Bebe nestajale na putu od porodilišta do groblja
PRED Anketnim odborom saslušani su i Bogdan Šarengaća, iz JKP “Pogrebne usluge”, sada upravnik groblja “Lešće” i Mirjana Gročić, koja je bila zaposlena u kapeli u Deligradskoj ulici. Tema razgovora bile su činjenice o sahranjivanju lica preminulih u zdravstvenim ustanovama. Šarengaća je predočio da su zdravstvene ustanove, u slučajevima umrlih beba, trebale da se pridržavaju pravilnika o načinu i postupku za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, za odbukciju leša kao i za postupanje sa otklonjenim delovima ljudskog tela. Kako je istakao, član 4 doslovno kaže: “Ako je umrlo lice iz stava jedan ovog člana novorođenče, čija je majka smeštena u zdravstvenoj ustanovi, ona se odmah i neposredno obaveštava radi identifikacije i potpisa određenog dokumenta”. - Međutim, do 2003. godine vladao je pravi haos. Majke uopšte nisu obaveštavane po tom pitanju. Zdravstvene ustanove su nešto imale, mislim da je dolazila neka sprovodnica, ali ne u svim slučajevima. Dobijao sam zahteve roditelja od šesdesetih godina, koji su tragali za svojom decom. Znači, to nije neka nova pojava, koja je zabeležena sada iznenada. Predstavnici zdravstvenih ustanova su mi pre nekoliko godina rekli da roditelji odbijaju da snose troškove sa sahranjivanje dece. Danas mogu da kažem da je to bila jedna apsolutno netačna informacija, nemamo ni jedan slu- čaj roditelja koji od tada snose troškove. Šarengaća je naglasio da je početkom oktobra 2002. godine, kada je bio direktor JKP “Pogrebne usluge”, praktično prvi inicirao da se u ovoj oblasti “uvede jedan red”. Odnosno “da znamo otprilike šta dobijamo u gradsku kapelu za sahranu, odnosno da to bude propraćeno zvaničnom dokumentacijom i podacima koji su nama bitni da to možemo uneti u registar knjige, posebno što se tiče živorođenih i umrlih beba”. Tada je uputio pismo Institutu za ginekologiju, GAK Narodni front, Institutu za neonatologiju, Urgentnom centru, Institutu za onkologiju, Zavodu za transfuziju, Institutu za patologiju, porodilištu Gradske bolnice KBC, Institutu za plućne bolesti VMA, Drugoj hirurškoj, Ortopedskoj bolnici Banjica i Institutu za kardovaskularne bolesti. - Tu su se javljala dva problema. Jedan je bio patoanatomski otpad, gde smo osnovano sumnjali da su sadržaji kesa u kojima je on dolazio neprovereni, odnosno da ne prati adekvatna dokumentacija. Znači, sumnjali smo da se tu nalaze špricevi i sve ono što spada u opasne otpade, koji bi trebalo da se kontrolišu na jedan zakonski i pravilan na- čin. Šarengaća je pred Anketnim odborom istakao i da je posle toga kontaktirao sa Danom Mihailović, iz Zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja, i da su praktično radili zajedno na ovom pitanju okupljanja svih zdravstvenih institucija i propisivanja pravila igre. A sve “vezano za bolji red i da se zna, da se otkloni svaka sumnja da se događa nešto što je protivzakonito i što su roditelji najviše sumnjali da su im deca nestajala prilikom porođaja”. - Mi smo sledeće godine održali sastanak sa svim predstavnicima ovih zdravstvenih ustanova, i tu smo i doneli određene zaključke i propisane obrazce, koje su one trebale da popunjavaju. Znači, za sahranu odnosno kremaciju organa, da se navede sadržaj i broj propisanog pakovanja organa, potpis i pečat ovlašćenog lica iz zdravstvene ustanove, zatim akt o primopredaji između ovlašćenog lica u zdravstvenoj ustanovi i gradskoj kapeli. Za sahranu, od nosno kremaciju preminulih beba navesti prezimene ili eventulano ime preminulog deteta, navesti prezime i ime majke, datum i čas rođena, datum i čas smrti, potvrdu o smrti, potpis i pečat ovlašćenog lica u zdravstvenoj ustanovi kao i akt o primopredaji između ovlašćenog lica u zdravstvenoj ustanovi i gradskoj kapeli. Ne mogu sada da kažem da zdravstvene ustanove nisu prihvatile ovaj način uvođenja reda. Međutim, roditelji koji su dolazili kod mene, a kojima sam ukazao poverenje i našao vreme da razumem njihove zahteve, obavestili su me da praktično u zdravstvenim ustanovama nisu našli bilo kakve podatke vezane za te slučajeve. Tragali su i pismeno se obraćali našem preduzeću, jer su tražili da li se određeno preminulo dete nalazi u evidenciji naših knjiga, odnosno u registru sahranjenih. Kao sadašnji rukovodilac “Lešće”, Šarengaća je predočio da je na ovom groblju svako dete, nad kim se obavi kremacija, unešeno u njihov dnevni program rada, gde se piše prezime, pol, i to prati odgovarajuća dokumentacija. - Ono što smo uradili da se oda pijetet prema toj deci možete da se uverite na groblju, postoji “bebi vrt”, koji sam dao da se izgradi, više simbolike radi da roditelji mogu da donesu cvet, da polože na toj ploči. Na njoj piše “Ovde počivaju oni koji nisu imali sreću da žive”. Roditelji zaista i dolaze, u tom delu se odaje pijetet prema umrloj osobi. Šarengaća je, odgovaraju- ći na pitanja predsednice i članova Anketnog odbora, istakao da se u JKP “Po grebne usluge” nalazi od 1996. godine, a potvrdio je da je i tada bilo nepravilnosti. - Kako se radilo? Na način da su svi sadržaji, koje smo dobili od zdravstvnih ustanova, bili u zatvorenim i zape- čaćenim kesama, koje su sahranjivane na Bežanijskom groblju. Ranije nije bilo toga da su organi i tela morali da nose prezime, sve dok se nije uveo ovaj red. Jedan deo toga se kremirao, a drugi se sahranjivao na Bežanijskom groblju, ali sumnja je bila šta se tu nalazi. Zato što sve te sadržaje nije pratila validna dokumentacija, da znamo šta se u toj kesi nalazi. Pitanje je da li su tu sa patoanatomskim otpadom i špricevima bila pomešana i novorođenčad, pa smo pokrenuli tu akciju da se dođe do tog reda, da se zna šta je gde i zašto ko odgovara. Negirao je da postoji teorijska mogućnost da je beba sahranjena, a da nije evidentirana u registru groblja. Istakao je da sahranu obavlja servisna služba na grobljima. Kada se sva dokumenta unesu u registar sahrane, izdaje se nalog ka konačnom delu sahranjivanja.
