критике" одбрањена 1979. године на Универзитету у Констанзу, СР Немачка. У књизи "Ко је ко у Србији", у биографији Зорана Ђинђића, из наслова дисертације изостављено је име Карла Маркса.
Зоран Ђинђић је дао лажне податке о својој докторској дисертацији коју је одбранио у Немачкој.
Ђинђић је у публикацији "Ко је ко" (издање из 1991. године), навео да је одбранио докторску дисертацију на тему "Проблеми утемељења критичке теорије друштва". Међутим, у својој књизи "Јесен дијалектике" (објављеној 1986. године), Ђинђић наводи да је назив његове дисертације "Карл Маркс и проблеми утемељења социјалне критике".

https://facebookreportermonitor.wordpres...%BE%D0%B3/

Пошто ћемо ове злонамерне инсинуације одбацити са презиром, онда да видимо шта кажу озбиљни научници, са научном апаратуром и фуснотама. Елем:
ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ о Ђинђићу збори овако (само неколико краћих извадака):

Са мањом групом истомишљеника, Зоран Ђинђић је помоћу гласачке машине преузео руководство Савеза студената на Филозофском факултету. Њихов циљ није био да понове 1968. годину већ да оду даље.40 Њихова организација одговарала је њиховим циљевима. Они су представљали "тоталну заједницу" и радили су конспиративно. Критика њихових професора, и целог покрета 1968. године, полазила је, по њима, са позиција "радикалног социјализма", док су они, постшездесетосмаши, "у теорији били радикални комунисти", а "у пракси анархисти".41 За Ђинђића је у овом периоду од кључног значаја један студентски скуп који је, почетком јануара 1974. године, одржан у Љубљани. Иницијатор скупа је био Факултетски одбор Савеза студената Филозофског факултета у Љубљани. Позвани су били студенти свих филозофских факултета из Југославије, а присуствовали су само још представници студената филозофских факултета из Загреба и Београда.
Студенте Филозофског факултета из Београда представљали су Зоран Ђинђић и Миодраг Стојановић. За скуп је био припремљен Нацрт резолуције, који "врви од заклињања у социјализам, и самоуправљање, у марксизам и Програм СКЈ, али садржи и 'леву критику' конкретних друштвено-политичких прилика у земљи".42 То, међутим, није била маска.

….
49 Зоран Ђинђић, и Karl Korsch реафирмација револуције у марскизму (дипломски рад). Комисија: Михаило Марковић, ментор, Миладин Животић и Здравко Кучинар. Оцењен: писмени (клаузура): 8 (осам), усмени (домаћи рад): 9 (девет). Из приватне архиве проф. др Здравка Кучинара.
...

Ђинђић је у Немачку стигао као заговорник идеја радикалне левице. У то време, Немачку и целу Европу потресале су терористичке акције Црвених бригада (Rote Arme Fraktion – RAF). Предводници су били Andreas Baader, Ulrike Meinhof i Gudrun Ensslin.Познати као тројка из Stammheima, касније су у том затвору извршили самоубиство. Оријентисани на борбу против државе и, како су они сматрали, њеног репресивног апарата, били су незаобилазна тема у разговорима у интелектуалним круговима, али без ширег одјека.
У току студија у Београду Зоран Ђинђић је дао довољно доказа, а много касније је и говорио, "да је и сам био склон радикалним решењима", и то на основу уверења, да "ако су студенти у неком друштву незадовољни, то друштво не може бити добро".60 Дебата о насиљу учинила га је скептичнијим према организацији Baader-Meihof и њеним методама борбе: "Хабермас [Нап.: Најистакнутији савременији левичарски филозоф]ме је убедио. Тако сам и ја постао критичнији".61 После повратка из војске 1979. године, Ђинђић није више показивао интересовање за РАФ.
...

Али, вратимо се основном мотиву Ђинђићевог одласка у Немачку. Концентрисао се на израду доктората на Универзитету у Констанзу. Ментор му је био професор Аlbrecht Wellmer, Хабермасов ученик, а не Хабермас, како каже једна анегдота. Чак и они познаваоци Зорана Ђинђића који му признају оригиналност у интерпретацији Маркса, сматрају да је докторат радио у журби: довршену форму дао му је тек у припреми његовог издања на српском језику.72
72 Зоран Ђинђић, Јесен дијалектике. К. Маркс и утемељење критичке теорије друштва, Београд, 1987.

И не мудруј Мекензи више, кад немаш чиме.

[Mekenzi]

Nije tačno da je Đinđeva ideologija bila komunizam, već demokratija..

Al to je tema o kojoj može danima da se debatuje.

Nego mene nešto drugo interesuje:

Đinđić je od nacionalista komunista a najjviše radikalsko napredne primitivne hunte dobio

epitet IZDAJNIK

Mene taj fenomen toliko kopka da je Đinđić "izdajnik".

Naciolistina Sloba nije izdajnik, on se borio za srpske interese.

Na primer Sloba Milošević je vojno poražen, potpisao kapitulacije i secesiju srpsikih pokrajina i republika u svim ratovima. Gde god je Milošević ratovao tu Srbije srpskog vojnika i policajca više nije bilo.

U ČETIRI RATA

1. Slovenija-Teritorijalci mu isterali Srbe za par meseci.Vojna kapitulacija.
.
2. Hrvatska- Vojno osramoćen i teško poražen u Krajini, KNIN je poklonio Tuđmanu, a predao im i Vukovar i sveo ostalo.

3. Bosna- Potpisana kapitulacija u Dejtonu. Gde je Republiku Srpsku zacementirao u Federaciji, dozvolio NATO i SFORU da napravi vojne baze širom srpske a veliku većinu srpskih mesta poklonio Muslimanima i Hrvatima

4. Kosovo- Ušao u rat sa celim nato paktom. To samo može lud i bolestan. Posle 77 dana danonoćnog bombardovanja i razaranje cele Srbije, potpisuje vojnu kapitulaciju u Kumanovu i Kosovo "poklanja" šiptarima i NATO paktu. Koji odmah gradi najjveću vojnu bazu na balkanu.
------------------------

Dalje...

a) Potpisao je osnivanje haškog suda za bivšu Jugoslaviju gde je ceo vojni i politički vrh gde je potpisivao kapitulacije doživeo još jednu neviđenu sramotu, da bude optužen za najjteže zločine.

b) Uvodjenje sankcija u UN. Sve članice saveta bezbednosti uključujući Rusiju i Kinu glasale su za uvodjenje sankcija SFRJ. itd it..

Dolaskom Demokratske opozicije koja zatiče razorenu, osramoćenu, poniženu, optuženu, razorenu, pokradenu, zemlju.

Zoran Đinđić se pojavljuje kao čovek koji ima želju da napravi demokratsku, uredjenu, gradjansku, normalnu Srbiju...

Međutim nacional socijalisti prilaze Radikalima i Šešelj najjbrutalnije uvredama, psovkama, uličarskim rečnikom koristi protiv Đinđića i u saradnji sa zemuncima ga etiketira kao izdajnika, lopova, kriminalca itd itd...

Kada je Šešeljuga saznala da će Zemunci da likvidiraju Đinđića on se kao kurva i kao uvek utekao sa bojnog polja pa se brže bolje javio Karli Del Ponte u kancelariju na poduži odmor, dok se situacija ne smiri u zemlji, jer bolje da ispadne "heroj" hrtkovaca nego da robija zbog Šiptara i Kuma.

Njegovi pijuni i njegovi jurišnici od zemunaca, legije, čumeta do Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića u Srbiji izazvaju konstantne napade na Đinđića koje dovode do atentata..

Zašto je Đinđić bio "izdajnik" a Sloba nije ni dan danas ne znam...

[Ђорђе Ивковић]

Ма, знао сам - поставиш му писани доказ и увећаш слова да не може да превиди, и он даље главиња оно своје. То су већ присилне мисли, то је за лечење.

Остало што наводиш, па то ти све пише у тексту за који тврдиш да је глуп.

Да затворим тему што се мене тиче: кошено је Мекензи, није стрижено.

[ПРОСВЕТАР]

Nije tačno da je Đinđeva ideologija bila komunizam, već demokratija..

Al to je tema o kojoj može danima da se debatuje.

Nego mene nešto drugo interesuje:

Đinđić je od nacionalista komunista a najjviše radikalsko napredne primitivne hunte dobio

epitet IZDAJNIK

Mene taj fenomen toliko kopka da je Đinđić "izdajnik".

Naciolistina Sloba nije izdajnik, on se borio za srpske interese.

Na primer Sloba Milošević je vojno poražen, potpisao kapitulacije i secesiju srpsikih pokrajina i republika u svim ratovima. Gde god je Milošević ratovao tu Srbije srpskog vojnika i policajca više nije bilo.

U ČETIRI RATA

1. Slovenija-Teritorijalci mu isterali Srbe za par meseci.Vojna kapitulacija.
.
2. Hrvatska- Vojno osramoćen i teško poražen u Krajini, KNIN je poklonio Tuđmanu, a predao im i Vukovar i sveo ostalo.

3. Bosna- Potpisana kapitulacija u Dejtonu. Gde je Republiku Srpsku zacementirao u Federaciji, dozvolio NATO i SFORU da napravi vojne baze širom srpske a veliku većinu srpskih mesta poklonio Muslimanima i Hrvatima

4. Kosovo- Ušao u rat sa celim nato paktom. To samo može lud i bolestan. Posle 77 dana danonoćnog bombardovanja i razaranje cele Srbije, potpisuje vojnu kapitulaciju u Kumanovu i Kosovo "poklanja" šiptarima i NATO paktu. Koji odmah gradi najjveću vojnu bazu na balkanu.
------------------------

Dalje...

a) Potpisao je osnivanje haškog suda za bivšu Jugoslaviju gde je ceo vojni i politički vrh gde je potpisivao kapitulacije doživeo još jednu neviđenu sramotu, da bude optužen za najjteže zločine.

b) Uvodjenje sankcija u UN. Sve članice saveta bezbednosti uključujući Rusiju i Kinu glasale su za uvodjenje sankcija SFRJ. itd it..

Dolaskom Demokratske opozicije koja zatiče razorenu, osramoćenu, poniženu, optuženu, razorenu, pokradenu, zemlju.

Zoran Đinđić se pojavljuje kao čovek koji ima želju da napravi demokratsku, uredjenu, gradjansku, normalnu Srbiju...

Međutim nacional socijalisti prilaze Radikalima i Šešelj najjbrutalnije uvredama, psovkama, uličarskim rečnikom koristi protiv Đinđića i u saradnji sa zemuncima ga etiketira kao izdajnika, lopova, kriminalca itd itd...

Kada je Šešeljuga saznala da će Zemunci da likvidiraju Đinđića on se kao kurva i kao uvek utekao sa bojnog polja pa se brže bolje javio Karli Del Ponte u kancelariju na poduži odmor, dok se situacija ne smiri u zemlji, jer bolje da ispadne "heroj" hrtkovaca nego da robija zbog Šiptara i Kuma.

Njegovi pijuni i njegovi jurišnici od zemunaca, legije, čumeta do Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića u Srbiji izazvaju konstantne napade na Đinđića koje dovode do atentata..

Zašto je Đinđić bio "izdajnik" a Sloba nije ni dan danas ne znam...

Кизо ти дебатујеш са ЗАМИШЉЕНИМ противником а не са Ђорђем за који обележио као СРБСКЕ ЏЕЛАТЕ једначито и Ђинђића и титића без покрића!

Друго, ти тврдиш да "Nije tačno da je Đinđeva ideologija bila komunizam, već demokratija..."

Међутим!

ИСТИНА је (а ИСТИНА је као стара препеченица, кад је конзумираш-жеже!), да је Ђинђић би "шесет-осмаш" то јест припадао је групацији европских УЛТРА-КОМУЊАРА који су сматрали да ни СССР ни СФР Шугославија нису били довољно црвени но да су то само пекинези, Маоистичка "културна револуција" и...оооо бруке-жваљави шифтар Енвер Хоџа!

Ето то је радио Ђинђић у Њемачкој а у СФР Шугославији главни у тој "револуцији" био је Вук Драшковић па смо ми својим очима гледали као тај херцеговачки дођош (из партизанске породице као и твој ментор Крмнад Чварак) онако сав ознојен ђипа крваво партизанско козарачко коло!

Наравно, и најцрвеније комуњаре брзо постану демонократе јер један велики србски мислилац је рекао:

КОМУНО-САТАНИЗАМ И ДЕМОНОКРАТИЈА ЈЕСУ ДВА ПУТА КА ИСТОМ БЕЗДАНУ!

[Шумадинац]

[Mekenzi]

Pecurke ili sljiva domaca, sta si konzumiro veceras?