[Бенито]

Срамота је наше културе што уопште не помињемо да је прошао један век од обнове Српске православне цркве. Наравно да то није случајно. Обнова и уједињење Српске православне цркве је остало једино наслеђе владавине краља Александра Карађорђевића, најоклеветанијег владара у српској историји. А живимо већ више од 75 година у земљи у којој владају људи који покушавају да униште свако могуће наслеђе те владавине.
За протеклих 100 година СПЦ је на свом челу имала 9 патријарха. Седморица су били званично, а двојица су били администратори који су обављали ту дужност када двојица патријараха нису били у могућности да обављају ту дужност.
Од њих деветорице најмање петорица су умрла или под мистериозним околностима или због последица малтретирања државних власти. Последњи такав пример је смрт митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је био администратор трона СПЦ за време последње две године живота патријарха Павла.

[Милослав Самарџић]

Браво за тему!

[Митић]

Уједињење и васпостављање Српске Патријаршије

Први светски рат се завршио 1918. године. На рушевинама Аустроугарске и европског дела Турске поникле су нове проширене државе. Створена је први пут у историји Јужних Словена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У мају 1919. у Београду су се састали епископи свих делова некадашње Пећке патријаршије и прогласили, сада у новој држави, духовно и административно јединство. Стекли су се сви услови да некадашња Пећка патријаршија, укинута далеке 1766. год. буде обновљена. Нова државна власт на челу са краљем Петром I дала је сагласност.

Српска црква се обратила Цариградској патријаршији као мајци цркви и упознала ја са новим околностима у којима се нашла, а са жељом да се патријаршија обнови. Васељенска патријаршија је то одобрила, издала је одговарајући Томос. Одржан је потом Архијерејски сабор у Сремским Карловцима 30. августа / 12. септембра 1920. на дан Сабора српских светитеља, на коме је донета одлука да се Српска црква уздигне на степен патријаршије. Први српски патријарх обновљене Патријаршије био је митрополит Србије Димитрије (Павловић) (1920-1930). Устоличен је у Београду исте године, а у манастиру Пећка патријаршија 1924. У време патријарха Димитрија основано је неколико нових епархија. Богословски факултет у Београду и Загребу и богословија у Битољу.

http://www.spc.rs/sr/kratak_pregled_srps...ir_popovic

[Бенито]

Од седморице патријараха и два администратора трона Светога Саве од када је обновљена Патријаршија, 1920. године, тројица су умрла у позним годинама: Димитрије, Герман и Павле. Патријарх Иринеј је садашњи патријарх Српски.
Осталих пет су умрли под сумњивим околностима:
патријарх Варнава је отрован зато што се отворено супротставио Конкордату;
митрополит Јосиф Цвијовић који је био администратор трона СПЦ за време Другог светског рата, шиканиран је од комуниста после рата и држан у кућном притвору зато што је упорно покушавао да се врати у Скопље на место митрополита; од тог малтретирања је оболео и преминуо;
Патријарх Гаврило Дожић био је страствени бранилац тековина јединства СПЦ и антикомуниста, и умро је под врло сумњивим околностима;
Патријарх Викентије је наследио Гаврила и био је миљеник владајуће комунистичке касте, јер се сматрало да неће правити проблеме око осамостаљења македонске цркве; Викентије се томе супротставио и многи сматрају да је због тога отрован;
митрополит Амфилохије се отворено супротставио покушају власти у Црној Гори да одвоји Митрополију црногорско-приморску из састава СПЦ и дигао целу Црну Гору, што је довело до пада са власти људи који су хтели да протерају СПЦ из Црне Горе; убрзо после избора у којима је народ кренуо за својим митрополитом, Амфилохије је настрадао због неадекватног лечења због ковида 19.
Уједињена Српска православна црква највећи је бедем против интереса оних који желе да поделе Србе на више различитих духовних и културолошких полова. Зато ће српски патријарси и даље бити под стравичним притисцима, који ће се највише одвијати тајно, далеко од очију јавности, а поготово далеко од верника СПЦ. Биће потребно много мудрости и храбрости, као и саборности, како би се одбранио патријарх и јединство Српске православне цркве.

[пек.]

Да ли је Цариградска патријаршија 1766. имала право по канонима да укине Пећку патријаршију?

[Бенито]

То је питање више за црквене историчаре, али не мења суштину. То је решено 1920. године и то морамо бранити. Иначе...