29-02-2020, 02:49 AM
Након разбојништва које је починио васељенски патријарх у Украјини неки су се приупитали како то да му се није успротивио по њима највећи теолог данашњице митрополит пергамски Јован Зизијулас који је наводно велики позвалац еклисиологије и не би одобрио такво безакоње и јерес, али да се он није питао па зато 
Међутим, није пао снег у Украјини да покрије брег него да се покаже ко је јеретик, и у своме чланку о проти Флоровском који је објавио митрполитов ученик владика Игнатије у часопису Саборност, а чланак је узгред буди речено потпуни промашај и везе нема са Флоровским осим да злоупотребљава и фалсификује рад овог великог теолога, митрополит отворено подржава расколнике које је његов Фанар поставио у Украјини тиме показујући да је и он идејни творац и велики кривац за раскол. А раскол може опрати само крв мученика.
Ево шта каже у овој свој апологетици украјинских расколника:
Одиста, како је показала, тренутно у току расправа поводом признавања аутокефалности Украјинске Цркве, у окриљу православља створенa је пометња око овог питања. Признавање рукоположењâ ранијих расколникâ у Украјини од стране Васељенске патријаршије изазвало је негодовање одређених православних, управо на основу логике по којој расколници не располажу освећујућом благодаћу, с обзиром да су одсечени од саборне Цркве. Тако се превиђа чињеница да се, током читавог трајања предања Цркве - од Василија Великог и васељенских сабора до новијег времена укидањем бугарског раскола, свете тајне расколникâ и јеретикâ нису понављале приликом исцељења раскола, и то зато што су се, како то наглашавају велики каноничари, као што је Димитрије Хоматијан и свети Никодим Светогорац, сматрале „важећима“
Интересантно је да се у овом раду митрополит позива на блаженог Августина кога је иначе редовно нападао и негирао ,али у овом случају га користи за своје циљеве као и Оца Флоровског.
....предложио је (Флоровски) прихватање идеје блаженог Августина, по којој се канонске и благодатне границе Цркве не подударају: Благодат Светога Духа наставља на неки начин да делује, пркосећи људској слабости. Износим одељак из формулације самог о. Флоровског о блаженом Августину: „Није било толико важно да ли су свете тајне расколникâ биле „неважеће“ (illicita) или не; много важнија је била чињеница да раскол представља раскид љубави. Но љубав Божија прекрива и превазилази подбачај људске љубави. Код расколникâ, чак и код јеретикâ, Црква наставља да пружа своје спаситељно и освећујуће дело. Ово додуше не мора да значи да се расколници још увек налазе унутар Цркве… Тачније би било да кажемо да Црква и даље делује код расколникâ ишчекујући тајанствени час када ће тврдоглаво срце поклекнути… када ће жеђ за заједницом и јединством букнути и распламсати се. Валидност светих тајни расколникâ тајнолико је јемство њиховог повратка у саборну пуноћу и јединство.
Не треба бити неки велики теолог па да се остане без речи на овакве тврдње. По овоме епископу у кога су се многи клели до скора, васељенски је био у праву што је расколнике без покајања примио у Цркву јер је то исто радио Свети Василије Велики и многи после њега. Наравно, под којим околностима је то радио свети Васелије митрополит не говори, да ли је кршио каноне и које, да ли су се расколници покајали, да ли је Свети Василије упадао у јурисдикцију другог епископа, да ли је Светитељ примао у Цркву лажне клирике који су били рукополагани од лаика и под сумњивим околностима, итд.
Тачно је да, уколико би се на пример ражаловани владика Артемије покајао и показао жељу да се врати у Цркву, то било оберучке прихваћено од Сабора и да не би било потребно рукополагање. Али поредити ово што је рекао отац Флоровски цитирајућу блаженог Августина са Украјинском кризом где грама љубави нема него само мржње према Русима, где се нико није покајао, где канонски Владика Онуфрије није тражио аутокефалију, где је цариградски епиксоп упао у територије других канонских епископа, то је већ запрепашћујућа и цинична тврдња митрполита.
У ствари сада јасно видимо право лице теолгије која долази из Цариграда, која је исто као папска, дакле чиста јерес. Све је дозвољено, само ви признајте папу или у овом случају неопапу васељенског.
https://www.sabornost.org/casopis/files/...2019_6.pdf
Међутим, није пао снег у Украјини да покрије брег него да се покаже ко је јеретик, и у своме чланку о проти Флоровском који је објавио митрполитов ученик владика Игнатије у часопису Саборност, а чланак је узгред буди речено потпуни промашај и везе нема са Флоровским осим да злоупотребљава и фалсификује рад овог великог теолога, митрополит отворено подржава расколнике које је његов Фанар поставио у Украјини тиме показујући да је и он идејни творац и велики кривац за раскол. А раскол може опрати само крв мученика.Ево шта каже у овој свој апологетици украјинских расколника:
Одиста, како је показала, тренутно у току расправа поводом признавања аутокефалности Украјинске Цркве, у окриљу православља створенa је пометња око овог питања. Признавање рукоположењâ ранијих расколникâ у Украјини од стране Васељенске патријаршије изазвало је негодовање одређених православних, управо на основу логике по којој расколници не располажу освећујућом благодаћу, с обзиром да су одсечени од саборне Цркве. Тако се превиђа чињеница да се, током читавог трајања предања Цркве - од Василија Великог и васељенских сабора до новијег времена укидањем бугарског раскола, свете тајне расколникâ и јеретикâ нису понављале приликом исцељења раскола, и то зато што су се, како то наглашавају велики каноничари, као што је Димитрије Хоматијан и свети Никодим Светогорац, сматрале „важећима“
Интересантно је да се у овом раду митрополит позива на блаженог Августина кога је иначе редовно нападао и негирао ,али у овом случају га користи за своје циљеве као и Оца Флоровског.
....предложио је (Флоровски) прихватање идеје блаженог Августина, по којој се канонске и благодатне границе Цркве не подударају: Благодат Светога Духа наставља на неки начин да делује, пркосећи људској слабости. Износим одељак из формулације самог о. Флоровског о блаженом Августину: „Није било толико важно да ли су свете тајне расколникâ биле „неважеће“ (illicita) или не; много важнија је била чињеница да раскол представља раскид љубави. Но љубав Божија прекрива и превазилази подбачај људске љубави. Код расколникâ, чак и код јеретикâ, Црква наставља да пружа своје спаситељно и освећујуће дело. Ово додуше не мора да значи да се расколници још увек налазе унутар Цркве… Тачније би било да кажемо да Црква и даље делује код расколникâ ишчекујући тајанствени час када ће тврдоглаво срце поклекнути… када ће жеђ за заједницом и јединством букнути и распламсати се. Валидност светих тајни расколникâ тајнолико је јемство њиховог повратка у саборну пуноћу и јединство.
Не треба бити неки велики теолог па да се остане без речи на овакве тврдње. По овоме епископу у кога су се многи клели до скора, васељенски је био у праву што је расколнике без покајања примио у Цркву јер је то исто радио Свети Василије Велики и многи после њега. Наравно, под којим околностима је то радио свети Васелије митрополит не говори, да ли је кршио каноне и које, да ли су се расколници покајали, да ли је Свети Василије упадао у јурисдикцију другог епископа, да ли је Светитељ примао у Цркву лажне клирике који су били рукополагани од лаика и под сумњивим околностима, итд.
Тачно је да, уколико би се на пример ражаловани владика Артемије покајао и показао жељу да се врати у Цркву, то било оберучке прихваћено од Сабора и да не би било потребно рукополагање. Али поредити ово што је рекао отац Флоровски цитирајућу блаженог Августина са Украјинском кризом где грама љубави нема него само мржње према Русима, где се нико није покајао, где канонски Владика Онуфрије није тражио аутокефалију, где је цариградски епиксоп упао у територије других канонских епископа, то је већ запрепашћујућа и цинична тврдња митрполита.
У ствари сада јасно видимо право лице теолгије која долази из Цариграда, која је исто као папска, дакле чиста јерес. Све је дозвољено, само ви признајте папу или у овом случају неопапу васељенског.
https://www.sabornost.org/casopis/files/...2019_6.pdf