Neko ko je totalno neobavesten o situaciji u Srbiji bi citajuci Mekenzijeve postove mogao da zakljuci da svi veliki problemi pocinu posle proslih izbora 6. maja 2012. A da vidimo sta su jedni od najvecih nekadasnjih DOS-ovaca Canak i Zivkovic izjavili par meseci pre tih izbora:
Živković: Gore je nego u doba Miloševića!
Objavljeno јануар 16, 2012
Ogorčen na svoju Demokratsku stranku, ali i kompletnu „srpsku političku kuhinju“, bivši premijer Zoran Živković u intervjuu za „Alo!“ najavljuje da će pokušati da povede unutarstranačku opoziciju u menjanje „najbolje partije u Srbiji“.
![[Слика: Zoran-Zivkovic.jpg]](http://glasackakutija.com/wp-content/uploads/2012/01/Zoran-Zivkovic.jpg)
- Prekinuo sam političku apstinenciju jer se prelila čaša mog strpljenja i podnošenja svega što se dešava u Srbiji.
Mnogo stvari ne valja i gore je nego što je bilo pre sedam-osam godina. Neki aspekti su gori nego u vreme Miloševića. Bolje je, naravno, opšte stanje nego pre 5. oktobra, ali pre će biti da su tome doprinele one prve godine ozbiljnog reformskog rada, nego ona kohabitacija sa Koštunicom ili ove današnje čudne koalicije. Ima li makar jedna stvar koja je u Srbiji bolja nego pre osam godina, osim belog šengena, koji koristi svega dva odsto stanovništva?
Šta je kap koja vam je prelila čašu?
- Nastavak pogrešne, sulude i neodgovorne politike prema problemu Kosova bila je kap koja je pala onog dana kada nismo dobili status kandidata. Taj status praktično ne znači mnogo, ali je simbol da kao država hoćete nešto ozbiljno da uradite. Nakon tog velikog političkog poraza vlast kaže da idemo dalje istom politikom?!
Ljudima iz EU je bilo najlakše da Kosovo postave kao glavni razlog nedavanja statusa, ali razlozi su i ogromna korupcija, nepoštovanje zakona, najkomplikovanije procedure za dobijanje bilo čega što vam treba od države… A sve to se na kraju svodi na korupciju.
Pa ko je najodgovorniji za korupciju ako ne DS, koji vodi vladu?
- Naravno da je vlast najodgovornija za to što smo evropski prvaci po korupciji. Nije DS jedini odgovoran, ali jeste najodgovorniji.
Šta znači angažman „sa platforme unutarstranačke opozicije“?
- To znači da ću koristiti priliku da na svaki mogući način što veći broj članova DS-a upoznam sa svojim stavovima. Bilo bi logično da jedan iskusni, bivši visoki funkcioner i u partiji i u državi bude član Glavnog odbora DS-a, pa da tamo kaže šta je dobro, a šta loše. Nije malo iskustvo 20 godina biti član neke organizacije, a pet godina biti zamenik Zorana Đinđića.
Dakle, cilj vam je da uđete u GO?
- Ne, samo kažem šta je logično. Pošto nemam mogućnost da direktno govorim rukovodstvu stranke i članovima GO, onda ću koristiti sredstva koja su mi na raspolaganju, a to je javnost.
Ima li na javnim funkcijama ovako nezadovoljnih demokrata?
- Naravno da ima, ali oni čuvaju svoje fotelje. Ima ih među ministrima, direktorima, predsednicima opština… Nezadovoljni su i gadi im se to što se dešava sa strankom.
Kako objašnjavate to što sede u udobnim foteljama, a šatro im ne valja?
- Ne mogu to da razumem. Dobijam odgovore: „I ja mislim kao ti, ali znaš, imam decu“. Pa i ja imam decu, a ne fikuse u kući. Onda kažu: „Hajde, samo ti povedi, a mi ćemo za tobom“. Nemam problem da budem čak i onaj ovan kojim se razvaljuju vrata i da me od toga boli glava, ali pitam šta je sa drugima. Znao sam da živim i u vreme Miloševića, i van politike i u njoj. Nisam imao egzistencijalne probleme, već sam osećao gađenje prema stvarnosti.
Da li vam je gađenje opet motiv?
- Isti mi je nivo gađenja. Problemi nisu isti, ali je njihov intenzitet isti kao onda kada je vladao Milošević. Ne možemo ponovo da gubimo deset godina života, ovoga puta zbog Tadićeve vlasti. Problemi koje gledamo svaki dan mi ne dozvoljavaju da ćutim. Neću smetati svojoj stranci u predizbornoj kampanji, spreman sam i da pomognem, ali očigledno je da to nikome ne treba.
Kakav je danas vrh DS-a?
- Tamo nema nikoga iz vremena Đinđića i to samo po sebi ne mora da bude loše, ali u ovom slučaju je loše. Promene su, po nalogu Koštunice, bile stvaranje sanitarnog otklona prema onima koji su vodili stranku u vreme Đinđića i godinu dana nakon njegove smrti. To je bio uslov za kohabitaciju i to je izvršeno.
Šta je DS time dobio, a šta izgubio?
- DS se okrenuo besomučnoj borbi za popularnost koja je važna u politici, ali samo kao inicijalni deo političkog procesa. Međutim, ljudi ne glasaju za vas zato što ste lepi, ličite na nekog glumca ili što volite da pevate, nego vas narod bira da mu rešavate probleme.
Moja stranka nije rešila nijedan problem za ovih sedam godina, iako je najpopularnija. Tadić ima rejting i popularnost koju Zoran Đinđić, da je živ, nikada ne bi imao, jer kada radite, onda stvarate i odijum, čak i kod ljudi za čije dobro radite. Mora da zaboli da bi bilo bolje.
Mislite li da je odustajanje od, za vas štetne, politike DS-a moguće bez personalnih promena u stranačkom vrhu?
- Sigurno je da postoji mnogo ljudi u rukovodstvu DS-a koji ne bi trebalo da budu ni članovi stranke, a kamoli rukovodioci.
Na koga konkretno ciljate?
- Ima ih dosta, neka se pogledaju međusobno.
Svađa u Predsedništvu
- I Đinđić je od 1994. do 2003. kreirao politiku stranke, ali on ju je, za razliku od Tadića danas, proveravao na Predsedništvu, Glavnom odboru, pa i na Skupštini ako treba. Danas su glavni odbori puni klimoglavaca, osim kad se posvađaju ljudi u Predsedništvu.
Na koje svađe mislite?
- Pa evo, na primer, na poslednjem GO suština je bila borba bivšeg i sadašnjeg zamenika predsednika stranke ko će biti kalif umesto kalifa, a to traje već godinu dana. To su stvari koje uništavaju demokratski duh u mojoj stranci. Ali i dalje mislim da je to najbolja stranka u Srbiji, samo je treba otrezniti i vratiti izvornim vrednostima.
Nisu me ućutkali ni mnogo jači igrači, neće ni ovi!
Zašto mislite da ste idealni srpski Sanader? Šta to mogu da vam napakuju?
- Uvek nešto mogu da napakuju, kao što su mi pre dve godine pakovali aferu sa vinogradom i razne druge gluposti. Dobio sam iz vrha vlasti poruku da navodno Evropa traži srpskog Sanadera, a da sam ja savršen za to.
Da li je poruka stigla od nekog iz DS-a?
- Reći ću samo iz vrha vlasti. Kako mi je objašnjeno, niko od velikih majstora srpske političke kuhinje neće ni da trepne zbog mene, stranka ne stoji iza mene, niti neke interesne grupe. Hvala bogu da je tako. Stranku treba da bude sramota što ne poštuje ljude poput mene. Potpuno sam čist.
Onda ne morate da brinete, ne možete da budete srpski Sanader?
- Naravno da ne brinem, nasmejao sam se kada sam to čuo. Ova poruka, koju sam dobio iz vrha vlasti, bila je upozorenje da malo ućutim, da ne kritikujem režim. Ni mnogo jači igrači nisu uspeli da me ućutkaju, neće ni ovi.
http://glasackakutija.com/2012/01/16/ziv...ilosevica/
Čanak: Danas gore nego devedesetih
20. 02. 2011. 05:13h
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da je u Srbiji danas gore nego što je bilo za vreme Slobodana Miloševića, jer u to vreme "bar bilo demokratske opozcije".
Na Izbornoj skupštini u novosadskoj organizaciji te stranke, Čanak je obrazložio da LSV ipak podržava aktuelnu Vladu jer, kako je rekao, trenutno nema druge altarnative.
- To je bi iznuđen potez, a pokazao se i kao ne toliko loš, pošto je svaka druga varijanta bila daleko gora - naveo je Čanak.
"Ova Vlada neće odlučivati o Vojvodini"
Po njegovim rečima, u aktuelnoj Vladi bilo je puno loših stvari, puno neprincipijelnosti, naročito u odnosu na Vojvodinu, ali je podržava zbog njenog proevropskog kursa, kao i zbog poteza kao što su hapšenje Radovana Karadžića i vizna liberalizacija. Lider LSV je, međutim, kazao da Ligu ne zanima ko će poimence u toj vladi da sedi, jer, kako je objasnio, "ovo nije vlada koja će odlučivati o budućnosti Vojvodine". Komentarišući aktuelnu polemiku o rekonstrukciji kabineta Mirka Cvetkovića, on je ukazao da bi u tom pogledu morao da pobedi racionalan pristup.
- To znači da rekonstrukcija Vlade ne sme sukobiti s interesima građana. I očekujem da će premijer Cveković, kao čovek iz finansija, umeti da pronađe najbolje rešenje - izneo je Čanak.
Predsednik Lige ocenio je i da u Srbiji postoji socijalni bunt, ali da to ne bi trebalo dovoditi u vezu sa stabilnošću aktuelne koalicije, već s funkcionisanjem države u celini. Ti problemi, smatra on, mogu se rešiti jedino reformom političkog sistema.
Prespore reforme
- Da postoji bilo šta što se može rešiti štrajkom, bio bih u prvim redovima tih štrajkova. Ali nama je pre svega potrebna korenita promena političkog sistema, jer sporost u reformama je i dovela do ovakvog stanja u zemlji. Zato i ne verujem da bilo šta konstruktivno može da se izrodi iz opravdanog socijalnog bunta - smatra Čanak.
On je dodao da bi iko razuman među političkim akterima išao na to da taj socijalni bunt iskorist za rušenje Vlade, "jer iz ovoga se ne može izaći nikakvom prečicom".
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija...evedesetih
DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ - DOSTA ZLOČINA!
Da li nam je danas gore?
BEOGRAD
18. 09. 2010
Da li je u Srbiji danas gore nego pre Petog oktobra? Jesu li u pravu svi oni obični ljudi širom Srbije koji kažu da im je za vreme Miloševića bilo bolje? Da, danas jeste gore. Da, onda jeste bilo bolje. Ne razumete? Pokušaću da objasnim.
![[Слика: VUCKO.jpg]](http://pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/8/17/117172/VUCKO.jpg)
Istina je, dakle, da mi danas, u proseku, imamo nešto više para. Istina je da mi danas nemamo ekonomske sankcije, da nam nad glavama više ne vise NATO bombe, da možemo bez viza da putujemo po Evropi, da na vlasti nije zločinački režim koji proganja, otima i ubija političke protivnike... Ali, nama ipak nije bolje. Kako to? Pa, tako što danas nemamo nadu, tako što danas nemamo perspektivu.
Elem, i u vreme najcrnjeg slobizma i usred bombardovanja i usred strahovlade julovske tajne policije videli smo pred sobom jasnu alternativu diktaturi, verovali smo u demokratsku Srbiju, bili smo ubeđeni da nas čeka bolje sutra. A danas? Šta danas znamo? Šta danas vidimo? Čemu se danas nadamo? U šta smo danas ubeđeni?
E, baš o tome vam pričam. O demokratsko-evropejskoj političkoj eliti koja je u protekloj deceniji efikasno u Srbima ubila svaku nadu da im može biti bolje. O sistemu negativne selekcije, kojim je srpska politika bespovratno dezinfikovana od svake ideje i ideologije. O ukidanju svakog sistema vrednosti i pretvaranju srpske javne scene u buvlju pijacu.
Sve se, bre, svelo na prljave pare i na goli interes. U srpskoj politici danas je sve moguće. Svako može sa svakim i svako na sve pristaje. Samo ako se dovoljno plati. I što je najgore, na političkom horizontu nema ni naznake da bi se mogla pojaviti neka nova politička opcija, neka grupa ljudi koja bi Srbiju stavila iznad privatnog interesa. Nema, dakle, nade. Nema perspektive.
Elem, iako je informisanje u Srbiji danas kontrolisanije nego u vreme Komrakova, iako danas opozicioni mediji bukvalno ne postoje, onaj običan čovek sa početka teksta, onaj uniženi, opljačkani, obespravljeni Srbin instiktivno nepogrešivo oseća da ovo danas, deset godina posle Petog oktobra, nikako nije bolje. Šarenije, upakovanije, evropejskije jeste, ali suštinski bolje nije. Iako ga režimski mediji uporno ubeđuju da je Srbija na pravom putu, taj običan čovek vidi da je gurnut u jarak bez ikakve šanse da se, za ovozemaljskog života, iskobelja i dokopa pristojnog života.
Osuđen na doživotno preživljavanje, taj običan čovek ima pred sobom samo dve opcije. Da ćutke trpi ili da se pobuni.
I zato se, na žalost, varaju svi oni koji misle da je u Srbiji bespovratno prošlo vreme revolucija, da ovde više nije moguć petooktobarski scenario.
DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ
http://pressonline.rs/sr/kolumne/story/1...+gore.html
Novinarima gore sada nego za vreme Miloševića
19. 05. 2011.
Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa izjavila je danas da je položaj medija u Srbiji gori nego devedesetih godina i poslodavce optužila da sprečavaju uspostavljanje socijalnog dijaloga i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora za zaposlene u medijima.
Čabarkapa je ukazala da je granski kolektivni ugovor jedini način da se sačuvaju prava zaposlenih u medijima, a poslodavci izbegavaju potpisivanje tog tokumenta i preuzimanje obaveza.
Novinari traže spas u granskom ugovoru
"I policija je potpisala kolektivni ugovor, dok za naše poslodavce sindikat ne postoji", ukazala je Čabarkapa i dodala da poslodavci ignorišu predlog kolektivnog ugovora koji je Sindikat novinara Srbije sačinio još 2004. godine.
Kako jedan od većih problema medija u Srbiji Čabarkapa je navela i neredovnu isplatu zarada, pa zaposleni u pojedinim medijskim kućama plate ne primaju i po više od godinu dana.
"Novinari su zaplašeni zbog ovakve medijske situacije", kazala je predsednica Sindikata novinara Srbije.
Ona je pročitala i saopštenje Sindikata zapolsenih u Politici novine i magazin, u kojem se navodi da je juče 31 zaposleni dobio otkaz, a objavljen je spisak sa njihovim imenima.
Na današnjoj konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru najavljeno je i da će Beograd biti domaćin Skupštine Evropske federacije novinara od 15. do 17 juna. Predsednica Udruženja novinarav Srbije Ljiljana Smajlović rekla je da je upravo održavanje tog skupa u Beogradu prilika da se od Evropskih kolega zatraži savet i solidarnost u rešavanju nagomilanih medijskih problema.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija...Milosevica
![[Слика: tyu.png]](https://i.postimg.cc/9MSj0sXB/tyu.png)
