[Милослав Самарџић]

Јел си стварно видео негде да Рузвелт користи термин антифашизам?

[Лепи Бора]

Прави Срби черчила зову: говно педерско черчил...
НЕ сер(атор) черчил, мало је то за то...

...
Симић наводи Бакарићева и Гошњакова наређења (крај '43) о ликвидацији заробљених четника без изузетка, ликвидације четника клањем - због чега су од локалних партизана и народа сматрани једнаким усташама и Шубашићево објашњење сарадње са Титом:
"сламање српске снаге у Југославији, разбијање Србијанаца чиме би се овај народ увео у тор и принудио на уједињење на бази Титових пројекција"..
...

У то време репезани су већ попримили гомиле домоВрана и усташа у своје "јединице", па их Народ није поредио са усташама, само по садизму, већ и личностима.

Дал има где података, шта су урадили са целим породицама хрватских Четника из италијанске окупационе зоне?

Знам пар (чудом Божијим...), преживелих потомака хрватских Четника. Њихова прича је да су их партизани (и усташе), са све ОДОЈЧАДИМА побили. Буквално их истребили са лица земље.

Не смем да наводим места и имена (НИКАКО), јер би то било смртно опасно по њих. Само ме интересује, дал је то неко обрађивао?

Иначе књиге пере симића ми могу бити интересантне, само као литература где се види прескакање препрека у трци до циља.

:smile2:

[Коча]

Има ли у књизи нешто конкретно о томе да је Дража први герилац окупиране Европе, тј први вођа покрета отпора против фашизма?

---

Питам то на основу описа књиге који сам прочитао

Među paradoksima povesti o generalu Mihailoviću, kojim se sudbina surovo poigrala, najupečatljivije su činjenice koje su u ovoj knjizi potkrepljene neumoljivim jezikom dokumenata:
• prvi vođa pokreta otpora protiv fašizma u Evropi ali i jedini vođa antifašista osuđen za kolaboraciju sa nacistima;
• ucenjen od Nemaca i odbačen od Saveznika;
• uzdanica jugoslovenske izbegličke vlade u Londonu, koja ga se pred kraj rata odrekla...

http://www.laguna.rs/n2239_knjiga_draza_...aguna.html

[Chicot]

Иначе, тај термин "хрватски партизани" служи као равнотежа "српском" антиосовинском активизму.

Не. Тај термин означава политичке смернице југословенских комуниста, које су антисрпске и прохрватске (биле пре рата, у рату и до самог краја комунистичке Југославије).
Има много доказа да су Британци у рату итекако знали за то.
Да је тако, поред осталог видимо и по томе што Черчил (који је користио тај израз), пита Броза о антипартизанском расположењу у Србији (из записника са њиховог сусрета 1944. године).

Наравно да су Британци то знали. Чак је позната често помињана фраза: "непријатељство партизана и Срба". Али то је, у различитим деловима рата било у функцији: 1) придавања Хрватима и другим несрбима значаја у отпору изједначавањем партизана са овим елементима како би се изградио аргумент "активизационе равноправности" Срба и других југословенских народа да би се 2) на тој платформи подржало и изгурало обнављање Југославије као заједнице тих "равноправних" народа.
Британцима су формално, били савезници Југословени а не Срби, и њима је било стало да подрже било какву опцију која је обећавала какво-такво "уједињење" народа, без обзира што то иде на штету Срба, као јединог народа који им је током целог рата био искрени савезник. Зато кажем, њихов циљ је био Југославија, за њих виши и важнији од моралне, политичке и материјалне обавезе према Србима.

Колико знам, такав предлог је само једном изнет (ако је уопште било озбиљне намере у том правцу) и то не тако јавно, а опет пре почетка заокрета у савезничкој политици и почетка британске употребе термина ''хрватски партизани'', тако да ту не видим никакву ''контратежу'' (било стварну или договорену).

У ствари,напротив. До '43 Рузвелт је то само необавезно и неформално помињао (било Фотићу било краљу, било енглеским представницима). Промена британске политике према Србима се отприлике поклапа са променом позиције и у односу снага у савезничкој коалицији генерално, а нарочито у односу Америка - Британија. Тада Американци почињу да доминирају. Управо након састанка Черчила и Рузвелта и разговора по политичком и војном питању Балкана Черчил окреће ћурак и у року од пар дана шаље Дикина партизанима.
Мислим (морао бих да проверим) да је америчка идеја о административном разграничењу Југославије или остваривању самосталне Србије фигурирала негде до британског наметања Шубашића.

Британцима је требала британска или барем неутрална Југославија као тампон зона која ће спречити ширење бољшевизма даље на запад. Лично мислим да везаност за хрвате и католицизам, иако присутни, ту имају споредну улогу.

Дакле, сматраш да је Черчил веровао Брозу да неће уводити комунизам?

Не, Черчил је био државник светског формата. Није се никада сводило на то да верује, посебно не неком као што је Броз. Он је имао ту своје калкулације које ни најмање нису зависиле од речи једног анонимуса. Уосталом, постоје докази да су Британци планирали да и њега пусте низ воду, као што су Дражу, кад реализују планове у аранжманима са Совјетима и Американцима. То што није успео, не значи да га је шегрт надиграо, него да је изгубио корак у трци са Совјетима и Американцима на глобалном геополитичком плану. Тито је нуспроизвод једне изнуђене политике и очајничког потеза некадашње империје у самртничком ропцу.

---

Јел си стварно видео негде да Рузвелт користи термин антифашизам?

Ма не :smile2:

Био сам на неком форуму,управо сам прочитао фразу, па ме је то повукло.
Могуће је да се помињао у литератури термин "антинацизам" или "борба против нациста" или "отпор осовини", али нема антифашизма.

Прави Срби черчила зову: говно педерско черчил...
НЕ сер(атор) черчил, мало је то за то...

Лепи Боро,
ти си се већ усталио као дежурни "калимеро" на форуму

П.С. Ово није у одбрану Черчила према коме не гајим никакве симпатије -да не буде забуне..

[Лепи Бора]

...
Не, Черчил је био државник светског формата.
...
Тито је нуспроизвод једне изнуђене политике и очајничког потеза некадашње империје у самртничком ропцу.
...
П.С. Ово није у одбрану Черчила према коме не гајим никакве симпатије -да не буде забуне..

Нек чирчилу хебе други...

Калимеро има примједбу на правицо!

Ако је друг тита одбачен од "некадашње" империје, савршено га је прифатила садашња империја. Тако да он није "нуспроизвод", него производ демократије.

И то традемарк са дугом и стаменом традицијом србогузарства...

[Милослав Самарџић]

Јел си стварно видео негде да Рузвелт користи термин антифашизам?

Ма не :smile2:

Био сам на неком форуму,управо сам прочитао фразу, па ме је то повукло.
Могуће је да се помињао у литератури термин "антинацизам" или "борба против нациста" или "отпор осовини", али нема антифашизма.

Коришћење термина ''антифашизам'', аутоматски је комунистичка пропаганда.
Тек ми не треба да га користимо, јер они под главним фашистима у ствари подразумевају Србе.

[Ратко]

Иначе, тај термин "хрватски партизани" служи као равнотежа "српском" антиосовинском активизму.

Не. Тај термин означава политичке смернице југословенских комуниста, које су антисрпске и прохрватске (биле пре рата, у рату и до самог краја комунистичке Југославије).
Има много доказа да су Британци у рату итекако знали за то.
Да је тако, поред осталог видимо и по томе што Черчил (који је користио тај израз), пита Броза о антипартизанском расположењу у Србији (из записника са њиховог сусрета 1944. године).

Наравно да су Британци то знали. Чак је позната често помињана фраза: "непријатељство партизана и Срба". Али то је, у различитим деловима рата било у функцији: 1) придавања Хрватима и другим несрбима значаја у отпору изједначавањем партизана са овим елементима како би се изградио аргумент "активизационе равноправности" Срба и других југословенских народа да би се 2) на тој платформи подржало и изгурало обнављање Југославије као заједнице тих "равноправних" народа.
Британцима су формално, били савезници Југословени а не Срби, и њима је било стало да подрже било какву опцију која је обећавала какво-такво "уједињење" народа, без обзира што то иде на штету Срба, као јединог народа који им је током целог рата био искрени савезник. Зато кажем, њихов циљ је био Југославија, за њих виши и важнији од моралне, политичке и материјалне обавезе према Србима.

Колико знам, такав предлог је само једном изнет (ако је уопште било озбиљне намере у том правцу) и то не тако јавно, а опет пре почетка заокрета у савезничкој политици и почетка британске употребе термина ''хрватски партизани'', тако да ту не видим никакву ''контратежу'' (било стварну или договорену).

У ствари,напротив. До '43 Рузвелт је то само необавезно и неформално помињао (било Фотићу било краљу, било енглеским представницима). Промена британске политике према Србима се отприлике поклапа са променом позиције и у односу снага у савезничкој коалицији генерално, а нарочито у односу Америка - Британија. Тада Американци почињу да доминирају. Управо након састанка Черчила и Рузвелта и разговора по политичком и војном питању Балкана Черчил окреће ћурак и у року од пар дана шаље Дикина партизанима.
Мислим (морао бих да проверим) да је америчка идеја о административном разграничењу Југославије или остваривању самосталне Србије фигурирала негде до британског наметања Шубашића.

Британцима је требала британска или барем неутрална Југославија као тампон зона која ће спречити ширење бољшевизма даље на запад. Лично мислим да везаност за хрвате и католицизам, иако присутни, ту имају споредну улогу.

Дакле, сматраш да је Черчил веровао Брозу да неће уводити комунизам?

Не, Черчил је био државник светског формата. Није се никада сводило на то да верује, посебно не неком као што је Броз. Он је имао ту своје калкулације које ни најмање нису зависиле од речи једног анонимуса. Уосталом, постоје докази да су Британци планирали да и њега пусте низ воду, као што су Дражу, кад реализују планове у аранжманима са Совјетима и Американцима. То што није успео, не значи да га је шегрт надиграо, него да је изгубио корак у трци са Совјетима и Американцима на глобалном геополитичком плану. Тито је нуспроизвод једне изнуђене политике и очајничког потеза некадашње империје у самртничком ропцу.

1. Да су Британци желели обнову Југославије, могли су једноставно да подржавају Михаиловића и Србе (заједно са САД), Хрвати би свакако ишли уз победничку страну и Југославија би несумњиво била обновљена. Имамо примере да су домобрани одустајали од прелаза на четничку страну управо због за нас погубних вести из савезничког табора.

2. Превиђаш јаке доказе да су Британци били наклоњени Хрватима и да је то био важан елемент за њихову активну подршку комунистима, па и за постављање Шубашића (у оквиру подршке комунистима)

3. Дакле, ''Американци почињу да доминирају'', а Черчил шаље Дикина и контрира Американцима који желе кажњавање Хрвата и независну Србију?
Као да не постоје претходни кораци Британије у правцу подршке комунистима...као да та прича нема важније елементе...

4. ''Уосталом, постоје докази да су Британци планирали да и њега пусте низ воду, као што су Дражу, кад реализују планове у аранжманима са Совјетима и Американцима.''

И кажеш, пустили Дражу низ воду, хтели да пусте низ воду и комунисте...
Па, ко би онда био на сцени (у Југославији)? :smile2:
Које планове са Совјетима и Американцима?

[Chicot]

Има ли у књизи нешто конкретно о томе да је Дража први герилац окупиране Европе, тј први вођа покрета отпора против фашизма?

---

Питам то на основу описа књиге који сам прочитао

Među paradoksima povesti o generalu Mihailoviću, kojim se sudbina surovo poigrala, najupečatljivije su činjenice koje su u ovoj knjizi potkrepljene neumoljivim jezikom dokumenata:
• prvi vođa pokreta otpora protiv fašizma u Evropi ali i jedini vođa antifašista osuđen za kolaboraciju sa nacistima;
• ucenjen od Nemaca i odbačen od Saveznika;
• uzdanica jugoslovenske izbegličke vlade u Londonu, koja ga se pred kraj rata odrekla...

http://www.laguna.rs/n2239_knjiga_draza_...aguna.html

Мислим да нема, осим што цитира лист Акрополис у коме се то помиње.

Поставићу касније још неке интересантне делове из књиге, а које се тичу мање познатих чињеница.

Рецимо, да за заседање у Јајцу није обезбеђен ни кворум, од 303 члана Авноја присутна су била 142, одсутни су проглашени присутнима, а присутни су могли да гласају у име одутних. Историјске одлуке нису донете чак ни акламацијом већ диригованим аплаузом и то без чланова из Србије уз превагу Хрвата и Словенаца... (стр 142)
Позива се на своју "Тито, феномен 20 века, стр 184", али докумената има и у његовој Тито, строго поверљиво. Кад је ископам, поставићу архивску ознаку..

---

Јел си стварно видео негде да Рузвелт користи термин антифашизам?

Ма не :smile2:

Био сам на неком форуму,управо сам прочитао фразу, па ме је то повукло.
Могуће је да се помињао у литератури термин "антинацизам" или "борба против нациста" или "отпор осовини", али нема антифашизма.

Коришћење термина ''антифашизам'', аутоматски је комунистичка пропаганда.
Тек ми не треба да га користимо, јер они под главним фашистима у ствари подразумевају Србе.

Ма знам.. Кажем да је лапсус.

Калимеро има примједбу на правицо!

Шта ти је "правицо"?

[Николај]

Коришћење термина ''антифашизам'', аутоматски је комунистичка пропаганда.
Тек ми не треба да га користимо, јер они под главним фашистима у ствари подразумевају Србе.

У својим гласилима пре рата, режим у Краљевини Југославији су називали "војно-фашистичка диктатура".

[Chicot]

1. Да су Британци желели обнову Југославије, могли су једноставно да подржавају Михаиловића и Србе (заједно са САД), Хрвати би свакако ишли уз победничку страну и Југославија би несумњиво била обновљена. Имамо примере да су домобрани одустајали од прелаза на четничку страну управо због за нас погубних вести из савезничког табора.

Није ствар жеље, него нужности (из њихове перспективе, наравно).
Није то тако једноставно, ако се посматра кроз призму компликованих и напетих Британско-Совјетских односа, притисак ових других још од краја 41 на отварање другог фронта, страх британаца од склапања сепаратног мира са Немцима и окретање ових ка западу (Амери и Британци једноставно нису веровали да ће Совјети издржати невиђени немачки притисак и да ће бити способни да се издигну жртвујући милионе својих људи ради егзистенционалних-експанзионистичких циљева. У бољшевичком свету то двоје је недељиво), и совјетска антипропаганда четника у 42.
Уосталом, да су Срби/четници победили, Хрвати не би могли да стану на победничку страну, већ би били политички и територијално кажњени.

2. Превиђаш јаке доказе да су Британци били наклоњени Хрватима и да је то био важан елемент за њихову активну подршку комунистима, па и за постављање Шубашића (у оквиру подршке комунистима)

Не превиђам, само им не придајем толики значај, јер Черчилу и Идну као прагматичарима то није било кључно. Било је утицајних појединаца као што је Ситон Вотсон, који су подржавали Хрватску опцију, али мислим да је погрешно рећи да је британска политика као целина базирала своју политику на тој основи. Черчилу, као главном креатору британске политике, то свакако није била полазна тачка. Оно у чему се слажем је да је постојала јака прохрватска струја, док на другој страни није постојала просрпска, већ само "рационална", "политички реална".. итд.

3. Дакле, ''Американци почињу да доминирају'', а Черчил шаље Дикина и контрира Американцима који желе кажњавање Хрвата и независну Србију?

Тако је. Ништа чудно - Американци постају утицајнији у коалицији, Британци се боре да задрже примат. Нико није рекао да им је Черчил доминацију признао, а још мање да је то прихватио. Проблем је у томе што су и једни и други морали да рачунају са Совјетима, да се прилагођавају њима. Иронија је да је западни, антикомунистички блок, доспео у позицију да Совјети буду тасић на ваги у њиховим натезањима.

Као да не постоје претходни кораци Британије у правцу подршке комунистима...као да та прича нема важније елементе...

Не знам на шта мислиш? Титово име јавно није поменуто, мислим до почетка 44.
Ако мислиш на логор Х, није спорно да су они "схватали" њихову борбену револуционарност, и да су то покушали да искористе да "запале Европу".
Али све је то у функцији њихових циљева и интереса, а не због наклоности и симпатија према Хрватима.

4. ''Уосталом, постоје докази да су Британци планирали да и њега пусте низ воду, као што су Дражу, кад реализују планове у аранжманима са Совјетима и Американцима.''

И кажеш, пустили Дражу низ воду, хтели да пусте низ воду и комунисте...
Па, ко би онда био на сцени (у Југославији)? :smile2:
Које планове са Совјетима и Американцима?

Краљ са "некомпромитованим" личностима у влади, људима као Грол, Топаловић можда, Јовановић (Драгољуб).. Дакле, оне које би они видели као више Југословене, а мање Србе.

Британци су у рат ушли као сила бр 1, империја са огромном територијом и политичким и економским интересима широм света које је требало да задрже и одбране од надируће експанзије 2 нова војна и економска гиганта: Америке и Совјета. Сукоб интереса је неминован. Проблем је што се показало да су Амерички геостратешки циљеви ишли много више против Британских него Совјетских интереса. Тако је испало да су се Амери и Совјети лакше нашли у краткорочном геополитичком саавезу, него Британци и Амери у дугорочном, стратешком.

[Ратко]

Није ствар жеље, него нужности (из њихове перспективе, наравно).
Није то тако једноставно, ако се посматра кроз призму компликованих и напетих Британско-Совјетских односа, притисак ових других још од краја 41 на отварање другог фронта, страх британаца од склапања сепаратног мира са Немцима и окретање ових ка западу (Амери и Британци једноставно нису веровали да ће Совјети издржати невиђени немачки притисак и да ће бити способни да се издигну жртвујући милионе својих људи ради егзистенционалних-експанзионистичких циљева. У бољшевичком свету то двоје је недељиво), и совјетска антипропаганда четника у 42.

Да, природа британско - совјетских односа и контраофанзива Совјета је изузетно важна за нашу позицију у Другом рату. Контраофанзива Совјета је несумњиво утицала на британску политику.

Уосталом, да су Срби/четници победили, Хрвати не би могли да стану на победничку страну, већ би били политички и територијално кажњени.

Било је у плану, и делом би свакако било и спроведено, али то Британци не би до краја дозволили.
Њихово деловање у Првом светском рату такође говори у прилог томе.

Не превиђам, само им не придајем толики значај, јер Черчилу и Идну као прагматичарима то није било кључно. Било је утицајних појединаца као што је Ситон Вотсон, који су подржавали Хрватску опцију, али мислим да је погрешно рећи да је британска политика као целина базирала своју политику на тој основи. Черчилу, као главном креатору британске политике, то свакако није била полазна тачка. Оно у чему се слажем је да је постојала јака прохрватска струја, док на другој страни није постојала просрпска, већ само "рационална", "политички реална".. итд.

Кључне су биле две ствари:

- Развој догађаја на Источном фронту, односно експанзија Совјета

- Прохрватска орјентација британске политике

И једно и друго је незаобилазно када се разматрају српско - британски односи у Другом светском рату.
У Првом светском рату Британци су радили у корист наше пропасти - нестанка Краљевине Србије. Пошто је констелација односа у Европи била таква да се то није могло спровести, прихватили су нашу делимичну победу.
У Другом рату нису морали да попуштају у нашу корист, па су снажно подржали наш потпуни пораз.
Да совјетски фактор није био тако јак сигурно нас не би задесили комунисти, али би Британци свакако радили на томе да Хрвати прођу што боље, а ми што горе.
То се сасвим уклапа у британску политику према Србима вођену у последњих бар 200 година.
Према томе, мислим да су оба фактора од великог значаја.

Тако је. Ништа чудно - Американци постају утицајнији у коалицији, Британци се боре да задрже примат. Нико није рекао да им је Черчил доминацију признао, а још мање да је то прихватио. Проблем је у томе што су и једни и други морали да рачунају са Совјетима, да се прилагођавају њима. Иронија је да је западни, антикомунистички блок, доспео у позицију да Совјети буду тасић на ваги у њиховим натезањима.

Испада логично да се британска прохрватска политика уклопила у настојање Британаца да се покажу великим играчем, али стварно не видим доказе да су САД озбиљно настојале да подупру стварање самосталне Србије.
А без тога, овај аргумент не може да истрпи критику.

Не знам на шта мислиш? Титово име јавно није поменуто, мислим до почетка 44.
Ако мислиш на логор Х, није спорно да су они "схватали" њихову борбену револуционарност, и да су то покушали да искористе да "запале Европу".
Али све је то у функцији њихових циљева и интереса, а не због наклоности и симпатија према Хрватима.

Да, то је свакако у функцији њихових интереса. :smile2:
Мислим на британску опструкцију већ од краја 1941. године и на то што су стали на хрватску страну у време трвења у Југословенској влади, после вести о усташким зверствима у НДХ (карактеристичан је случај са меморандумом СПЦ).
Тиме су утицали на јачање раздора у Влади, били ветар у леђа Хрватима, па је сасвим логично да на крају поставе Шубашића на чело и подрже ЊЕГОВ споразум са Јосипом Брозом.

Краљ са "некомпромитованим" личностима у влади, људима као Грол, Топаловић можда, Јовановић (Драгољуб).. Дакле, оне које би они видели као више Југословене, а мање Србе.

Да, само је питање како би њих довели, када су комунисти већ на власти, а једина снага која им се могла супроставити је сломљена (четници). :smile2:

Британци су у рат ушли као сила бр 1, империја са огромном територијом и политичким и економским интересима широм света које је требало да задрже и одбране од надируће експанзије 2 нова војна и економска гиганта: Америке и Совјета. Сукоб интереса је неминован. Проблем је што се показало да су Амерички геостратешки циљеви ишли много више против Британских него Совјетских интереса. Тако је испало да су се Амери и Совјети лакше нашли у краткорочном геополитичком саавезу, него Британци и Амери у дугорочном, стратешком.

Слажем се у овоме.

---

Коришћење термина ''антифашизам'', аутоматски је комунистичка пропаганда.
Тек ми не треба да га користимо, јер они под главним фашистима у ствари подразумевају Србе.

У својим гласилима пре рата, режим у Краљевини Југославији су називали "војно-фашистичка диктатура".

Да. Или ''монархо - фашистичка диктатура''.

[Chicot]

Уосталом, да су Срби/четници победили, Хрвати не би могли да стану на победничку страну, већ би били политички и територијално кажњени.

Било је у плану, и делом би свакако било и спроведено, али то Британци не би до краја дозволили.
Њихово деловање у Првом светском рату такође говори у прилог томе.

Тачно, и због тога Срби нису могли да буду промовисани као ексклузивни победници у рату, већ у најбољем случају би нам припао "нерешен" исход. Али опет не због Хрвата као Хрвата, већ стога што су нужно чинили и чине (пре другог рата и по његовом завршетку) део југословенског народа и државе. Независна Србија би била сувише "тврдоглава" и тврд орах да би их контролисали, па су морали да је разводње југословенским бућкуришом. Прича се поновила из првог светског рата, само сада са много трагичнијим последицама по нас због трећег фактора - комуниста.

Не превиђам, само им не придајем толики значај, јер Черчилу и Идну као прагматичарима то није било кључно. Било је утицајних појединаца као што је Ситон Вотсон, који су подржавали Хрватску опцију, али мислим да је погрешно рећи да је британска политика као целина базирала своју политику на тој основи. Черчилу, као главном креатору британске политике, то свакако није била полазна тачка. Оно у чему се слажем је да је постојала јака прохрватска струја, док на другој страни није постојала просрпска, већ само "рационална", "политички реална".. итд.

Кључне су биле две ствари:

- Развој догађаја на Источном фронту, односно експанзија Совјета

- Прохрватска орјентација британске политике

И једно и друго је незаобилазно када се разматрају српско - британски односи у Другом светском рату.
У Првом светском рату Британци су радили у корист наше пропасти - нестанка Краљевине Србије. Пошто је констелација односа у Европи била таква да се то није могло спровести, прихватили су нашу делимичну победу.
У Другом рату нису морали да попуштају у нашу корист, па су снажно подржали наш потпуни пораз.
Да совјетски фактор није био тако јак сигурно нас не би задесили комунисти, али би Британци свакако радили на томе да Хрвати прођу што боље, а ми што горе.
То се сасвим уклапа у британску политику према Србима вођену у последњих бар 200 година.
Према томе, мислим да су оба фактора од великог значаја.

У основи се слажем и у главним цртама имаш потврду у горњем посту.
Једино што се разликујемо у интерпретацији:
дакле, нису Хрвати као такви битни, осим што се географски граничимо сањима и политички смо упућени на њих. Бугари никада нису долазили у обзир због јаке прословенске оријентације и руског полигона за њихове стратешке интересе у источном медитерану. То би био британцима нож под грло.
Дакле, наш усуд је што се Британцима налазимо на кључном путу за њима виталан Оријент, а уместо ка њима, били окренути Русима.

Тако је. Ништа чудно - Американци постају утицајнији у коалицији, Британци се боре да задрже примат. Нико није рекао да им је Черчил доминацију признао, а још мање да је то прихватио. Проблем је у томе што су и једни и други морали да рачунају са Совјетима, да се прилагођавају њима. Иронија је да је западни, антикомунистички блок, доспео у позицију да Совјети буду тасић на ваги у њиховим натезањима.

Испада логично да се британска прохрватска политика уклопила у настојање Британаца да се покажу великим играчем, али стварно не видим доказе да су САД озбиљно настојале да подупру стварање самосталне Србије.
А без тога, овај аргумент не може да истрпи критику.

Шта год мислио, Британци јесу били велики играчи, није било потребе да се доказују. Друга је ствар што Амери- Рузвелт нису имали доследну политику према Југославији. То је због тога што у овом делу Европе нису препознали ништа од виталног значаја за своје политичке и економске интересе, за разлику од Немачке и северозападне Европе. Друго, пружање доказа о "озбиљном настојању" би Британцима дало необорив аргумент да их навуку на Балкан. Тако су се Амери задовољили да Бритима препусте битку са Совјетима за овај регион, при чему су им свесно везали руке, а они наступали као "добронамерни саветодавац".

Не знам на шта мислиш? Титово име јавно није поменуто, мислим до почетка 44.
Ако мислиш на логор Х, није спорно да су они "схватали" њихову борбену револуционарност, и да су то покушали да искористе да "запале Европу".
Али све је то у функцији њихових циљева и интереса, а не због наклоности и симпатија према Хрватима.

Да, то је свакако у функцији њихових интереса. :smile2:
Мислим на британску опструкцију већ од краја 1941. године и на то што су стали на хрватску страну у време трвења у Југословенској влади, после вести о усташким зверствима у НДХ (карактеристичан је случај са меморандумом СПЦ).
Тиме су утицали на јачање раздора у Влади, били ветар у леђа Хрватима, па је сасвим логично да на крају поставе Шубашића на чело и подрже ЊЕГОВ споразум са Јосипом Брозом.

Да, али немој заборавити да ту владу чији су се чланови од првог дана гложили нису бирали они, већ смо их поставили ми. Мислим да Ђуретић пише како су у почетку били у фазону: "људи, зашто трпите ове који вас ометају, и још су Хрвати који подржавају нацисте"?
Што се тиче њиховог односа према усташким зверствима: прво нису веровали (ко би нормалан па веровао - а да је удаљен у сваком погледу од балканског темперамента), па су онда видели ни да влада не успева да формира став по том питању (због Хрвата, а који су ту вољом Срба), а затим су схватили да то не би било опортуно у моменту када је сву пажњу требало усмерити на промовисање борбе против окупатора. Нису хтели да усмеравају енергију покрета отпора на нешто што је њима било у том тренутку споредно. Јесте неморално али је за њих врло практично.

Краљ са "некомпромитованим" личностима у влади, људима као Грол, Топаловић можда, Јовановић (Драгољуб).. Дакле, оне које би они видели као више Југословене, а мање Србе.

Да, само је питање како би њих довели, када су комунисти већ на власти, а једина снага која им се могла супроставити је сломљена (четници). :smile2:

Па што би то био проблем ако су успели ту шаку јада да доведу до власти? Уосталом, завршни чин је припао Совјетима, они су их тенковима угурали на фотеље, до тог момента, без обзира на сву британску подршку, комунистима се позиција љуљала и била у рукама Британаца.

[Лепи Бора]

...

Калимеро има примједбу на правицо!

Шта ти је "правицо"?

Ти познајеш титоизам?
Лажу те Цхицот...

:smile2:

Крвато - словеначки израз "правицо" је њихова Правда. Правда која има особину да меће Србе на врбе.

Ајд да напишем и нешто о теми.
"Дража Михаиловић - На крсту судбине."

Прво што мене асоцира, је да је тај (Дража) "судбином" прикуцан на краст, а не да су га неки прикуцали на исти.

Само да подсетим на две ситнице:
- хороскоплије верују у бога: судбину, усуд, предестинацију, положај звезда, исл.
- Дражу, ЈВУО и Србију, на Крст су прикуцали енглези, не "судбина".

Јер није Дража сам себе закуцао за Крст, него је то Бог Допустио гмизавцима, због наших Српских предратних лудила. Али у сваком случају јуде, остају јуде, а човечија Слобода избора - нетакнута.

:smile2:

И да јеретичке књиге не читам.

[Felix]

Британцима је требала британска или барем неутрална Југославија као тампон зона која ће спречити ширење бољшевизма даље на запад. Лично мислим да везаност за хрвате и католицизам, иако присутни, ту имају споредну улогу.

Дакле, сматраш да је Черчил веровао Брозу да неће уводити комунизам?

Не, Черчил је био државник светског формата. Није се никада сводило на то да верује, посебно не неком као што је Броз. Он је имао ту своје калкулације које ни најмање нису зависиле од речи једног анонимуса. Уосталом, постоје докази да су Британци планирали да и њега пусте низ воду, као што су Дражу, кад реализују планове у аранжманима са Совјетима и Американцима. То што није успео, не значи да га је шегрт надиграо, него да је изгубио корак у трци са Совјетима и Американцима на глобалном геополитичком плану. Тито је нуспроизвод једне изнуђене политике и очајничког потеза некадашње империје у самртничком ропцу.

Нажалост Шико, Черчил није био никакав државник светског формата, јер да јесте учинио би бар нешто позитивно за свет... Врло, врло негативна историјска личност.
Иначе, не да је Черчил веровао Титу него је био одушевљен њиме. Наћићеш то у многим књигама и докуметнима. Черчил је у Титу видео балканског Лоренса од Арабије. Позната је Черчилова страст за авантурама и авантуристима, стара британска слабост... У Титу је видео баш то, а онда је и заиста поверовао да неће увести комунизам него да ће бити баш како су се договорили. Како ли је био бесан и разочаран када је овај са Виса збрисао чика Стаљину! Имаш о томе колико год хоћеш потврде. Чак и њихова међусобна кореспонденција јасно сведочи о тој "љубави". Не може се то прикрити. Тито је заиста превеслао тог старог лисца.
Камо лепе среће да је Идн тада био премијер, многе ствари би биле другачије, бар у односу према нама. Он је одмах прозрео и Тита и његов покрет.