[Чавез]

Према једном грчком професору Вартоломеј је признао расколнике у Украјини да би преко њих унијатио за папу. Зато је недавно и рекао да међу њима, тј мисли њега и римског папе нема догматских ралика, а Епифаније је већ рекао да је план да ускоро мењају календар и да се у будућности споје са унијатима.


Greek Professor: Phanar created OCU to unite with Catholics


Pope Francis and Patriarch Bartholomew of Constantinople. Photo: fondsk.ru
According to the Greek professor Kyriakos Kyriazopoulos, an experiment is underway to papalize Ukraine through the "autocephalous church" led by Epiphany.

Kyriakos Kyriazopoulos, a professor of church law at the Law Faculty of Aristotelian University of Thessaloniki, believes that the Patriarchate of Constantinople has created the OCU with the aim of ecumenically uniting Catholicism with the Orthodox Autocephalous Churches. It is reported by Pravoslavie.ru with reference to the Greek site Oukraniko.

According to Kyriakos Kyriazopoulos, the goal of creating the OCU led by Epiphany is “to weaken the Moscow Patriarchate to enable the unification of Ukrainian Uniates with the so-called ‘autocephalous church of Ukraine’, headed by Epiphany.”

He said that by 2025 a joint meeting of Catholics and Orthodox is planned with a view to unification, while “in June 2019, on the occasion of the patronal feast of the Pope of Rome – the Holy Apostles Peter and Paul – Bartholomew sent a letter to the Pope with an appeal ‘to accomplish by November 2020 a dialogue regarding the primacy of the pope in the 1st millennium’.”

Kyriazopoulos emphasized that the Vatican, through the “Papal Council for the Promotion of Christian Unity”, agreed on the meeting of the Archbishop of the Uniates of Ukraine (Sviatoslav Shevchuk – Ed.) with Bartholomew. It was there that it was decided to further the ecumenical relations between Epiphany and the Uniates in Ukraine.”

He said that "at present the mixed theological commission of the Roman Catholic Church and the Orthodox Church of Ukraine (OCU – Ed.) is discussing the role of the primacy of the pope in the first millennium" and by the end of November 2020 they will "agree on a single text and present it at the ‘council’ of papists and Orthodox to be held in 2025 with the aim of unification."

The professor believes that the Orthodox will reunite with the Catholics "on the basis of the primacy of the honor of the pope in the first millennium," which was then recognized as Orthodox.

According to Kyriazopoulos, the Patriarchate of Constantinople and Patriarch Bartholomew in particular seeks to reserve the primacy of power among the Autocephalous Orthodox Churches "through the codex of canons typical for papism."

However, the professor believes this is a mistake, because “even if he (the pope – Ed.) gives Bartholomew what he wants to have power over what are still the Autocephalous Orthodox Churches, in the future the Pope will cancel it, because it is an ‘ecclesiastical law’, not a ‘Divine law’.”

In the Roman Catholic Church, "unchangeable institutions are referred to as ‘Divine Law’. Patriarchs and archbishops constitute the ‘ecclesiastical law’, i.e. they are interim and can change. Therefore, what he is trying to achieve will be like building a sand-castle which will collapse,” assures Kyriazopoulos.

He emphasized that “the Patriarchate of Constantinople is pursuing the wrong policy and will lose what it has. He will lose the primacy of honor and then the primacy of power, which he seeks to receive through the pope."

In his opinion, the unification of the Orthodox and Catholics will take place "under the auspices of the Vatican and the Patriarchate of Constantinople" with the use of Catholic ecclesiology, since the "Orthodox one is powerless institutionally and politically."

“The Vatican wishes and seeks to apply its own ecclesiology, because if it unites with Orthodoxy on Orthodox conditions, it will collapse as a papacy,” said Professor Kyriakos Kiriazopoulos.

Earlier, the UOJ wrote that according to the head of the UGCC, Sviatoslav Shevchuk, the unity of the Uniates with the Orthodox is possible on the basis of recognition of the primacy of the pope, as it is "the truth of faith, which, in the end, is recognized by all who recognize the ancient tradition of Christianity of the first millennium."
https://spzh.news/en/news/68850-fanar-so...-professor

[Чавез]

Ево и превод

Крајем 2019. године на грчком телевизијском каналу „Космос“ емитован је изузетно важан и садржајан интервју с господином Киријакосом Кириазопулосом, професором црквеног права на правном факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Овај интервју је посвећен великом проблему с којим се суочило православље у Украјини, као и вези између деловања Фанара и покушаја уједињења с римокатолицима.

Наводимо фрагменте снимка овог наступа.

– Смисао оснивања „ПЦУ“ од стране Цариградске патријаршије представља развој екуменистичког покрета. Као што знате, на западу Украјине осим Украјинске Московске патријаршије деловале су унијатска црква на челу с архиепископом и две расколничке структуре – „Кијевска патријаршија“ и „Аутокефална црква“.

– Који је циљ тога што је Цариградска патријаршија основала такозвану „аутокефалну цркву Украјине“ на челу с Епифанијем?

– Циљ је да ослаби Московску патријаршију како би помогла уједињење украјинских унијата с такозваном „аутокефалном црквом Украјине“ на челу с Епифанијем. Циљ се састоји у томе да се оснује савез „Патријаршија“ у који ће ући и унијати и Епифанијеве присталице.

– И коме ће се сви они потчињавати?

– Преко Цариграда ће се потчињавати папи. Ситуација у којој се папизам разликује од православља је привидна, зато што се догађаји развијају у правцу међухришћанског екуменизма. (Такође постоји међурелигиозни екуменизам.) Удруживање хришћанских токова у једну структуру. Ова структура ће деловати на основу једне јединствене политике – папске.

Овакав савез осим Европске уније намећу и међународни политички и економски субјекти.

– Да ли се на европском нивоу планира да се нешто слично учини до 2025. године?

– Планирано је да се до тада одржи заједнички сусрет паписта и православаца у циљу уједињења до 2025. године. Зато је у јуну 2019. године поводом храмовне славе римског папе – светих апостола Петра и Павла – Вартоломеј римском папи упутио писмо с апелом да „до новембра 2020. године заврше дијалог о првенству римског папе у I миленијуму“.

Објаснићу вам како ће бити створен „савез“, зато што се то такође односи на Украјину, јер се тамо спроводи експеримент удруживања паписта и православаца. У току је експеримент удруживања „ПЦУ“ с унијатима. Ватикан и Васељенска патријаршија учествују у овом експерименту. Ватикан се преко „Папског савета за помоћ хришћанском јединству“ договорио о сусрету архиепископа украјинских унијата и Вартоломеја.

Управо тамо је донета одлука да се наставе екуменистички односи између Епифанија и унијата у Украјини.

Осим заједничких молитава и помињања украјинских нациста (расколници су до сада били на страни украјинских нациста и Епифаније је увучен у ово помињање), захваљујући томе и другим поступцима у Украјини спроводи се експериментално екуменистичко удруживање папизма с Православним Аутокефалним Црквама. Они припремају терен за савез.

Управо у томе се заправо састоји политика Ватикана. Од настанка уније Ватикан је увек то желео, увек је покушавао да претвори православце у унијате с тим да одржавају своју традицију, али да догматски признају римског папу као поглавара Цркве с правом да утврђује догме. Папа треба да буде врховни законодавац, врховни руководилац и врховни судија. Папизам је управо то.

Унијати догматски прихватају папу као поглавара Цркве. То значи да прихватају промене које су се десиле у Западној цркви у II миленијуму кад се Западна црква претворила у папизам.

Циљ Ватикана је да претвори Аутокефалне Цркве у унијатске. Управо то је циљ екуменистичког дијалога.

Тренутно мешовита богословска комисија Римокатоличке цркве и Православне Цркве разматра улогу првенства папе у I миленијуму. До краја новембра 2020. године ће усагласити јединствени текст и изложиће га на „сабору“ паписта и православаца који ће бити одржан 2025. године у циљу уједињења, па ће рећи: „Договорили смо се и поново се уједињујемо на основу првенства части римског папе у I миленијуму које смо тада признавали.“ Наравно, то ће бити само на речима.

Што се тиче номоканонског дела, то ће бити сагласност с првенством власти римског папе у II миленијуму. Међутим, они то неће рећи.

Папизам жели да се „Кодекс канона источних цркава“ који је 1990. године издао папа Пољак Јован Павле II примењује у Аутокефалним Црквама које су још увек православне. Овај кодекс такође садржи догматска правила која намећу папу као руководиоца који поседује првенство власти.

Цариградска патријаршија и сам Вартоломеј чине следећу грешку. Он жели нешто да добије. Жели да буде признат за поглавара, да има власт на досадашњим Аутокефалним Црквама кад се овај савез оствари. Пошто ће бити папско првенство власти и он жели да има исто првенство власти које засад нема међу Аутокефалним Црквама које ће постати унијатске. Ово првенство власти он покушава да гарантује посредством канонског права заједничког с папизмом.

Његова грешка се састоји у следећем: у римокатоличком законодавству су сталне институције само папа и бискупи. „Међуструктуре“ – патријарси, архиепископи итд. нису обавезне институције. Папа може да их замени. Односно, чак и ако да Вартоломеју оно што овај жели како би имао власт над досадашњим Аутокефалним Православним Црквама римски папа ће то касније укинути. Зато што је то „црквени“, а не „божански закон“.

Обавезне институције се називају „божанским законом“. Патријарси и архиепископи су „црквени“ закон, односно, могу да се мењају.

Дакле, оно што он покушава да издејствује личи на изградњу зграде на песку која ће се срушити. Цариградска патријаршија води погрешну политику и изгубиће оно што има. Изгубиће првенство части, а затим и првенство власти које покушава да добије преко папе.

– А шта ће Руси да раде?

– Руси су то већ схватили. Руси нису потписали текст из Равене о првенству папе. 1) Руси не прихватају ни првенство папине власти, ни првенство власти Цариграда. И они су чинили грешке. Али сад су забринути због својих грешака након Вартоломејевог деловања у Украјини. Пре тога су ишли заједно с Вартоломејем.

Откако нису отишли на Критски псеудосабор и кад се појавило украјинско питање Московска патријаршија се такође забринула због своје политике идења за Васељенском патријаршијом по питању екуменизма. Наравно, чинила је грешке: и она је потписала споразум с папом на Куби.

Московска патријаршија има бојазни и чини ми се да је поново размотрила своје ставове којих се до сада придржавала. У ово су умешана питања црквене дипломатије. Али кад се дипломатија меша с екуменизмом пропао си.

Такође постоје други типови екуменизма: између православаца и различитих грана протестантизма: англиканства, лутеранства, калвинизма итд. Екуменизам с монофизитима. Све се то дешава, али зависи од већег експеримента на удруживању Православних Аутокефалних Цркава с папизмом. Све остало ће касније бити лако регулисано.

Ово је експеримент поновног поунијаћења, односно претварања Православних Цркава у унијатске на основу папске еклесиологије, тј. њиховог покатоличавања. Тренутно се врши експеримент покатоличавања Украјине преко Епифанијеве „аутокефалне цркве“.

Они теже ка томе да се уједине у једној „Патријаршији“ под покровитељством Ватикана и Цариградске патријаршије, као што је изјавио унијатски епископ у Украјини. Овај савез претпоставља еклесиологију на основу које ће постојати. Православну или папску? Православна је немоћна институцијално и политички. Ватикан жели и тежи ка томе да примењује сопствену еклесиологију, јер ако се удружи с православљем под условима православља, он ће се срушити као папство.

Професор Киријакос Кириазопулос
Са руског Марина Тодић
Ουκρανικό

20 / 02 / 2020

1) Званични назив – „Еклесиолошке и канонске последице сакраменталне природе Цркве: црквено јединство, саборност и власт“ – је документ који су на 10. пленарној седници Мешовите православно-католичке богословске комисије 13. октобра 2007. г. потписали Римокатоличка црква и све помесне Православне Цркве осим Руске која није била присутна. У њему је, поред осталог, констатовано да је римски папа на Истоку признаван као „protos епископа првих катедри“ у Цркви до великог раскола.