24-11-2013, 01:48 AM
ЈОШ НЕКИ СТАВОВИ О
УЈЕДИЊЕНОМ СРПСКОМ КРАЉЕВСТВУ
-ЦИЉЕВИ И ЛЕКЦИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ-
Уједињено Српско Краљевство у његовим историјски и правно праведним границама трајан је циљ коме мора тежити цело Српство, ма где се налазило, без чијег остварења не може бити стабилности и мира на Балкану и не само њему, све до његовог остварења и самог Судњег дана.
У тренуцима када тај циљ изгледа недостижан и претеран, када су српски народ и његове територије под страшним притиском и великим делом под окупацијом, ваља подсетити да је Српство у најтежим тренуцима срушило две империје, Отоманску и Аустроугарску. Прву је заувек отерало на руб Европе, а друга је потпуно нестала, осим у недосањаним сновима његових садашњих следбеника. Уколико буде приморано на то, уједињено Српство че срушити и трећу империју, која тренутно односи превагу на Балкану, и не само на њему.
Притискајући упорно и константно српске земље и Српство, творци политике штапа и шаргарепе заборавили су лекције из историје да Србима шаргарепа може постати исувише горка, а да се штапа престану бојати, јер немају шта да изгубе, осим да постану безлична, аморфна, анационална маса послушника и страних слуга, без своје суверене и независне државе, те да је Први светски рат почео услед анксије Босне и Херцеговине од стране једне од поменутих империја, а да је Други светски рат практично одлучен тако што је група српских официра спречила пучем потписивање пакта са Хитлеровом империјом, коју је потом сачекало тадашње најстрашније руско оружје – руска зима. Такође, нису научили лекцију из историје да је српска војска у силовитом јуришу повратила Косово 1912. године, те да се тај јуриш није задржао само на Косову, већ је империју која га је држала окупираним отерала далико на руб Европе. Минимум испод кога уједињено Српство не може ићи у стварању Уједињеног Српског Краљевства јесте мапа нацртана Лондонским уговором из 1915. године, а овај став може бити екстремистички само за оне који имају скривене или отворене екстремистичке намере према сваком припаднику српског народа, ма где се налазио и његовим етничким територијама.
ДА ЛИ ПОСТОЈИ ПИТАЊЕ СРПСКОГ МОНАРХА?
Питање Монарха Уједињеног Српског Краљевства не постоји. Садашњи легитимни наследник Престола Карађорђевића је познат, али у историји српских династија познати су примери промене у редоследу наслеђа, у складу са интересима очувања државе, вере и нације. Без сумње, у овом тренутку, достојан Круне Немањића на Престолу Карађорђевића биће онај из Краљевског Дома који се отворено стави на чело покрета за Уједињено Српско Краљевство у његовим историјски и правно праведним границама и то минимално како је већ описано. Како је Краљ врховни командант војске и у миру и, ако затреба, у рату, пожељно је да има завршену војну академију и да познаје добро структуру и оперативне могућности своје војске. И његови наследници, такође, требају бити уписани на војну академију (а сада постоје сви услови да то буде наша војна академија).
ПИТАЊЕ ДРЖАВНОГ СУВЕРЕНИТЕТА
Уједињено Српско Краљевство не треба да буде члан било којег пакта, нити уније, а добросуседске односе мора одржавати и у међународној сарадњи држећи се аманета Светог Саве БИТИ ИСТОК ЗАПАДУ, А ЗАПАДУ ИСТОК, одржавајући при том пословне и друге контакте са свима са којима се нађе обострани интерес.
УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВЕ
Националним и традиционалним верским мањинама била би загарантована сва права, у границама појединачног и групног поштовања и лојалности према држави. Сва финансирања у сфери политике, синдикалног организовања и непрофитног сектора (изузев Црвеног крста) из иностранства законом морају бити забрањена и санкционисана, у циљу спречавања антидржавног деловања (које у новије време сви видимо у пракси). Та држава мора носити епитет државе српског народа и осталих њених националних мањина. Оно што је веома битно јесте увођење веронауке као обавезног предмета у свим нивоима образовања, као и војних свештеника у војсци. У њеном уставу мора, такође, постојати одредба да не признаје никакав облик капитулације ни под којим условима, као и одредба о недељивости било ког њеног дела територије. У привреди се треба успоставити државни монопол у секторима пијаће воде, шума, рудних богатстава, електропривреде, нафтне индустрије, дувана и откупа и извоза здраве хране. У привреди теба стварати српске заштићене робне марке, које би биле маркетиншки и производно тако квалитетно урађене да имају прођу на свим тржиштима света и то нарочито у области производње и прераде здраве хране и пијаће воде и напитака на бази ње (које ће у скорој будућности имати већу потражњу и стратешки значај него што је сада потражња за енергетским сировинама и племенитим металима). Такође, нашим држављанима треба законом забранити и санкционисати изношење новца и друхих драгоцености изван земље, а страним банкама и другим страним фирамама законом ограничити деловање у смислу забране изношења капитала изван државних граница. Максималне повластице, са пуним и реално остваривим правом политичког организовања и одлучивања на територији наше земље, ваља дати српском исељеништву у погледу улагања њихових значајних средстава у ту државу. Највољим младим стручњацима мора се обезбедити у свим областима из државног фонда, уз много повољније услове него данас, материјална и стамбена егзистенција, као и посао у одговарајућој струци, а најбоље српске стручњаке из целог света организовано и плански доводити у земљу, нудећи им повољније услове него што имају у садашњим државама њиховог тренутног живљења. Уједињено Српско Краљевство мора својим уставом и привредним деловањем гарантовати сваком њеном држављанину социјалну и здравствену сигурност, без обзира на године његовог узраста. Проблем политичких и идеолошких подела у овој држави мора бити решен на тај начин што ће се интерес државе и нације ставити испред сваког другог, а свакоме омогућити да обележава и слави своје идеолошке ставове, у границама поштовања и толеранције према осталима. Поделе из Другог светског рата треба оставити историчарима, уз истовремено хитно јавно отварање свих досијеа насталих у периоду до проглашења Уједињеног Српског Краљевства, осим оних који у интересу заштите државе јесу још увек оперативни. Према свим жртвама, како политичким тако и економским, свих досадашњих режима мора се извршити праведно обештећење и рехабилитација, без освете и и недоказаног процесуирања и успостављањем непартијског, независног у потпуности правосуђа, које ће судити увек у складу са уставом и законима, уз заклетву пред Богом, Краљем и државом. Однос Краља, законодавне, извршне и судске власти мора бити прецизно дефинисан уставом, без икаквих дилема и противречности. И Краљ и законодавна и извршна и судска власт заклетву мора полагати пред Богом. Краљ ступа на дужност тек по благослову и миропомазању од стране Српске Православне Цркве.
ЗАВРШНИ ЗАКЉУЧАК
Пут до стварања Уједињеног Српског Краљевства може се остварити само окупљањем и мобилисањем свих расположивих ресурса Српства, а све до Судњег дана, који је одредио Творац Васионе, сваки Србин који то себе уистину сматра мора поздрављати што чешће сваког другог Србина речима: ДАБОГДА СЕ, МАКАР ДОГОДИНЕ, СРЕЛИ У УЈЕДИЊЕНОМ СРПСКОМ КРАЉЕВСТВУ!!!
Владимир Петровић
http://czipm.org/petrovic.html
http://unijamonarhistasrbije.wordpress.c...%BA%D1%80/
УЈЕДИЊЕНОМ СРПСКОМ КРАЉЕВСТВУ
-ЦИЉЕВИ И ЛЕКЦИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ-
Уједињено Српско Краљевство у његовим историјски и правно праведним границама трајан је циљ коме мора тежити цело Српство, ма где се налазило, без чијег остварења не може бити стабилности и мира на Балкану и не само њему, све до његовог остварења и самог Судњег дана.
У тренуцима када тај циљ изгледа недостижан и претеран, када су српски народ и његове територије под страшним притиском и великим делом под окупацијом, ваља подсетити да је Српство у најтежим тренуцима срушило две империје, Отоманску и Аустроугарску. Прву је заувек отерало на руб Европе, а друга је потпуно нестала, осим у недосањаним сновима његових садашњих следбеника. Уколико буде приморано на то, уједињено Српство че срушити и трећу империју, која тренутно односи превагу на Балкану, и не само на њему.
Притискајући упорно и константно српске земље и Српство, творци политике штапа и шаргарепе заборавили су лекције из историје да Србима шаргарепа може постати исувише горка, а да се штапа престану бојати, јер немају шта да изгубе, осим да постану безлична, аморфна, анационална маса послушника и страних слуга, без своје суверене и независне државе, те да је Први светски рат почео услед анксије Босне и Херцеговине од стране једне од поменутих империја, а да је Други светски рат практично одлучен тако што је група српских официра спречила пучем потписивање пакта са Хитлеровом империјом, коју је потом сачекало тадашње најстрашније руско оружје – руска зима. Такође, нису научили лекцију из историје да је српска војска у силовитом јуришу повратила Косово 1912. године, те да се тај јуриш није задржао само на Косову, већ је империју која га је држала окупираним отерала далико на руб Европе. Минимум испод кога уједињено Српство не може ићи у стварању Уједињеног Српског Краљевства јесте мапа нацртана Лондонским уговором из 1915. године, а овај став може бити екстремистички само за оне који имају скривене или отворене екстремистичке намере према сваком припаднику српског народа, ма где се налазио и његовим етничким територијама.
ДА ЛИ ПОСТОЈИ ПИТАЊЕ СРПСКОГ МОНАРХА?
Питање Монарха Уједињеног Српског Краљевства не постоји. Садашњи легитимни наследник Престола Карађорђевића је познат, али у историји српских династија познати су примери промене у редоследу наслеђа, у складу са интересима очувања државе, вере и нације. Без сумње, у овом тренутку, достојан Круне Немањића на Престолу Карађорђевића биће онај из Краљевског Дома који се отворено стави на чело покрета за Уједињено Српско Краљевство у његовим историјски и правно праведним границама и то минимално како је већ описано. Како је Краљ врховни командант војске и у миру и, ако затреба, у рату, пожељно је да има завршену војну академију и да познаје добро структуру и оперативне могућности своје војске. И његови наследници, такође, требају бити уписани на војну академију (а сада постоје сви услови да то буде наша војна академија).
ПИТАЊЕ ДРЖАВНОГ СУВЕРЕНИТЕТА
Уједињено Српско Краљевство не треба да буде члан било којег пакта, нити уније, а добросуседске односе мора одржавати и у међународној сарадњи држећи се аманета Светог Саве БИТИ ИСТОК ЗАПАДУ, А ЗАПАДУ ИСТОК, одржавајући при том пословне и друге контакте са свима са којима се нађе обострани интерес.
УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВЕ
Националним и традиционалним верским мањинама била би загарантована сва права, у границама појединачног и групног поштовања и лојалности према држави. Сва финансирања у сфери политике, синдикалног организовања и непрофитног сектора (изузев Црвеног крста) из иностранства законом морају бити забрањена и санкционисана, у циљу спречавања антидржавног деловања (које у новије време сви видимо у пракси). Та држава мора носити епитет државе српског народа и осталих њених националних мањина. Оно што је веома битно јесте увођење веронауке као обавезног предмета у свим нивоима образовања, као и војних свештеника у војсци. У њеном уставу мора, такође, постојати одредба да не признаје никакав облик капитулације ни под којим условима, као и одредба о недељивости било ког њеног дела територије. У привреди се треба успоставити државни монопол у секторима пијаће воде, шума, рудних богатстава, електропривреде, нафтне индустрије, дувана и откупа и извоза здраве хране. У привреди теба стварати српске заштићене робне марке, које би биле маркетиншки и производно тако квалитетно урађене да имају прођу на свим тржиштима света и то нарочито у области производње и прераде здраве хране и пијаће воде и напитака на бази ње (које ће у скорој будућности имати већу потражњу и стратешки значај него што је сада потражња за енергетским сировинама и племенитим металима). Такође, нашим држављанима треба законом забранити и санкционисати изношење новца и друхих драгоцености изван земље, а страним банкама и другим страним фирамама законом ограничити деловање у смислу забране изношења капитала изван државних граница. Максималне повластице, са пуним и реално остваривим правом политичког организовања и одлучивања на територији наше земље, ваља дати српском исељеништву у погледу улагања њихових значајних средстава у ту државу. Највољим младим стручњацима мора се обезбедити у свим областима из државног фонда, уз много повољније услове него данас, материјална и стамбена егзистенција, као и посао у одговарајућој струци, а најбоље српске стручњаке из целог света организовано и плански доводити у земљу, нудећи им повољније услове него што имају у садашњим државама њиховог тренутног живљења. Уједињено Српско Краљевство мора својим уставом и привредним деловањем гарантовати сваком њеном држављанину социјалну и здравствену сигурност, без обзира на године његовог узраста. Проблем политичких и идеолошких подела у овој држави мора бити решен на тај начин што ће се интерес државе и нације ставити испред сваког другог, а свакоме омогућити да обележава и слави своје идеолошке ставове, у границама поштовања и толеранције према осталима. Поделе из Другог светског рата треба оставити историчарима, уз истовремено хитно јавно отварање свих досијеа насталих у периоду до проглашења Уједињеног Српског Краљевства, осим оних који у интересу заштите државе јесу још увек оперативни. Према свим жртвама, како политичким тако и економским, свих досадашњих режима мора се извршити праведно обештећење и рехабилитација, без освете и и недоказаног процесуирања и успостављањем непартијског, независног у потпуности правосуђа, које ће судити увек у складу са уставом и законима, уз заклетву пред Богом, Краљем и државом. Однос Краља, законодавне, извршне и судске власти мора бити прецизно дефинисан уставом, без икаквих дилема и противречности. И Краљ и законодавна и извршна и судска власт заклетву мора полагати пред Богом. Краљ ступа на дужност тек по благослову и миропомазању од стране Српске Православне Цркве.
ЗАВРШНИ ЗАКЉУЧАК
Пут до стварања Уједињеног Српског Краљевства може се остварити само окупљањем и мобилисањем свих расположивих ресурса Српства, а све до Судњег дана, који је одредио Творац Васионе, сваки Србин који то себе уистину сматра мора поздрављати што чешће сваког другог Србина речима: ДАБОГДА СЕ, МАКАР ДОГОДИНЕ, СРЕЛИ У УЈЕДИЊЕНОМ СРПСКОМ КРАЉЕВСТВУ!!!
Владимир Петровић
http://czipm.org/petrovic.html
http://unijamonarhistasrbije.wordpress.c...%BA%D1%80/
