Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Дискусија на Мајситију!
#57

(14-11-2014, 07:15 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ватра, рекао сам више пута да сам погрешио за оних додатних 14 официра оу партизанима. Дакле ОК, није их било 29, већ 43, а вероватно још нешто више. Али то је и даље мање или једнако броју официра само у Расинском корпусу и далеко мање него што их је било код четника, тако да је моја грешка небитна. Из овог примера се види колико по сваку цену покушавате да ми припишете неки фалсификат, и то у име покрета и идеологије којој је фалсификат друго име.
И шта ће да буде ако поставим још једно, два, пет, десет имена?
Листа коју сте прогласили некаквим списком свих официра КЈВ у НОВЈ није то и ствар је јасна.

(14-11-2014, 07:15 PM)Милослав Самарџић Пише:  У вези Емета, лепо навео сам фусноту, а Ви ме упорно оптужујете за некакав фалсификат.
У вашој књизи сте навели да је извор Пешићева књига, која (ако се добро сећам) наводи као извор Архив ЦИА (??).

Не знам да ли је ту изјаву убацио Пешић, ви или заједно, али ти подаци нису тачни, Емет није навео ништа слично током саслушања на Комитету, а како не можете да нађете нити документ нити сигнатуру, ја основано сумњам да је та изјава измишљена.
Изволите покажите документ, ја ћу вам се извинути и рећи да је погрешио Емет, а не ви.

(16-11-2014, 02:50 PM)Николај Пише:  Какве везе имају герила и питање легалности? Да ли ће једна војска да се туче фронтално или тактиком „удри и бежи“, то уопште не тангира легалност као такву. Неко на другој теми помену, мислим Громовник, јединице Црвене армије које су остале одсечене од своје главнине у Украјини и Белорусији, иза линија фронта. Оне су деловале герилски док се нису поново спојиле са главнином, али нису тиме престале да буду део регуларне војске, нису постале „наоружане банде“ (осим можда у немачкој пропаганди).

Промашио си аналогију. Да је Дража остао са Брзим одредом и борио се герилски, имало би смисла. Али су се све јединице ВКЈ распале после капитулације.
ЈВуО је формиран од припадника ВКЈ који се нису предали, али и од људи који нису били припадници војске пре рата. Одокативно бих рекао да је ових других било више. Зато се према њима више односи одредба о франтирерима. А како сам навео у посту, и за њих и за редовну војску важе исти услови да би били признати као легални борци.
Одговори
#58

А с ким је остао, мајке ти? Па није распустио Брзи одред нити му се "распао", како ти кажеш, па да је сам отишао на Равну Гору и одатле поново покренуо покрет отпора, већ се тим правцем повлачио заједно са припадницима Брзог одреда који се из дана у дан увећавао, како су им нови официри и војници прилазили.

Шта ти значи ово да је ЈВуО формиран од "људи који нису били припадници војске пре рата"? Припадници стајаће војске у мирнодопском стању су само официри и подофицири. Јел Вермахт можда или Црвена Армија била састављена само од "људи који су били припадници војске пре рата"? Можда, док је трајало служење војног рока, исто као и војници ЈВуО Rolleyes

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#59

(17-11-2014, 11:59 AM)Громовник Пише:  Шта ти значи ово да је ЈВуО формиран од "људи који нису били припадници војске пре рата"? Припадници стајаће војске у мирнодопском стању су само официри и подофицири. Јел Вермахт можда или Црвена Армија била састављена само од "људи који су били припадници војске пре рата"? Можда, док је трајало служење војног рока, исто као и војници ЈВуО Rolleyes

У војсци си имао и војнике на редовном одслужењу војног рока и оне који су позвани из резерве. А у ЈВуО су били осим њих и резервисти који нису позвани пре или током рата, као и они који нису ни служили војску пре рата. Значи да је вршена мобилизација резервиста и регрутација.
Не знам шта ти је ту спорно?

Предратне јединице су се распале и формиране су нове. Упореди структуру ВКЈ и ЈВуО па ћеш и сам видети разлику.


Или ти можда мислиш да је нпр. Трећа армија задржала своју структуру и комплетан састав и тако се борила целог рата?
Одговори
#60

(17-11-2014, 12:19 PM)ватхра Пише:  
(17-11-2014, 11:59 AM)Громовник Пише:  Шта ти значи ово да је ЈВуО формиран од "људи који нису били припадници војске пре рата"? Припадници стајаће војске у мирнодопском стању су само официри и подофицири. Јел Вермахт можда или Црвена Армија била састављена само од "људи који су били припадници војске пре рата"? Можда, док је трајало служење војног рока, исто као и војници ЈВуО Rolleyes

У војсци си имао и војнике на редовном одслужењу војног рока и оне који су позвани из резерве. А у ЈВуО су били осим њих и резервисти који нису позвани пре или током рата, као и они који нису ни служили војску пре рата. Значи да је вршена мобилизација резервиста и регрутација.
Не знам шта ти је ту спорно?

Предратне јединице су се распале и формиране су нове. Упореди структуру ВКЈ и ЈВуО па ћеш и сам видети разлику.


Или ти можда мислиш да је нпр. Трећа армија задржала своју структуру и комплетан састав и тако се борила целог рата?

Какве везе има да ли се променила структура војске у току рата. Српска војска је на Солунском фронту такође имала реорганизацију, због великих губитака, па је дошло до преформирања јединица.

Брзи одред који је кренуо са Дражом се није "распао" већ га је он плански уситнио да би слао поједине делове у различите крајеве земље, није хтео да гомила људство на једном месту. Друго, Дража је могао да мобилише додатно људство у току рата, што је и радио, и што су све зараћене војске уосталом радиле. Исто тако, и заосталим деловима Црвене армије иза линије фронта су прилазили сељаци из тих области, и појачавали те јединице.

_________

На Еутропијев пост, одговорићу касније, сад немам времена.
Одговори
#61

(17-11-2014, 12:19 PM)ватхра Пише:  
(17-11-2014, 11:59 AM)Громовник Пише:  Шта ти значи ово да је ЈВуО формиран од "људи који нису били припадници војске пре рата"? Припадници стајаће војске у мирнодопском стању су само официри и подофицири. Јел Вермахт можда или Црвена Армија била састављена само од "људи који су били припадници војске пре рата"? Можда, док је трајало служење војног рока, исто као и војници ЈВуО Rolleyes

У војсци си имао и војнике на редовном одслужењу војног рока и оне који су позвани из резерве. А у ЈВуО су били осим њих и резервисти који нису позвани пре или током рата, као и они који нису ни служили војску пре рата. Значи да је вршена мобилизација резервиста и регрутација.
Не знам шта ти је ту спорно?

Предратне јединице су се распале и формиране су нове. Упореди структуру ВКЈ и ЈВуО па ћеш и сам видети разлику.


Или ти можда мислиш да је нпр. Трећа армија задржала своју структуру и комплетан састав и тако се борила целог рата?

Па не знам ни ја шта је спорно, што један војни командант, а касније и министар, реорганизује сопствене јединице, па то утиче на легалитет? Или што неким генерацијама западне то да служе војни рок у току рата, па нису војници те војске, него су шта - "франтирери"? Rolleyes

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#62

Прочитао сам цели текст који је поставио Еутропије. Нигде се не тврди да је пре Другог светског рата народ на окупираној територији имао право на оружани устанак.

Текст се углавном своди на теоријска разматрања о преплитању природног и позитивног права, тј. које треба од њих да однесе превагу, о различитим тумачењима ове клаузуле итд., што нема везе са овим о чему причамо.
Тако да ме баш занима који то део овог рада, по мишљењу Еутропија, потврђује његове наводе да су цивили могли да се боре против окупатора на заузетој територији. Такође, нека наведе која тачно одредба и које конвенције, даје то право народу.

Ево још један извор који наводи о чему се у ствари ради код ове клаузуле:

[Слика: scan0001.jpg]
[Слика: scan0002.jpg]

Проф. др Смиља Аврамов, проф. др Миленко Крећа, Међународно јавно право, ЈП "Службени гласник", Београд 2007, стр. 609-610.

Дакле, потпуно исто се наводи као и у оном Зборнику радова са Правног факултета у Нишу.
Одговори
#63

Честитам Ватхра, успео си да се испалиш и на свом форуму!

"Помогни колези", па му пренеси да је Лер капетан Божидар Миладиновић, командант Књажевачког корпуса, а Милер је командант Сврљишке бригаде Чегарског корпуса поручник Мирко Ћирковић.

Молим и други пут.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#64

Е да знаш да си ме натерао да нађем то што је Ватра написао тамо.
Дакле:

Gama,
па ти ниси ни свестан који си бисер нашао Laughing
Обрати пажњу на тачке 2. и 3. - наређују да четничким групама бригада командују немачки команданти Лер и Милер.
То је кључно за питање колаборације четника у Србији - да ли су се борили против партизана самостално, заједно са другим формацијама, или под немачком командом.
Овде се недвосмислено наводи да су били под немачком командом, што наводи да се у том сукобу није радило о грађанском рату, већ издајству.
http://www.mycity-military.com/Drugi-sve...ta_83.html

Стварно лаицизам невиђени.
Али кад је човек објаснио Ватри да су то псеудоними, он пише:
''Као и обично - кад нешто изгледа превише добро, вероватно није оно о чему се ради''.

То показује да Ватра систематски тежи једностраном виђењу догађаја.

Иначе немачка имена су коришћена на немачкој окупационој зони, ради заваравања трага. Тако је, за лаике, свим четницима командовао један Немац: Ханс. Smile
То је био Дражин псеудоним.
Прочитао сам и шта пише Ђокић (Итколонел) и други, нема одмицања од основних ставова КПЈ из 1950-тих. Само што неко помену да немачка документа нису најбољи извор, кроз примере са Источног фронта. Наравно да нису, наводио сам много примера одавде. Само што ће наравно комунисти сада рећи да су са Источног фронта Немци слали лажне, а из Србије тачне извештаје. Smile
И причаће и даље да је нпр. у Бици код Стопање погинуо један љотићевац, иако недићевски, комунистички и четнички извори бележе 160-170 погинулих љотићеваца. После онолико испаљене муниције, у онако доброј заседи (минирана пруга иза и испред возова), да погине само један љотићевац, а четника, који су у заклонима, 38!
Одговори
#65

Није тачно ни ово што Ђокић пише да се у "прочетничкој" литератури готово не наводи борба на Парцанској коси. О њој је писао још крушевачки историчар Адам Стошић у књизи "Под небом Крушевца", а о томе има и у Дражи 4.
Па пре 10 дана је отворена тема о тим борбама на овом пдф-у, тј. одломак из Драже 4.
Нити је то најтежи пораз који су комунистима нанели четници у Србији, најтежи је онај из јула 1944. године у Топлици, где су разбијени у парампарчад.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#66

Свакако да није тачно, кажем, лаицизам невиђени.
Одговори
#67

(16-09-2015, 08:20 PM)Милослав Самарџић Пише:  Али кад је човек објаснио Ватри да су то псеудоними, он пише:
''Као и обично - кад нешто изгледа превише добро, вероватно није оно о чему се ради''.
Ауу...
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним