[Шумадинац]

.
УСКРС, ВАСКРС ИЛИ ВОСКРЕСЕНИЈЕ?



Облици „Васкрс“, „Васкрсеније“, „васкрснути“, „васкрсе“ – припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до средине 18. вијека употребљавао у српској средини, односно у свим крајевима под управом Српске православне цркве. То је тзв. српско-словенски језик – српска редакција старословенског језика (језика превода богослужбених књига са грчког на језик солунских Словена, од средине 9. вијека).

Српскословенски језик, као званични црквени језик, Срби су средином 18. виjека замијенили руским црквеним језиком (тзв. руско-словенским). Од средине 18. вијека до данас руско-словенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику ријечи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са „о“ у првом слогу): Воскресеније, воскреснути, воскресе.

Ријеч ‘Ускрс’ припада српском народном језику, у којем је почетно „у“, добијено од старог почетног „в“ (иза кога је следио тврди полуглас).

Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено).

У поздраву је сачувано старо српско црквено (српско-словенско) „Христос васкрсе“ и данашње црквено (руско-словенско) „Христос воскресе“.



Милан Шипка
.

[Шумадинац]

.
ВАСКРС ИЛИ УСКРС? ИМЕ ВЕЛИКОГ ХРИШЋАНСКОГ ПРАЗНИКА ДИЛЕМА ЈЕ МНОГИМ СРБИМА


Пред васкршње празнике изнова се поведе језичко питање на тему правилног писања назива празника: да ли се празник зове “Ускрс” или “Васкрс”.

Православни верници и заљубљеници у матерњи језик тврде да је искључиво “Васкрс” у духу српског језика, јер Христос није “ускрснуо” већ је “васкрсао”. Међутим, у медијима се и даље провлачи назив “Ускрс” који се најчешће може чути у нашем говору данас.

– Правилно је рећи и једно и друго, битно је да се разумемо - каже свештеник Зоран Перковић.

Реч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно “У” добијено од старог почетног “В” (иза кога је следио тврди полугласник): въскръс. Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено). Дакле, развојем језика различитим редакцијама од -въ добијени су -у,-ва и -во.
А да је разлика између ове две речи данас заправо политичког карактера пише у Српском језичком приручнику, чији су аутори Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан и Бранислав Брборић.
У овом Приручнику пише да постоји велики број хрватских речи чије преузимање не долази у обзир, али и да је “број таквих речи донекле и вештачки повећан последњих година, политички мотивисаним (мада сасвим ненаучним) тврдњама да је тобоже домовина “хрватски” а само отаџбина српски, или да “хрватске” облике Ускрс, ускршњи треба заменити “српским” Васкрс, васкршњи”.

У Правопису српског језика пише да, иако се обе речи користе у српском књижевном и наративном изразу, извесне разлике постоје. Оне су стилског карактера, па је тако префикс “вас-” свечанији, а префикс “ус-” припада стилски неутралном стандарду.




Опанак Нет
.

[НЕБОЈША БГ]

Једноставно Васкрс(ење)